Izbaciću tuš kabinu iz kupatila. Juče sam po 5-i put polomio levo staklo, tako što sam laktom dok sam skidao tuš sa zida, zveknuo po staklu. Nisam se posekao, al sam okupao pola zida, wc šolju i veš mašinu.
Prvo sam bila srećna jer ne idemo u školu ali sad kad mi i roditelji ne rade ja mislim da ću izludeti od njih.
Toliko se pravim srećna, mislim da kada ljudi gledaju moj Instagram, misle kako je ova u srećnoi vezi i kako je srećna, a u suštini istina je totalno drugačija, volim bivšeg i ne mogu nikako da zaboravim njega jednostavno pokušala sam sve, a nalazim se u vezi gdje se stalno svađamo, a ne znam kako da prekinem...
Imam osjećaj kao da su svi ovi dani jedan dugačak dan koji nikako da se završi.
Volela bih samo jednom da ga sretnem na ulici posle svega, tek onako, u prolazu...
Vrhunac mog paćeništva je kad legnem uveče da spavam i zamišljam da imam devojku.
Mrzim to kod sebe što sam u stanju da dam ljudima i desetu šansu, a svjesna sam da realno nisu zaslužili ni onu prvu.
Ako ništa drugo, sigurni ste da posle pet popodne neće da vam banu nezvani gosti. A i to je nešto.
Moj muž tokom korone radi u kancelariji u našoj kući. Skoro je imao video sastanak sa kolegama i u jednom trenutku sam čula (pošto su otvorena vrata) da je prdnuo. I cčjem njega kako govori njima "Jao nešto mi se mikrofon isključio nisam ni skontao,sad radi..." Hahahahha isključio mikrofon da bi goluba pustio.
Gledajući moje ukućane tačno znam kakvu porodicu jednog dana ne želim da stvorim. Dakle, samo kontra treba od ovog kako je moja majka radila. Ako svi jedemo, svi ćemo i da spremamo, a i da raspremamo. Ako svi prljamo, svi ima i da čistimo. Ako jedan odmara, svi će da odmaraju. A ne ovo, moja majka je od mog oca i brata napravila lenštine i uljuljala ih toliko da po ceo dan trči za njima i na kraju kažu kako ništa nije radila. Evo i danas kad joj ja pomažem u svemu i kad delimo poslove uvek ima toliko toga da se uradi i da se opet ne stigne sve, a kako joj je tek bilo dok smo bili mali i dok nisam mogla da joj pomažem ništa to mogu samo da zamislim. Ali za sve je sama kriva. Red je trebalo da uvodi još pre braka i pre rađanja dece, sve posle toga je kasno. Kada joj ovo kažem ona ćuti, vidim slaže se. Jedva izgovori da ja ne činim njene greške. Nek ne brine, neću, ali mi je žao što se toliko muči i što će tek da se muči kad odem ja iz ove kuće.