U vezi sam više od 2 godine, dečko s kojim sam hoće da me vjeri ali ja to ne želim sa njim. Pokušavala sam na sve moguće načine da mu skrene pažnju ali očigledno da to ne pomaže. Nisam srećna sa njim, na početku je to bilo sve super... Posle prve godišnjice naše veze ja sam sd skroz ohladila a on je idalje ludo zaljubljen u mene....
Moram ga prvo malo iznervirati da vidim da li me stvarno voli. Samo najjači preživljavaju.
Udala sam se sa 32, rodila dete sa 38. Kada sam se porodila svi su me savetovali da pozovem svekrvu u pomoć (živimo u inostranstvu). Razlog što nisam htela je zato što znam da bi ona čistila, kuvala, i brinula oko bebe a moj muž bi kao i pre bebe zevao u telefon i spavao. Uz to bi se mešala u naše odluke oko bebe. To mi je bilo teško, hormoni su me razbucali, carski rez je bio s tim otežavajuća okolnost. Ali se ne kajem što je nisam pozvala. Za to svo vreme moj muž je bio non stop uz mene i bebu, i delili smo sve obaveze. Sada kada beba ima 4 meseca smatram da mi je ovo najbolja odluka u životu. Moj muž čuva, uspavljuje, presvlači i igra se sa bebom, povezani su veoma. Želim još jedno dete, jer vidim da je moj muž zaista dobar otac a i muž.
Radim u firmi gdje je sin mog direktora nedavno preuzeo moj odjel i postao moj nadređeni, a kako smo oboje među najmlađima, s vremenom smo se kroz posao počeli sve češće viđati i stvarno smo kliknuli, sve je bilo prirodno i bez ikakvih skrivenih namjera, dok jedne večeri nije došao zamijeniti kolegicu pa me nakon smjene pozvao da se odemo provozati, pristala sam jer mi je bilo ugodno s njim i večer je bila stvarno lijepa, opuštena i završila je poljupcem, ali problem je što ja ne želim ništa imati s njim ne zato što mi se ne sviđa nego baš suprotno, nego zato što mi je nadređeni i svjesna sam koliko takva situacija može biti rizična i komplicirana, dok s druge strane imam osjećaj da je on poprilično zagrijan i bojim se da će se stvari zakomplicirati ako ga odbijem, pa sam sad zapela između dvije loše opcije jer ako nastavim riskiram posao i mir na radnom mjestu, a ako ga odbijem bojim se da će to utjecati na naš profesionalni odnos i stvarno ne znam što je pametnije napraviti.
Puno sam se ja zaljubila u dečka koji je morao da upali blic i posvijetli da mi skine brus...
Ponekad masturbiram na sopstvene slike (znam da to dosta ljudi radi zapravo).
Molim vas recite ovim muškarcima sa brkovima kao iz 80-ih ili tzv.”dady moustache” da im ne stoje i da puste pravu bradu ili se obriju.
U tajnoj sam vezi sa profesorom sa fakulteta. Stariji je 30 godina od mene. On se nikada nije ženio i nema dece, sa druge strane ja sam zauzeta i zato sam želela da bude tajno. I ne, nije ni zbog kakvih povlastica. Čak je on i želeo da mi pokloni ocene ali sam odbila jer volim to što studiram, kao i svi ostali pošteno polažem kod njega. Znam da ovo nema budućnost, ali jednostavno smo se zavoleli. On je toliko pažljiv, nežan, prosto uživam u njegovom dodiru i našim razgovorima.
Dragi moji, ja sam muškarac sa stopostotnim invaliditetom i za kretanje se služim aktivnim invalidskim kolicima. Nisam došao ovdje kukati o tome kako mi je teško, dapače, došao sam se pohvaliti jednom malom životnom pobjedom. Naime, u prošli petak, prije 10 dana, položio sam za B kategoriju. Sjetite se ovoga kada pomislite da vam je nešto teško napraviti ili kada vam se nešto učini nemogućim. Pozdrav iz Splita svim ljudima dobre volje!