I eto, nakon dugih i teških 6 godina studiranja završavam preddiplomski studij. Osjećam se kao da se rastajem od neke luđakinje nakon toliko godina braka.
Nisu mi jasni ljudi koji varaju. Bio sam u iskušenju više puta i pogotovo je teško kad ti se nabacuje lepa devojka, ali kako posle toga možeš mirno da spavaš. Gde je ljudima nestao osećaj stida i srama? Takve "osobe" su samo obične životinje koje ne mogu odoleti životinjskom nagonu.
Užasno me nervira kad pošaljem ljudima neku poruku na neku od društvenih mreža i počnemo pisati i odjednom nestane i nema je po tri sata, ili čak do sutra... pa makar naglasite "e nemam vremena". Mada čak to bude i neko hitno pitanje i osoba nestane, pa šta bude sa tebe, je li umreš?
Postoji On, zajedno smo odrasli, večito bili nerazdvojni... Jedina sam ja bila curica, među dečacima u selu, svi su me odgurivali, samo je On bio uz mene večito.. Iako sam mlađa 4 godine od njega, uvek me je pazio, nije dao niko da me dira... Naše mesto je bila ljulja ispred njegove kuće, znali smo sedeti tu i pričati dugo, iako smo bili klinci, tj realno deca.. Razdvojio nas je život, otišao je sa svojima u Ameriku.. Svoj 11 rođendan sam dočekala u suzama, nismo se čuli 4 godine.. Nikad ga nisam zaboravila, i onda 2018. javlja se sa porukom, da li sam to ja, njegova mala smotana drugarica.. Od tad smo u kontaktu, '19 je došao prvi put nazad u rodni kraj, presedeli smo noć na igralištu, zagrljeni, pričali jedno drugom sve što nam se u životu događalo za svo vreme što nismo bili zajedno.. Poneka suza je pala, hteo me je poljubiti, ali pošto sam tad bila u nazovi vezi, rekao je da ne želi da kvari moju sreću, iako bih najsrećnija bila da me je tad poljubio.. valjda pronađete drugi deo...
Moj muž je izlazio 5 dana i dolazio kući ujutru, govorila sam mu da prestane, da bude sa mnom i sa detetom kod kuće. Nije hteo da me sluša, počeo je da se ponaša odvratno prema meni i da me vređa. Poslednji dan kad je došao ujutru ja sam toliko pobesnele da sam ga udarila par puta, spakovala sam se i otišla sa detetom. Već mesec dana me moli da se vratimo i obećava da neće biti više takav. Ne znam šta mu je bilo tih dana, pošto nikada pre nije izlazio...
I danas, posle toliko godina, kad se osetim bespomoćno i situacija mi deluje bezizlazno, ja poželim njegov zagrljaj.... Nije nam bilo suđeno...
Koliko puta ste u životu poželeli da imate čarobni štapić i vratite vreme unazad? Pre neki dan posvađali smo se devojka i ja jako mnogo, da je dovelo do toga da sam izašao iz njene kuće i krenuo svojoj. Krenula je za mnom svojim autom, u jednom trenutku me je pretekla ubrzo posle 100m zakucala se u ogradu, hvala Bogu dragom pa je živa i zdrava, vidno pijani oboje od jednog prelepog dana, napravili smo jednu veliku katastrofu, sad više ni devojku nemam, na kraju posle svega, boli sve ovo, vreme da se vrati u nazad nažalost ne može. :(
Sinoć sam ušla na profil jedne devojke i baš se oraspoložila. Gledala sam njene slike pre dve godine, kada sam se kanila da krenem na dijetu. Divila sam joj se i maštala da tako izgledam. Sada sam 20kg lakša, sva zategnuta, i konačno se i ja osećam top. Da je poznajem zahvalila bih joj se na motivaciji.
Mogu da kažem da sam imala seks sa preko 50 muškaraca. Nije neki ponos, al meni je bilo lepo. Uživam u seksu, i mislim da je život prekratak da se samo sa jednim poseksamo.
Uvideo sam da kod jedne solidne devojke imam prolaz. Nije nešto vau, ali može da prođe, bolja je od svih prethodnih koje su mi se nudile. Smatram da trebam da presečem i "probijem led" pa makar to bila kratkoročna kombinacija, ipak sam u 20-im a nisam ni taknut od strane ženskog pola i to mi je ogromna frustracija.