U jednom izlasku pre 4 meseca upoznam jednu devojku njoj 36 godina meni tek 19. Dopisivanje, viđanje, padne koji put sex. Ali ni jedno ni drugo nismo mislili ništa ozbiljno među nama ja sam se uvek pitao šta ću ja sa 17 godina starijom devojkom a ona je sama rekla da u meni ne vidi ništa ozbiljno već samo kao usputna stanica, šema kako već. Do našeg prvog sastanka je 7 meseci bila singl, izašla iz jedne duže veze tako da nije htela ništa ozbiljnije još neko vreme. Požalila mi se kako joj naiđe mučnina, da je boli stomak da joj kasni. Uradi ona test trudnće ode kod doktora na pregled kaže joj da je u drugom stanju. Saopšti ona meni te vesti ni jednog trenutka nisam rekao da to dete nije moje već sam stvar shvatio ozbiljno takođe i ona. Abortus nam nije padao na pamet. Na pola puta je od rođenja deteta jedva čekamo da se rodi. Ja sam se zaposlio, dosta privređujem za naš novi dom. Sudbina je kakva takva i njoj morate krčiti put.
Kako je čudno kad osetiš da je neko deo tebe. Kao da je drugi deo tebe.
Malo je smešno da je ljudima bila potreba korona da bi shvatili da ne smeju da veruju ni sistemu ni nauci, a toliko je sve bilo očigledno i ranije, ali količina otupelosti i slušanje drugih je neverovatna i tužna...
Volim povremeno da uđem na online chat i da se dopisujem sa nepoznatim ljudima. Svjesna sam da je to odraz otuđenja, jer nemam pravim prijatelja, pa ponekad uđem tu, lakše mi je o svojim problemima i mislima porazgovaram sa nekim koga ne znam, i ne samo o tome nego i o drugim temama. Ne otkrivam detalje o sebi, niti imam namjeru da se s nekim upoznajem. Sramim se toga, ali tako je.
Kad će žene doći sebi i prestati da se unakazuju estetskim korekcijama i operacijama. Ja sam ubeđena da svaka ženska osoba koja se izveštači do te mere da joj se skoro svako smeje, nije sva svoja i da treba stručnu pomoć (ali stvarno to mislim). Ne može nekome da bude 'lepo' nešto što 90% ljudi ismeva i podrugljivo komentariše. Ako se neko unakazi, nema šanse da neko može reći da je to dobro i da ta žena lepo izgleda. Svaka ženska osoba treba da uradi nešto na sebi ako joj već toliko smeta, ali da to izgleda lepo i ok, a ne nakaradno.
Kao tinejdžer sam bio jako usamljen, i često sam pre spavanja grlio jastuk i zamišljao da grlim svog sina. Sada imam 27 godina. Znam da roditeljstvo nije za mene, doduše nemam ni devojku, ali jednostavno razumem da ne bih mogao detetu da pružim išta više od minimalnih stvari, koje realno nisu dovoljne za normalan život (znam, jer su i meni moji pružili samo apsolutni minimum, i znam koliko toga mi je falilo u životu). Realno i vidim koliko je briga o detetu teška, imam 5 malih rođaka, koje jako volim i volim da se igram sa njima, ali ne bih mogao da budem odgovoran za dete sledećih 18 godina (a realno mnogo više od toga). Evo samo da podelim ovo negde ovako anonimno, kad već ne mogu nikome reći naglas.
Zaljubljena sam u njega iako znam da nemam nikakve šanse. I to tako nosim u sebi već skoro god dana, ali svaki put kad čujem neki njegov komentar o ženama koje mu se sviđaju kao da me nož probode. Ja sam mlada, obična, prosečno lepa devojka, dok on voli starije žene. Samo želim da me ovo što pre prođe.
Članovi porodice su me svojim ponašanjem naučili da samo sebe treba da gledam.
Mislim da psihoterapeuti imaju ovoliko posla samo zato što ljudi više nemaju prijatelje.
Kad čujem gusle, harmoniku, trubu ili frulu aktivira mi se nagon za povraćanjem. Najodvratniji instrumenti i sprave za mučenje koje postoje na Balkanu.