Volim da poklanjam. Čak uživam u tome ali onda sam u jednom momentu zastala i rastužila se. Niko se nikad nije setio meni nesto da pokloni ni sad ni ranije. Nije stvar u reciprocitetu, ja kad dam dala sam. Stvar je u tome da ja nikome ne značim nimalo da naleti nekad na nešto pa kaže-e to Dejana baš voli, mogli smo joj kupiti. Baš se osjećam jadno...
Po svemu sudeći nisam prošla na još jednom konkursu za posao. Pritom sam bila izuzetno interesantan kandidat, čak i preterano kvalifikovan i sve po redu. Trebalo je da zovu kandidate u ponedeljak. Danas je prošao utorak i ništa.
Moj proces traženja posla u struci traje četiri godine. Kada u onoj folkerskoj pesmi kažu: „Neko mi je umro, taj neko sam ja” e ta je danas moja. Setite se svog npr. najgoreg raskida i neka traje iznova četiri godine. Tako izgleda moj profesionalni život za koji sam se borila od svojih 18 godina. Toliko sam izgubljena i beznadežna.
Imam posao u državnoj upravi koji me ne zanima, dolazim samo da bih imao neke prihode, plata malo ispod proseka. Ne radi se ništa ladovina. Po ceo dan gledam youtube klipove ili igram šah. Redovno pratim oglase za posao i tražim nešto bolje. Imam prosečno 1 intervju nedeljno. Na razgovorima kada me pitaju šta očekujem od plate uvek kažem dosta veću zaradu (100k+) u nadi da bi me ona motivisala da zapravo nešto radim kada nađem bolji posao, ali se duboko u sebi plašim da neću imati motivaciju da išta radim i da ću uskoro dobiti otkaz. Da li sa mnom nešto nije u redu ili sam se samo predugo zadržao ovde i izgubio motivaciju za rad? Imam 29 godina i prošle godine sam uspešno završio master studije (prosek 9.3). Privatnim životom sam jako zadovoljan i ispunjen, problem je ovaj posao. Pomagajte ljudi šta da radim!
Zapošljavam isključivo lavove i lavice jer su to ljudi koji rade i ono za šta nisu plaćeni samo kako bi se dokazali, radnici kakvih nema, od fizičkih poslova do administracije, milina:)))
Prije 7-8 godina sam na instagramu vidio djevojku koju sam poznavao "zdravo za zdravo"...i pomislio u sebi: "Boze da li ću ikad imati ovako lijepu djevojku".
Pogodite koga sam vjerio u avgustu na četvrtu godišnjicu veze🤭
Nju! Bože hvala ti!
Imam 27 godina, izgubila sam nevinost tek u 25-oj zbog osjećaja srama i odgajanja da žene koje imaju seks prije braka su ku*ve, nikada nisam bila kod ginekologa iz straha da se ne sazna da nisam nevina (moja majka koja poznaje lokalne doktore)…
Ovo je trauma tradicionalizma u kojem nas odgajaju, osjećam se užasno, u depresiji sam i sramim se sebe svaki put poslije odnosa sa dečkom..
I ja sam jedna od majki koja ima novaca a ne želi udovoljavati sinu i kćerki. Ne razumijem zašto mu moram svaku želju ostvariti samo zato što sam u mogućnosti. Oprostite ali to djete jednog dana mora samo u svijet i samo se boriti za sebe. Neću ja uvijek biti tu i neću napraviti invalide od njih. Platila sam im vozački, za auto neka sami šparaju i rade sezonu. Ako treba dodati nešto, nema problema, ali daj da vidim da se borite malo, a ne da se samo na mene oslanjate.
Mislim da su podcasti i samoproklamovani lajfkoucevi totalno isprali mozak mladima. Žene bi da budu samostalne i nezavisne, ali da muškarci ipak zadrže manire i da plaćaju na sastancima i budu zaštitnici. Mladi momci su sa druge strane u ubeđenju da će postati bogataši i preduzetnici bez ikakvog radnog i životnog iskustva i obrazovanja. Mislim da na internetu treba uvesti ozbiljnu cenzuru da ne može svako da drži predavanja o stvarima za koje niti je iskusan niti je stručan. Da balavci od 18 godina pričaju kako treba da izgleda brak i zajednica ili da neko ko je završio kurs piše planove ishrane i preporučuje suplemente.
Uvek sam se nekako stidela svog tela, sebe i svojih potreba. Verovatno jer nikad nisam bila ničiji broj 1, pa ni u sopstvenoj porodici. S njim i njemu sam uvek broj 1 (pritom mnogo je lepši, zgodniji i muževan, pravo je čudo što je on mene muvao iako sam znala da ga bar 2 cure provereno muvaju te sam mislila da me zeza i da ću biti opet ponižena ali ne, međutim to i nije tema). Pravo je zadovoljstvo i potpuno nov osećaj u onim stvarima kad sam posle godinu dana veze u krevetu preuzela ulogu dominacije, umesto da samo ležim i on odradi sve. Sada sam mu pružila svaku vrstu zadovoljstva i nisam se ni stidela same sebe, uživala sam na njemu. Nekom je možda ovo smešno/tužno/neukusno ali sam preponosna trenutno na sebe i to sam vam došla ispovediti!
Već sam na kraju 20tih i još 3 ispita imam do kraja. Jako se plašim jer mama od 70 godina hoće da digne kredit iako nam to ne treba. Bojim se da joj se nešto ne desi i ja ostanem u dugovima i bez kuće. Što je starija to je sve tvrdoglavija, jako se sekiram.