Ko luda sam se plašila smrdibuba. Vrištala, bežala, imala napade panike. Ali otkad nam je puna kancelarija tih lepotica, blam me da vrištim, pa sam se navikla i onda su one 2,3 u kući bajka, mogu da im naručim igračke kao mačkama i dam im imena Lilo i Stič.
Jel neko nekad ušao u neku kinesku radnju i kupio nešto, a da pritom kinez ili kineskinja na kasi nije razgovarao/la sa nekim preko video call-a?
Povraća mi se od ovih tobože "smernih, pravoslavnih, OZBILJNIH" devojaka, gadljivih na seks i na to što neka devojka često menja momke. Toliko su moralne i OZBILJNE, da po pravilu završe tako što skinu nekog oženjenog matorca, rasture mu porodicu i sa njime se udaju. To je "vrlo" moralno. Moja sestra od tetke, koja je sva po PeEs-u, obožava da me ogovara što volim da izlazim i otvorena sam po pitanju svega. Eno je razvodi od žene lika koji otac može da joj bude. Do juče razmišljala da ode u manastir. Ludilo mozga...
Petnaest godina ne mogu da prekinem da se viđam sa njim. Imam trideset, kada smo i on i ja imali petnaest smuvali smo se, i bili u vezi četiri godine. Prevario me, raskinuli smo. Ali opet nekako uvek završim sa njim. Svakog sledećeg momka sm prevarila sa njim.
Nista me više ne odbija od tipa koji sporo odgovara na poruke. Može on biti lep kao Alen Delon, ali nekako odmah mi je to sporo odgovaranje veliki red flag! Ne mogu da verujem da neko odmah izađe iz četa i ne ulazi u isti na sat, dva ili više.👎🏻
Imam aferu sa ženinom najboljom drugaricom i ne mogu to da prekinem, ne mogu da se odlučim za jednu od njih, obadvije volim i sa obadvije mi je lijepo, ne znam šta da uradim, ne želim nijednu da izgubim.
Gledam neki snimak gde je drugarica dovela neku devojku u neki restoran i momak je prosi. Devojka samo što ne zaplače. Meni je bilo toliko neprijatno, mogu da zamislim kako se taj lik osećao. Na kraju je 'pristala', posle sto godina razmišljanja i nećkanja. Rizične su vam te prosidbe pred mnogo ljudi, možete lako dobiti korpu. Bolje i u četri zida, manja će bruka biti, nego ovo.
Sram me roditelja da idem na odmor s dečkom jer će znati da sam spavala s njim, a imam 23 godine, i imam svoje pare.
Živimo u svijetu u kojem većina ljudi vjeruje da su oni njihova priča. "Rođen sam u ovoj obitelji, ovdje sam odrastao, ovo su mi se stvari dogodile i ovo sam učinio." Ako niste vaša priča, tko ste onda?
Nije problem osim ako se potpuno ne izgubite u toj dimenziji. Kako doživljavate svoju prošlost? Kao sjećanja. A što su sjećanja? Misli u vašoj glavi. Ako ste potpuno identificirani s tim mislima u svojoj glavi, onda ste zarobljeni u svojoj prošloj priči. Dakle, je li to sve što jeste? Ili ste više od svoje osobne priče? Izlaskom iz identifikacije s tom pričom i prvi put shvaćanjem da ste zapravo prisutnost iza misli, tada ste u mogućnosti koristiti misao kada je korisna i potrebna. Ali više niste opsjednuti mislećim umom, koji postaje koristan i suradnički sluga. Ako nikada ne idete dalje od mislećeg uma i nema osjećaja prostora, to stvara kontinuirani sukob u odnosima.