Kad sam tek počeo da radim posao, bio sam ambiciozan i hteo da se zalažem
kako vreme prolazi, sve više radim samo neophodno.
Video sam je s bebom u gradu. Sad se brinem dal' je možda moje.
Lik hoće da me ženi posle 3 meseca. Ljudi su pukli majke mi.
Ne znam šta mi je. Teško mi se vezati za neku žensku osobu jer stalno mislim da će me prevariti. Imam neke takve traume iz prošlosti iako sam tad bio klinac nezreo a i ona. Nevjerovatno mi je da sam svjestan da to samo umišljam ali i dalje upadnem u taj vrtlog misli...
Radim tri posla svaki dan. Žao mi je dečka koji se zaljubio u mene ali ja nemam kad ni izaći na običnu kafu s njim.
Osudite me ali potajno se nadam da će moj otac da ostavi maćehu. Ne zato što se nadam pomirenju s majkom posle razvoda, ni zato jer mi ona ili njihova veza smeta. Nego prvo sramota me velike razlike u godinama među njima kad ih vide moji vršnjaci neugodno se osećam. Svi misle da mi je sestra jer smo istih godina. A drugi razlog je jer sam se vremenom zaljubio u nju. Ona je lepa i zgodna, mila i draga osoba, sva krhka, prosto se topim kad je blizu mene. Ništa neću pokušavati, i bežim od njih oboje, posebno s njom sam na distanci, ali u sebi se potajno nadam tome da se rastave.
Gde su ona lepa toksična vremena kad uđem namerno u 3h ujutru na viber da bi bivši dečko video ujutru da sam bila aktivna tada i da razmišlja sa kim se dopisujem u ta doba.
Ako vam nekada padne na pamet da se inatite setite se mene koja sam se zbog inata udala za čoveka kojeg nisam volela, rodila dvoje dece, razvela se i ostala sama. Smirite se sami dok imate vremena, život nema lepe metode kada vas vraća u realnost.
Nema ništa groznije od ranog ustajanja, neću takav bioritam i tačka.