Gledam ženu koju sam smotao po dolasku na work and travel vizu u Americi i vidim zašto sugar mama nikad neće biti popularan trend u društvu. Žene prosto nisu sposobne za takvu vezu. Škrta je na plaćanju, a ona finansijski treba da nosi vezu. Sebična je u odnosima u krevetu, samo gleda na sebe i svoj vrhunac. Ne drži do sebe - razumem da s godinama dođe do opuštanja, bora i svega, ali za prekomernu kilažu, celulitne butine preko metar santima i trbuh sa strijama trebaju godine neaktivnosti i sedelački način života. Naša komunikacija je tako površna, više se trudi razumeti najmlađu unuku koja ne razume reči nego mene. Sve su to primeri koliko uzima vezu zdravo za gotovo iako kaže svima da je presretna vezom. Da smeštaj nije toliko skup ovde, davno bi se odselio od nje. I naravno zbog državljanstva. Gospođa bi se udavala, a ni ja nisam protiv.
U vezi sam dve godine, i sve je savršeno, idilično, on je dobar, džentlmen, ima hemije, ljubavi, strasti, svega...jedino što živi u inostranstvu i ja bi morala da se preselim naravno tamo, pre njega sam bila u dugoj vezi gde je nestalo svega toga, bili smo kao najbolji prijatelji, i kada dođe do sexa bila sam u fazonu ako baš mora, u poslednje vreme stalno razmišljam da se pomirim možda bolje sa bivšim, jer bar ne bi morala da menjam mesto boravka, ovde mi je porodica, prijatelji, a i razmišljam možda ako bi imali decu, porodicu, možda bi bilo drugačije i možda taj sex ne bi bio toliko bitan...
Devojka mi je dalmatinka. Iako je ponekad ne razumem šta priča, obožavam je.
Potonula sam psihički. Odrasla sam u porodici koja nije funkcionisala. Trudila sam se da budem jaka, upisala sam faks, našla momka, izlazila, provodila se, uvijek bika vesela, razigrana, vjerila se, ostao još jedan ispit. Ali tu je sve stalo, potonula sam, izgubila snagu, nemam volju više ni za šta, ne jedem danima, fakultet ne završavam, samo me proganjaju osjećanja u traume koje godinama skupljam i danima sam zatvorena u sobu i plačem. Žao mi je samo vjerenika koji ispašta sad najviše zbog toga, ali ja ne znam kako da se dignem, raspadam se bukvalno. Svaka sitnica me pogodi i obori psihički i zakuca za krevet… Držite mi fige, želim da se sada izvučem iz svega ovoga i nastavim gdje sam stala 🫶🏽
Sramota me je jer svi trenutno pričaju o planovima za novu godinu a ja nemam sa kim da je slavim. Imam 21 godinu i ni jednu pravu drugaricu, sve ostale imaju i momka i društvo a ja ću verovatno provesti sama. Nemam sa kim da idem na putovanja, popijem kafu, izađem... Osećam se kao da mi prolaze godine gde bih najviše trebala da uživam, a osećam se usamljeno. Ne znam da li je problem u meni, većinu vremena provodim sama kod kuće i imam osećaj da nikome nisam bitna, potpuno nevidljiva i na fakultetu i bilo gde. Ne znam da li ću ikada biti srećna.
Ubjedljivo najgluplji tip obuće su one papuče agsice, kao kućne papuče. U kom vremenskom periodu se ono nosi? Gledam juče curu ispred mene nosi ih a pete joj gole, 4 stepena, hladan vjetar a ona ono sr..anje nosi. Totalno bacanje para.
Divim se osobama koje mogu da pređu preko prevare. Koliko god razmišljala o razlozima, meni to nikako ne ide u glavu i ne razumem to. Jedino bi imala razumevanja za neku osobu koja je, recimo, bila drogirana(na kvarno) i nije imala pojma gde je i šta je(da se to dokaže i prijavi), ovo ostalo, izgovor nikakav. Osoba koja voli, nikad neće da prevari i da se dovodi u takvu situaciju. Svi se vade na neku ljubav, na alkohol, na 'desilo' se. Smejurija. Ove osobe koje prelaze preko toga zbog neke 'ljubavi' se toliko ponižavaju da je to strašno..najžalosnije od svega je to što takve iznova varaju i vuku za nos. Ovi što piju, vade se na pijanstvo,kako da ne. Što pijete ako ne znate kakve reakcije ćete imati? I ovi, desilo se kao. Bože, koji blam. Meni su pet puta gori ti što opraštaju. Poniženje teško. Nema potrebe da se sad palite po komentarima i da se pronalazite, mene u suštini zabole šta vi radite, prelazite preko čega hoćete, iznosim svoje mišljenje i imam potpuno pravo na to.
Ja stvarno ne znam na šta su mi pare otišle! Zaradila sam 2000 € na sezoni i evo već je kraj 11. meseca, a ja se vratila sredinom 9. I već sam potrošila 1000€. Sem odeće i sitnih kupovina kao i autobuskih karti za 4 kratka putovanja unutar zemlje, sve mi otišlo na neke sitne gluposti. I ne mogu da verujem da sam ovoliko finansijski nepismena, mogla sam otići na neka putovanja.
6 meseci traje agonija... zaljubljena u njega, raspadoh se živa... molila sam boga samo da me prođe.. i danas me je prošlo. Mrš u pm!