Ja ne znam kako zaljubljenog muškarca može uopšte da podseća ženska osoba na zapršku i deterdžent.
Čuli smo se 0-24, pozivi, poruke... odjednom ništa više. Ljudi što se dešava s vama?
Ja sam jedina ostala sama od svih drugarica iz društva… Ne mogu da vjerujem da sam to ja.
Onaj iskonski strah osetila sam kada sam dobila decu. Da li su oni dobro, da li ih nešto ugrožava, da li je nešto bezbedno za njih. Eto, ovako ja posmatram iz ugla majke. Suprug je dosta opušteniji od mene po tom pitanju.
Živim u Kanadi i pre par nedelja sam saznao da najveći vrh planine nosi naziv po Radomiru Putniku.
Ponekad dok ukucavam lozinku za neki portal pogrešim, obrišem samo tih par karaktera i ulogujem se lepo... a ponekad moram sve da obrišem, pa ispočetka.. danas takav neki dan, nisam se sabrala još..
Razočarao me je čovek koji mi se sviđao. U teškim trenucima nije pokazao ni trunku empatije. Kraj.
Treba da izaberem šta ću stuidirati. Plašim se da ću upisati nešto dosadno, da neću završiti, da ću završiti ali da neću imati posao u struci... Ne znam šta mi je gore. Koji ste vi fakultet završili i da li ste se pokajali?
Hvala unapred na odgovorima!