Žena misli da imam još dva ispita do diplome, a ja sam na par ispita do kraja prve godine. Razmišljam da kažem da je ona kriva sto neću završiti.
Bila je toliko bahata i bezobrazna, da me je želela držati kao zlatnu rezervu, dok je pisala sa drugima.
Ja sam prozreo njenu nameru. Namerno sam joj pružao sve manje užitka u krevetu, manje posvećivao pažnje, sve ga je bilo manje sa moje strane, poštovanja, ljubavi, razumevanja…
Da bi se na kraju ispostavilo da je samo čekala ,,kap koja će preliti čašu”. Ja sam tu kap namerno sipao u čašu, jel više nisam želeo da dozvoljavam takvo nepoštovanje od strane, jedne prostakuše, koja prvo nema poštovanja prema sebi, onda prema meni.
Ne znam zašto neko ne kaže devojkama s odvratnim akcentom da prestanu da snimaju reklame za proizvode, kulinarske recepte, savete itd na društvenim mrežama. Možda bih nekad i pogledala nešto, ali akcenat bude toliko grozan da odmah prebacim. I pri tom ne mislim na južnjačke akcente, protiv njih nemam ništa. Ovo su neki čudni, fejk, ogavni akcenti, ni ne znam odakle, neke mešavine različitih akcenata i bolno ih je slušati. Uz to još imaju uglavnom ružan glas ili glas bez intonacije. Znam da ljudi ne mogu birati svoj glas, ali akcenat mogu poboljšati, pa se glas ne bi ni primetio. Mislim da mnogo kupaca ili pratilaca gube zbog ove 'banalnosti'.
Kad bih mogla, samo bih čitala knjige bez vraćanja u stvarni svet.
Ne mogu da verujem da sam se u 37. zaljubila kao klinka. I to u čoveka koji juri klinke a ima 40 god. Ne mogu da verujem da sam toliki bolid i da ne mogu svoje emocije da zaustavim i iskontrolišem se.
Poseban krug pakla za one koji zauzmu hlad na plaži, ostave ležaljke i odu s plaže na 4 sata!! Što ste onda došli….
Zar postoji nešto slađe od djevojke koja nosi broj obuće 36?!
Osećam neku prazninu. Ništa nije kao što je bilo pre. Svako je otišao na svoju stranu, svi imaju neke svoje obaveze. mislim da je to odrastanje. Oduvek sam želeo da odrastem, ali nisam zamišljao da to ovako izgleda. Svako veče kad legnem razmišljam i suze mi samo idu iz očiju. niko nije umro, svi smo idalje tu ali kao da nismo.
Potpuno me dotuče to što sam izgubila mogućnost da plačem. Ovako je mnogo teže.