Često se pitam da li se i ja sviđam njoj. Drugarica mi je i ne znam kako bih krenuo u nešto više.
Danas sam se posvađao sa koleginicom. Ostali nas par u kancelariji i ona kreće da gunđa o politici jer ju je neko izradio za papire. Kreće da histeriše, meni se smučilo po stoti put da je slušam i rekoh joj u lice. Ako hoćeš neku promenu, pođi od svog deteta i njegovog vaspitanja (inače joj je dete nevaspitano, otima drugoj deci igračke, udara ih, vrišti, gađa kamenjem i slično).
Idem u srednju, živim s ogromnim obiteljskim problemima. Mama je prošla mnogo toga u životu i ima čvrst karakter te misli da su svi tužni glupi, da je depresija izmišljotina itd. Ja ne znam što se događa sa mnom. Nisam čvrstog karaktera, tinejđerića sam, ne izgrađena. Ne mogu podnjet ovakav život. Ne želim da mi ostatak mladosti prođe kao prethodna godina il' dvije. Da svaki dan plačem i samo pokušavam proć dan dok ne odem opet u krevet. Želim posjetit doktora, ali svaki put kada bih s mamom 'okolo kole' došla do mišljenja o ljudima koji idu psihijatru, pa valjda ste shvatili koje je njeno mišljenje. " Antidepresivi? Kemija zbog koje je svijet otišao u k****" Živim u malom naselju i sve se brzo sazna. Šanse da sama posjetim doktora su ravne nuli. Ne znam što da radim.
Mislim da nekad ovde piše moj bivši sa čijim gubitkom se teško nosim. Tada mi je život, konačno, bio normalan i išao je nekm normalnim, uzlaznm tokom sa izvesnom svetlom budućnošću. I onda se desi da se ja napravim pametna i raskinem, zato što sam posumnjala da me vara, mada nije krio ni svoju prošlost, ni poglede upućene drugim devojkama, dok sedi pored mene i drži me za ruku. Jednostavno, nije slep i ljubazan je. Nisam baš verovala da ima nešto, ali sam, eto čačkala, nije mi đavo dao mira. A taman sam pomislila to je to. Volela bih da sam bila zrela, shodno svojim godinama i iskreno popričala o onome što me muči, a ne tako debilno da uradim. Da li ću se ikada opametiti i naučiti. Bio je premija za mene(ne da nešto meni fali, nego sam prekomplikovana i pomalo neartikulisana), umeo je sa mnom, sve je rešavao. Sada je u braku, im a decu, a ja se pitam gde i u šta su me prošle godine?
Gde baš meni da zapadne ženski instruktor vožnje. Na zadnjih 4 časa došla je u nekoj mini suknji, svetlim čarapama i nekim ravnim čizmama do kolena. Kažem ja mojima, mama mi kaže da se tako obukla da bih ja bio skoncentrisan na vožnju, a ne na njene noge, jer bi ona videla da ne gledam gde vozim, nego u nju.
Ostavio sam devojku zato što je želela da bude u centru pažnje, da flertuje, da nalazi nove drugare. Nije me prevarila ali nisam mogao više tako a ona je i sama priznala da to nije okej i da njoj ne bi bilo prijatno da to radim. Krivo mi je, i dalje je volim ali nmgu tako živeti. Plašim se da neću naći novu devojku u koju ću se tako zaljubiti.
Vidjela sam snimak kako moj muž pjevačici stavlja pare u grudnjak, a rekao mi da ide u noćnu smjenu.
Imam par drugova i jednog najboljeg druga koji zna sve o meni, bukvalno sve. Moja bivša cura je nekako sa njima uvijek bila top, jer smo se svi družili i bili stvarno super. Nakon što me je brutalno ostavila oni su nastavili da se druže sa njom. Uvijek kada izađemo oni su sa njom kao nešto igrali, kao da mene nema tu, kao da im je to najbolja drugarica. Ajde meni nije glupo za ove ostale, ali taj moj najbolji drug je s njom prisniji nego ovi ostali zajedno. Drži se s njom, igra i pjeva, stvarno se vidi da uživaju, naravno preda mnom kao da me nema. Ja ne znam jesam li ja retardiran ili su oni upravu, ali znajući da me je ta cura mnogo povrijedila, opet se s njom nesta ćućure, tako da kažem, ne znam.. meni to nije normalno. Ja tako nikad ne bih sa njihovim.. ali ko mene je**.
Jadno je to što ne bi imala koga uzeti za kumu, kad bi se sutra udavala.