Купили смо човече не љути се...Укратко, нико ни са ким не прича.
Kad god u tramvaju ili busu stavim slušalice, svako malo izvadim jednu da vidim jel se preglasno čuje. Alergična sam na to kad netko bez pardona na najjače pojača pa nek svi čuju što se sluša.
Jedni od najboljih osećaja su mi: orgazam, češanje uha, topli tuš i krevet nakon napornog dana... male stvari čoveka mogu usrećiti.
Imala sam spontani pobačaj. Niko, uključujući mog supruga, ne smatra da je to nešto zbog čega imam pravo da tugujem. Osećam kao da ne smem to ni da pomenem, i zaista,nemam sa kim ni da razgovaram o tome. Ipak, setim se tog malog bića i odam mu počast, makar u sebi.
Fakultet je odlično mjesto za pronaći partnera. Imate fakultet, imate menzu, imate klub u koji stalno idete, imate više generacija i smjerova, hrpa ljudi, pa čitaonica, pa ispiti, pa puš pauze, pa dom... Naravno da učim. Samo kažem.
Otac mi je bio u zatvoru godinu dana nevin, za to vreme moja porodica i ja smo proživaljavali pakao, koleginice su me ogovarale i ismejavale. Nakon teške borbe izašao je i ubrzo dobio odštetu jer je nevin ležao. Sad su svi u fazonu kao dobili ste pare, šta vam fali ... za tih godinu dana moj otac je izgubio sve zube i navukao razne bolesti zbog stresa.
Sanjala sam bivšeg dečka. Plesala sam s njim u klubu i mrtva ladna prosla pored mog sadašnjeg muža.
Msm da mi taj san šalje veliku poruku.
Oženio sam ženu koja neće oralno da me zadovolji. Nisam mogao da verujem da će meni tako nešto da se dogodi.
Kao jako malu su me naučili da ako nemam nešto lepo da kažem, onda je bolje da ćutim. Šteta što većina to ili nije naučila ili je ekspresno zaboravila, nego je trend biti večito nadrndan i bezobrazan prema ljudima bez ikakvog razloga.
Ne znam kako roditelje da nagovorim na plastičnu operaciju ušiju. Imam kompleks od sedmog razreda i ne mogu se pomiriti s tim da ne mogu zavezati kosu dok treniram ili idem u školu. Moji roditelji kažu da nisam klempava i da sam umislila te ne žele da me puste na operaciju. Ne znam šta da radim.