Ne znam zašto, ali kad pogledam neku dobru seriju/film, volim ih ponovno pogledati sa osobom koja nije gledala. Nekako me ispunjava iako sama nikad ne bi ponovno gledala.
Bune se moji što najviše volim svoju svekrvu. Ta osoba je meni više nego majka. Kada me je bivši suprug prevario i otišao drugoj, hteo izbaciti nas iz kuće, ja nisam imala ničiju podršku. Moji roditelji su bili uzdržani i nikada me nisu pozvali kući, brat je prao ruke da mu se ne uselim u kuću. Prijatelji ni na vidiku i taman kad sam se počela pakirati za podstanare, Sveki je vrisnula na bivšeg muža da to što on ne zna šta je kuća i dom, to što je prodao porodicu za neku tamo, to što ga ona nije tako vaspitala, ne daje mu za pravo da iz njenog isteruje njene unuke i snaju. Pokazala mu bukvalno rukom gde su vrata, čak i kada je on spustio ton ona je rekla da se ovde ne može vraćati i da ide kuji na leglo. Posle toga je i aktivno preuzela brigu oko dece, kao da im je roditelj. Možda je ta žena “teška, naporna, zla” ili šta god, za mene je sve najbolje i jedini iskreni prijatelj evo druga decenija. Zato sve mi dirajte ali nju i decu ne. Hoću reći, nisu sve svekrive iste, do čoveka je ❤️.
Nema osobe koja više puta od mene proveri preglede na svom storiju u toku dana.
Uzeo sam majčine podatke da bih napravio nalog na kladionici. Grize me savest i brinem se da njoj ne napravim neki problem...
Uvijek mi se činilo kao da mačke znaju neku tajnu o smrti, jer se čini kao da uopšte ne pate kad im mačići umru, čak se ponašaju skroz razdragano i opušteno. Kao da im je pao teret. Svaka moja mačka tako radi kad im umru mačići. Ili su tako stvoreni da ih je briga.
Dopao mi se asistent sa fakulteta. Ne predaje mi i ne znam šta ću...
Nedostaješ mi.. Nedostaje mi naša veza, nedostuju mi svi ti dani i noći koje smo provodili zajedno. Nisam se oporavio od raskida i ko zna kad ću. Ne mogu da zaboravim sve te lepe i srećne trenutke kada sam bio srećan, trenutke kada sam te držao za ruku i bio ponosan što si moja devojka, grlio te najviše i ljubio najjače. Puno mi fališ i probao sam sa drugima ali nije to to, ne može te niko zameniti i nisam hteo da lažem druge devojke. Shvatio sam da sam oduvek jedino tebe voleo i još uvek te volim iako više nismo i nikada nećemo biti zajedno. Još jednom, nedostaješ 😞
U dugogodišnjoj sam vezi i udaja je nešto što želim i što će se dogoditi u nekom trenutku. Na sve to moji ukućani odmah krenu da drame kako ne znaju šta će bez mene, kao da planiram ne znam šta da uradim a ne da se udam. Preteruju. Ali sama sam kriva za to. Ja sam u porodici svima desna ruka iako sam najmlađa. Ona koja sama sve obavlja, ona kojoj ne treba da se kaže šta treba da uradi već sama predvidi, ona koja zapostavlja sebe kako bi drugi bili namireni, spušta loptu zarad mira i da ne nabrajam više.
Devojke kažu da muškarci ne prilaze. Kad priđe lep i visok muškarac tad može da prođe kad priđe prosečan muškarac tad ne može da prođe.
Imala sam prilično loš dan i sela sam da razmišljam o tome kakav bi me život usrećio. Dobra vest je da mi za to ne treba milion evra. Loša je da se u slici života koji me čini srećnom uopšte ne nalazi posao kojim se sada bavim i koji zaista volim, niti ijedan iz te branše. A nemam blagu ideju u šta bih se prekvalifikovala. Sve ono što sam mislila da će odrastanje doneti - nije.