Marina žao mi je što nisam na vrijeme skupio hrabrosti da ti pošaljem poruku koju si očekivala... Svakog dana se sve više kajem... Pogotovo jer sad znam da je bilo obostrano... Oboma nam je bilo stalo a nikad nismo bili skupa...😕
Koliko god to možda smešno zvučalo, najveći san u životu oduvek mi je da živim potpuno sama. Odrasla sam u punoj kući, živela i s cimerima neko vreme, pa eto odakle mi možda to. Svaki put kada bih zamišljala sebe s tridesetak godina, zamišljam isti scenario: vraćam se praznom, lepo uređenom stanu nakon posla, dočeka me eventualno kućni ljubimac, imam čitavo veče za sebe, odmor, mir i tišinu. Nemam cimere, partnera ili decu s kojima moram da usklađujem planove, nikog drugog o kome moram da brinem osim o sebi. Koga god hoću pozovem da dođe na kratko kad meni to odgovara, ali bitno je da nemam nikoga da mi sedi nad glavom 24/7. To je za mene idealan život.
Koliko je zapravo bitno da na svadbi imate dekoraciju sa milion nekih motiva i detalja, svuda su vaša imena i inicijali, previše svega i svačega. Da li stvarno mislite da to utiče na raspoloženje i atmosferu i nemojte mi ono “Njima jeste bitno”, kako da ne, kao da stignu sve to da gledaju i posle im treba a boga oca para da to plate, a uglavnom se oslanjaju na pare sa svadbe.
Mrzim osobe koje traže čime će vas poniziti. Ako ne radite, zakače se za to. Ako radite, onda se zakače ako nemate auto. Ako i to imate, onda ide obrazovanje (ako ste završili samo srednju), izgled, prošlost... Poznajem jednog koji provocira i proziva ljude jer s posla dođu kući, život im kuća-posao, a on je bolji jer je non-stop napolju ili ode do drugog grada itd. Uvek je to ono što i sami imaju ili rade, kako ne bi neko rekao "pa eto i ti si isti/a". Bolest.
Uvek kada se oko nečega posvađam sa dečkom pomene kako je eto baš tada planirao da me zaprosi i da sada namerno neće nego će kad ... i izmisli neki period u budućnosti. Naravno uvek okrivi mene. Imamo ja 32, on 36 god. Ja sam mu u svojoj glavi već dala rok. Nakon toga mu sledi takva šut karta da nije ni svestan.
Ne trpim muški argument koji počinje sa: "ti si fina devojka". Jesam. Pa zato nećeš da me tretiraš poput onih koje ne smatraš "finim". Možeš misliti, kakav kompliment. Ali zato kad s njima završiš sve što smatraš da nije za mene, e tad ćeš se setiti mene i moje pristojnosti, ljubaznosti, itd. Neka, hvala. Ne treba mi licemer koji glumi vaspitanje i normalnost.
Trudio sam se da ti pokažem sebe kroz male i velike gestove.
Da osetiš moju dušu, kakav sam čovek, tu dubinu i širinu.
Telo i sve ostalo je sporedno, površno to ne želim da stavim u prvi plan.
Drago mi je ako si me sa ponosom predstavljala kolegama, i što si bila ponosna na ono što imamo. Drago mi je što to u tebi budi lepe emocije.
Naravno da želim da toga bude još više i da traje.
Verujem da možemo ponovnim povezivanjem, iskrenošću, poverenjem i sigurnošću.
Verujem u naš tim. Verujem u pobedu nas, nad ovom situacijom.
Baba mogu li da kažem da si bolesna baš, da kažem da si u bolnici kao izgovor za jedan rođendan na koji mi se ne ide.
Baba: Možeš. - Hvala baba.
Baba: Možeš da kažeš i da sam umrla.
Nisam znala da ću naići na ovoliko osuda i podsmevanja kad sam rekla da sam na dejting aplikaciji upoznala nekog..... Da sam znala, izmilila bih nešto.