Sa firmom smo bili obavezni prisustvovati nekakvoj akademiji povodom neke godišnjice u velikoj sali kongresnog centra, muškarci su nosili odela i kravate a žene večernje duge haljine. Tokom slušanja jednog govora, sedeći u publici koja je bila pažljiva i tiha, osetio sam grčeve u stomaku do te mere jake da sam morao pustiti gas. Srećom, bilo je tiho i bez zvuka, ali je gas bio vreo kao žar i oštro je smrdeo na kiseli kupus. Kasnije sam u razgovoru sa kolegama uspeo da okrivim najmlađu i najlepšu koleginicu u firmi.
Moji su se rastali kad sam imala 8 godina. Svo vrijeme sam mislila da me otac ne želi vidjeti, da me ne voli. Od toga je prošlo 30 godina i nakon što je mama umrla našla sam njena stara pisma. Ona je lagala da me ne želi vidjeti, a zapravo mu je branila da mi se približava, prijetila mu policijom. Selile smo se nekoliko puta jer je on uvijek tražio način da me vidi, a ona je to izbjegavala. Sad više ne znam kako da ga pronađem. Nismo sa njegovom rodbinom u kontaktu, ne znam da li je još živ, da li živi u istom gradu. Žao mi je što sam ga mrzila.
Ne znam matematiku a hodam sa dečkom koji je osvojio zlato na Međunarodnoj olimpijadi matematičara.
Svaki put kad pričam sa službom za korisnike opalim se smijat. Nedavno, zovem da uplatim bon i agent mi kaže da pročitam broj. Čitam ja 3, “da”, 9,“da”, 8,”da”... To njegovo “da” iza svakog pročitanog broja meni bilo toliko smiješno i počela sam se smijat ko nikad, mislim si sad će mi prekinut...kad čujem iza druge strane slušalice smijeh-činio se “do suza” i mi se tako smijali, jedva isčitala bon. Sve je to lijepo da ja nisam trebala pročitat drugi bon za drugi mobitel. Bilo je urlanje.
Pozdrav za Aleksandra iz call centra.
Moja djevojka koja izgleda kao Barbie lutka sluša heavy metal muziku. Izlazimo 4 godine i navikao sam na to. Malo sam se uplašio na prvom dejtu kada je njoj koja izgleda kao princeza zazvonio telefon i čula se neka žestoka metal pjesma. Prepala me je i skočio sam, ona me zbunjeno pogledala i kasnije me bilo malo sramota. I dalje mi je čudno kada ona onako plava i slatka u svojoj ružičastoj pidžami sluša Disturbed i pijucka kafu.
Možda su mi roditelji pružili sve materijalno, ali roditeljsku ljubav i pažnju nisam imala. Džaba sve pare ovoga svijeta ako ja već dva dana ne prestajem plakati zbog istih...
Svašta mogu da razumem, ali kada dečka ili devojku zovu kuco ili maco e to ne mogu nikako!
Nekoliko puta u periodu od 4-5 godina sam sanjao isti san, da drug i ja stojimo na vidikovcu u blizni našeg grada(mesto zaista postoji) i da me on gura sa te litice i ja ginem. Nisam tome pridavao značaja, ali je on posle nekog vremena počeo više puta da me zove da idemo na taj vidikovac i to stalno kad smo sami. Počeo sam da nešto tripujem oko toga, ali sam mislio da sam samo paranoičan. Ipak, uvek sam našao izgovor da ne idem.
Međutim, jedno veče, prošle godine, mene hapsi policija u gradu, u izlasku. U mojim kolima pronalaze pištolj i drogu. Nastaje opšti haos, preti mi robija. Spasava me to što momak od moje sestre ima kamere na kolima, a bio je parkiran naspram mene i na čijim se snimcima vidi jasno da drug iz sna, sa još jednim likom ubacuje u moj auto kesu sa pištoljem i drogom. Prethodno je tražio od mene ključ, da uzme telefon, ostao mu u mojim kolima. Sada leži u zatvoru, na 4 i po godine. Sad znam da sam živ, jer sam odbio da idem na taj vidikovac. Više puta!
Nikada neću oprostiti svojim roditeljima što mi nisu ništa priuštili u životu. Imam 23 godine i nemam ništa. Nikada nisam dobila mjesečni džeparac a kamoli vozački i auto. Dok su drugi to dobivali sa 18 godina. I nek mi neko kaže budi sretna imaš obitelj. Nikad nismo išli na skijanje ili more 1 godišnje niti ništa.