Jako sam razočarana u svoju djecu, neke njihove postupke i odluke. Radila sam sve što je u mojoj moći da im budem dobra majka, dobar primjer, da imaju svu slobodu ... ali, društvo ima veći uticaj. Nikada se nisam osjećala ovako jadno, bijedno, promašeno. Ne znam kako dalje a volim ih više od sebe!
Na dan kad mi je baka umrla, vraćajući se kući sa sahrane, našla sam malo belo napušteno mače. Uzela sam ga ne razmišljajući, iako ne volim mačke, ali sam se toliko vezala da evo skoro godinu dana je samnom. Roditelje nisam nikad upoznala, odrasla sam sa bakom. Negde sam pročitala da se energija ljubavi ne gubi posle smrti voljene osobe već prelazi iz jednog oblika u drugi i da se sve vraća. Baka ne bi poverovala u ovo, ona je bila strogo Pravoslavna ali ovo belo mače mi je kao anđeo čuvar. Ima izuzetnu empatiju i prepametno a uz to od onih brbljivih mačaka.
Nedostaje mi tvoj smeh. Nedostaje mi tvoje lepo lice. Nedostaju mi trenutci koje smo proveli zajedno. Nedostaje mi ono isčekivanje da li ćeš doći. Nedostaješ mi, nedostaješ mi ... 😔
Prije 6 godina sam pisala sa momkom koji se sviđao mojoj tadašnjoj drugarici. Tada sam ga odbila zbog nje iako mi se dopao. Ona i ja se više ne družimo a njega sam blokirala još tada. Jučer sam ga vidjela, srce mi je stalo, sva buka oko mene je nestala, samo sam njega vidjela. On mene nije primjetio. Kada sam došla kući potražila sam ga na instagramu, imao je novi profil i javila mu se. Ukratko, par poruka smo razmjenili i to je to. Da stvar bude gora imam momka, ali sa njim nisam nikad osjetila ovakav osjecaj koji sam jucer osjetila. Moju poslednju poruku nije otvorio. Žao mi je što sam ga tada odbila, jer mislim da je on taj.
Mogu potvrditi iz iskustva da se većinom samo besposličarke opterećuju svojim izgledom. Kada sam bila nezaposlena i samo ležala u kući, svaki dan sam davila svoju mamu i pričala da se želim operisati cijela od glave do pete, non stop tražila sebi mane i domišljala se koja mi je plastična korekcija potrebna. Dok se jednom napokon nisam zaposlila i postala vrijedan i funkcionalan član društva, te misli su mi doslovno isparile iz glave. Sada čak ni na šminku ne trošim puno novca, minimalno je koristim jer jednostavno nemam želju.
Dala sam doktorima da mi prilikom drugog carskog poroda podvežu jajnike bez da sam to ikad rekla mužu. On jako želi još minimalno dvoje djece, ali ja stvarno nemam snage za još djece posto sva odgovornost odgoja i brige o djeci pada na mene. Ne želim opet prolaziti pakao trudnoće dok trčim za djecom sasvim sama, a on ide na fešte, posao, pića sa prijateljima, uživa Max u životu, te se onda druži s klincima jednom do dva puta tjedno na sat vremena da se može hvaliti kako je on odličan tata. Kad bih ponovno morala proživljavati pakao brige o maloj bebi, zacjeljivanju od poroda i brigu o aktivnom djetetu, nebih mogla. Izludjela bih. Znam da bi ga jako povrijedilo što sam mu to napravila iza leđa, ali za mir u braku i moj mir, ovo je najbolje.
Moj suprug je ovisan o pornografiji. Ne u meri da ne može da se raši, ali vidim da vodi ka najgorem i nekoliko puta sam pokušavala da doprem do njega ali mislim da on u tome uopšte ne vidi problem. Odnosno, u njegovom telefonu, u nekoliko navrata sam se susrela sa tim da je pretraživao devojke kojima je sve na izvolte, bile one poznate ličnosti ili neko koga poznaje. Konstantni rilsi gde samo iskaču gole devojke. U početku sam bila okej sa tim da gleda u određenoj granici, ali mislim da je sada pređena. Briše istoriju, tako da je moje viđenje da on to radi svakodnevno i krije. U braku se inače slažemo oko svega, i sve je bilo okej do momenta moje spoznaje kada svakodnevno o tome razmišljam. Izgubila sam samopouzdanje. Sex sa mnom ima povremeno. Nisam sigurna da li postoji način kako da doprem do njega ili je još gore to što ja sebi ne mogu da izbacim iz glave tu pomisao šta radi.
Imam utisak da drugarice moje devojke pokušavaju da projektuju sopstvene nesigurnosti. Govore joj kako ja „pratim klošarke“, iako je reč o devojkama koje su javne ličnosti, atraktivne, uspešne i koje prate desetine ili stotine hiljada ljudi. Zanimljivo je da se takve etikete najčešće lepe upravo ženama koje odudaraju koje su lepe, samouverene i primećene.
Postavlja se pitanje: da li je to zaista moralna briga ili klasična ženska zavist i ljubomora? Kada se pojavi neko ko izgleda bolje, vodi više računa o sebi i dobija pažnju, najlakše je obezvrediti ga uvredom. Tako se sopstvena frustracija maskira navodnom „moralnom superiornošću“.
Ako je feminizam borba za poštovanje žena, onda je paradoksalno da upravo žene prve ponižavaju druge žene posebno one koje su lepe, uspešne ili seksualno privlačne. To nije feminizam, to je zavist upakovana u ideologiju.
Samo mogu da im poručim da se potrude rade malo na sebi i da ne izgledaju kao tetke u dvadesetim godinama.
U aktivnistima na facebook sam videla da je moj, sada suprug, 2020. lajkovao storije devojci koja ga je muvala pre ali ništa među njima nije bilo tada…
2024. nailazim na to i verujem da mu je ona ostala ‘neostvarena želja’ i to ću imati uvek u podsvesti.
Ne znam šta da radim, trenutno sam u drugom stanju i sve je bilo lepo do momenta kada to nisam isčačkala.
Pri tom, oko nje smo imali raspravu i zbog toga što joj je jednom čestitao neki praznik i što je lajkovao slike. Govorim o periodu 2020. kada smo bili 3 godine u vezi.
Povređuje me što za mog dečka misle da nije lep. I moji bližnji, i dalji rođaci, ali i ovako ljudi sa kojima nemam kontakt daju sebi za pravo da direktno ili indirektno prokomentarišu njegovu lepotu i izgled. Svesna sam kako izgleda, ni sama neću da kažem da je lepotan. I nemojte mi ovde one priče: da ga voliš bio bi ti najlepši, zato što ja njega volim zbog svega drugog što jeste a taj izgled mi je toliko nebitan što je valjda i jasno s obzirom da sam se upustila u vezu sa njim. Da stvar bude gora po njihov mišljenju i to bi se zanemarilo samo kad bi on imao mnogo para, ovako ga gledaju kao da je bezvredan.