Dete od 5 ipo godina mi govori možeš da pitaš chatgtp. Dete je moralo sve od A do Š da mi objasni gde je čulo, videlo i ko je koristio u njegovoj blizini chatgtp. U šoku sam. Nakon toga je usledio ozbiljan razgovor sa napominjem malim detetom. ZNAJU SVE DECA OD 5 GODINA, OBRATITE PAŽNJU RODITELJI.
Kako mi idu na k ovi što uvek govore 'pomozi ovom, pomozi onom', a oni ništa ne preduzimaju. Isto tako, zvocaju ljudima što neće da ustanu u prevozu da neko sedne, a oni sami sede, što zapravo pokazuje koliki su licemeri. Pa je'em mu, ako nešto želiš, to uradiš, što napadaš druge?
Ja stvarno ne mogu da verujem u šta su se današnji ljudi pretvorili. Da li je moguće da ima toliko naroda koji se sprda sa lopovima, krađama itd i podržava to? Stalno čitam i slušam podrugljive komentare 'e neka je, snašao/la se' itd. Treba da vas bude sramota. Od kad je krađa postala normalna stvar? Ovaj svet je totalno otišao u k.
Volim devera kao da je moje dete! Mlađi je od mene 16. godina, i imao je 4. godine kada sam se udala za muža. Odrastao je sa mojom decom, jer smo dugo živeli u zajednici, a posle smo napravili kuću u blizini stare kuće, i bio je često kod nas. Mnogo je umiljat, dobar i vredan. Obožavam ga, uskoro se ženi i presrećna sam!
Prvi put za moje 22 godine života desilo mi se da mi je pegla ostala uključena, i otišla sam u grad. Sva sreća da je crkla, da je ostala zapalila bi se kuća!
Što sam starija, to više uviđam da svaka žena u nekom trenutku svog života, čim je malo prođe zaljubljenost, shvati da joj je muž samo teret, i da je zapravo godinama u mašini znog dece i obaveza, pa dok se opasulji, skonta koliko je toga zapravo ona uradila, a on samo išao na posao, i da bi joj život bio puuno lakši kad bi on nekako samo nestao… žene se bude napokon, uviđaju koliko su važne, i samo napred… Balkanjerosi ako ne promene svoje loše naučeno ponašanje svaki će sam da završi na kraju, a tako i treba, dosta su jahali po tuđoj grbači, nesposobni za sve, i vremenom sve nesposobniji… Pamet u glavu, žene više ne žele da budu ničije sluškinje!!! Ili ćete biti partneri u svakom smislu te reči ili ništa od braka/veze…
Ranije sam imao dosta prijatelja non stop se izlazilo negde, vremenom kako smo otišli na studije, zaposlili se, našli devojke neka prijateljstva su nestala. Prijatelje koje trenutno imam su baš pravi iskreni prijatelji. Ranije dok sam ih imao puno jedan kuka, drugi se ne seti ni da mi čestita slavu, rođendan. Par puta kad mi je trebala neka pomoć kulirali su me, neki i kad odeš sa njima negde očekuju da im platiš luksuznu večeru. Jedan dan sam takvima reko more terajte se. Imam tih 10-tak prijatelja za koje sam tu u svako doba dana kao i oni meni.
Sa mojim mužem mi je sve bilo na brzaka i "na veliko". Prvi seks nakon desetak minuta poznanstva. Vjeridba nakon par sedmica. U godinu ipo dvoje djece. Uz sve to, ja Srpkinja, on Hrvat, ja pravnica, on automehaničar i petnaest godina razlike u njegovu korist. Zajedno smo jedanaest godina, treće dijete na putu i još uvijek zaljubljeni kao srednjoškolci.
Po Facebook-u su mi počele izlaziti reklame za firmu u kojoj trenutno radim…
Toliko je toga obećano u oglasu, toliko nahvaljeno, toliko plastično.
Nigde u oglasu ne piše da se, obećani bonus iz oglasa, isplaćuje samo ukoliko radiš najmanje 3 godine, obećana plata od 1.500€ - seniori u firmi je nemaju, obećani “poklon dobrodošlice” je jumbo pizza koja se deli na 40 uposlenika;
“neograničen broj slobodnih dana” - slobodan dan moraš najaviti barem 3 meseca unapred kao zahtev koji može a i ne mora biti odobren itd.
Sramota me je da priznam koliko sam zaokupirana svojim fizičkim izgledom, da sam puna kompleksa i da stalno razmišljam o načinima na koji mogu da se popravim. U društvu se pravim da sam samopouzdana osoba zadovoljna sobom i ponašam se nonšalantno kad se pomenu teme vezane za lepotu, a kod kuće je druga priča. Kozmetika, treninzi, kosa, šminka, analiziranje svake pore na nosu, svake crtice i mladeža. I ovo moje stanje traje od 7. razreda osnovne, a sad sam u srednjim dvadesetima. Kao dete sam bila jako ružna. Imala sam problematično lice, nosila sam protezu, mama mi je pravila neku smešnu frizuru, imala sam grbav nos, koji sam posle srednje operisala. Niko me nije zezao za izgled, ali sam se našla u 100 situacija u kojima bi mi indirektno bilo stavljeno do znanja da nisam lepa kao druge devojčice. Nikad kao dete nisam dobila kompliment vezan za izgled i mislim da zbog toga vučem ovolike komplekse.