Zbog svojih gluposti ostala sam bez dečka za kojim ću patiti zauvijek. Svaku šansu sam olako shvatila. Sada kada sam napokon došla pameti je kasno. Znam sama sam kriva, ali sve sam shvatila i promijenila sam se. Sve bi dala za njega. Volim te i voljet ću te zauvijek.
Počeli smo da živimo zajedno, jedina aktivnost osim posla mu je da igra igrice, msm da neću još dugo izdržati sa njim, nagovaram ga da izađemo malo prošetamo, ali on je uvek umoran.
Moji su razvedeni 6 godina. Tata je upoznao drugu ženu mojih godina (38) . Prvo se činila dobra, ali sad vidim da je žena čisto zlo. Mog oca odvaja od unuka i ostatka obitelji, Božić nismo proveli zajedno jer ga je molila da u to vrijeme odu na Bali, upoznala je moje prijateljice i sad mi krade društvo, priča laži o meni, ona je iz bogate obitelji i ponižava naš jer živimo skromno. Mislim da ću se samo udaljiti od njih, nema svrhe da se svađamo pred ocem.
Bukvalno sam u tom periodu života gdje mi ljubav nije uzvraćena od strane ikoga.
Žena i ja pokušavammo dobiti dijete već 3 godine. 7 pokušaja vantjelesna oplodnje. 2 spontana iza nas. Trenutno žena u bolnici jeku bolovi u stomaku, trebala je sutra betu da vadi ali eto nije nam se dalo ni ovaj put. Brat dobio drugo dijete prije 3 dana. Stavio slike na Facebook, još me označi. Familija čestita a meni srce puca. Svi sretni samo žena i ja cekamo da nam svane. Niko ne zna šta prilazimo, evo u bolnici gledamo u zid, nema sna ni za nju ni za mene i pitam se brate moj da li si mogao sačekati barem dva dana zbog nas. Oprosti brate ako mislim na sebe i na svoju bol, znaj da sam ipak sretan zbog tebe, samo me stisla ova moja tuga...
Pod pauzom kad radim, spavam. Ne jedem, ne pušim, nego spavam. Odem u wc za invalide zaključam vrata i ne izlazim narednih pola sata. Nitko za to ne zna.
Pre dva dana izgubila sam pacijenta- dok je beba, hvala Bogu, preživela. Duša me boli i toliko se osećam krivom... Osećam da je mogla da preživi, da je moja greška!
Do svoje 37. Godine nisam doživeo da mi se nabacuju devojke, ali od 37 do sada kada imam 41. Godinu je to postalo redovno. To su devojke u dvadesetim, ili u tridesetim koje izgledaju mnogo bolje od devojaka u dvadesetim. I najčudnije, sve mi se prve jave. Dok sam bio mlađi kao da sam bio invalid, a imao sam 30kg manje, izgledao mlađe i lepše, bio jači, ma jedva da mi se jave. Sve je tada bilo bolje osim što nisam imao samopozudanja i para kao što imam sada i nisam bio oženjen. Vidim koliko je sve lošije fizički sada u odnosu na dvadesete i ne znam i dalje šta žene vide u starijim muškarcima.
Moj dečko i ja smo oboje jako mršavi. Ali nije tako bilo na početku veze, ja sam bila bucmastija od njega, imali smo istu kilažu a ja niža za 20cm. On je jedinac a ja imam stariju sestru i dva mlađa brata. Nakon par meseci veze on je krenuo da se ljuti na mene i da pravi scene kad pojedem nešto što je on "hteo da pojede" pritom bih ga uvek pitala jel hoće on kaže ne. Malo po malo sam gubila apetit jer sam osećala krivicu kadgod bih jela nešto. Njemu sam ostavljala on ne bi ni jeo već bi se bacilo, al bitno da mu ja nisam pojela. Sad imam 20 kila manje nego na početku veze. Izgledam anoreksično i mrzim to. Do skoro se nije dešavalo to da mi nabija krivicu i uspela sam da nabacim 5kg ali sam opet izgubila to jer je opet počeo. Navikla sam da delim i kad nema dovoljno uvek sam pre davala braći, on to nije iskusio i zato se i ponaša tako ali me jako nervira jer mi nije jasno kako može da bude toliko sebičan i nakon tri godine veze. Došlo je do toga da sam ja znatno mršavija..
Imam dečka koji je jako smirena osoba posvećena fakultetu (upisao je doktorat sa 27g) i poslu. Nije čovjek od izlazaka, a u slobodno vrijeme provodi samnom ili baveći se borilačkim sportovima. Nikada nije agresivan i u nekim situacijama kada bi trebao reagirati nasmije se iiode. Vidjela sam kod njegovih prijatelja da imaju neko čudno poštovanje prema njemu, a nije mi bilo jasno zašto... Sve do jednom dok nisam bila na koncertu sa prijateljicama te mi je grupa budala nešto dobacivala i uzela mi torbicu sa stvarima. Prestrašena sam ga nazvala da me pokupi. Vozeći se kući prepoznala sam ih u parku i rekla mu da su to oni. Ja nisam vidjela na tv-u da netko nekoga tako tuče. Uzeo im je torbicu sjeo u auto i pitao da li idemo nekamo na piće kao da se ništa nije dogodilo. Počela sam ga se bojat jer mi nije shvatljivo da netko može biti tako smiren i u isto vrijeme tako eksplodirati.