Ne znam da li je ovo pravi dokaz ali mislim da žene definitivno bolje podnose bol od muškaraca. Prošle zime vraćao sam se iz grada peške po jačoj hladnoći i svratim do kioska gde mi radi komšinica da kupim žvake. Cvokoćem od hladnoće vidim nju naslonjenu na električni radijator, pitah je da malo uđem. Ona me pusti, vidi da sam se smrzo, ustupi mi mesto na radijatoru, reče ugrej se slobodno. Prilepeh se na njega, e sad, ja sam video da je njena ruka bila naslonjena na radijator baš dugo i pomislih sigurno nije vrelo. Skinuo sam rukavice, uhvatio rebra i prvo sam se trznuo jer me opeklo. Nakon nekoliko trenutaka kad sam došao sebi odlučio sam da vidim koliko mogu da držim ruku na radijatoru, da li mogu kao ona, nisam mogao ni treći deo toga. Nakon tri sekunde morao sam da sklonim ruku i upitam nju kako može da izdrži tako dugo, kaže jesi čuo da su žene po tom pitanju izdržljivije, naučno je dokazano. Eh da li je ona pravilo ili izuzetak tj. fenomen ne znam. Mojih je godina (25).
Unfrenduljem ljude sa fejsbuka na njihov rođendan. Jer ih ne poznajem jbg.
Spavam sa devojkinom sestrom već mesec dana. Nalazimo se po autu, mala je luda zamnom a ima momka koji je smotan. Uvek mi kaže kako gori samnom, i da on nema pojma iako je stariji 10 godina od nje.... Mala je pun gas, ne mogu bez nje.
Hoću da mi dečko koji je 12 godina mlađi od mene napravi dete, i da nema nikakve veze sa tim.
Nek mi Bog i ljudi oproste ako grešim, ali svaka hendikepirana osoba koju sam upoznala bila je zla. Uvek nenormalno smosažaljenje, nenormalna potreba da izazove kod nekog sažaljenje, a onda i neki ego u smislu: da ja mogu lepo da hodam, bila bih glavna riba, isticanje nečijih mana i slično, samo da bi sebe predstavili u pozitivnom svetlu.
Rečima ne mogu opisati koliko sam zahvalna što imam mlađu sestru. Ona je najbolja osoba na svetu i volim je više od svega 💙😇
Ne znam jel samo ja mogu ovo da istripujem, ali sumnjam da mi devojka ima nešto sa njenom najboljom drugaricom...
Moja nena me je odgojila jer mama nije mogla biti tu uz mene kroz moje djetinjstvo, pubertet zbog mentalne bolesti (šhizofrenija). Iskreno volim svoju mamu bezobzira što ona ne može da funkcioniše kao svi ostali. Njenu ulogu je morala uzeti nena što se tiče hrane, pospremanja, brige. Njoj sam mogla reći gotovo sve a de me razumije dok s mamom to nisam osjećala jer je bolest uticala na nju veoma puno. Stvarno se brinem kako ću živjeti kada mi nena preseli, kako ću ostvarit povezanost s mamom, kako ću sve to podnijet. Boli me da neću imati ni jednu od njih kraj sebe.
Zaključao sam profil na instagramu da bivša ne bi vidjela da imam djevojku. Ne želim da to vidi iz dva razloga: 1. Znam da me još uvijek voli pa bi je to povrijedilo i siguran sam da me je špijunirala dok je profil bio otključan. 2. Pomirio sam se sa bivšom s kojom sam bio prije nje. Ona me je prevarila ali sam joj ipak oprostio i dao nam još jednu šansu.
Ne sećam se kad je moj dečko kupio nešto novo od odeće. Majice toliko stare da su izbledele, jedna-dve košulje, dva para pantalona, jedna jakna, nešto od obuće i to je to. Vodi ličnu higijenu i ima dovoljno para, ali ovo za odeću mi uopšte nije jasno.