Nema jačeg osećaja nego kad sa devojkom (koja je kvalitetna) prođem pored neke devojke koja me je odbila.
Ne razumijem mlade ljude kojima je vizija profesije najbitnija. Gaziš preko svojih emocija i vremena za društvo i porodicu da bi se 100% posvetio narednih 15 godina fakultetu pa poslu. Već sam vrijeme polako otkucava a posle će biti kasno.
Ne gledam žene kao prolazne priče.
Za mene prava bliskost znači mnogo više emociju, poverenje, nežnost i zajedništvo.
Ti si neko ko u meni budi sve to.
Kad pomislim na tebe, u meni se stvori mir, ali i želja da stvorimo nešto naše, iskreno i trajno.
Možda je to dom, možda porodica, možda samo trenutak koji traje zauvek ali osećam da je vredno.
Ako i ti osećaš isto, hajde da ne bežimo od toga.
Hajde da volimo iskreno, bez kalkulacija, s verom da iz ljubavi može nastati sve najlepše na svetu.
Duboko u sebi sam nesrećna, ali se trudim da to niko ne primeti. Samo glumatam da sam super, a nisam... Kako da sebi pomognem ne znam. Ne odustajem od života, ali sam umorna...
Ne znam kako da pomognem svom detetu gledam njega kao da gledam sebe kad sam bila mala, na rođendan kod drugara svi se zagrlili pevaju igraju a on grize donju usnu i gleda sa strane kad pokuša da se uključi oni ga odbace, kako da mu pomognem kad ni sebi nisam znala, kad sam celo školovanje bila sama.
Bolesna sam mu napravila večeru, da bi on doneo od kuće da ima da jede.
Najjače mi je kad imam neke ružne devojke na instagramu sa kojima se pratim i onda ona mene otprati hahhahaah sestro odvratna si, možeš da pabirčiš follow od koga hoćeš ali to ne menja činjenicu da si teški akrep :D
Izuzetno sam dobar vozač sa iskustvom skoro 20 godina po putevima širom Srbije i Evrope. 0 kazni do sada. Mislim da su Beograđani najgori vozači u Srbiji (u okruženju znam da nisu) iako zezaju nas Pančevce. Beograđani jednostavno NE ZNAJU kako se ulazi, vozi po i izlazi iz kružnog toka. Uleću, psuju, koče naglo. Baš jedan soj koji je u svađi sa volanom.
Taksista sam po zanimanju koliko dan taksista naporan ni sami ne znate. Inače da kažem taksiram u Novom Sadu, rano ujutru sam na stajalištu istaksiram od 5-9 sati, potom odem kući da doručkujem i odspavam 3 sata onda opet oko 13 izađem da istaksiram do 18h potom opet napravim pauzu od 18-21h za večeru i trening da bi se oko 21h opet vratio da taksiram do ponoći i tako svaki dan ako je napolju suvo. Mi taksisti se najviše radujemo kiši onda to iscepkano radno vreme totalno pada u drugi plan radiš po ceo dan, vožnja za vožnjom se ređaju jer malo ko ide po kiši peške od kuće do posla. Jedini dani kada možemo dosta zaraditi. Tada mi ponekad radni dan traje 2 puta po 5-6 sati vožnje jedino napravim pauzu od 11-13h da malo odmorim oči i da jedem kako bi odradio dan kako treba. Kada su dani bez kiše samo kad se ide na posao bude posla posle toga se malo stiša. Od nečega mora da se živi.