Moji roditelji žive ko pas i mačka. Iako odavno nisam dete posle svake žučne svađe se osećam kao da me je neko doterao na ivicu provalije. Porodica mi je jako važna i zato mi je ovo što gledam-pakao. Ne vredi da pričam sa njima, moje reči nailaze na tvrde uši.
Sa devojkom je iz bogate porodice i sa njom ima sve ono što najviše na svetu voli - novac. Zaljubili smo se jedno u drugo, vidim da se muči i da se raspadamo oboje.. ali sa mnom nema novca, živim sasvim prosečnim, običnim životom. On na to ne može da se vraća i bira nju. Poštujem što je iskreno to rekao. Idem dalje, a tebi nek je sretno.
Jutros čujem neko peva na ulici, pogledam - čovek ima slušalice u ušima, šeta psa i pevaaaa.. E, zato ja ne slušam muziku na ulici, jer ja bi verovatno i đuskala usput 🤣😂🙃
Radio sam u korporativnoj sredini (kol centrima) i davao sam sve od sebe, ostvarivao sam rezultate pod izuzetnim stresom i pritiskom (primaš pozive, zoveš korisnika, rešavaš tikete). A zašto nisam napredovao? Sistem je takav da kolege dobijaju beneficije jer vode nadređene na večere (lično mi jedna rekla da je vodila), bacaju emotiko srce na Teamsu zato što imaju "gotivnu" sliku na profilu. Doživeo sam da me svi "cede" i da pomažem i da dobijam beneficije da se ne moram da se javljam na pozive samo kada je situaciju katastrofa sa elektronskim prijavama (tiketima) a kada nije, koga briga. Najveća tragedija što kasnije svi oni napreduju u karijerama (bolje pozicije, druge firme, veća plata) a ja uglavnom dajem otkaz zbog toksičnog sistema vrednosti jer ne mogu napredovati. Doživeo sam da je tim lider napravio zapisnik samo da bi "skupio poene" kod menadžmenta jer sam rekao da nisam fan da primam pozive, a druge se ne javljaju upravo zbog prethodno navedenih stvari što je licemerno.
Ako sam platila dostavu na određeni paketomat, onda ju tamo i očekujem, ne u neki žnj paketomat 10km dalje. To mi je na istoj razini kao da mi paket na kućnoj dostavi dostaviš kod susjeda na 17. katu, a ja živim u prizemlju. Nije isto. Kužim, paketomati se pokvare, budu skroz bukirani...al onda ne budite neprofesionalni seratori pa informirajte svoje korisnike o konkretnoj situaciji i ponudite im neki izbor da sami odluče gdje i kako žele svoj paket. Na kraju krajeva, ne radite taj posao pro bono, plaćeni ste za njega. Onda ga obavite kako spada ili idite glumiti male "sposobne" menadžere u neku drugu firmu. Mislim da bi trebale postojati novčane kazne za takve situacije. Dostaviš na drugi paketomat jer ti se tako ćefnulo bez ikakve konzultacije s korisnikom - platiš novčanu kaznu. Jednostavno.
Imam 47 godina, oženjen sam imam predivnu suprugu i decu, kada god izađem iz kuće obavezno se javim, kažem ukućanima gde idem....
Ne smeta mi ovaj novi trend da se naglašava na pozivnicama da deca nisu dobrodošla, adults only itd... Svako ima svoje pravo, svoj stav i treba ga poštovati. Uvek sam tako razmišljala, i pre dece i od kad imam decu. Samo sam primetila da se više ne družim sa onima koji su mi naglasili da moja deca nisu pozvana i ne idem na mesta gde nije dozvoljeno s decom. Prosto jer nemam nikoga nažalost, svi su mi preminuli, muž ne živi trenutno u Srbiji. Razlog što se više ne družimo nije jer sam ja ljuta, ne, nemamo više ista interesovanja i obaveze. Prihvatite to već jednom i nađite ljude sa kojima se razumete, sa kojima vam je lepo i sa kojima nemate opterećenja i uslovljavanja. I onda vas više neće dotaći pozivnica za svadbu, slavu, proslavu, sa klauzulom "bez dece".
Poslao sam komšiji cveće sa potpisom: "Nedostaješ mi, tvoja Slavica". Eno već dva sata se svađa sa ženom, oće da se razvedu.
Nedavno me je ostavio dečko, inače sam duže veze uglavnom ja raskidala, i ovo mi je neopisivo lakše jer znam da nisam ja donela tu odluku i ne moram da se preispitujem da li sam pogrešno postupila.
Moja "mama" je užasna osoba. Oduvek mi je bila čudna i sama činjenica da je bas ona moja mama. Probala sam to da promenim, da je se ne stidim više, ali ona je prosto sve gora. Naudila sam sebi praveći se da sam okej u njenoj blizini. Prodisala sam otkako živimo dosta dalje.