Da li samo ja gledam ljudima u nožne prste? I da li je samo mene stid mojih nožnih prstiju? počinjem da mislim da sam čudna.
Nevinost sam izgubila u 30-toj, sa sestrinim školskim drugom, mlađim 11 godina.
Kako me nervira kada na moje postavljeno pitanje ogovaraju sa: -ima vremena
-videćemo
-možda.
Imamo dvoje dece, zajedno smo 6 godina i ja celih 6 nisam prestala da razmšljam o tome da mi nismo jedno za drugo.
I non-stop čekam i odlažem...Naći ću bolji posao...on će naći bolji posao...deca će biti veća...samo još da upišem i završim vožnju...samo još ovu godinu...biće bolje iduće godine...biću manje frustrirana samo da završimo sa sređivanjem kuće...on će provoditi više vremena sa nama samo da završi ovo oko kola...i bavićemo se decom...bolje...kvalitetnije...zajedno...
Ionako nema ničeg sto je konkretno loše...ne bijemo se...ne svađamo se baš svaki dan...ima stvari koje ne štimaju naravno...ali on je vredan...jako vredan...i sposoban...i nije manipulator...i pametan je...i iskren je...i trudi se...i menja se...i znam da me voli...
Ali zašto ja onda imam osećaj da se gušim u sopstvenoj koži...i da je ovaj život sa njim najgora greška koju sam mogla da napravim?
Nekako odjednom život mi se sveo na posao i kuću. Svaki dan, svaka nedelja, svaki mesec mi je isti, monotoni. Kada sam obezbeđena, kada imam vremena da se zabavljam, nemam sa kim to da podelim. Nemam osobu koja bi mi 'oterala' tu monotonost, koja bi me usrećila. Pitam se hoće li je uopšte i biti.
Jako me nervira što devojka neće da vodimo ljubav (nevina je), a izlazimo dve godine. Sve je super, radimo sve ostalo, ali ne znam još koliko ću strpljenja imati jer stvarno ne znam čemu to i šta izigrava.
Sedim na plaži, pijem kafu i ne razmišljam o životu. Raj!
Objavim na instagram story " Od života ne tražim mnogo. Jedino nju, da leži na mojim grudima, u nekoj staroj pidžami i da brblja o čemu stigne. Bože, ne tražim mnogo. Jedino nju." (Nismo se čuli ima 2god) Kada ona kojoj je to posvećeno, odgovara na priču "Jao jao ko si ti što si ušao u tijelo moga druga?" Kada tada nisam umro, neću nikada.
Sestra me stalno zajebava, jer nosim push up gaćice. Nikada me to nije doticalo, ali sada sam pronašla dečka, smuvali smo se, i očajnički se plašim da će napipati moj push up, a da ga ne nosim onda bi se tek prestravio, jer sam ravna kao daska...
Živote...