Imam drugaricu koja udavi sa pričom o svom mužu. Svaka kafa, svaki razgovor se svodi na njega. Ja stvarno više ne mogu da slušam. Ona je opsjednuta njim. Da se razunijemo udata sam i ja i svi iz društva, ali samo ona udavi o mužu.
Rođak mi tražio 50€, a kad je tek uzimao kredit za stan, pitao me da mu pomognem. Čovek ima kredit za stan, auto i evo sad njegova žena digla kredit za stan i on od mene traži na zajam 50€. Rekao sam mu da ne može, on se naljutio. Njih dvoje rade obične poslove, ja ne znam kako su se usudili da dignu tolike kredite i kako je to banka uopšte odobrila i koji će im dva stana uopšte. Oni da se takmiče i dokazuju pod kreditima, a od mene da pozajmljuje novac. Nek se svako protegne koliko mu je jorgan dug.
Imao sam ljubomornu devojku, toliko je bila ljubomorna da kad zaspim uzme moj telefon, prisloni na facu i otključa ga i sve mi preturi, par puta se pravim da spavam ali vidim šta radi i zato ajde ćao zbogom. Preturaj svome ćaći!
Izgubio sam tatu kad sam imao 15 godina i tada nisam shvatao koliki je to gubitak. Danas kad imam svoje dijete, shvatam koliko mi nedostaje otac i šta zapravo sve propušta. Ponekad se pitam da li je on zamišljao da će dočekati unuke i s njima provoditi vrijeme. Život je okrutan.
Hteo sam da se venčamo da bih dobio pasoš, da bih mogao ići kod nje.
Ona je to protumačila kao da želim da je iskoristim, svako polazi od sebe.
Koleginica razlupala kancelariju jer se ne sviđa kolegi a astrolog joj rekao da ona preduzme prvi korak!
Na teži način sam saznala da kolege sa posla nisu prijatelji, ma koliko se zbližil tokom radnog vremena, iako sam taj savjet već pročitala negde, ali eto oglušila sam se i sad bijem glavom o zid.
Nekad bih voljela da bivši bude srećan..a nekad bih voljela da pati zbog svega i bude nesrećan do kraja života.
Još nisam rekla mužu da ne želim treće dijete. Ostavljamo odjećicu jer kao “možda”, a ja sam ustvari sigurna da ne želim, ali mi je teško da mu kažem to.
Moja mama se iz zdrave, vedre, vesele porodice udala u tmurnu, zatvorenu, hladnu i podmuklu. Moj otac se držao dalje od svojih i ostao je pitom i normalan, ali baš nikog iz njegove familije nismo zanimali. Svi žive u velikim gradovima, nikad nisu zvali u goste, a dolazili kako mama kaže iz koristi na džaba letovanja. Nule! Bilo mi čudno i krivo kao maloj da sestra od strica dođe u selo gde nam je rodna kuća i ode da se druži sa drugima, mene ne pozove. Ni upoznala je nisam ljudski. Sada sam odrasla i za mene su oni jbv*tri kojima čašu vode ne bih dala, kamoli šta veće! Da mi nije bilo u detinjstvu maminih, bake i deke, tetke, teča, sestara, ništa lepo ne bih zapamtila, a od ovih ni gram, mrvicu rodbinskog!