Žao mi komšije, dete 8. razred, blage veze sa životom nema. Asocijalan u potpunosti. Bez roditelja nigde. Kičma kriva. Njegovi samo pričaju o uspesima u školi i takmičenjima, ide na sve živo od takmičenja u školi a fizički propada. Par puta sam im rekao da ga upišu na plivanje il nešto, oni u fazonu "Ne treba mu to". Kad ga nekad sretnem na ulici il nešto, dete nema interesovanje ni za šta... :( Ne znam kako da mu pomognem :(
Pozdrav. Imam 39 godina i dolazim iz Splita.
Standardan život, supruga, dvoje djece, kredit za stan, auto, radimo, borimo se. Normalan život srednjeg staleža.
Sada jednog dana dolazi pismo od javnog bilježnika. Poziv na ostavinsku raspravu. Kad ono umra mi je otac koji me je napustio dok sam još bio beba, i kao jedini nasljednik nasljeđujem njegovu imovinu.
Od imovine dobijem stan od 55 kvadrata, veliku kuću sa 4 apartmana, auto, jedrilicu od 12 metra, 60k eura ušteđevine i 30k eura od životnog osiguranja. Evo žena i ja još uvijek se gledamo zbunjeno i ne možemo vjerovati kako smo preko noći postali dobrostojeća porodica bez financijske brige. Ništa mi nije jasno i mislio sam da se ovo dešava samo u filmovima.
Stiže me pubertet u srednjim dvadesetim. Vikendom bih izlazila, pila, stekla neko iskustvo sa momcima. Eksperimentisala bih i sa raznim modnim stilovima, živela kao da sutra ne postoji. Sve to je verovatno trebalo u srednjoj školi, ali roditelji su bili strogi, a ja nesigurna. Sad se drugarice udaju, a ja razmišljam kako li je poljubiti se, ili čak zaljubiti. Rastrzana sam između odraslog doba i kasnog puberteta.
Ne mogu da vjerujem da komentatori na utakmicama još uvijek govore "opsajd".
Zaručnika sam skoro 5-6 godina molila da me odvede u Veneciju i evo napokon sam otišla ali sa kolegicama.
Jako me nervira kad neko običnu ljubaznost tumači kao flert, molim vas kontrolišite se...
Imam 29 godina i dolazi na red pitanje ženidbe, neću se nikad ženiti zato što je "vreme". Ne želim se ženiti sa onom sa kojom se zadesim samo zato što imam godine za to i sa bilo kojom samo da bi to uradio. Želim da se oženim sa devojkom koju ću stvarno iz dubine srca da volim, pored koje ću želeti do kraja života da se budim i da mi ona uvek bude najlepša i najbolja. Želim onu koju ću želeti kao majku svoje dece i moju bolju polovinu. Samo na to pristajem u suprotnom ne želim i neću da se ženim.
Čula sam za slučajeve gde mlada ili mladoženja kažu NE, ali me zanima šta se posle dešava, jesu li i dalje među živima, dokle su stigli😝
Da mogu da biram izabrala bi da sve ovo bude san, da mogu da vratim zemlju unazad uradila bi to, makar te izgubila ponovo.
Bivši muž sve manje zove i pita za sina, par meseci ga nije video a u našem gradu je... Nikada do sad se nije ovako ponašao, zvao me svaki dan da pita za dete, dolazio da ga vidi, igrao se sa njim..sad ništa...
Dobro je što smo se razveli.