Pre neki dan sam prvi put otkopčao brus. U četrdeset drugoj godini života. Bilo je uspešno.
Zamirisalo je na nju u prolazu. Samo parfem, neko slučajan. Ali telo je odmah zadrhtalo. Ima mirisa koji nose prošlost jače nego sećanja.
Otac me nikad nije pohvalio. Samo bi klimnuo glavom. Ali kad sam prvi put nastupao, stajao je u poslednjem redu, u tišini. I aplaudirao najjače.
Rekao je: “Samo da znaš, kad se zaljubim – to je zauvek.” I nije slagao. Samo što to „zauvek“ nije bilo sa mnom.
Imam 31 godinu i upravo sam raskinula vezu i veridbu dugu 8 godina. Ne znam šta život nosi, ali i dalje verujem u ljubav.
Poštar sam i mene psi vole jer ih uvek mazim i dajem granule kad naiđem♥️
Žao mi je što ne znam od kad smo tačno u vezi, za razliku od datuma raskida...
Sa razvojem tehnologije imam osećaj kao da svi živimo lažne životne ili tuđe i to me jako plaši.
Ne razumem zašto je ljudima teško da prenesu kada neko kaže nešto lepo o tebi, a za ružno trče da te obaveste...