Kada bi uspeli da napravimo vremeplov, vratila bih se u prošlost da vidim kako je izgledao moj prvi poljubac.
Ne znam kako, ali rodbina mi naiviše ishvali onu kafu u koju im pljunem.
Muško sam i kada mi neko kaže da je neku glupost uradio u pijanstvu automatski mi se smuči. Ma koliko god da pijem neće mi se dogoditi da se ljubim sa najboljom drugaricom, neće mi se dogoditi da iz čistog besa skočim u reku, neće mi se dogoditi da lomim retovizore, neće mi se dogoditi da isprovociram tuču, neće mi se dogoditi da uvredim čoveka iz čista mira... Imam popriličan staž u pijanstvu iza sebe, ali sam uvek mogao da se kontrolišem čak i kad nisam znao kako se zovem.
Pre tačno godinu dana, na moj šesnaesti rođendan, moja mama i mlađi brat su umrli. Do danas nisam želela da znam pod kojim okolnostima se to desilo niti kako su se našli zajedno u tim trenucima. Danas, za moj sedamnaesti rođendan, tata mi je priznao da su mama i brat išli zajedno da mi kupe poklon za šesnaesti rođendan ali, na putu do tog mesta, su doživeli saobraćajnu nezgodu. Njihovo prisustvo bi mi bio najlepši poklon. Volela bih da su živi.
Prije par godina dobio sam na poklon privjesak u obliku križa iz Fatime (portugalsko svetište). Djevojka kad ga je prvi put vidjela počela me ispitivati tko mi je ta Fatima..
Kad god ubacujem jorgan u novu posteljinu osjećam se kao oni klinci na centru kada šire veliku zastavu Lige Šampiona.
Zaista bih želeo da svi na svetu imaju sretno detinjstvo. Ja sam ga imao i nekada mislim da sve probleme koji mi se dešavaju u životu prevazilazim lakše upravo zbog ogromne količine zadovoljstva koje imam od detinjstva. Kao da sam zahvalan jer znam da sam uživao u delu života. Onom bitnijem delu. Ne znam kako vi gledate na to, ali dete mora da bude bezbrižno. Zato moju pokojnu baku ne mogu da izbacim iz glave, a često se i nasmejem kada je se setim. Odrasli, dajte deci slobodu da se igraju, da ne brinu hoće li imati šta jesti i dajte im jednu loptu ili kanticu peska. Neka ne gledaju vaše suze, neka ne osećaju vaše probleme. Biće vam zahvalni čitav život!
Moj dečko vozi kamion u Americi. Žao mi je kad ja treba da legnem da spavam, jer znam da on tad treba da vozi bez ijednog sata spavanja. Često se desi da navijem alarm da se probudim da bih ga pozvala i pravila mu društvo.
Bio sam njen vitez, od malih nogu sam je branio u školi. Dobijao batine, ali nisam dao da je diraju. Upisao karate, čika Srećko me učio kako da se branim. Postao sam pravi zaštitnik njen, planirali smo zajedno još od malena život. Njeni roditelji su me gledali kao budućeg zeta, toliko smo se voleli. Završili smo srednju, ja nisam otišao dalje. Ona je želela da bude pravnica. Počeo sam raditi, dobio stalan posao. Uzeo kredit, nakon toga stan. Počeli smo zajedno živeti. Radio sam dva posla, kako njoj ništa ne bi falilo. Nikad ništa tražila od mene nije. Kad god bih se vratio s' posla, skočila bi od sreće na mene. Jedno veče, mi je pričala kako bi volela da plešemo zajedno..ona u beloj haljini. Sve dok jednog dana, nije uvenula u snu nasmejana. Svet mi se srušio, ništa nisam mogao da uradim. Svake subote, joj ruže nosim...ima već pet godina. Kada me pitaju, još je voliš. Samo im kažem uvek i zauvek. Jednog dana, bićemo ponovo zajedno. Gde cemo plesati...zajedno....zauvek... Volim te Lili
Počeo sam više da cenim žene kada sam prisustvovao ženinom porođaju. Vi žene ste lavice! Gledam sad oko svega da joj pomognem, pustim nju da spava jedno 6-7h, ja presvučem i nehranim ćerkicu, spavam sa njom u drugoj sobi da ne bismo probudili mamu.