Mislim da je blagoslov nemati mnogo novca. Ne znam nijednu bogatu osobu koja nije postala alava, nezasita parama, čak donekle nesrećna, koja nije nesvesno počela da procenjuje ljude po novcu, i da istovremeno više nema saosećaj za ljude koji su u nemaštini... Pričaju priče da novac ne menja ništa, jednostavno ne vide sebe.
Moram priznati da sam mutav da shvatim da li djevojka želi nešto sa mnom ili ne. Jednostavno mi to moraš reći ili nema od toga ništa. To čitanje misli ne ide.
Već preko tri meseca radim iz home officea zbog korone. Da budem iskren, ne radim ništa. Samo jedem, spavam i izlazim, ali ipak primam platu. Bukvalno sam zaboravio kako se radi. Bojim se da, ako se budem vratio na radno mesto, ću dobiti otkaz.
Šest meseci sam čekao da izađem na piće sa bivšom devojkom, kada je konačno do toga došlo, još mesec dana smo svaki dan ostajali do kasno u noć šetajući Beogradom, i konačno smo se smuvali 11.09. Ja sam ostavio ceo život i svu svoju porodicu, pa čak i obaveze u provinciji, da bih bio blizu nje i i viđao se sa njom, inače studiram i radim, često sam se osećao usamljeno, ali opet bih sve isto, samo da nju gledam pored sebe, svađali smo se na kraju dosta, nijednom ružnu reč joj nisam rekao, samo sam hteo da mi da barem 2% sebe, međutim kada navikneš ljude na takav tretman, samo za to i znaju, posle određenog vremena smo raskinuli, nikada nisam prestao da je volim, nikada nisam posle nje mogao da budem u vezi, jer nijedna nije ona, nije da nisam pokušao, pamet kaže jedno, srce drugo. Ona sada ima momka već godinu i nešto, i na slikama deluje srećna, a ja i dalje sanjam o njoj i nama, i čekam da vreme izbriše sve i nastavim život dalje jer ona se nije trudila nikada da budemo zajedno.
Dok nisam otišla na faks nisam nikad imala svoju sobu i svoj mir. Živjeli smo u malom stanu gdje su roditelji spavali u dnevnoj sobi, a ja i 2 mlađe sestre u spavaćoj. Uvijek svađe, morala sam učiti negdje vani ili u knjižnici, kad sam bila tužna nisam imala gdje plakati u miru. Sad živim sa cimericom i imamo svoje sobe. Nitko mi ne smeta, imam mir i prostor za sebe. Ne želim kući preko ljeta jer mi je dobro ovdje, cimerica ide na more, ja sam našla studentski posao. Preporodila sam se od kad sam otišla.
Suprug je mnogo poželjan u društvu, komičan je i zabavan, voli posebno uhvatiti neki pik na nekog i zajebavati ga dok ne crkne, ako mu padne na zub, ima tu pozitivu gdje god dolazi. Prije odlaska iz stana kaže mi par svojih šifriranih šala, koje znamo samo nas dvoje, kada je u pitanju moj račun. Meni stane štitna u grlu a on se onako cinički kiselo smije, i ja sa njim da me ne provale.
Dok čekam rezultate testa na Covid 19 imam utisak da se pretvaram u hipohondra.
Mislio sam da sam bio retardiran kao djete, a sad kad vidim djecu koja govore ide gas ili reši skontam da nisam baš bio toliki retard.
Imao sam tipa godinu ipo dana, tek sam počeo da pričam i deda i baba su nam došli u posetu. Trebalo je da odem na spavanje, mama, tata i baba su izašli napolje i deda je trebalo da me uspava. Kako nisam mogao da spavam bez cucle, rekao sam mu: ,,Deda Cuci!”, na šta je on čučnuo. Cuci, utani, cuci, utani, cuci, utani u krug dok se nisam rasplakao i on je morao da zove roditeje.
Magistrirala sam kineski jezik, ali ponekad mi pomaže internet da nešto prevedem što prvi put vidim u tekstu.