Imam 30 godina i od završetka srednje škole je prošlo 11 godina, proživjela sam vršnjačko nasilje, napravili su o meni lažni fejs, sprdali me da tražim dečka, da sam siromašna, smislili pjesmicu o meni i pjevali, toliko su me ubili u pojam da sam se 2 godine nakon završetka srednje bojala izaći iz sobe jer sam misla da će me sprdati, i dan danas se nisam oporavila i mislim da se nikad neću udat jer sam ružna, tako su mi govorili.
Mislim da sam jedina žena koja ne krivi ljubavnice. Kriv je isključivo muškarac koji vas vara. To što ste vi bednice i glupače pa branite svog muškarca, a napadate te žene s kojima vas vara, znači da ste za lečenje. Idioti.
Najbolji drug moj dečka mi je lajkovao stori i zvao me da blejimo, prvo nisam htela da kažem dečku jer se baš druže i neću da zbog mene prestanu ali mi je pre par dana nešto prebacio pa sam mu rekla i znate šta, njemu nije ništa rekao, a na mene se naljutio iako se jasno vidi da na poruku nisam ni odgovorila... Klasično muško.
Nervira me majka, samo kuka. Nervozna je i živčana. Nikad u životu nije radila, nije se školovala... Kako ove žene koje su radile i imaju decu, pa im nije život dosadio. Ona je toliko lenja, sve joj mrsko. Onda joj mrska i ta lenjost. Sama kriva za svoj život, a onda krivi sve nas i viče na nas. Gledam druge žene aktivne, idu na posao, imaju decu itd. Šta će one reći?
Upravo sam raskinula sa dečkom sa kojim sam bila 3 godine. Već duže vreme pratio me loš osećaj da gleda druge devojke ali nikad nisam imala dobar dokaz za to. Danas sam pronašla slike golih žena u preporučenim objavama na instagramu. Pravdao se da on to ne gleda, ali mu ne verujem. Ne mogu da pređem preko toga, ko zna šta još krije pored toga… Tek sada vidim da je moj loš osećaj opravdan.
Ne volim porodična okupljanja, sahrane, slave itd. a sve to zbog moje porodice. Ta ogovaranja, tračevi, zabadanje nosa u tuđe živote me ne zanima. Ko je rodio, udao se, oženio, umro, prevario, obolio, poludio, fizički propao, ko radi, ne radi me ne zanima! I onda sam ja čudna što sam takva, e neka sam.
Ne znam kome bih mogla ovako nešto da ispričam a da me ne osudi.... Imam 50 godina, brak kao brak, zapao odavno u monotoniju bez sexa, bez ljubavi, pažnje, nežnosti. Odjednom, počinje da mi piše neki mlad čovek, recimo 30tak možda koju više godina, u mom telu i mozgu se bude davno zaboravljena osećanja, nisam mislila da sam još uvek u stanju da ih osetim.... Zaista, ničega osim razmenjivanja nekih finih i nežnih poruka, nije bilo... Posle samo 3 dana, blokirala sam ga... Uplašila sam se svega što sam ponovo osetila i na stranu da stavim grižu savesti, ipak sam majka 3 deteta čak sam i baka.... Zaista ne bih preživela razne osude, a ustvari, trebalo bi da me ne bude briga, jednom se živi.... Ali, opet, jaoooo...
Pre 4 godine baka je imala manji požar u kući gde su dolazili vatrogasci. Danas odvedem momka koji je vatrogasac da upozna moju baku i on skonta da je tu bio. Neverovatno je da smo pre 4 godine bili na istom mestu, da ga se taj dan ne sećam kao ni on mene i da smo se smuvali prošlog leta. Ako smo srodne duše kako se tad nismo skontali iz prve već tolike godine lutali i tražili.
Moja žena često ponavlja pred našom malom djecom "nema brata i sestre dok ne rodi majka" i da djeca od druge žene nisu braća i sestre. Nemam druge djece sem s njom.
Prije mene je bila u vezi s nekim razvedenim likom, možda se s njim istraumirala. Ili me sa ovim na nešto upozorava?
Je*em ja ovakav moj život. Imam 30 godina, živim tako što odem na posao, sa posla usput do prodavnice i iz prodavnice kući, napravim ručak, pospremim kuću, legnem gledam film ili seriju, zaspim i onda sutradan sve ponovo isto. Nisam imala sreće u ljubavi, svaki bivši me je prevario, a navodno sve fini i dobri momci. Nemam ni prijatelja sve drugarice se udale i dobile decu i žive nekim svojim životom. Brat u drugoj državi i on oženjen. Čujem se i vidim jedino sa roditeljima i to je to. Želela sam oduvek da budem srećna, da osnujem svoju porodicu ali izgleda to neće biti slučaj. Ne želim da provedem ceo život sama. Svi eto negde idu putuju, zabavljaju se, imaju partnere samo ja eto sama idem na more ili odem negde sa roditeljima jer nemam nikog više. Barem da nađem jednu prijateljicu koja je slobodna pa da možemo da se viđamo i družimo.