Smatram da 80% današnje populacije nema razvijene komunikacijske sposobnosti nikako. Ne znaju voditi razgovor, postaviti pitanje, podpitanje na nešto što im ispričaš, i tako dalje. Sve se svodi na neki prost razgovor, bez neke dublje komunikacije. Mislim da zbog toga propadaju i veze, ne rađaju se ljubavi, bar ja lično ne mogu ni da zavolim nekoga ko mi ne otkriva sebe, i ko ne otkriva mene, a to se radi baš kroz komunikaciju, pitanja, podpitanja, proširivanje svake teme o kojoj se razgovara. Mislim da nikada neću moći naći djevojku, zadnje 3 što sam imao su toliko komunikacijski proste da su mi ohladile totalno. Ne znaju reći 3 proširene rečenice o bilo kojoj temi. Sve se svodi na prostu priču o dnevnim aktivnostima, radila sam to i to, umorila se ili nisam, mama mi je rekla to i to, i to je to. Nikakve teme da pokrenu, o nečemu zanimljivom da pričamo. Da ne spominjem da nisu pogledale nijedan kvalitetan film, pročitale dobru knjigu, da su pročitale nešto o nekom mjestu, itd..
Najviše me nerviraju ljudi koji se prave pametni na poslu, nešto zapitkuju, nešto kofol istražuju, ostaju duže da bi to nešto kao istražili, samo da pokažu da rade. A čim ih pitaš nešto vezano za to što su poslali, 100 chatgptijeva ne može razjasnit šta pišu kao odgovor. Nije problem, treba napredovat, ali ne može prije zore svanut. Obično nakon par mjeseci ti ljudi dožive burn out, postanu nezadovoljni, ne mogu da vjeruju da nisu napredovali i to što sad imaju 100 stvari za uradit, a išta plata ili neki bijedni bonus. Ne treba se ni previše trudit na početku, polako, doći će…
Ne podnosim prstenje na ruci. Nikad nisam spavala sa prstenom ili bilo čime oko prstiju. To mi toliko smeta. Ne znam kako ću izdržati sutra u braku.
Pretužno mi je što ljudi ljude procenjuju na osnovu bankovnog računa.
Dečko s kojim sam skoro godinu dana me nije poveo na obiteljsko vjenčanje već ide solo, razlog je taj da je prerano da upoznam njegovu familiju. Ne znam što da mislim.
Imam radnog, koji kuka što je sve skupo itd. nikad nema... uvijek na rubu bankrota. Nakon 4 godine rada se izdao da ima 200.000€ na štednoj. Bilo za očekivati. Momak živi kod svojih i ne treba para.
ALI!!!! Neće čovijek ni kamatu niti išta da uloži. Godinama ne uzima kamatu. Navodno ima loše iskustvo. Ja ga molim da uloži u zlato... da barem inflaciju ne gubi. NEĆE... ko je ovdje lud? Inače sam imam mnogo zlata i prolazim godinama top. Uzimam kamatu i imam akcija, coinova itd. Ovo mi ne da spavati... neću mu se više obraćati u vezi te teme i ne treba da je moja briga.. ali mi ga stvarno žao.
Supruga i ja imamo po 50+ godina i upravo sam podneo razvod braka. Svi misle život nam je super, nemamo finansijskih problema, lepo se slažemo, i sve je to tačno. Ali ono što je meni smetalo kod nje su plastične operacije. Da mi nije bila lepa kao prirodna devojka ne bih je ni oženio, ali iako sam je ubeđivao da joj nije bilo potrebno uvek je težila da sebe "usavršava". Da ima veće grudi, usne, obraze. Sad kad smo zašli u pozne godine lice joj se upropastilo i više ne mogu ni da je gledam takvu ni da je poljubim.
Imala sam 2 druga najbolja prije nego što sam se udala. Bar sam mislila da su mi drugovi. Jedan je odmah po vjeridbi i svadbi, na koju nije došao, pokazao pravo lice. Drugi je bio na svadbi ali posle prestao da se javlja i nije čestitao ni rođenje djeteta.
Neko ko nije srećan zbog mene i ne može da podnese mog muža i to da sam ja udata ili imam djete nije drug. Po meni znači da su imali neka skrivena osjećanja što mi apsolutno ne odgovara.
Izbrisala sam ih sa društvenih mreža i nemamo više kontakt.
On je sve što sam ikada željela. S V E. Osim što kilažom premašuje ograničenje kućne vage. Razumijem emotivno stanje koje je dovelo do toga, ali u njegovom slučaju je otišlo zbilja predaleko. Istovremeno sam potpuno zaljubljena u tog čovjeka i strah me fizičkog kontakta jer ne znam možemo li funkcionirati na tom polju. Ja sam sportski tip i uvijek sam bila s fizički privlačnim dečkima. Povlačim se konstantno iz tog odnosa jer mu ne želim davati povoda niti ga na kraju povrijediti...a zapravo želim svo vrijeme koje imam provoditi s njim. Ne možemo biti prijatelji jer mi je jasno da on želi više.
Slučajno sam upoznala lika koji je iznajmio stan od mene za babu, tetku, više ni ja ne znam... Lik me je bukvalno opsedao dva meseca, do te mere da ceo svoj život okrenem naglavačke da bi bila sa njim. Plaćao je redovno sve, to je stan na dan, znači najam je bio prilično skup... i dešava se da sam popustila i ušla u njegovu igru i bilo je opet tako moram sve što on misli da treba, da se razumemo ja nisam klinka i prilično sam izgrađena ličnost i ja živim stilom života da ništa ne moram, pogotovu kada mi neko kaže da moram. Dešava se to da je u celu tu priču ubacio priču da ima rak, bože me prosti.... Dalje ide da je trebao da mi isplati još nekih 1000e i danas sutra će i prošlo je 15 dana od tada, ja besna pozovem brata da se nađe sa njim i on tu kao biće i od tada nas je sve stavio na blok... 1000e jeste velika para, ali je pre toga već dao 2000e... jer je ta žena dugo bila u stanu... od tada je prošlo 38 dana, ja i dalje mislim na njega....