Otkačila sam sve i majka mi kaže da sam luda. Jesam, šta da se radi. Izludila me razočarenja doživljena od tih istih ljudi.
Razgovaram s peškirima kad se brišem. Danas me jedan ignorisao. Osjećam da nešto kriju.
Noćas sam sanjala preminule roditelje nakon dugo vremena. Jako mi nedostaju.
Ne želim da pravim svadbu, sve dok moj muž ne skine protezu za zube.
Kad me neko pita za savjet, dajem najgori mogući. Ako posluša – nije moj problem.
Može li neko da mi objasni kakvo je ono sečenje torti po 'novom'. Snimaju se kako 'uče' kako treba da se iseče torta, a onda uzmu parče torte i iseku na 3-4 dodatna dela. Wtf🤔
Sve majkine mlađe koleginice do 45 godine zamišljam ponekad da su moje žene, da imamo decu i slično, šta znam tera me nešto na to.
Uletela sam u neku glupu priču sa ni manje ni više direktorom firme sa kojim sarađujemo, naš najveći kupac oko koga se vrti pola našeg poslovanja. Na nekom ručku, bezveze, kroz neku običnu priču. Kapiramo se, ništa više. Ok čovek skroz. Nikad nije pokušao da me muva. Problem je što sve češće dođe mi da dam otkaz. Direktorka ludi! Nemam ništa sa tim čovekom a situacija postaje neizdrživa. Direktorka naravno, ne kontrira i insistira da idem i kad se izvlačim ali mi vaga svaku reč, svaki pogled, na nišanu sam joj kad god sam u njegovoj blizini. Presednu mi i sastanci i ručkovi.
Ja radim diretkor jedne firme, moja supruga je načelnica bolnice. Jeste da imamo dobre plate da ne radimo neke preterano teške fizičke poslove ali opet se suočavamo sa raznim poslovnim teškoćama. Jednom mesečno ogranizujemo večeru i muziku za naše prijatelje na kojima se lepo družimo. Svaki dan idemo u rekreaciju, nedeljno možda 2-3 puta se sa prijateljima nađem na nekoj kafi takođe i ona. Najviše slobodnog vremena imamo vikendom tako da nam to služi da napravimo ručak da imamo za 3 dana kada radimo. Poradimo dosta toga po kući i dvorištu posla uvek oko kuće ima hvala bogu.