Jako mi je žao što moram svoju dobrotu da ugasim da bih opstao u današnjem svetu.
Imam 38 godina i ne znam kako da dođem do svoje nekretnine. Ne pada mi na pamet da podignem kredit...
U kancelariji imamo koleginicu koja je mirna, tiha, nežna.. najvrednija je i najozbiljnija je. Svi ostali su lenji, svađaju se i prave probleme. Jednog dana je ta mirna samo dreknula da smo svi zanemeli od šoka. Zavela je takav red da ju je šef postavio kao zamenika. Sad kad se setim te scene i tog šoka zbog njene reakcije valjam se od smeha. 🤣
Ako u svojoj toksičnoj porodici važite za "hladnu" osobu znajte da je ta etike nalepljena da se vaši problemi/emocije ne bi uzimale za ozbiljno i da bi drugi po vasceli dan na miru mogli da kukaju o svojim dok ignorišu vaše.
Zaista ne volim svoje zadnje zalogaje ostavljati. Skuvaću koliko hoćeš, kupiću koliko hoćeš, ali ne uzimaj od mene ono što sam sebi pripremila. Dok smo bili mali majka bi govorila poješću ja što ti ostane u tanjuru, ili ostavi malo meni, a da pri tome ima dovoljno za sve, često se posle dva dana i baci. Kad kupujem sladoled ista priča, ostavi joj na kraju. Ama ženo, hoću svoj zadnji zalogaj, fino sam te pitala hoćeš li da i tebi kupim sladoled. Uzmem red čokolade, dođem do zadnjeg parčeta, ona kaže ostavi mi pola kocke, a ima cijela čokolada još. Hoće da uštedi, ali ni ne može da odoli. Sve me bilo stid, ali sam onda rekla ne dam. Nisam lukava, ali me ta sitničavost nervira. Najslađe mi je ono zadnje i što sam sebi namijenila pojesti.
Osećam se loše, večiti student u 31-oj.. Protraćila vreme i uništila sebe studirajući farmaciju, razbolela se od najgoreg i to rešavala.. 3 godine kasnije sam slomljenog duha oporavljam se od toga i od svega jer ništa ne ide kako treba, ni u jednom polju. Izgubila sam sebe, jedva ustanem iz kreveta. Pitam se dokle će to sve tako.. jer u zadnjih 10 godina ništa ne ide kako treba. Ipak imam tračak, tačku nade..
Moj muž kuma voli, kao da mu je familija. Sprijateljili su se kad su odrasli, ali ga izuzetno ceni i poštuje. Nikada nikom, čak ni meni nije rekao ništa loše o njemu, niti je kumu nešto prigovorio u javnosti, naprotiv branio ga je uvek čak i ako je kum kriv. Kad bi kumu bilo šta trebalo, pomogao bi mu. Ali, kum je pričao, da ga je nasamo nekoliko puta "izribao". Otvoreno mu je govorio gde greši, bez ustručavanja, i nije ga zanimalo da li će mu kum zameriti. Kum mu nikada nije zamerio, jer zna da mu je to suprug nasamo govorio iz najbolje namere. Iskreno, mislim da su pravi prijatelji takvi, a ne oni koji se smeškaju nasamo, a iza leđa ogovaraju i napadaju.
Ne shvatam osobe koje me dodaju na društvenim mrežama, a nemaju svoju sliku. Dodao me neki muškarac, slika na profilu neko drvo i put, novi mu profil. Pa je l' vi mislite da će vas neko prihvatiti? Ne razumem...
Od mamine drugarice ćerka studira medicinu, kaže samo zbog para, ne zanima je to uopšte. Pitam je koju će specijalizaciju onda, gde ima para? Kaže: "Ne znam, možda ću oftalmologiju tu se ništa ne radi, samo im kažem je l' vidiš ovo slovo, je l' vidiš ono slovo..." Toliko o današnjim medicinarima. I onda se ja čudim što su mi dva lekara dala potpunoo dve različite dioptrije u kratkom periodu. P.S. treća je godina i prosek joj je 9,7.
Raskinuli smo pre mesec dana. Razlog je taj što on nikada nije imao vremena za mene, stalno radi i studira uporedo. Međutim, za izlaske i društvo je uvek mogao da nađe vreme. Znam da je pogrešna osoba za mene, ali jako boli. Boli me to što sam dala sve nekome ko to nije znao da ceni. On je bio moja prva ljubav, prvo sve. Ne mogu da jedem, da spavam, niti da se fokusiram na posao. Imam 25 godina i nikada me ovako nešto nije dotuklo, ne znam kako da prebolim.