Kad god nazovem svekrvu da je pitam kako je, ona mi uvek naglasi da je u 6 ili 7 ustala. Smešno mi je jer deluje kao da mi se "pravda" za to što spava i to mi nekako bude i slatko. Možda je to ona stara škola kada je bilo sramota spavati duže od 7 sati.
Jel ste nekad prepoznali ovde nekog koga znate? Na osnovu priče i likova, da ste baš sigurni ko je, i da li ste im posle rekli?
Mislila sam da mi je tetka u Australiji striptizeta, zato što sam čula kao dete da radi kao lolipop lady. Evo sa 25 saznajem da je to zanimanje za školski pešački prelaz, onaj stop znak.
Sve smo mogli da riješimo, ali ti si izabrao da odustaneš😕
Ja ne odustajem nikad.
Moj muž je iz jedne balkanske zemlje, a ja sam iz druge, ali živimo u SAD. Rekao je da možemo da posetimo moju zemlju samo na nekoliko dana jer moji roditelji žive ovde, a njegovi ne. Bićemo dva meseca u njegovoj zemlji i dugujem njegovim roditeljima svo vreme jer on mora da provodi vreme sa njima. Rekao je da je „duboko, emocionalno povezan sa svojom majkom i da mu nikada neću oduzeti život iz njegove zemlje“. Prijatelji, pijemo, izlazimo svake večeri dok ja sedim kod kuće sa njegovom majkom koja kaže da je normalno da muškarci idu i piju celu noć, svake večeri dok žene sede kod kuće.
Toliko reelsa bih joj poslao... Čak i krenem na share ali se zaustavim... Prekinuli kontakt i ne odgovara mi na poruke, zašto bih sada pokušavao kad je za nju očigledno kraj...
Pre nego što sam upoznala njega, nisam verovala da mogu biti voljena. Odrasla sam u porodici u kojoj su se stalno svađali, varali i bilo je mnogo nesigurnosti. Nikada nisam imala pravi osećaj šta znači bezuslovna ljubav, jer su svi oko mene živeli u tom haosu. To je ostavilo traga na mom samopouzdanju, pa nisam ni verovala da će neko moći da me voli. I onda, u njemu, pronašla sam sve što nisam ni znala da tražim. On je bio potpuna suprotnost od svega što sam odrasla. Nije bilo drame, nesigurnosti ni prevara. Bio je tu, iskren, pun ljubavi i staloženosti. Sa njim sam izgradila ljubav i dom, on mi je pokazao da porodica može biti nešto mnogo lepše, nešto stabilno i poverljivo.
Imam mačke u dvorištu, dosta ih volimo pa ih držimo. 31.10 mi je nestao jako drag mačak i to tokom noći a tada je onaj satanistički praznik hallowen. Da li ga je neko uzeo namerno ili je sam otišao od kuće ne znam. Samo se nadam da je živ i zdrav! A da znam da ga je neko uzeo prebio bih mu ruke.
Zašto se svi, pogotovo žene toliko fotošopiraju da totalno promene lični opis. Galvurda im bude kao u vanzemaljca, sa nekom špicastom bradom, Bože ti pomozi. Nećete sakriti ružnoću ili komplekse, džabe uređujete slike do iznemoglosti. Ljudi vam se smeju. Jedna osoba uživo, druga na društvenim mrežama. Vi mislite da ispadne lepo, a zapravo se unakazite. Niko ne osporava da slika nekad treba malo da se doradi i da se prepravi nešto, ali da vi pravite od sebe nešto što niste, e to ne shvatam.
Uvek sam se trudila da budem dobra ćerka i da moji roditelji ne primete kada mi nešto smeta. Međutim, što sam starija, to se pojačava moj bes jer nisu ostvarili ništa bitno tokom života. Smatram da se nisu dovoljno trudili. Nikad nisam imala svoju sobu, odrasli smo u jednosobnom stanu sestra i ja. Nikad svoju privatnost nisam imala, nismo išli na putovanja jer nismo imali auto, nisu imali para da nam plate vozački... Nikad zajedno nismo otišli na more niti neko putovanje. Sada kada imam svoj posao i platu, znaju da mi prebace kada sebi kupim nešto skuplje. Iako imam para, kada sam sa njima uvek moraju da se gledaju i cene i šta je jeftinije, iako uvek želim da počastim. Kao da ceo život treba da živimo taj mentalitet sirotinje...