Ne razumem zašto neko kao argument koristi „imam ja godina“. Da imaju tih godina kako kažu, ne bi se ponašali nezrelo i ponižavali druge da bi sebe uzdigli. Sad kad kažu da imaju godina, pa svi treba da ćute i kažu jeste, u pravu si, imaš godina. Hah kako da ne.
Došao sam u jednu firmu da radim kao vozač autobusa u kojoj nikad direktora nisam video, šef se pojavi subotom da okači raspored rada za iduću sedmicu i to je to. Radnici su nekad umeli sat dva vrmena pred smenu da jave da danas neće doći na posao jer su bolesni ustvari im nije ništa, pa sam dosta puta radio prekovremeno. Plate su kasnile po 3-4 meseca, kralo se gorivo, neke karte se nisu naplaćivale da bi vozači i kondukteri imali za kafu i topli obrok. Putnik mu da 300 din i vozi ga do meseca kako treba. 2021 sam od strane opštine postavljen kao novi direktor da bi firma opstala morao sam promeniti 80% zaposlenih koji su hteli da rade. Uvidom u papire imali smo 20 čistačica od kojih sam morao da lišim radnog mesta njih 10 jer su nam samo bili teret za plate a neke nisu dolazile na posao mesecima ali se zato plata primala redovno. Od velikog gubitaša do profita od 3,4 miliona dinara na kraju godine. Uložilo se u novu flotu autobusa, proširili smo neke inostrane linije. Idemo ka boljem.
Ne razumem ove egoiste i manipulatore koji misle da sve što radiš, radiš zbog njih. Promeniš profilnu sliku, oni misle da je to namerno zbog njih. Prođeš pored njhove kuće, one misle da si prošao namerno. Lečite se.
Jedna osoba već ne znam koji put me dodaje. Znam da ćete me osuditi, ali meni se on pre sviđao i prelazila sam preko ružnih stvari. Npr. družili smo se i on mene odjednom počne da provocira i ponižava, preko poruke se raspravljamo i na kraju prekinemo kontakt. Kad ja pišem, on ignoriše. Kad se ne javljam, on se javi. I tako nekoliko puta. Evo danas me dodao opet, a nismo se čuli nekoliko meseci (čitaj – ja prestala da trčim za njim i da mu pišem). Odbijem zahtev, on mene ponovo doda. Eno stoji tako zahtev. Ako mislite da ga blokiram, uradila sam to pre i on se javio mojoj prijateljici i pitao je za moj broj. Bolest.
Poslovno sam dolazio često u Sokobanju spletom okolnosti upoznam jednu konobaricu iz nekog kafića tu, kad god dođem svratim prvo do nje uz kaficu se ispričamo. Uvideo sam po razgovoru da bi ona htela nešto više između nas. Poslednji put kada sam došao kod nje kupio sam prsten i pitao da se uda za mene. Pristala je, nema tu premišljanja oćeš ili nećeš. Srce je reklo da to moram učiniti. Ona je stvarno dobra devojka, vredna, pametna, obrazovana, elokventna poštuje bližnje svoje. Jedino što se mora preseliti kod mene 400 km dalje. To joj je teško palo spočetka ali svakih mesec dana odemo na 3-4 dana dole u Sokobanju.
Nemam ja nikakvu zonu komfora.
Imam ambicije i ciljeve, koje ću ostvariti kad ja budem želeo, a ne kad drugi to očekuju od mene i traže.
Zaljubljena sam u njega, a on kaže da sam detinjasta i ne vidi me ni u vremenu ni u prostoru.
Razmišljam da se razvedem, žena ima sina iz prvog braka, imamo zajedničku ćerku, i ja imam sina takođe iz prvog braka, sve mi je teže i teže.
Mene treba snimati kad dajem, generalno, jako dobre savjete drugarima kad su djevojke i veze u pitanju i pustiti mi snimak mojih vlastitih savjeta svaki put kad se sje*em u ljubavi i izboru djevojaka, a to je jako često.