Volela bih da nađem prijatelja i da se vremenom zaljubimo jedno u drugo bez ikakvih namera za vezom u početku nego samo da se družimo i zaljubimo. Eto.
Radim u prodavnici brze hrane, i oko 1 posle ponoći su prišla 3 mladića da poruče. Vidno pijani, konstantno su dobacivali, svađali se, pretili. Jedan momak je stajao sa strane, nije se mešao, i samo posmatrao sve. Kada je situacija izmicala kontroli, prišao je i pitao momke da li su za pivo, na šta su za divno čudo odgovorili potvrdno. Seli su u ćošak bašte, i više nisu reč rekli. Momak je uredno platio njihov i svoj račun, i ostavio dobar bakšiš. Kada su se razišli, prišao je i rekao "izvinjavam se u ime ovih klinaca", i otišao. Po svemu sudeći, ne poznaju se. Za neke je ovo sitnica, ali meni zaista znači puno jer sam ostala pošteđena dalje rasprave i eventualnih problema.
Imam 27 godina, izgledam kao dete od 15 godina. Niko me ne shvata ozbiljno...
Kuvarica sam i imam divan posao, preporučujem svim ženama, ja se osećam stvarno kao da nešto radim, a da radim u kancelariji ja nemam osećaj kao da je to rad.
Taman je zaboravim, onako da kažeš da ne pomišljam na nju. Ja se zaposlio, privodim faks kraju, ona se udala, rodila dete pre par dana, i onda mi onako odjednom dođe u san, u crvenoj haljini u zgradi u kojoj sam ja rođen, na poslednjem spratu koji u stvarnosti ne postoji, i kaže mi da slobodno dođem kad hoću, samo da izbegavam njenog muža. Evo nemam pojma šta se to dešava i da li sam normalan.
Mislim da većina muškaraca ne voli svoje žene onoliko koliko bi želeli da neko voli njihove ćerke.
Često razmišljam o kolegi koji je očistio prvi semestar čak u januarskom roku, bio dosta povučen i tih ali po njegovim rezultatima moglo se vidjeti da je učio i bio marljiv sve vrijeme. Međutim kako je počeo haos sa pandemijom, online nastava, predavanja, vježbe i generalno jako loša organizacija svega toga, njega nigdje nema. Ni na jednom online času, ni na jednom ispitu nakon svega toga.. Tako mi je žao jer vjerujem da nije morao ne bi odustao od godine tek tako.
Gde god se pojavim,doživljavam diskriminaciju zbog svog albanskog porekla i imena.
Otac mog deteta je debil jer mu pune glavu i iz tog razloga ne želi da vidi bebu, sopstveno dete. Verovatno čeka da prohoda i propriča. Ne želi sad obavezu lakše mu kad malo poraste ili već. Jadnooooo.
Vraćam istom merom, ko meni dobro ja njemu isto i obrnuto.