Često putujem poslovno u susjedne države. Nisam nikad rekao ženi da često sa mnom ide kolegica, nego kažem da idem sam ili sa muškim kolegom. Nema potrebe da sve zna i ne želim da mi kvoca od ljubomore. Moj "poslovni" život nije njena briga.
Postala sam jedna od onih koji su druže sa nekim samo da bi imali društvo. Muž i ja smo već blizu 40e, stabilni poslovi, stalni, samim tim i neki stalan život, komšiluk, kolege. Svako ima svoje neko društvo i malo teže ide sklapanje novih prijateljstava. Imamo neko društvo još od dvedesetih, ali bukvalno smo razlika nebo i zemlja i te ljude gledamo kao proodicu koju eto moramo da trpimo. Pokušali smo i da se udaljimo, ali onda dolazi problem samoće i potrebe za bilo kakvim kontaktom. Voljela bih da možemo biti oni bolji i sami nego sa bilo kim, ali jednostavno smo tipovi koji izgleda ne mogu.
Imao je devojku celo vreme. Sa mnom je imao samo seks. Nisam znala da je imao devojku, ali ja sam da njim bila isključivo zbog seksa. Najbednije je što on misli da me je ,,iskoristio" i da sam bila zaljubljena u njega. A ja patila za nekim desetim likom. Do kad će uzajamna želja za seksom biti ,,iskorišćavanje"?
Drugi put sam trudna. Prvu trudnoću sam nažalost izgubila u 4.mj trudnoće. Zbog lošeg iskustva muž i ja smo odlučili samo roditeljima reći za trudnoću, uz napomenu da ne želimo nikome drugom uopće govoriti, tako smo mirniji. Nas nekoliko zna i poštuju tu želju. Danas saznam da je svekrva rekla svojoj šefici za trudnoću (jer će joj trebati godišnji kada rodim, ja nisam imala ništa protiv da mi dođe pripomoći). Osjećam se izdano, uvijek sam sa svekrvom imala dobar odnos ali ovo me jako razljutilo. Pitam se zašto nije mogla bilo šta drugo navesti kao razlog za taj godišnji i kako je tako nepromišljena. Rekla sam joj da to nije trebala reći a ona se samo brani i govori kako me nije htjela uzrujati ali da šefica neće nikome reći. Muž će popričati s njom ali ja bi ju najradije zadavila golim rukama.
Automatski me odbija kod muškarca kad kaže 'volim te' nakon manje od mesec dana veze. Ne mogu da razumem da me neko voli a još uvek me nije upoznao u potpunosti ...
Zbog nesretnog slučaja kao dete zadobio sam povredu na licu i ostao je izrazito značajan ožiljak. Nisam mogao ni zamisliti da će se i koliko devojke "ložiti" na njega. Perverzija!
Što kad u 34. godini prekineš vezu od 8 godina? Kako ne izgubiti nadu da ćeš u ovim godinama naći nekoga tko će ti ponovno pasati, s kim ćeš kliknuti? Em je puno manje slobodnih ljudi, em su, kako se kaže, svi "dobri već zauzeti".
Kako krenuti dalje, dati si vremena da prebolim i istovremeno se oduprijeti panici koja se javlja kad pomislim da ću ostati sama i neću stvoriti svoju obitelj?
Некако од свих раскида најтеже пада онај где остану нерасчишћени рачуни, где двоје само заћуте. Само смо отишли, без речи и поздрава.Често ми падне на памет и питам се да ли је могло другачије. Прошло је више од 2 године, али нешто ми не да мира...
Samohrana sam majka dve male ćerke. Muž mi je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Teško mi je kada me pitaju za njihovog tatu, ne znam kako da im na najbezbolniji način jednog dana saopštim pravu istinu. Ne znam koliko će još da veruju da je tata na poslovnom putu...