Trpim psihičko nasilje od oca..Kada se posvađamo krene da mi preti '' kako će me razbiti '', pa krene da mi nabraja '' stvari '' koje je on učinio za mene (odvezao me kod lekara, do škole).. Suprotstavim se, što mu naravno ne odgovara..Malopre je krenuo ka meni s ciljem da me udari, iako to nije učinio, ja se tresem i ne mogu da prestanem da plačem.. Ne želim ovakav život, ovako detinjstvo.. Imam 16, a ne želim da živim.
Je li moguće da se žena u ovako kasnim godinama zaljubi?
Sve što pokušam da sredim kako treba, nekako ispadne naopako.
Najveći strah mi je da dvadesete provedem gubeći vrijeme i ne raditi i stvarati sebi budućnost.
Imam jako loš osećaj. Intuiciju, ne znam kako to da nazovem. U vezi sam sa divnim dečkom koga obožavam i koji je divan prema meni i pokazuje mi ljubav na mnogo načina. A ipak mislim da nešto ne štima. Muči me taj osećaj u stomaku da nešto nije u redu. Da nešto krije. I plašim se proveriti, a mogu jer mi je sve njegovo dostupno od telefona do kompjutera jer živimo zajedno. Plašim se da ću nešto pronaći.
Što mi je majka starija, sve je manje racionalna i sve više me tretira kao debila. Sve više se trudi da mi organizuje život, ali ne samo moj, nego svih ljudi koji su nesposobni da to urade i održe to stanje. Problem je što imam skoro 20 godina i ne znam da li to mogu da trpim jer je toliko iritantno i toliko me izbaci iz takta za vrlo često zaboravim da je volim najviše na svetu. A možda ovo znači i da je ne volim. Evo ne znam.
Zbog ljudi sa kojima živim mogu samo da sve više mislim sve negativno o sebi, ono što mi pričaju od malena, samo da nastavljam i sama da sebe uveravam da je to istina, ali dosta je bilo I toga. Nije lako menjati se ako svaki dan moraš da slušaš nešto što se kosi sa onim što ti sebe hoćeš da uveriš. Naravno da bi mi mnogo lakše bilo da imam neki stan i budem u miru sa sobom, znam bolje bi funkcionisala ali ako je istina da mi biramo roditelje i pre dolaska na ovaj svet, onda se nikada neću predati i znam da ću uspeti da promenim svoj svet i pored njih. To će mi biti najveća pobeda, pa ko zna, možda i njih uspem promeniti da bi im život malo bolji bio. Treba odlučiti preuzeti tu odgovornost za sopstveni žovot i ne biti kao većina, razmišljati pozitivno.
Netko te osvoji da to ni ne zna, a netko te osvaja godinama i nikad te ne osvoji.
Zaljubio sam se u studentkinju. Predajem joj predmet koji je interesuje i tražim joj za nijansu više nego drugima. Primetila je, ali ne buni se. Da se razumemo, mogla bi da mi kaže, da joj smeta. Fantastična je, voli to što uči i uvek ima želju da zna još više. Želim sve najbolje za nju, i makar što se tiče mog dela, guraću je da nauči sve što znam i sam. Isplatiće joj se.
Nađem na Jutjubu muziku za čvrsto spavanje, pustim je stavim sluške i legnem. Ne znam kada sam zaspao, ali me je probudio veoma jak osećaj jeze, kao da me neko gleda a muzika je i dalje išla na slušalicama. Ugasio sam mobilni, skinuo slušalice i opet zaspao.
Sutradan sam se probudio sa ogromnom glavoboljom koja nije prestajala narednih nekoliko dana i nisam pametan da li je to možda od te muzike jer sam u komentarima posle čitao da je kod nekih ljudi izazivala glavobolje, zvučne i vizuelne halucinacije...