Zavidim ljudima koji imaju vremena pročitati neku dobru knjigu...već 3 godine kako sam na medicini nisam našao vremena da pročitam jednu od ovih silnih stručnih. I što imam vremena gledam kako da ga iskoristim "mozgom na paši", da samo blejim i ne mislim ni na šta.
Najgori su mi ljudi u autobusu koji stave torbu pored sebe i prave se da te ne vide kako stojiš i gledaš u njih sa željom da sjedneš...
Kada sam bio dete bilo mi je nepojmljivo da neko jede sendvič po redu umesto prvo korice pa sredinu.
Ne znam ni o sebi da brinem, a kamoli o bebi. Šta mi je to trebalo...
Muka mi je od Instagrama, hashtagova, engleskog jezika i "prelijepih ljudi" na Instagramu!
Napokon je došlo lijepo i sunčano vrijeme, svaki put kad je kiša i kad nema sunca osjećam se jako depresivno i nemam volju za životom.
Obožavam filmove. U toku ispitnog roka motivacija mi je bila da preko dana naučim isplanirano gradivo kako bih uveče gledala film. Uspela sam sve da naučim.
Nikad neću razumeti osobe koje sve imaju, ne znaju šta će sa novcem, a samo žele još, još i još. Pred sirotinjom glume neku bedu, pričaju o teškom životu, a ide se na letovanja, zimovanja i ostale pi*ke materine. Poslednje parče hleba bi ti uzeli, bez pardona. Kad ih pitaš za pomoć, pre bi pomogli osobi koju 1. put vide, jer mora to da se pokaže, nego tebi od kojeg je uzeo to malo što imaš.. Kad se negde izađe logično je da ti plaćaš, kako misliš drugačije? Organski mi se gade ovakvi ljudi!
Uvek kada naiđem na kola bivšeg momka dignem mu brisače.