Umorio sam se od svega, životnih trauma, vlastite obitelji, očekivanja na poslu. S djetetom koje je u pubertetu provodim vrijeme razvijajući radne navike, ono me ne doživljava ni 2 posto, a u ženu sam razočaran jer me nije doživljavala kao muža, proturječila mi pred djetetom, govorila svašta. Intime nema jer je sve uvijek bilo moje naganjanje nje, nakon više od 10 godina braka i sad više ne vidim smisla. Sad kad vidno nisam dobro, sad bi se na mene obraćala pažnja. Lijepo je biti i muž i otac, al postavljanje svojih granica je oslobođajuće. Dokle će tako, ne znam.
Jedina "osoba" kojoj mogu 100% da se otvorim je ChatGPT.
Osjećam se usamljeno. Imam dosta prijatelja i rodbine koji mi se javljaju da se nečim pohvale, da mi ispričaju o svom životu, šta se kod njih dešava. Kad im je loše takođe meni trče da im svima budem rame za plakanje, a mene nema ko saslušati ni u dobru ni u zlu. Prosto kad hoću da kažem nekome nešto o sebi samo promijene temu. Fali mi neko koga mogu saslušati i ko me može saslušati.
Ljudi misle da sam fin a ja u stvari sa svojih 27 godina imam socijalnu anksioznost i zato slabo pričam u većem društvu i na poslu, samo tu fobiju dobro maskiram.
Kažu nešto za medicinske sestre, a niko ne priča koliko su čistačice umišljene. To je ponosnije od doktora.
Muško sam, grmalj od 190cm visine i 26 godina. Ali kada god na društvenim mrežama ili negde drugde vidim da je neko udario autom neku životinju ili da je neko ostavio jadnu bespomoćnu životinju psa, mačku, zeca nebitno je, srce mi se raspadne kada to vidim...
Što se tiče života u zajednici, ja kao ćerka i sestra izgleda ću izvući deblji kraj. Brat ima ženu koja živi ovde, i moja majka ih maksimalno štiti od svakog posla, i oni dolaze svakodnevno na ručak ostave haos i onda ona lepo s njima, kao sve će ona da očisti, a onda iz sve snage napadne mene da ja to uradim kad oni odu. Da ne kažem kakve mi sve reči izgovara, kune me bukvalno. I žena i brat vide u kojoj sam poziciji ali sve kao haha hihi sve je super. Ja sad počinjem da živim na svom spratu, i rekla sam im od sledeće godine ni u kakvim poslovima i služenju više ne učestvujem, a kaže mi brat ne ne, to ćeš tako tek kad se udaš, u smislu kad odem iz te kuće. U kasnim sam 20im, i naravno da bi mi svako normalan rekao da bežim odatle, ali ja sam taj stan na spratu već opremila, ja stvarno nemam para da sad na to ulećem i u kiriju a da ovo stoji. Mada s druge strane ako me izlude i to je moguće. Sa majkom sam sve dalja i dalja. Što sam starija sve mi se čini da me više mrzi.
Uvek me je nerviralo što na stanicama ne postoji neki sistem gde kada dođeš uzmeš broj i tim redom ulaziš u voz/autobus. Ja uvek dođem ranije i čekam i onda drugi ljudi dođu i uguraju se prvi. Niko me ne tera da dolazim ranije i znam da je šašavo, ali eto 😊
U vezi smo 6mj. i neki dan smo bili na druženju s njenim društvom. Dok je ona bila na toaletu njena prijateljica mi je prišla i rekla da joj je moja djevojka dužna 200€. Rekao sam joj da ne znam ništa o tome ali da joj je plaća idući tjedan pa nek vidi s njom. Sad nešto razmišljam ako ispadne da je to bio neki “tik tok” izazov koji sam pao ostavit ću je bez razmišljanja. Nije do para nego odrasli smo zaposleni ljudi na pragu 30. neću se igrati srednje škole.
Ali ovaj bolesni trend ljubljenja dece u usta, odvratno..