Aplikacije i igrice koje nisu iste kao na reklami automatski dobijaju jednu zvezdicu od mene.
Udala sam se pre mesec dana i muž sve češće priča o bebi i deci. I vidim da stvaro želi da imamo dete, ali ja i dalje nisam spremna da budem majka. Čak se i bojim.
Kad sam rekla mužu da treba da podelimo obaveze oko deteta i kuće (pošto se ponaša kao da živi u hotelu) on je meni odgovorio da delimo i finansije na pola, po pola da dajemo za kiriju, račune, hranu... Ja sam na porodiljskom trenutno.
Dugo treniram i dosta sam tome posvećena godina unazad. Mnogo volim kad vidim zgodnu devojku trenirala ona ili ne, ali više puta sam našila na situacije gde devojke koje ne treniraju komentarišu kako su one prezgodne i bez teretane i da njima to ne treba i svaki put ostanem u šoku pored toga što je zdravo i svima treba trening i zbog discipline i zbog zdravih navika, naravno da se ne može upoređivati zategnuto istrenirano telo i npr zadnjica sa onom koja je od sala i masti.
Do skoro sam bila ubeđena da su pesme: "Friday I'm in Love" i "Everytime We Touch" nastale tokom 80-tih.
Radim u jako toksičnom kolektivu. Starija koleginica, očigledno isfrustrirana i nezadovoljna svojim životom, je ljubomorna na mlade devojke u dvadesetim godinama toliko da nas je blokirala na društvenim mrežama i ne razgovara sa nama.
Devojka hoće da menja moj stil. Ona bi da se oblačim sportski, a meni to ne prija. Nosim streetstyle brendove, hudice i farmerke.
Sestrična koja je uvijek govorila da smo najbolje prijateljice, nikad nije zadržala tajne koje sam joj povjerila, uvijek je širila okolo, i tvrdila da nije. Prigovarala je, nakon što sam joj svega 2 puta dotrčala kada sam imala neki problem kući, da ju samo iskorištavam, a ona je ta koja je o svojima prigovarala stalno. Posvađala me sa familijom jer sam ju ja pokušala upozoriti na nešto što sam čula, za njeno dobro, a ona me odmah izdala svima, dok ja nisam nikada smila ništa nikome reći kad bih ona meni nešto povjerila, kako ona ne bi ispala loša. Sada živi u inozemstvu i odjednom je dobra sa svima njima, dok mene nitko ne može podnjeti jer sam "cinkaroš". Da napomenem, prije nikog od njih nije mogla smisliti i za svakog je imala ružnu riječ. Žao mi je što sam tolike godine bila zamazanih očiju i govorila za nju da mi je prijateljica, a nikad to ustvari nije bila. Valjda to shvatiš tek kada se na duže vrijeme raziđete.
Najmlađa sam u porodici, kako sam odrastala, kada su neke proslave rođendana i sl, najbliži rođaci su "zaboravljali" da me pozovu, samo mene, dok su ostali iz porodice bili uvek obavešteni na vreme. Otkako sam se udala, imam decu, više me "ne zaboravljaju", skoro da me i ne zovu. Da napomenem da su oni pozvani bili više puta kod mene, kako na proslave, tako i tokom svakodnevice neke. Mnogo sam se udaljila od svih, gledam samo muža i decu, ostalima po zasluzi. Imam osećaj da me tek sada ne podnose. Osećam se u mnogim situacijama usamljeno, izolovano od strane familije. Mnogo mi je zbog toga krivo ali se trudim da to ne pokazujem. Pokušala sam ranije da kroz priču provučem te boljke ali ništa.
U poslednjih mesec dana osećam se bezvoljno i očajno. Ali stalno se pred drugima smejem.