Moje drugarice su stigle da se udaju, rode i razvedu a ja još muža nisam našla...
Mrzim što imam resting bitch face. Ceo dan, svaki dan sam namrštena, izgledam ne zainteresovano, većinom ćutim i slušam druge, ne namećem se, ne volim konflikte i ne učestvujem u njima, ne vređam nikog, mirne sam prirode, staložena, ljudi misle da sam ljuta, većina ljudi me zaobilazi dok ne dođemo u neku situaciju gde moramo da razgovaramo i uvide da moj mozak nema veze sa izrazom lica. Pokušavala sam da se više osmehujem, ili barem da opustim lice, i ne ide. Ne želim da budem ona nad*kana na poslu ili u društvu, pogodi me kad mi neko kaže, "ja sam mislio da si ti neka umišljena, nad*kana, kad ono suprotno." Ne znam kako to da promenim. Volela bih kada bi se na meni videlo da sam ja zapravo mekana osoba, a ne da unosim neku negativnu energiju kada uđem u prostoriju, svesna sam toga, ali ne znam kako da promenim, da zračim pozitivnijom energijom, onakvu kakvu zapravo nosim ispod površine.
Ne želim da izlazim jer mi svi traže momka, a to me izluđuje.
Imam zelene oči i ništa ne vidim kad je sunce, ne mogu da izađem napolje bez naočara.
Školujem se i radim da bih komotno mogla da se udam iz ljubavi. Moja majka se udala za "dobru priliku" (očigledno iz koristi) jer bi inače ostala da živi sa roditeljima, bez posla. Ta dobra prilika (moj otac) se pokazala kao ne tako dobra jer nikad nije bio prisutan i ostavljao nas je neretko bez novca. Hvala majci što me je odgajila, ali bila je baš nepromišljena sa udajom. Zato želim da u svom budućem braku nemam to pitanje egzistencije i interesa, želim da nas spoji čisto ljubav, a ne to što neko od nas nema krova nad glavom ili hleba da jede.
Kažu da ni sreća ni tuga ne mogu trajati zauvek, ali nije li previše da sam ja 5 godina tužna i nesrećna povodom mog života. Ima li izlaza iz ovoga i koliko još treba da čekam...
Blago svim majkama koje imaju tu mogućnost da budu doma sa djetetom da ne moraju slati djecu u vrtić da bi išle zaraditi ♥️
Imam problem, ljubomorna sam na svaku sa kojom moj najbolji drug priča (ne u smislu neke duge razgovore nego samo ako je pita da li ima maramicu ja ću se iznervirati jer je pitao nju a ne mene) iako mi se ne sviđa on nego neki drugi dečko😭
Bio sam na razgovoru za posao i kaže ti meni poslodavac nije ovo posao za tebe baš to nisam očekivao, krajnje neprofesionalno od njega.
Kao što je ženama drago da se okreću za njima i da mogu sve osmehom da reše tako volimo i mi muškarci. U našoj firmi gde radim ima oko 2500 radnika. Nisam ni znao da sam toliko poželjan dok nisam počeo malo da slušam šta ko priča. Visok sam skoro 2m, brada pod konac, uredan sam i treniram (Teretana). Ali to nije ništa posebno bar meni. Možda su se muškarci samo malo više zapustili ali bilo kako bilo meni ovo baš imponuje. Zadnjih par meseci baš obraćam pažnju i koristim to što sam takav. Koliko sam samo sebi olakašo posao od HR-a do Administracije, malo šta moram da čekam. Moj tim (njih 45) su isto to primetili kako se motaju oko mene i donose slatkiše itd. Tim zadovoljan a ja još više. Pametne su žene uvek bile ali ovo mi je najbolja stvar koju sam naučio od njih. Žene hvala vam na ovome, carice ste!