Mene ljudi ne vole. Jednostavno primetim to po njihovom ponašanju, ne mogu da sakriju na faci to. Ne znam zašto. Počela sam da radim, prvi posao. Sa mnom su bile dve koleginice u kancelariji. Ja jesam tiha i nisam pričljiva, ali nisam NIKADA rekla nešto što može uvrediti, neugodna pitanja i teme, niti sam detinjasta pa da sam pričala o nekim glupostima. Kad je odlazila prva koleginica poželela je sreću drugoj a meni je rekla "Eto snađi se". Kad je odlazila druga lepo se pozdravila sa prvom a meni ništa nije rekla. A od društva, haha, dečkovo društvo me ne podnosi. Šta god da kažem gledaju bledo u mene kao da misle "što se praviš fina". Svaki put me izgovaraju kad odem. U zadnje vreme ni ne ćute, kroz šalu mi kažu šta misle. Njih i mogu da razumem, da sakrijem stidljivost često sam lupala svašta i ispala glupa. Komšinica koja je dobra sa mojima me izbegava, uvek krene kontra putanjom od mene ili kad pokrenem priču odgovori sa da ili ne. 80% okruženja me ne podnosi. Zašto, ne znam.
Moja bivša kombinacija mene i dalje prati iz zabave. Iako i on i ja znamo da za to nema poente.
Najgore je je što nemam nikakav kontakt s njim ali on i dalje traži način da me proziva i da me povredi.
Želim da imam seks sa njim, da konačno osetim šta znači spavati sa pravom ljubavi (sa moje strane), po cenu da se nikad više ne čujemo i ne vidimo.
Ko luda sam se plašila smrdibuba. Vrištala, bežala, imala napade panike. Ali otkad nam je puna kancelarija tih lepotica, blam me da vrištim, pa sam se navikla i onda su one 2,3 u kući bajka, mogu da im naručim igračke kao mačkama i dam im imena Lilo i Stič.
Jel neko nekad ušao u neku kinesku radnju i kupio nešto, a da pritom kinez ili kineskinja na kasi nije razgovarao/la sa nekim preko video call-a?
Povraća mi se od ovih tobože "smernih, pravoslavnih, OZBILJNIH" devojaka, gadljivih na seks i na to što neka devojka često menja momke. Toliko su moralne i OZBILJNE, da po pravilu završe tako što skinu nekog oženjenog matorca, rasture mu porodicu i sa njime se udaju. To je "vrlo" moralno. Moja sestra od tetke, koja je sva po PeEs-u, obožava da me ogovara što volim da izlazim i otvorena sam po pitanju svega. Eno je razvodi od žene lika koji otac može da joj bude. Do juče razmišljala da ode u manastir. Ludilo mozga...
Petnaest godina ne mogu da prekinem da se viđam sa njim. Imam trideset, kada smo i on i ja imali petnaest smuvali smo se, i bili u vezi četiri godine. Prevario me, raskinuli smo. Ali opet nekako uvek završim sa njim. Svakog sledećeg momka sm prevarila sa njim.
Nista me više ne odbija od tipa koji sporo odgovara na poruke. Može on biti lep kao Alen Delon, ali nekako odmah mi je to sporo odgovaranje veliki red flag! Ne mogu da verujem da neko odmah izađe iz četa i ne ulazi u isti na sat, dva ili više.👎🏻
Imam aferu sa ženinom najboljom drugaricom i ne mogu to da prekinem, ne mogu da se odlučim za jednu od njih, obadvije volim i sa obadvije mi je lijepo, ne znam šta da uradim, ne želim nijednu da izgubim.
Gledam neki snimak gde je drugarica dovela neku devojku u neki restoran i momak je prosi. Devojka samo što ne zaplače. Meni je bilo toliko neprijatno, mogu da zamislim kako se taj lik osećao. Na kraju je 'pristala', posle sto godina razmišljanja i nećkanja. Rizične su vam te prosidbe pred mnogo ljudi, možete lako dobiti korpu. Bolje i u četri zida, manja će bruka biti, nego ovo.