Svideo mi se zbog karaktera, fizički ne toliko. Posle godinu dana sam shvatila da je još bolji, odavno nisam upoznala takvog lafa od čoveka. Mislim da me je zavoleo, a ja osećam krivicu jer mi se seks sa njim malo i gadi. On se oduševi kad se skinem, pažljiv je i posvećen. Znam da zaslužuje bolje, ali ne znam kako da ga presečem a da ga ne povredim. Mislila sam da emocije nadoknade manjak fizičke privlačnosti, ali sam se debelo zeznula.
Devojka raskinula posle dve godine veze, od toga smo živeli zajedno preko godinu dana. Razlog nisam ni znao, mada sam imao svoje sumlje, zbog toga što sam primetio da je totalno hladna prema meni u svakom smislu i kada sam je pitao šta se dešava, rekla je da je više ne privlačim fizički, i da ne zna da li me voli i da joj dam prostora. Odma sam joj rekao zbog čega onda ne raskinemo kada je očigledno našla nekog drugog, naravno nije htela. Posle mesec dana od toga je raskinula. Evo posle tri meseca od raskida sam konačno saznao razlog. Dok smo bili u vezi dopisivala se sa nekim likom, i evo sad je otišla u drugu državu i živi sa njim iako ga je videla svega par puta. Radili smo zajedno u istoj firmi, i rekla mi je da je kao našla drugi posao, i da će da napusti, a od toga ništa nije bilo istina. Nikakav posao nije našla, nego sad jednostavno, živi kod njega i ne radi ništa.
Nervira me što sam dečku tako slatka. Znam da imam oble obraze i smejalice, detinjastu facu, oduvek su mi pričali da sam nekako mila i nežna osoba, ali volela bih da sam bar njemu nekad seksi. Visoka sam i zgodna, a on se opet sav razneži kad me vidi, pa me ljubi i mazi kao neko dete. Ne znam da li je do mene ili njega, ali smeta mi.
Hrvatica sam, i redovno idem u Srbiju zbog seksa, nalazim se s momkom koji je brutalan u krevetu, stvarno je vatra živa. I cijela ta sitiacija me dodatno pali.
Kolko mi je žao što ne mogu da se probijem, svakim danom sam sve tužnija..završila faks, baš sam se trudila, preko 9 prosek, jurila posle konkurse, i na kraju prihvatila posao ali to nije mesto gde bih ja želela da radim, neću da sam nezahvalna ali opet krivo mi je posle toliko muka jer me ovo ne ispunjava i maštam o nečemu drugom, a da sam odbila ovo vrv bi mi bila opcija da samo volontiram negde a to bi ko zna kolko trajalo i ko zna da li bi me primili posle, a više nisam u mogućnosti da još par godina nakačim mojima da me finansiraju..sa druge strane vidim druge koji su podobijali vrh mesta i većina samo jer imaju vezu, ili uz ogromnu sreću a ja očigledno ništa od toga nemam.. najgore mi je kad me ti isti pitaju gde radim i kad kažem a onda oni kažu ja tamo i tamo a znam da su jedva završili faks i da veza radi punom parom...mnogo sam tužna, nzm kako sebi više da pomognem 😔 najradije bih otišla negde preko i napustila sve ali zbog cele ove klimave situacije u svetu ni to ne mogu...
Viđam se s njim duže od godinu, nekih 15mjeseci. Ja više ne znam jesmo li kombinacija, šema ili veza. Na početku smo ljubomorisali, pravdali se jedno drugom, sad smo već stabilni, mada je bilo nekih prepirki u smislu mora on sebi naći curu, ali ništa konkretno, više vuče na to, da bi i on da zna na čemu smo a tu ja uletim "upravu si, trebaš".
Mene samo zanima da li još uvek postoje momci koji žele normalnu vezu i koji žele da se trude za taj odnos? U poslednje vreme samo slušam kako bi svi kombinacije, ne žele da se vežu, može seks bez obaveza...
Sviđa mi se moja psihoterapeutkinja, razlika je u godini dana. Ne znam kako da joj priznam. Ako čitaš ovo Tanja, znaj da mi se mnogo dopadaš! ♥️
Sve je počelo davne 2011... Nisam znala mnogo o njemu, izašla iz toksične veze, mic, po mic počnemo da se viđamo, na moje insistiranje nisam htela da se vezujem, što je njemu bilo skroz ok (kasnije će se ispostaviti da je tada uveliko bio u vezi). Vremenom sam ga toliko zavolela, dušu bi mu dala, kada sam saznala da ima devojku pokušala sam sve to da prekinem ali je bilo kasno. Volela sam ga svim svojim bićem. Vreme je prolazio, on je nju oženio, ja sam se udala, više ni ne živim u Srbiji, ali ne prođe ni dan, da ne pomislim na njega, moju jedinu pravu ljubav... Pitam se kako bi sve izgledalo da smo se sreli u nekom drugom vremenu.
On pravoslavac, ja muslimanka koja je od malih nogu
odgajana u duhu vjere. Roditelji su me naučili da volim svoje a poštujem tuđe, ali nikada ne bi odobrili moju vezu sa nemuslimanom. I upravo to se desilo, zaljubila sam se kao nikada do tad i prepustila sam se osjećanjima, iako sam znala da će posljedice biti ogromne. Vezu smo držali u tajnosti, planirali smo zajedničku budućnost, bila sam spremna da se preselim u drugu državu, da počnem novi život...
Međutim, desilo se ono čega sam se plašila, rekao mi je da možda ipak nismo jedno za drugo, ogromne su razlike u načinu života, razmišljanjima, ne bi mogli obaviti vjersko vjenčanje... I sve je to istina, bili smo dvije krajnosti, ali svejedno sam ga voljela najviše i znam da nikada nikoga neću voljeti kao njega. Ne prođe niti jedan dan a da ne pomislim na njega, teško mi je da ostavim prošlost iza sebe i ovo je bio jedini način da sebi bar malo olakšam.