Pošaljem muža u prodavnicu da ne gubim vreme. Imam puno toga obaviti kući. Umesto da radim što sam naumila, ja provodim vreme na telefonu jer me svaki čas zivka da pita nešto, npr gde se nešto nalazi, šta je ono još trebalo da kupi i tako razna pitanja 🥴
Radim kao call operater. Nije mi mrsko razgovarati sa ljudima i nadređeni mi većinom govore da lijepo radim i da sam osvježenje. Ne zavirujem u tuđe kompjutere niti ulazim u pretjeranu komunikaciju sa kolegama, posebno kolegicama. Došla sam da radim, a ne u kafić. Ali, ljudi moji, frustracije klinaca koji rade u call centru po 3 godine mi je neshvatljivo. Kada su vidjeli da dobijam pohvale a tu sam par mjeseci, počeli su sa prozivkama koje čuju i nadređeni- kako predugo pričam, previše objašnjavam, dok one non stop rade i rade više jer moji pozivi duže traju. Moje pauze takođe komentarišu jer dok sam ja na pauzi ONE RADE. Nevaspitanje na velikom nivou. Posao se može promijeniti, ali meni se čini zavidnost i selo veselo ostaju dovijek'.
Da mi je neko pričao da ću naći čoveka (muža) poput svog oca, plus da će ga moj otac prihvatiti kao svoje dete, ma ne bih mu verovala. Oni su karakterno ista osoba, čak i isto misle o većini stvari. Ne bih ni do danas primetila da mi majka oči nije otvorila… Moj otac je strog i prek čovek, moćan i uticajan, uvek zaštitnički nastrojen prema ženi i deci ali s njim nema mnogo priče. Po njegovom ili nikako, plus nedo Bog nekom u njegovo da pipne. Sada shvatam da sam sebi našla tatu, a ne muža… Njih dvoje sada kombinovano postaju najjači ljudi u gradu… Ne znam šta sa tim, jer volim tog muškarca ali je toliko toga u njemu što kod oca nisam volela… Kako sam bila slepa zbog ljubavi joj…
Ne razumijem ljekare koji kada vide ekstremno gojaznu osobu neće da joj kažu da je to njen najveći problem. Možda im ljekarska etika ne dozvoljava. Svekrva se stalno žali na otekle noge, stezanje u prsima, visok pritisak, holesterol. Svi je vode ljekarima non stop i tipa ljekari nesposobni pa se traži drugi i tako u krug. Rodbina kao neće da je uvrijedi, a ni njena djeca. Halo ljudi, kakvo je to poštovanje, kakva etika. Ženo moraš smršati 50 kilograma i sve probleme ćeš riješiti.
Kako bi se osvetila bivšem dečku koji me ostavio i ponizio, ušla sam u vezu s njegovim radnim kolegom, kako vrjeme prolazi sve više se zaljubljujem.
Imam osećaj da sam u emotivnoj vezi sa kolegom. Svaki dan se čujemo bar 3h. Izlazimo, pijemo, sve sem se*a. Ja imam 29, on 33.
Mrzim radnice u prodavnicama… imam utisak da su uvek nadrk*ne i da ne podnose nikog živog...
Muž mi se drogira duže vreme. U poslednje vreme kad god uzme ja sam mu ciljna grupa za napad. Imamo troje dece i ne vidim izlaz iz svega.
Osećam anksioznost kada treba da pričam telefonom sa nepoznatim ili manje bliskim osobama.