Bivši muž i ja smo se razveli jer je on smatrao da je biti otac i muž hobi, kojim može da se bavi povremeno, kad je raspoložen, a ostatak vremena "živi svoj život". Pošto je htio da plaća što je manje moguće alimentacije, sud je odredio da se on stara o djeci dva dana u sedmici i svaki drugi vikend. Od čovjeka koji nije mogao SAT VREMENA ostati sam sa djetetom da ja odem u frizerski, sad treba s dvoje djece da se izbori čitav vikend. Zove, žali se, plače on, plaču djeca, ne može on sam s njima, a ne može ni toliku alimentaciju plaćati, neki dan kaže hajd da se mi pomirimo. A meni ne pada na pamet, sretnija nego ikad, PROCVJETALA, imam VREMENA za izlaske, hobije, prijatelje, muškarci me muvaju na sve strane, i to mladi momci u dvadesetima (šta im je???) Svakoj ženi koja se pati i vene u braku preporučujem magično rješenje RAZVOD. Izgleda ko smak svijeta kad se desi, ali zapravo je preporod za ženu.
Kao klinka sam izgubila nevinost za 15 godina, očekivala sam to mnogo boljim događajem nego što je bilo, posle sam rekla "nikad više" za par godina koje nisu jako duge od tog perioda sam spavala s još 4 muškarca, ni sa kim nisam osetila strasti, bila sam mlada, glupa, naivna. Prvi put sam mislila da se tako veza održava, devojke ne radite to. Sad sam u dužoj vezi, par godina, udajem se uskoro. Ali nisam spavala s tim dečkom, i dalje je to dete u meni. Verenik je divna osoba, školovana, finansijski stabilna, verujem mu ali više ne bi to. Iako mi se nekad zatraži, zaćutkam to u sebi i progutam.
Imala sam priliku i upoznala sam se sa jednim hrvatskim reprezentativcem… ljudi moji znala sam da su nogometaši malo upitnog morala ali da su tooliko površni a govore o nekom poštenju i obitelji… gade mi se svi….
Gledam cure koje nisu javne ličnosti na ig kako angažuju fotografa da ih slika, jbt otkud im pare za skupu odjeću i fotografa?! Uglavnom im je ukus vulgaran što se tiče odjeće, polugole, to grozno izgleda. Šta li su umislile, da su neki supermodeli..🤔
Pa stvarno ljudi...kada neko iz vaše okoline nastrada i stavite njegovu fotografiju na story uz natpise tipa: "Putuj sa anđelima, počivaj u miru ...i pjesme poput "Nema više druga mog" pa nemojte taj isti dan a ni sledeći kačiti priče svojih glava, fešta, večera, kava ...uz sve vaše najbolje namjere i iskrenu žalost ...NIJE LIJEPO, NIJE POŠOVANJE !!!!
Dečko mi je mršav i to mi jako smeta. Inače je zaista divan i ja uvek stavljam izgled po strani, ali on stalno priča kako će se ugojiti. Prošlo je dve godine otkako smo zajedno i on se nije ugojio ni kile, ako se i ugoji, smrša vrlo brzo jer ima brz metabolizam i opet smo na istom. Mlad je, u ranim dvadesetim i to je verovatno sve normalno, možda će se s godinama i ugojiti, i ja generalno nisam imala problem sa tim, ali sada je toliko ljudi krenulo da mi ističe to, kako meni treba neki ozbiljniji muškarac, šta ja radim sa tim mršavim klincem (ja sam starija 2 godine od njega), da je počelo strašno da me frustrira.
Imam autoimunu bolest zbog koje mi težina s vremena na vrijeme dosta varira i u prethodna sam 2 mjeseca izgubila oko 15kg. Osjećam se loše, slabo, ispijeno, žao mi se gledati u ogledalo, ali znam da je trenutno takav period i da će biti bolje kada lijekovi odrade svoje. Svima koji se borite s lupusom, niste sami i bit će bolje.
Boli kao da sam glavu razbila o zid kad sam došla u situaciju da mi je jedina šansa da zatrudnim ako uzmem doniranu jajnu ćeliju. Ne kontam čemu to mučenje kad je bolje usvojiti dete a onda dođemo do onog dela gde je nemoguća misija u Srbiji lako i brzo usvojiti i verovatno se zato ljudi odlučuju na druge načine.
Nedavno se u našem kolektivu zaposlila jedna rođaka koja je zaista divna osoba u svakom smislu. Kolege su je lepo prihvatile i ja i ona se družimo više nego ikad. Ali ima jednu manu na koju ne znam kako da joj ukažem. U stanju je pola sata pričati u detalje kako joj izgleda stolica ili opisivati do tančina kako joj izgleda neka promena na čm*ru. Neki dan se skinula pred dve koleginice da pokaže kako joj je leva dojka veća od desne. Ne znam kako da joj objasnim da ima neke granice, da niko ne želi da sluša opis njene dijareje uz jutarnju kafu. Da li još neko poznaje nekog sa ovom osobinom i šta biste vi uradili na mom mestu?
Muž i ja pravimo kuću. Kada smo se venčali, od mojih smo dobili plac na poklon koji su oni pre mnogo godina kupili i nešto novca. Svekar i svekrva nisu srećni sto im sin odlazi u drugi “ženin” grad i nisu nam pomogli ni u finansijskom smislu, niti u bilo kom drugom smislu u izgradnji kuće (npr da su doneli flašu pića za majstore)
Niko nije dužan nama bilo šta da pomogne, ali oni su kupili vikendicu a mi smo podstanari dok nam se zida kuća. Besna sam na njih, jer ne mogu da shvatim da su takvi ljudi, muž kaže da preterujem, ali ja sam mu rekla da ću ja prema njima biti hladna, da neću ni da idem kod njih u posetu, on ode sam sa detetom, a svekar i svekrva dolaze povremeno kod nas u stan gde smo trenutno da se igraju sa unukom, tada muž sprema ručak i sve ostalo jer sam mu rekla da ja ne želim ništa za njih da uradim. Ne znam više šta da radim.