Bliži se apsolventsko veče i koleginica me neki dan pita šta ću obući, a ja nisam planirala da idem uopšte. Ne znam hoću li se kajati ako ne odem..
Imala sam 28 godina kada smo se upoznali. Oboje zaposleni, ispunjeni i srećni. Veza je išla glatko i lepo. Udala sam se sa 31, a sa 32 dobili prvo dete. Do 40-te, sve savršeno mi i naše troje dece. Muž mi dobija premeštaj i mnogo veću platu u Americi. Svi se selimo, ja kao lekar nemam mogućnost zaposlenja dok ne položim ispit da nostrifikujem diplomu, ali i ne žurim sa tim jer odgajam decu dok on radi zahtevan posao i pruža nam sve.
Godinu dana od preseljenja, kako kaže našao je ženu svog života, nas napušta i seli se kod nje. Decu ne viđa, ali plaća alimentaciju.
Ostala sam glupača bez posla, jer sam sledila muža koji je odlučio da nas napusti i živi momački san u 42-goj godini života. Želim svim žena da poručim da bez obzira na brak i decu ne odustajete od svoje karijere i posla, jer ako ostanete bez muža (da li kao ja ili ne daj bože zbog njegove smrti) ostaćete bez novca, a treba prehraniti porodicu.
Jezivo je kad ležiš u mraku sa malim djetetom i ono vikne: Eno ga!!
Bili smo u vezu na daljinu i kad nismo zajedno preko telefona smo se super slagali ali... Što smo duže bili zajedno kad se vidimo mi smo se još više svađali. Tip sam osobe koja voli da prošeta, da izađe na svež vazduh, na odem na svirku neku. Dok bi on mogao po ceo dan sedeti kući, gledati utakmice i pogađati ko će pobediti. Uz to ako ode još negde da pogleda to je njemu idealan izlazak. Više puta sam išla sa njim da gleda jer sam se solidarizovala i želela da bude srećan dok je njega da ode negde sa mnom a da nije kafic bilo smaranje. Ako krenemo u šetnju konstantno obaveštanja koji klub je pobedio i zatim pravljenje statistike za naredne utakmice. Više puta sam mu rekla da mi smeta i da ne želim ni za godišnjicu da to slušam gde je on rekao kako sam ja sebična osoba jer on to voli i ja njega ne razumem. To je samo deo oko čega se nismo slagali i znam da ne bih volela život u četiri zida da živim kao on. Kada sam raskinula i tu me je okrivio da sam sebična jer sam rasturila našu vezu.
Lenja sam i mrzim sebe zbog toga. Najgore mi je kad neko kaže da su lenji ljudi rođeni takvi i da će propasti u životu. Ne volim i ja što sam lenja. Ne znam zašto neko i misli da je lenjim ljudima dobro.
Iako radim pratim i dalje oglase za posao. Sve više oglasa se ponavlja, čim im istekne onaj period do kad je postavljen odmah se obnovi. Dragi šefovi, da li vam je toliko teško da platite radnika kako treba? Mene ponovljeni oglasi ne privlače, čak šta više odvlace me od te firme jer je smatram neozbiljnom za bilo kakvu saradnju.
Sinoć sam videla bivšeg nakon skoro dve godine od raskida. Dušu sam isplakala, a mislila sam da sam ga potpuno prebolela. Bio mi je prvi dečko, a ostavio me je preko poruke i mnogo povredio. Toliko želim da ga zaboravim, ali nikako da se pojavi neko sa kim bih mogla početi vezu i zaljubiti se ponovo.
Ceo dan sam na fakultetu na predavanjima i vežbama, jedva stignem da pojedem jedan obrok u menzi. Da kupim da jedem nešto nemam novac. Subotom imam prakse tako da ne mogu da radim nigde.
Uništavam sebi zdravlje, malo mi je ostalo do kraja i žao mi je da ga napustim.
Mama ne radi nigde a tata je otišao u penziju.
Kad smo krenuli u vezu, odmah sam mu otvoreno rekla da ne mogu da imam djecu, rekao je da mu to ne smeta i da ih svakako ne želi. Bilo je to najdivnijih 6 godina, ljubav, iskrenost, strast..sve u jednom momku. Sinoć me ostavio jer razmišlja o djeci.
Za ceo svet sam snažna i sve od sveta mogu da podnesem. Ali moja porodica može da me rastavi na delove u sekundi. Neverovatno..