Kolega i ja imamo potpuno suprotan ukus što se tiče parfema. Kada god neko od nas dvojice dobije na poklon parfem koji mu se ne dopada (ispade da je često), samo donese ovom drugom i zauzvrat dobije neki iz "arhive" poklonjenih i neželjenih. Cela procedura nije nijednom omanula do sada, tako da ne znam za bolju i stabilniju saradnju.
Imam 23 godine i prošli mjesec sam obrisao sve društvene mreže. Telefon mi je bukvalno samo telefon. U početku ogromna anksioznost, hvatao sam se za džepove dok sam čekao zeleno svjetlo na semaforu, konstantan strah da nešto propuštam ili da će se nešto desiti mimo moje kontrole. Danas me čine srećnim vjetar koji mi dodiruje lice, pročitana knjiga, tuđi osmijeh, sjedenje na klupi pored rijeke i oni mali razgovori sa starijim ljudima na ulici. Sa sigurnošću mogu da kažem da mi društvene mreže uopšte ne nedostaju i 90% sadržaja na koji sam trošio sate svog dana se uopšte ne sjećam. Mislim da smo se kao ljudi otuđili jedni od drugih.
Sa devojkom sam u vezi 6 meseci i nikad je nisam video pre bez šminke. Uvek se šminkala i prelepo izgleda tako i nemam nikakav problem da se devojke šminkaju ako to žele. Jedno veče je prespavala kod mene, otišla je do kupatila da skine šminku pre spavanja. Ljudi moji ja sam doživeo šok, ne znam kako bih to nazvao drugačije. Ja nju volim sad i kako god da izgleda mi je manje bitno. Nije da kažem ružna, ali je to skroz druga devojka, ne znam kako sam iskontrolisao facu. Celu noć nisam spavao, jer sam imao osećaj kao da nisam sa njom, ne mogu da verujem da je to toliko drastična promena. Žene vi ste umetnici, što možete da uradite pnimkom ja ne znam da li bi znao neki slikar. Naravno da joj nisam ništa rekao, počinjem da se navikavam na te nagle promene.
Imala sam bizarnu nezgodu kad mi se kofa cementa prosula na glavu i morala sam da se ošišam na ćelavo. Nikad više pažnje i komplimenata nisam dobijala. Ispada da je to bila jedna od boljih stvari koje su mi se dogodile.
Od završetka srednje škole 2020. pa do danas život mi se sveo samo na posao, sobu i teretanu. Nemam nikakvo društvo ni uspomena. Upropastio sam najbolje godine svoga života.
Imam muža, sve je divno.
Ali me slomilo na dijelove saznanje da jedan muškarac iz moje prošlosti više nije među živima.
Godinama nisam znala ništa o njemu, niti je postojala ikakva emocija.
Zato sebi ne mogu da objasnim zašto me to toliko potreslo.
Namerno sam namestila da se porodim prvog januara da bih dobila pare od države.
Ništa ne može više da ti spusti standarde od napaljenosti.