Ne podnosim kad poslodavci u natječajima napišu samo kontakt broj. Jos i razumijem ako ne napišu plaću, al dajte ljudi, kako možete objavit oglas bez adrese? Smjene da ne spominjem. Samo kradete i sebi i nama vrijeme.
Programer sam i radim od kuće. Svakome želim dobro, ali svaki put kad vidim nekog zanatliju/fizikalca kako se muči u fizičkom i finansijskom smislu, osetim nekakav osećaj pravde jer smatram da je fer da visoko-intelektualni poslovi, koje ne može svako da nauči, donesu određeni luksuz i komfor u odnosu na druge ljude.
Ležim u krevetu i razmišljam tj. ne razmišljam nego pokušavam zaspati, jer ustajem na posao ujutro prije pola pet. No, susjeda koja se nedavno uselila sprat iznad, očigledno mora u 2 sata noći nadomjeriti tjelesnu aktivnost za taj dan i ujedno vježbati glasnice. Btw svaki put je novi workout partner u pitanju.
Danas me žena u krevetu dok smo se mazili nazvala drugim imenom. Ne znam šta da radim.
Jedna moja bivša koleginica sa medicinskog fakulteta uvek je bila u snob fazonu, hvalila se prosekom blizu 10, sada je oftalmolog. I dolazi meni pacijent sa njenim izveštajem i piše jedne kapi tri puta, druge kapi dva puta. Ženo?!?!? Kako si položila farmakologiju? Jesi li čula za jedinicu doze leka? Ko te je naučio da pišeš terapiju bez jedinice doze? Znam da je kap ali moraš da napišeš. U koje oko? Bolesno ili oba oka?? Da pretpostavljamo, je li? A i ja svašta pitam od očnog lekara, a gde ćeš ti to znati i pisati. I koliko da traje terapija?!? Nedelju, dve, mesec dana, do kontrole za šest meseci?!? Jak si mi ti oftalmolog. Sedi nula.
Ranije sam verovala da mi kao pojedinci imamo glavni uticaj na sopstveni život, konce u svojim rukama, da svojom zaslugom mogu da postignem nešto u životu, da je dovoljno da želim i da se potrudim. Ali mi to sad ne deluje tako. Vidim da na mnoge stvari ne mogu da utičem, da nekad koliko god se trudila ne ide... Ne želim da se pretvorim u osobu koja eto tako postoji i sve prepušta slučaju i okolnostima, kojoj je sve drugo krivo za neuspeh, ali osećam se bespomoćno.
ICE (in case of emergency) je skraćenica u mobilnom za osobu koja je prvi kontakt u slučaju nečeg nepredviđenog. Ja sam stavio broj mog strica jer mi je otac umro a on mi deluje kao najpouzdaniji. Devojka je videla na google mail contact ICE number i njegovo ime i umislila da je on diler droge ice i posvađali smo se.
Nemojte da mi šaljete slike svoje djeceeee. Ok jedna slika, ali kad mi pošalju odjednom 15 slika, pa ja napišem kako su slatki, kontam to je to, ali neee onda ide još 10 najmanje. Imam i ja djecu, ali nikoga ne smaram sa njima. Ok osim svojih roditelja, znam da ih oni sigurno vole 😂
Muža sam ispratila na posao, popodne me zove unuka iz Holandije i pokazuje ga preko vibera. Ljuta sam i povređena, a on smatra da je zabavno i interesantno.
Spremam pravosudni ispit i ne mogu da opišem količinu stresa i pritiska koji osećam. Paralelno uz to nosim istoriju zdravstvenih problema, koji utiču na moj fokus i sam rad. Iskreno se pitam da li je vredelo, ima li smisla uopšte. Da neko može da mi pogleda u kristalnu kuglu i da mi kaže pašćeš ili ćeš položiti, lakše bi mi bilo, da se ova agonija već jednom završi.