Dečki prvo živite sa svojom verenicom prije braka evo ja sa svojom nakon 6 meseci zajedničkoga života odlučio sam raskiniti. Nije to žena za mene i ne privlači me to sam svatio davno ali nakon zajedničkoga života vidio sam da nije to to nakon 2 meseca zajedničkoga života pola sam vidio šta nisam vidio za 6 godina veze. Izgleda da nam je vezu vodila samo potreba za odnosima.
Volim jednog Borisa. Izdaleka. Volim samoživog, nefleksibilnog, rigidnog i neurotičnog skota. Koji je btw realno gledajući sušta suprotnost od onoga što meni treba, ali ja njega volim i želim mu svu sreću ovog sveta! Iako je skot.
Dečko s kojim sam se dopisivala mi je rekao da sam dosadna.
U okolini imam nekoliko poznanika koji su naterali roditelje da im uzmu najnoviji ajfon (uglavnom sklapaju kraj sa krajem, u svakom smislu i mislim da nema potrebe da to pojašnjavam), dok sa druge strane ima dece kojoj roditelji dosta dobro zarađuju i koriste i dalje modele od pre nekoliko godina (kao i ja). Iz ugla detata od 17 godina bi me bilo sramota da mojima tražim novac za telefon samo zato što je najnoviji i što hoću da se pokažem ako moj sadašnji i dalje radi najnormalnije. Nije mi jasno kako njima nije neprijatno da na već lošu situaciju uvlače roditelje u još veći trošak da plaćaju narednih godina običan telefon na rate i odvajaju dadatno novac za to. Ne krivim tu roditelje, jasno mi je da žele da im učine ali njih definitivno “osuđujem” zbog toga. To su ljudi koji će kasnije izrasti u teške kompleksaše i sve će raditi samo da se drugima dokazuju a što se kaže neće imati pas za šta da ih ujede.
Dečko mi je raskinuo u periodu kada sam morala da se borim za budžet na fakultetu sa najtežim ispitima i da se izborim sa prolaskom u novom klubu. Uspela sam i u toku razmišljanja o njemu da steknem budžet i da se snađem u novom klubu i osećam se dosta rasterećenije :)
Imamo dvoje dece, klasične trzavice ko u svakom braku ali generalno dobar život. Mislila sam da se volimo i da je to to ali on je stalno na telefonu gleda por*iće i dopisuje se sa drugim ženama...kune se da me nije prevario i da eto samo tako se dopisuje da to nikad ne bi uradio..ali to ne prestaje, samo se veštije krije...kako preseći sve i nastaviti bez njega... Deca su mala i obožavaju ga i on njih a ja se osećam tako izdano....
Živim "preko bare" i ovde su ljudi sasvim ok po pitanju psihoterapije. Čak i ljudi iz drugih kultura (Arapi, Indusi, Istočnoazijati...) posetu psihologu i psihijatru smatraju kao odlazak u teretanu. Zašto se jedino na Balkanu to smatra ludošću? Odgovor leži u mentalitetu. Balkanci su ljudi najvećeg ega sa kojim sam se u životu susreo. Obišao sam celu planetu, svuda ima raznih, ali, verujte, nigde kao na Balkanu da se ljudi "razumeju" u sve i svašta. Jedino su ljudi na Balkanu spremni satima da ti drže predavanje o stvarima o kojima, zapravo, nemaju POJMA. Taj veliki ego - ja sve znam, ja sam najbolji / najbolja, potiče iz kuće. Time nas hrane dok smo u kolevci, dok nas uče da pričamo. Zato se bilo kakva kritika doživljava kao ubistvo ličnosti. Nedostatak retrospektive i stav da je "nemoguće da ja pogrešim" dovode do toga da su svi ubeđeni da su normalni, najlepši i najpametniji. Zato se na Balkanu odlazak psihologu, psihoterapeutu i psihijatru smatra dokazom ludila.
Previše me počelo opterećivati što ljudi misle o meni do te mjere da kada kupujem stvari razmišljam što će drugi reći i hoću li se uklopiti u masu, mrzim to.
Ja i žena redovno prakticiramo nudizam kod kuće, spremamo tako ručak i pospremamo po kući, a naveče tako goli i zagrljeni gledamo neki film. Spavamo goli, samo kad negde treba otići ili kad neko dolazi u goste tad se obučemo ali čim smo sami goli smo.
Ulazim u voz i u transporteru nosim mačku, mirna, slatka. Dolazi konduktetka da mi očita kartu i zainteresovano, uz zadršku pita da li mačke mogu zaista da se drže samo u kući, naviknu da ne prave nered itd. Odgovaram potvrdno i objašnjavam proces koji je lagan i detalje o kojima treba da pazi na početku. Gledala je ozbiljno ali pomno slušala. Delovalo mi je kao da je to pitala jer se iz nekog razloga suzdržavala da nabavi macu, a neko je to od nje tražio, na primer dete. Nadam se da sam doprinela tome da nabavi macu i da će nekome naredni dani postati presrećni zbog toga.