Za sve koji odu u inostranstvo da žive i rade, želim da ne zaborave odakle su počeli, gdje su rođeni i u kakvim uslovima su živjeli. Nemojte s novcem zarađenim u tuđoj zemlji da se hvalite pred narodom koji možda nije imao priliku da ode i koji je ostao gdje ste i vi nekada bili. Da se bahatite kad dođete na odmor. Niste ništa uspješniji ako vam se duša promjeni pa postanete oni od kojih ste nekad bježali!
Dobri ljudi i oni manje dobri, možda me se neko seća iz prethodnih epizoda: Akademski mobing na doktoratu i nastavak pod nazivom: Odobriše mi disertaciju. Samo htedoh da se zahvalim na podršci i javim da sam doktorirao! Normalno da ni odbrana nije mogla da prođe bez pokušaja šikaniranja, ali sam to sasvim mirno sasekao u korenu. Posle čitanja zapisnika isti ti ljudi mi aplaudiraše, rukovali smo se, čestitali mi... Osećam se potpuno isto nego juče ili pre tri dana. Ali bar znam da sam to skinuo s kičme.
Toliko sam tužna, razočarana, besna. Svaki momenat svakog dana se trudim da me muž primeti, makar pogleda sa ljubavlju, da me ceni i poštuje. Šta god uradila neće primetiti. I sredim se i vežbam. Nisam ni ružna ni debela ako mislite da je to razlog, nije. Ceo dan mi je ispunjen imamo sina od godinu dana i kuvam i čistim i čuvam ga držim kuću na svojim leđima ali ne mogu više sama... Počinjem da se gubim i da pucam. Koliko god puta mu govorila treba mi pomoć, trebaš mi ti sve je uzaludno. Ne vara me jer da me vara saznala bih ubrzo, takav krug prijatelja imamo gde se sve sazna. On svaki dan najviše provede vremena sa svojim drugom i to me najviše i boli što uvek izabere njega umesto svoje porodice.
Muž i ja smo uzeli kredit za stan zajedno. Kredit je bio 100 000 evra i otplatili smo 4 000. Imam dedu u inostranstvu koju je rekao da uskoro kad umre, nama unucima, ostaviće svakom po 50 000 evra u testamentu a kuću sadašnjoj ženi. Da li je to tačno još ne znam. Uglavnom kažem mužu ako dobijem taj novac, ja sam moju polovinu stana otplatila. Inače mi je muž od tih pola pola deljenje računa za sve i to se pokazalo tek par meseci po venčanju pod uticajem svekrve, da joj ne iskorišćavam sina jedinca, da delimo račune i sve. Uglavnom nastane žestoka svađa da su to “free money“ kao dobitak na loto i da iako ubacim taj novac u otplatu stana i dalje ostatak od 46 000 treba da delimo kredit pola pola do otplate. Bolje da sam se ujela za jezik nego istrčala da kažem unapred a možda od tog novca ne bude ništa. Smatram da nije fer da dugujem i dalje za kredit.
Imam strah da ne ponovim porodični obrazac razvoda. Ne znam nijedan skladan brak, možda jedan. Imam 23 godine i plašim se da uđem u vezu. Kad god sam blizu toga, uplašim se ili samo nisam pronašao onu pravu za mene. Kad god se razmišljam odustanem, jer mislim da se kod one prave ne bih razmišljao ni sekunde. Čekaću, ali se plašim da ona nikada ne dođe i da ostanem sam zauvek. Imam osećaj da kasnim i osećam se loše zbog toga.
16 godina je on u mom životu. Čak se znamo i pre toga, jer smo u istom delu grada i vodimo se kao komšije... 16 god kako mi je prvi put prišao i počeo da piše. I do dana današnjeg on piše i dalje, nebitno da li sam ja u vezi, da li je on u vezi, da li je slobodan. Svaki put kad nisam bila u vezi mi bi se viđali, samo neobavezno, ali bi se složili da nešto ozbiljno između nas ne bi moglo. Sad kad vratim film nemam objašnjenje zašto ne bi moglo, al' eto, mi smo to ponavljali. Računam da je sve onako kako je moralo biti, ali me strašno zanima šta je u njegovoj glavi? Da li se ja njemu zapravo baš sviđam kad je toliko uporan ili me zove iz dosade? Da li mu je verovati kad priđe na žurci i kaže da sam najlepša? Da li pijan govori što trezan misli? Kad pogledam iza 16 god je ogroman period i nikako mi nije jasno, mislim da samo mi imamo ovako neku priču...
Ne mogu da opišem koliko me nerviraju ljudi koji koriste aparate za kafu, ja mislim da bi umrli da ne postoje ti aparati. Kafa je jedna jedina - Turska kafa, ovo ostalo ne valja ništa.
Muž mi je kockar. Ne želim da ostanem bez njega, a ne mogu više ni to da trpim...
Kako da očekujem da me leči neko ko ne zna ni uput da napiše?
Koliko puta ste vi naišli na lekara koji vas zbuni više nego pomogne?
Nekad je borba za zdravlje teža zbog onih koji bi trebalo da pomažu.
Završila sam master studije, i zaista ne generalizujem i ne ocenjujem ljude po obrazovanju, imam solidno plaćen posao, našla ga bez ikakve veze. Ali ljudi moji, koliko neke stvari polaze od kuće, to na faksu ne može da se nauči. Moja snajka ima dve sestre od strica, jelte akademski građani, posao našle preko stranke. Koliko je to nevaspitano i nekulturno, dodju kod nas u kuću i samo se jave snajki i bratu, pored mene i roditelja prođu kao pored turskog groblja. Bar da su lepe, zgodne, pametne, tačno mi dodje šamare da im nalupam i nikad ih u kuću ne primim, al opet, nije moje da se mešam.