Batine su definitivno iz raja izašle! Muka mi je od ovih modernih roditelja i njihove nemoguće djece koja više liče na đavole nego na djecu!
Muško sam i baš mi se sviđaju male nesavršenosti na ženama!!
Kad sam bila mala, pjesmu ,,Šta je to u muškoj ćudi što me tera da poludim" sam pjevala ,,Šta je to u muškoj ĆUNI što me tera da poludim". Bila sam ubijeđena da tako ide i gotovo.
Međuljudski problemi i nesporazumi se rješavaju komunikacijom i asertivnošću i nikako drugačije. Morat ćete to naučiti kako biste sazrijeli. I kako bi jednostavnije živjeli. Ne se svađati, nikome ne kopati oči, ne ogovarati, ne zadirkivati, nego komunicirati otvoreno, direktno i iskreno. Nek se baba ponosi Vama.
Mrzim kad me pitaju što sam tužna... Nisam tužna samo mi se ne priča u 8 ujutro, chill.
Jednog jutra žena se odvezla do prodavnice a ja sam kuvao kafu, čujem njena kola i pomislih vratila se zatim čujem vrata kako se otvaraju, šuškanje kesa i njene korake. Pitam je da li želi slatku kafu ili običnu. Ona ne odgovara. Zapravo ne čujem ništa više. Dozovem je, opet ništa. Odem u hodnik, nje nema a nema ni kesa. Izađem napolje i nema njenih kola. Zbunjen se vratim u kuću. 2 minuta nakon toga zaista čujem opet njena kola i ovaj put sačekam u hodniku i ona ulazi sa kesama iz trgovine. Pitam je da li je došla pa se vratila u prodavnicu jer je bila nešto zaboravila. Gledala me je kao da sam pao sa marsa i nije imala pojma o čemu pričam.
Želim da vratim onaj osjećaj iz djetinjstva pred novu godinu, nekako je sve bilo ljepše. Sreća se osjećala u zraku kao da je dobila miris...
Imam dečka 4 godine, živimo zajedno. Ima kolegicu na poslu kojoj ne vjerujem, a ni njemu u vezi nje. Konstantno ga moli da joj kupuje ili napravi nešto za nju jer smo iz velikog grada, pa da ona ne mora putovati. Uz to nakon posla kada odu u kafić, s ostalim kolegama, nudi mu da ostaje spavati kod nje kako ne bi morao voziti doma. Također javlja mu se konstantno, koji put nije ni vezano za posao. Govorim mu kako to nije normalno, jer bi trebali biti samo kolege. Ne znam šta da napravim, jedan dio mene mu vjeruje, ali postoji neka sumnja.
Nasmejte se bre, budite zadovoljni onim što imate i volite ljude oko vas! Koliko god da je loše, moglo je gore a svakako će biti bolje. Živite život, nismo još dugo na Zemlji. Budimo dobri i srećni ljudi! Sve najbolje svima vama kakvi god da ste.
Često mi se desi da vidim neku devojku ili ženu, i prva pomisao mi bude "Bože kako se obukla, ko joj je rekao da to ide" i onda bukvalno par sekundi posle pomislim "okej ko sam ja da sudim svako ima svoj stil i svoj ukus". I mučilo me je to dok nisam pročitala da naša prva pomisao je zapravo mišljenje nametnuto od strane društva, dok je ono što pomislimo posle naše realno lično mišljenje. Sad radim na tome da izbacim ta nametnuta mišljenja, žene su ženama zapravo najgori neprijatelji a trebale bi biti tu jedna za drugu.