Porodila sam se pre 8 meseci. Pre nekoliko nedelja smo se suprug i ja malo zaneli, sutra dan popijem pilulu za dan posle i mislili smo da je s tim gotovo. Juče odradim test jer mi kasni i imam šta da vidim... Šok! Ali i u svom tom šoku ni u jednom trenutku nije bilo razmišljanja o bilo čemu drugom osim o porođaju. Bilo je planirano, samo ne ovoliko ubrzo. A iako nije bilo planirano sad, bilo je željeno. Biće to jedno pravo malo, naopako čudo kad nas je ovako iznenadilo.
Žensko sam i bolesno mi je koliko su neke devojke i žene postale čudne. Otkad je sramota spremiti mužu ručak, očistiti po kući itd? Stalno čitam neke komentare 'nisam mu ja sluškinja, nek sam sprema'? Wtf?! Čekaj, ti si sluškinja zato što radiš potpuno normalne stvari? Znate li vi šta znači kad si nekome 'sluga'? Samo pokušavate da opravdavate svoju lenjost i prljavštinu tim glupim poređenjima. Znate sebe da sredite, a to što vam je po kući džumbus, nikom ništa. Mene bi ubio blam da mi muž radi ceo dan, a da ja sedim kući i ništa ne radim i bunim se što treba da mu spremim nešto za jelo, da pospremim po kući itd. Što je najjače, neki jadnici i povrh posla čiste i spremaju dok im ženturače leže, gledaju serije i sviraju ku*cu. Da nije takvih, kuće bi bile deponije. Slobodno krenite u napad, jedva čekam da se ismejem komentarima ovih novih 'fensi' žena, koje samo lenčare i očekuju da imaju sponzora, a to što jaje ne znaju da ispeku, nikom ništa.
Nedostaje mi vreme kad sam imao 12-13 godina tad je vreme prolazilo sporo. Sat vremena kao da je par sati.
Sećam se, kad idem u školu ujutru, ustanem u 6 sati spremim se, uključim televizor, gledam crtani. Kad se vratim iz škole, igram igrice, gledam televizor uživam.
Najgora stvar su nedovršene priče, ne znam ni šta je osoba zapravo želela, da li se sprdala sve vreme, a strah od ismevanja (iskustveno) mi ne da da se javim ni uživo ni porukom.
Najviše mrzim kada ispričam drugima nešto što me muči, tražeći saosećanje i podršku, a zauzvrat dobijem samo kritike i osudu...
Pronalazak dečka gdje ćemo imat obostrane osjećaje tj. da on malo jače ima za mene jer sam se opekla u prošlosti kad sam ja gajila jače osjećaje, mi djeluje kao znanstvena fantastika...
Sviđa mi se to što u Švedskoj radnik ima mogućnost da 7 dana ne ide na posao, a da samo javi poslodavcu da nije dobro.
Ne morate da idete kod lekara da otvorite bolovanje. Jako se poštuje radnik.
Više ne možete ni da kažete mišljenje - svi vas redom osuđuju ili ispravljaju.
Prošla su vremena kad su ljudi mogli otvoreno da pričaju a da ih niko ne zaustavlja, ne ispravlja i ne ponižava.
Koliko god iskustva ili godina da imate, najgore je kad vas kolege ponižavaju, a zasad su me samo koleginice ponižavale. Kad sam jaka - ponižavaju.
Kad sam slaba - ponižavaju.
Drago mi je što će moja kompanija sledeće godine da ostane bez mene.
Imam 33 godina, muško sam. 12 godina sam patio od problema zavisnosti i konačno je pobedio, čist sam dve i po godine. Ali nisam stvorio porodicu, nemam ni ženu ni decu jer sam uništio skoro sve što sam imao. Imam utisak da me ljuti gledaju čudno jer imam 33 godina i ništa od toga nisam postigao. Ne znam više je l postoje solo devojke mojih godina, zabrinut sam.