Ne čitam novine, ne gledam vesti, ne slušam informativne emisije na radiju. Tako godinama čuvam živce, a moji mi godinama drobe kako ne mogu tek tako da se isključim iz stvarnog svega. Mogu, i mnogo mi je lepo ovako. Sve bitne informacije dobijem preko društvenih mreža. Ne boli me glava, ne punim se negativnom energijom. Majka mi je nedavno priznala da sam pametno odlučila. Mislim da je i sama uvidela kako preko medija manipulišu ljudima i drže ih u strahu da bi bili poslušni robovi. To vam je klasično razmišljanje "Ćuti, vidiš, ima i gore". Po principu, nemoj da se buniš, glavu dole i teraj...
Ne razumum zašto je vršenje male nužde u toku tuširanja toliki tabu, meni je to sasvim normalna stvar.
Kada se god meni javi neka devojka koju poznajem, na ulici ja umesto jednom da kažem "ćao" ja kažem odjednom 2 puta "ćao, ćao" k'o neki debil...
Bivši momak, sa kojim sam bila godinu i jače, mi je u toku svađe rekao kako meni treba da imponuje što je on uopšte sa mnom, i kako su se svi i čudili šta će on tako lep sa debelom devojkom. Tada smo i raskinuli, posle toga me je zvao i izvinjavao se, vadio na afekat, pričao da me voli najviše na svetu, ali kasno. Što se mene tiče krenula sam da treniram, redukovala ishranu, pa neka igre počnu, dragi!
Moja veoma dobra drugarica se muva sa mojim bivšim dečkom. Ne znam da li mi je krivo ili sam ljubomorna, al' nije fer to. Kako može? Fuj. To sam ja bacila.
Lično poznajem dečka koji je preživio abortus (uredno izveden početkom 90tih) ...ispostavilo se da mu mama ima dvije maternice, on bio u drugoj koju nisu čačkali.
Moj drug, prijatelj s kojim sam delio dobro i zlo 15 godina, moj brat kojeg nikad nisam imao je malo reći duša od čoveka. Zaljubio se u devojku, počeli da žive skupa i sve je bilo super dok ga ona nakon 3 godine veze nije prevarila u njegovom stanu dok je on bio na ispitu. Da ne govorim kako je držao kao malo vode na dlanu. Od tada, nakon 3 godine on još nije došao sebi. U međuvremenu smo završili faks i ostvarili se. Nakon 3 godine on to ne može da ostavi po strani, omiljen je u društvu, svaka druga ga želi ali on od cure,veze ili bilo čega ozbiljnijeg bezi kao đavo od krsta. Nedavno je upoznao devojku koja je bila baš na mestu, pomislim to je to, da bi on pobegao uz objašnjenje da ne može, nije spreman. S vremenom sam mislio da će popuniti tu prazninu, ali on već 3 godine ne može da se upusti u ništa više osim konverzacije sa nekom devojkom. Hoću da plačem dok pišem ovo, ne znam kako da mu pomognem a nema šta sve nisam pokušao...
Često mi se desi da mi se svidi neki dečko i da pomislim kako bi mi bilo super da sam sa njim, a onda vremenom od silnog razmišljanja, sama ideja o vezi mi postane opterećujuca i skroz se ohladim, kao da sam tim razmišljanjem već sve to proživela...
Subota, 2 ujutru, sedim i ne mogu da spavam jer mi je bivši nakon 5 sati odgovorio na poruku i to sa bednim 'ok'. Koliko žensko samo sebe može da ponizi niko drugi ne može...
Mislim da su one silne tablete za apetit koje mi je mama kao djetetu davala tek sad počele djelovati.