Nikada nisam dopisivanja sa nekim dečkom pokazala drugaricama. Spomenem da se čujemo ali ne pokazujem razgovore. Nekako smatram da je to privatnost između nas dvoje i da je besmisleno da drugi čitaju naše poruke.
Neznam dal sam jedini ali kad vidim ljude od 60 godina ili još starije da skupljaju boce sa ceste da bi imali za hranu jer im je penzija premala da pokrije samo režije a kamoli još i hranu i kad se sjetim da su 50 godina radili za plaču s kojom si nisu mogli priuštiti da otputuju na more ili da vide svijeta, i kad shvatim da su trećinu svog života (koji je najveći blagoslov koji neko može dobiti) morali izdvojiti da napune depove nekom dubretu od šefa čiji auto košta više nego 10 godina njihovih mjesečnih primanja i njihovog uloženog vremena koje nisu mogli provesti sa obitelji zbog koje i rade taj posao dode mi da se naoružam i dobro isplaniram pljačku banke i da sve te pare podjelim takvim ljudima pa makar završim u zatvoru... Ako vidite nekoga da skuplja flaše na cesti a imate mogućnost da izdvojite 20 30 50 ili više kuna, dajte njima te pare a umjesto da ih potrošite na beskorisne pizdarije koje vam ni netrebaju. Zapitajte se malo u kakvom svijetu živimo i POMAŽITE DRUGIMA!
Svaka čast ljudima koji donose ispravne odluke za dobrobit sebe i drugih čak i kad je teško i idu protiv onoga što žele. Treba biti snažan i imati karaktera za to.
Obožavam ljude koji sede u kancelariji, ispijaju kafe i kažu kako im je posao stresan. Ja danas ceo dan na 30°+ vršem pšenicu komšiji za 120e i pukne mi heder. Popravka nekih 600e, potrošeno gorivo ni ne računam. Jebiga ko mi je krv što nisam učio školu pa sedeo u kancelariji i nervirao se što mi je sekretarica umesto gorke donela slatku kafu...
Ja sam po zanimanju bravar, moja žena krojačica, a naš sin asistent na fakultetu i smeši mu se svetla budućnost. Ponosan sam na njega ne samo zbog uspeha nego zbog toga što je sve sam birao bez ikakvog našeg mešanja jer nismo od one sorte roditelja koji kroz dete leči neke svoje komplekse. Da ga interesuje mašinstvo pokazao je još od malih nogu jer se nije odvajao od mene dok sam vario, brusio, bušio, lemio... niti sam ga ja terao od sebe jer sam mislio da će biti majstor kao i ja. Sviđa mi se i što je zadržao poštovanje prema običnim ljudima i nikoga ne gleda sa visine ili sa podsmehom. Kada komšiluk krene da ga hvali, ja sam na devetom nebu od miline.
S momkom sam godinu i dva mjeseca, znamo se oko 3 godine. Super smo se slagali, nikakvih problema nismo imali, medutim dođe period kad je počeo da pravi probleme i ljuti se na mene za svaku sitnicu. Pa mi kaže nije spreman za ozbiljne veze, pa neće u Bosni da bude. Na sve to ja sam našla rješenje i trudila se oko nas. Da bi na kraju rekao kako izmišlja i da neće jednostavno više nikoga. Ljudi moji zbog koga sam ja bila spremna dići 40000 kredita i vraćati u Bosni narednih 20 godina, s kim sam htjela otvoriti štednju, zbog koga sam krenula na kurs jezika da odemo odavđe, itd. Život je jedan ne dajte da vas je*u budale u zdrav mozak. Da smo mi balavci ja bih razumjela i opet mi je teško pao prekid.
Svaki moj šef je varao svoju ženu i razvlačio se sa svakakvima. Moj otac je varao moju majku, stric strinu, cela zgrada je svedok kako komšija vara svoju ženu. Kum je bespomučno varao i možda još uvek vara moju kumu. Svaki moj drug(nemam ih puno) barem je jednom prevario svoju devojku, skoro saznam da je brat mog muža prevario svoju ženu i još more primera ljudi sa kojima nisam u direktnom kontaktu, ali eto vidim ili čujem i sve manje me takve priče iznenađuju. Kaže moj muž :" Šta se čudis svi varaju?" Znači i on verovatno, samo što još nije uhvaćen. I zašto se onda mi žene zanosimo ljubavlju, kad svakako kad-tad budemo nasamarene, jer jel te-ne može se celog života jesti samo jedan sladoled, ma koliko da ti je omiljeni?!
Dolazili su muškarci sa drugih kontinenata da bi me upoznali i proveli vreme sa mnom. Sve sam ih upoznala preko aplikacije. Jedan je bio iz Saudijske Arabije, drugi iz Indonezije, treći sa Šri Lanke a četvrti sa Barbadosa. Svaki me je držao kao malo vode na dlanu. Možda mi neko neće verovati i reći da sanjam, ali ovo je bila stvarnost. Važno mi je da mi je bilo lepo sa svakim od njih. Vodila sam ih na Zlatibor, išli smo u Dubrovnik. Posetili smo i Bosnu i CG. Bilo je uživanje.
Koliko god se trudim raditi na sebi i isticati svoje pozitivne strane, bojim se da ću ostariti sama jer mi se čini da ikoga ne zanimam.