Često se zapitam gde su danas neki ljudi iz moje prošlosti.
Sa verenikom sam od srednje škole, sada imam 32. Živimo zajedno neko vreme i tek sada sam postala svesna činjenice da on uopšte nema potrebu da spava sa mnom niti da me mazi više od jedanput mesečno. Niti idemo negde, niti radimo nešto zajedno. Osim toga dobar je čovek i sve je na mestu. S njim osećam mir. Ali eto odatle sva moja usamljenost. Očajna sam. Ne znam šta da radim. Željna sam svega. Ne znam da li je kasno da menjam život iz korena, jer mi je još uvek stalo do njega, ali ne mogu više da žudim za normalnim stvarima. Emocije su mi izmešane i ne umem da donesem najbolju odluku po mene.
Pokušavam da naučim ovaj usr*ni engleski i teško mi ide a uz to mi je i naporno jer mrzim da učim nešto što se uči godinu dana i više. A pri tome mi treba zbog posla koji radim. Koja je nepravda svetska, da zemlja koja je bila najveća kolonijalna sila i uništila tolike narode širom sveta i toliko pljačkala ima tu čast da se njen jezik govori u celom svetu. E to me tek potpuno demotiviše. Ako niste znali engleski je međunarodni jezik zbog toga što su njihovi preci ubijali, pljačkali i palili svuda po svetu!
Dok je svima najsexy porni**rka s naočalama, Mia Khalifa, meni je BlahGigi.