Najbolja drugarica me je ponizila pred mužem. Počela je da histeriše jer joj je on rekao da ja želim razvod, iako zna svaki detalj mog života i šta sam sve prošla u tom braku, i rekla da ona ne bi to tolerisala. Razlog njene histerisanja je, da će moje dete imati traume od razvoda. Kada sam joj rekla da mi je loše u braku odgovorila je "neće ti ništa bolje biti ni posle razvoda, kako ćeš sa finansijama..." (Inače sam zaposlena) Drsko mi je rekla da još jednom dobro razmislim o svemu i izletela iz kuće. Sad mi piše da joj nedostajem... Nedostajala je i meni moja drugarica, ne da mi da savet koji nisam tražila još manje kritiku, samo da mi kaže "biće sve dobro"...
Osudite me do mile volje. Za svojih 36 godina života, na dva kontinenta, nisam upoznao par koji je od najranije mladosti zajedno (fazon od SS, da su im to jedini partneri u životu) i sada su već preko 10,20 godina u braku, da je žena srećna. Ona je uglavnom tužna i pita se kako je to biti sa nekim drugim. Po pravilu su u takvim brakovima/vezama muškarci ti koji su ljubomorni, control freak-ovi i imaju neku bolesnu fiksaciju. Smatram nenormalnim da neko ima samo jednog partnera u životu, a još nenormalnijim ako su od srednje škole zajedno i sada imaju decu. Tu sreće za ženu jednostavno NEMA.
Volim raditi i rad me čini sretnim i ispunjenim. Zna se desiti da dođem kući uvečer i samo legnem na krevet, ne prođe ni pet minuta ležanja ja sam u dubokom snu. Ne samo što zaradim dobar novac, nego me ta želja za radom stalno dovodila do raznih kompanija i plata mi je samo išla prema gore. Radim i vikendima. Nije me stid ništa raditi iako sam visoko obrazovan. Ljudi to cijene i zato imam i respekta među ljudima, djevojka me voli, prijatelji me cijene, roditelji su ponosni na mene.... Bože zdravlja i pameti pa da nastavim. PS Porodični život ne trpi, uvijek nađem vremena poslije posla da se viđam sa ljudima koje volim, bez ogovaranja i praznih priča. Volim svoj život.
Prestanite objavljivati partnere na društvenim mrežama. Ljudi koji spavaju s njima vam se smiju!
Jedini osjećaj toplote, nježnosti i mekoće u mom životu je zagrljaj pokrivača.
Gade mi se sve ove plastične dekoracije za svako godišnje doba i blagdan. Što je stvarno normalano da se za svaki Božić kupuju nove dekoracije jer ste to vidjeli kod influencera koji moraju nešto da izmišljaju da bi ostali relevanti? Ne, stvarno nije normalno. Gdje skladištite svo to plastično smeće?
Žensko sam, nisam zatucana, do određene mjere sam uvijek pratila modu, ali sad nemam šta elegantno da kupim da obujem. Kakve su ovo "obučene" čizme na petu. Svaka ima neki tzv. kaputić oko sebe, em što je ružno em što ću zapeti za nešto. Za deset godina tome će se smijati kao što se danas smijemo boleru. Zar ne mogu naći obične bež čizme na štiklu bez tih bespotrebnih dodataka?
Moja supruga je žrtvovala karijeru da bi se posvetila porodici. Za to vrijeme ja sam jako napredovao u karijernom smislu. Trebalo mi je auto zbog posla pa sam ja sebi uzeo auto i morao sam se preseliti sam na drugu lokaciju zbog novog posla. Supruga je sve to vrijeme bila uz mene i podrzavala moj put karijere na sebe preuzimajući kuću i djete. Ja sam iskoristio priliku pa sam se počeo baviti sportom i fizički sam se razvio dok supruga nije imala niti auto niti mogućnosti kao ja jer je imala malo dijete sa sobom čitav dan. Ja svoju porodicu izdržavam i sve im je obezbjeđeno. Međutim, ono što je moja supruga uradila za mene, zaista je ogromno. Iskreno se nadam da se nikada neće razočarati u mene. Bojim se da je ne povrijedim.
Nedavno sam kupila kutiju kondoma. Zrelo je da odrasla osoba to poseduje. Međutim, vidim da mi kondomi trebaju samo u odnosu sa životom. Za ovo kako me život, da ne kažem šta, ne bi bila dovoljna ni mitska 64 pakovanja kondoma što je onaj par nosio na more.
Krofne i peciva u Lidlu uvek uzimam rukama. Ne znam da rukujem onim njihovim klještima od makaza. 😅