Ja stvarno ne znam je li normalno što svaku noć ostajem budna, a po danu spavam samo da se dopisujem sa likom koji mi se sviđa... Zamjenili noć i dan oboje.
Bila sam ljubavnica preko godinu ipo.. Uživala sam u toj vezi, zaljubila sam se, kako to obični ide.
To je sada iza mene. Želim samo curama poručit ako želite iskrenu ljubav ne tražite je u rukama tuđeg muškarca. Žao mi je. Nadam se da mi je ovo samo škola, a ne nešto što će mi se naplatit u životu (nisam prije njega imala nikoga, bila sam jako željna ljubavi i pažnje) i evo javno se ispričavam njegovoj partnerici jer nemam hrabrosti u oči joj se obratit, a vjerujem da me ne želi ni vidjet a kamoli saslušat.
Ostavio sam djevojku jer je ismijavala mog druga koji ima problema sa finansijama.
Prolazim pored stambene zgrade u centru grada i na pola metra od mene pada kesa sa djubretom...Juče iz iste te zgrade izleće plastična flaša zapremine 500 ml koja je polupuna i zamalo pogađa ženu koja je stajala u blizini. Da ne dužim, toj osobi(nadam se da je jedna) bih porucila da je daleko VEĆE ĐUBRE od tog smeća što baca kroz prozor!
Moji roditelji ne znaju za potporu. Tu su konstantna omalovažavanja i neodobravanja s njihove strane. Odbila sam 4 na faksu (RH) jer mogu bolje. To bi mi bila jedina četvorka na faksu u moru petica (na završnoj godini). Ne odobravaju. Prigovaraju. Provokacije da ću se opeć. "Vidit ćeš ti, nije to tako kako si ti zamislila." "Nećeš riješiti." Muka mi je. Muka mi je ljudi oko mene koji me nagovaraju da se zadovoljim prosjekom. Ja mogu bolje, i ja hoću bolje. Imam taj kapacitet da budem na vrhu. Stres me ne dira. Ljudi se raspadaju oko mene na faksu, težak je. Ali zašto je to moj problem? Zašto se meni prebacuju tuđe nesposobnosti. Ne razumijem. Ne tražim ničiju potporu. Ne treba mi tetošenje i tapkanje po ramenu. Samo me pustite na miru. Želim da me prestanu trovat svojim glupim ispadima. Želim da me prestanu osuđivat jer dajem maksimum. Želim da jednom kad dođem kući slušam tišinu. Nije mi jasno, ako imaju dijete koje je sposobno za toliko toga, zašto ga sputavaju. Ne razumijem.
Ovo sam htela da napišem kao komentar na ispovest koju je dečko stavio da mu je medicinska sestra poslala zahtev, ali ne može da stane, pa evo ovako :D Slošilo se meni nešto i odem u Hitnu; skinem se da mi urade EKG. Neki mladji medicinski brat je bio, ja imam 21, on ne više od 23-4 :D I ja se sva uspaničila jer prvi put radim to, on me sve teši i zakači mi one pipke i kabliće na telo, i ja sve mislim da je to normalno ponašanje, ni na kraj pameti da su mi si*e na izvol'te i da me može gledati drugačije nego pacijenta, pa da mi se nešto nabacuje. Odem ja kući, kad stiže zahtev i poruka od njega, onaj stiker kučeta sa plačnim očima. Nisam ga prihvatila, a i dalje mi stižu ti isti stikeri, veoma često :D Valjda me našao preko knjižice, šta znam :D Tako da, momak, nisi jedini :D
To što vodim računa o fizičkom izgledu i treniram, oblačim se moderno i sa ukusom i što neću da je*em pijane devojke koje pokupim po klubovima, ne znači da sam pi*kica, već da sam normalan!
Drugarica na letovanju me pitala da li sam poneo kondome, ja se taman ponadao da će biti neke akcije i da ih nisam vukao za džabe kad ona mi traži dva komada jer je upoznala nekog Novosađanina i hoće da ima letnju avanturu. Lale, Lale, šta to radite Piroćankama!
Uhvatio me kontrolor bez karte, poljubila sam ga da mi ne bi napisao kaznu.
Od kad sam prekinuo druženje sa najboljim drugom, prekinuo sam sve sto me je činilo srećnim.