Danas je sahranjena moja tetka. Žena sa kojom nisam kontaktirala 12 godina. Žena koja je dozvolila suprugu da je okrene od njene familije i da prekine kontakt sa svima. Ja imam troje dece i ona ih nije poznavala. Prekjuče kad je umrla teča je prvo zvao moju majku pa onda redom... i svi su sve zaboravili... sve što je bilo ružno, na kratko ili zauvek... nebitno je. Moja rođena tetka nije kontaktirala sa sestrom, sestričinom i njenim unucima 12 godina zbog tečine histerije oko podele neke bezvredne zemlje. Ljudi moji, ovo mnogo boli :( mirna mi savest al boli što nisam pokušala da ih pomirim ranije. Žao mi i majke i tetke... kada dođete u situaciju da vas partner okreće od vaše porodice bežite glavom bez obzira! Sad svi pričaju jedni sa drugima... svi sem tetke :(
Stvarno ne znam koji je moj problem, ali divna devojka mi se nabacuje već neko vreme a ja kao tudum neki. Imam neke neraščišćene stvari u svojoj glavi. Često se srećemo i tačno vidim da ne konta zašto je odbijam kad smo oboje slobodni a pritom imamo dosta zajedničkih tema i volimo slične stvari. Ne znam da li da joj pružim priliku makar za kafu pa da vidimo za dalje, ali vidim da je zagrejana pa ne znam kako će tu kafu protumačiti. Iskreno mi izgleda kao neka koja bi me smorila ako bi nešto imali. Ne znam šta da radim.
Ne želim govoriti svoje emocije nekome ko ne planira ništa sa mnom. Nema potrebe za tim. Reći ću nekome ko ima iste ciljeve i želje kao ja.
Neko pred kime ću moći da flertujem sa drugima, da radim šta želim, a on na sve to da ćuti i trpi.
Neko ko će mi jesti iz ruke, biti manji od mahovog zrna.
Takvom nekom ću priznati svoje emocije, to jest gađenje, ali ću biti sa njim, jer me trpi takvu kakva sam, a to je drolja.
Meni najjača stvar ikad je što se priča da su samo muškarci emotivno nedostupni, a žene tople i brižne. Ja sam emotivno nedostupna žena, ne mogu da se vežem za ikog i pravim distancu u svim vrstama odnosa. Na poslu sam naizgled pouzdan radnik, ali sutra bih otišla da nađem bolje plaćenu poziciju. Meni je smešno zato što delujem odgovorno da svi misle da sam automatski materijal za ozbiljnu vezu i brak. Toliko bežim od veza da sam poslednje 4 godine solo. Užasava me da neko pokuša da me sputava u vezi i ograničava na bilo koji način. Ne znam što mi se lepe po pravilu ljudi koji hoće brak i decu. Meni je to ravno tome da te je neko zatočio u kavez. Deca su trajna spona s nekim. Neka hvala. Normalizujte da ima žena koje se užasavaju emotivnih odnosa i da prosto ne žele da rade ono što se od njih očekuje društveno. Čak i ono što ljudi zovu šemama mene užasava. Sama pomisao da neko pokušava da naruši autonomiju mog tela na bilo koji način mi je odvratna.
Neki će reći da je blokiranje djetinjasto, nezrelo, ali kad je s nekim teško konačno raskrstiti to je jedino rješenje. Dan kad sam ga blokirala slavim kao svoj drugi rođendan. Poruka svim djevojkama, ali i dečkima, da ne toleriraju toksične osobe u vezi koje manipuliraju, ne rade kompromise i jedan dan su zaljubljeni, a drugi druga priča. Psihičko zdravlje i mir su neprocjenjivi.
Imam drugaricu sa kojom se družim par godina. Jedna mi je od boljih drugarica. Moji je gledaju kao člana porodice, a i mene njeni. Sa njenom majkom imam baš lijep odnos, top se slažemo. Prije 20 dana sam bila na svadbi njenog brata, išle smo u svatove naravno, vozio je njen dečko. Dečko sa kojim sam ja prije pisala, nije mi se sviđao, ali mi je bio lijep. Nisam sigurna da li sam joj to tada rekla, alii zna da smo pisali, i na kraju se smuva sa njim i sad su godinu i par mjeseci zajedno. Kad smo same, prema meni je okej, lijepo se ponaša, ali čim je i on u našem društvu, ona počinje mene da izostavlja i da me pravi ljubomornom, isto tako i kada je neko drugo društvo u pitanju. Isto tako ne smijem da joj ispričam bilo kakvu tajnu, jer se bojim da će proširiti dalje. A baš bih voljela da nije ovako i da možemo da imamo normalno prijateljstvo, ne znam da li mogu da utičem nekako...
Ne volim svoj posao možda mogu reći i da ga mrzim iako ga uvek savešno radim. Medicinska sam sestra, radim u bolnici. Previše posla i odgovornosti, sve se očekuje od nas, i hranimo i presvlačimo i kupamo i dajemo lekove i pratimo vitale, sve bukvalno sve. Mislim da bi dosta pomoglo kada bi se opet uveli negovatelji ili bolničari koji bi se bavili tako nekim stvarima.
9 godina imam bulimiju, znam da je ružno to raditi, ja prosto ne znam kako sam uopšte živa, ponekad ne radim, pa se vratim na stare navike, prejedanje pa pražnjenje... dosadilo mi je, i to samo zbog jedne reči... TI SI DEBELA, od 16-te a sad 25 te, nmg da se izvučem iz toga, BOŽE.. POMOZIII MI !!!!
Davno u školi ja i prijatelj smo trebali u paru na satu Engleskog izmisliti priču o životinji. Priča je išla ovako: Dvije zmije igrale košarke. Jedna je poslije igre otišla u košaru sa hranom. Žena nije vidjela da je u košari zmija. Žena je radila kao kraljicina sluškinja. Odnijela je hranu kraljici, a zmija je ubila kraljicu. Dobili smo 5. Mene je strah da u buducnosti ovakav sastav ne bi bio politički korektan jer "djeca mrze ženu". Zamisli presude: djeca smiju pisati da zmija igra košarku ali ne smije zmija ubiti ženu.
Bivši muž oženio bivšu kres šemu. Bio je sa njom pre naše veze, jedna od onih lepih, divljih i neukrotivih devojaka. Ja sam se razvela jer sam ohladila, uvek je imao izgovore kada sam želela da više vremena provodimo zajedno, nedostajala mi je pažnja i sve ono sto smo imali pre braka. Posle nekog vremena stupila sam u vezu, a on je pričao da sam ga varala, sto nije istina. Njegova šema je u međuvremenu bila s drugima, sada mislim da je sve vreme želeo nju.