Imam 25 godina i kad god dođem kod mojih i mama pravi tortu, obavezno moram da oližem žice od miksera
Karakter mi je nula prekrižana. Šta god da odlučim, pokleknem, kakav god sebi cilj da postavim, posustanem.
Bila sam sa oženjenim čovekom sve dok nisam videla njegovu ženu. Ona je toliko prelepa i prezgodna, ja sam ostala u šoku. Uvek sam te prevarene žene zamišljala kao neke zapuštene domaćice. Nije mi jasno šta ga tera da je vara, zašto dolazi kod mene kad ima nju koja je milion puta lepša od mene i vidi se da ga baš voli. Izgleda da je ipak istina ono da muškarci ne varaju sa boljom. Već sam bila u bedaku jer je oženjen, a onda mi je skroz uništilo samopouzdanje kada sam nju videla. Prekinula sam s njim, ali i dalje ne shvatam šta muškarce koji imaju takve lepotice kod kuće tera da ih varaju. Bar da varaju sa lepšima pa i da nekako razumem.
Bavim se sportom i multimillioner sam, ali nikada nisam ostavio bakšiš...niti ću.
Radim jedno, pričam drugo i posle se iznerviram što sam kontradiktorna... Završiću na psihijatriji ako ovako nastavim.
Nisam neko ko voli da vežba. Ne volim da trčim, ne volim sve te sprave u teretani, ne osećam se nikako bolje nakon treninga, osećam se izmučeno. Sa druge strane volim da uradim nešto korisno za sebe pa sam tako našla vežbe koje mi prijaju i koje radim kod kuće gotovo svakodnevno. Malo se preznojim i osećam se dobro nakon njih, ne izmučeno. Mislila sam da i nemaju mnogo nekog efekta jer nisu preterano zahtevne, a i svakako nisu dovoljne da bih imala ne znam ni ja kakvu figuru. Onda sam na jednom ginekološkom pregledu dobila pitanje da li vežbam, na šta sam odgovorila da malo i to u kućnoj varijanti, a doktor rekao da vidi jer imam jake stomačne mišiće i pohvalio jer jedna mlada devojka vodi računa o sebi i na taj način. Tek tada sam shvatila da te vežbe ipak imaju smisla, ali i da je tu moja redovnost i istrajnost najznačajnija. E tako je i sa svime u životu, svaki trud se isplati, i onaj minimalnini i onaj za koji mislimo da nije ništa posebno, gotovo svaki!
Shvatio sam da se već neko vreme osećam kao go*no posle druženja sa najboljim drugom i da me njegova negativna energija užasno iscrpljuje. Ne znam šta da radim, družimo se već godinama, a uskoro treba da mu budem i kum na venčanju.
Radije sama cijeli život nego u prividno sretnoj vezi/braku. Prekratak je život za glumu i pretvaranje.
Jednom, dok su moji sinovi još bili mala djeca, vozila sam ih autom nenaseljenim krajem. Na nekom proširenju uz cestu ugledali smo grupu ljudi koja je okružila ranjenu srnu. Bila je šepava i dezorjentirana, ali na nogama. Auti su stajali uz cestu. Zaustavila sam auto, otvorila gepek, došla do ljudi koji su okružili jadnu životinju, probila se kroz grupu i uzela srnu u ruke. Krenula sam s njom prema autu, ljudi su me gledali (kasnije sam shvatila da nisu stigi reagirati od čuda). Jedan je čovjek prišao da mi pomogne, ali ga je srna mlatnula zadnjim nogama u međumožje. U mojim je rukama bila mirna kao štene. Došla sam do auta, nekom majicom srni napravila povez oko očiju da se manje boji, stavila je u gepek i krenula. Uskoro sam stala kraj ceste i dozivala veterinare redom, bila sam spremna platiti koliko treba da je spase. Odbijali su me govoreći da ona pripada lokalnom lovačkom društvu. Jedan je napokon pristao, ali srna je izdahnula prije nego smo došli do njega. Zao mi je i danas.
Bila sam kod sestrične u Švicarskoj u posjeti, iste one sestrične s kojom sam se kao mala igrala u kišnim, blatnjavim lokvama i krala susjedova trešnje. Ona se udala tamo, a ja živim sa suprugom u Njemačkoj. Objema nam je dobro, trenutno je njoj puno bolje nego meni. Suprug joj je zubar, pa ona ne radi, a uz to je još dobila i spremačicu, pa doslovno ne mora da radi ništa. Ja radim u vrtiću, suprug vozi vlak, što nam je sasvim dovoljno za normalan život. No, uz sav taj novac koji oni imaju, mi smo ostali kod njih gladni. Jeli smo isključivo po restoranima, gdje su oni inzistirali da plate, jer je po osobi jedna večera izlazila od 100€ pa nadalje. Bilo je to po 5 slijedova sa finim vinom, ali ona najmodernija hrana, služena na raznim predmetima, da, kada stigne ispred tebe, ne znaš ni što je hrana, a što podloga. A svaki slijed, jedan zalogaj. Ne znam jesmo mi preveliki seljaci za to, znam samo da nisam niti jedan dan sita išla spavati. Uzalud novca...