Opsednuta sam sa slatkišima. U stanju sam da krkam slatko svaki dan, ne moram ništa drugo da jedem. Bukvalno mogu pojesti brdo slatkog, ono što je nezamislivo za nekoga i nikad mi nije bilo loše. Nikada nisam osetila neke simptome ili poremećaj, čak mi je i šećer 4..ne znam, imam osećaj kao da sam stvorila neku otpornost. Isto kao kad neko npr pije alkohol dugo i ne hvata ga tako brzo, dok bi nekoga drugog ko ne pije ili ko retko pije uhvatilo ono baš.
Ne mogu ovih novopečenih mama, koje svijetom hodaju kao da su jedine koje su rodile i niko drugi ne zna kako je to.. Prevrne mi se želudac svaki put kad krene priča kao da smo svi izašli iz pećine jučer pa ne znamo šta je to.. Još kad grune rečenica “vidjet ćeš kad budeš imala svoje”.. Smarate žene, sma-ra-tee!
Svako ima svoje mišljenje, ali ja ne podržavam abortus i to mi je odvratno. Nema potrebe da se palite dole po komentarima i da se pravdate zbog čega svako ima pravo da to uradi. Mene to ne interesuje. Žestok sam protivnik i gotovo. Nikad to ne bi podržala, ma koji da je razlog.
Ne mogu da vjerujem da Pamela Anderson nosi plava sočiva i da je još 90ih imala par operacija na licu. To sam saznala od med.sestre koja je radila kod njenog plast.hirurga u Americi. Znači podizanje obrva, botox, usne, grudi, ali priznajem dobro je sve odrađeno, prirodno. Ali za sočiva nisam znala.
Apsolutno se ne snalazim u ovom vremenu. Osećam se da sam trebala biti rođena u neko drugo vreme, jbg ali ovo doba sa svim njegovim zakonitostima ja ne znam da živim.. Nisam uopšte tip kojem su bliski svi marifetluci, hranjenje sujete, takmičenja, ovaj vrednosti sistem danas...
Dobar dan. Jedno pitanje. Zasto nam je preko noći postalo sasvim normalno i prihvatljivo da smo svi u nekim grupama s posla i da nas se neprestano ‘uznemirava’ dok ne radimo? Kao da nismo dovoljno robovi tih 8h (u najboljem slučaju), trebali bi stalno biti na radnoj temperaturi je li? Gadi mi se u šta su se pretvorili poslovi!
Koliko su ljudi bili lepši i zgodniji pre 30-40 godina. Gledam ove starije filmove, žene su bile prezgodne i lepe, bez silikona i ostalih budalaština. Muškarci su takođe bili lepi i zgodni,a šta je ovo danas, strašno. Žene skoro sve liče jedna na drugu, praseći skraćeni nosevi, grudi veće pet brojeva od prirodnih, usta kao u patke, muškarci se kljukaju kojekakvim hemijama, depiliraju se svuda, zgrbili se, pakao. Krivo mi je što nisam bila rođena u to vreme.
Ubeđena sam da ljudi po izgledu biraju pored koga će da sednu u autobusu. Prvo sam mislila da tripujem, ali sam se uverila da sam upravu. Vozim se svakodnevno gradskim prevozom i ljudi se ponašaju kao ludi. Bukvalno uđu, idu od sedišta do sedišta, beče se u narod, zagledaju se, nećkaju i onda 'izaberu' neko mesto i sednu tu. Zapazila sam da kod ružnijih i debljih ljudi retko ko hoće da sedne. Nema potrebe da se sad vređate, ne kažem ništa loše direktno za nikoga, već iznosim činjenice. Verovatno je još ljudi to skontalo. Ja ne znam šta im znači to buljenje, mrštenje i kolutanje očima. Razumem da većina ne bi sela pored nekoga ko npr loše miriše ili tako nešto, ali to su retke situacije, a ovo je konstantno.
Kad god komentarišem nešto na fb ili yt, uvijek mi ispod komentara neki indijci ostave komentar tipa "i love you, give me your number, please". 🤣🤣🤣 Ali uvijek isti fazon, jesu uporni, nema šta.
Živim u omanjem gradiću u Vojvodini i srećan sam što živim u baš takvoj sedini gde je grad ali i njive i gde se osećate kao i da ste na selu. S jedne strane imam grad kao urbanu sredinu ali mogu i da pobegnem na svoju njivu ili obližnji kanal ili salaš. Što sam stariji ovo mi sve više odgovara mada velike gradove nikad nisam voleo kao ni život u stanu. Dok sam studirao shvatio sam da nije to za mene i da ne mogu da se naviknem da živim tu ceo život. Ovde imam slobodu i nekako se srećnije i prirodnije osecam. Da ima Okej poslova i normalnih primanja mnogi ljudi bi ostali i živeli tu gde su se i rodili. Volim ovaj miran i staložen život bez stresa i turbulencija.