E živote u zajednici. Upravo slušam škripu kreveta iznad moje sobe, brat i njegova devojka. Nikako da prestanu. Ja ne znam kako oni ne kapiraju da se to čuje. Prostakluk.
Kad sam jednom ovdje napisala da sam se svađala s nadređenima na poslu i htjela da dam otkaz samo da bih mogla ići u grad i na more s dečkovim bratom koji me zvao, jedan kreten mi je u komentar napisao da kako je on 15. po redu koji je osudio i da nek se nastavi... Al to 'nek se nastavi' me izbacilo iz takta. Pa koji gad odvratni!!! Što je tu toliko strašno što sam htjela dati otkaz zbog toga?!? Ionako sam u toj firmi s tadašnjim šefovima prolazila kroz pakao i utjerivanje straha u kosti!
Kad god pomislim da imam neki mir u životu ili da sam sretna dogodi se nešto loše. Evo ne znam jel ima još takvih ili sam baksuz.
Muškarci su postali razmaženi, odgovore na poruku nakon 5h, ne iniciraju viđanje, ne trude se za djevojku, nema više onoga ko prvi djevojci njegova djevojka.
Niko neće da se potrudi, ni obavezu.
Kada bih video bivšu drhtale bi mi noge i klecala kolena. Prošlo je preko 10 godina od nas. Video sam da se udala, nisam to mogao da svarim a onda sam video da je dobila dete. Napravio sam dete svojoj devojci ne znam zašto. Ne volim bivšu više, prošlo je zaista mnogo vremena ali kao da me proganja i budi neki nemir u meni. Ne znam zašto je to tako.
Volela bih da sam srednju školu provela kao normalne devojke. Da sam imala srednjoškolsku ljubav i učila školu, umesto toga meni je bilo interesantno da pušim travu i vučem spid sad evo poslednja godina i nemam pojma šta ću dalje sa svojim životom...
Raskinula sam dugogodišnju vezu misleći da to nije to. Bilo mi je lakše, možda poneka deprica, ali vrijeme ide, leti, deprice se pretvorile u tešku depresiju. Kad bih samo znala da želi da čuje za mene.
Tip sam osobe "ako nemam šta lepo da kažem, ćutaću" i takve osobe volim. Ako mi se ne sviđa nešto kod drugog, ja pretpostavim da se njemu to sviđa, ili da ne može to da promeni. Mrzim uvrede na račun bilo čega pod parolom "samo sam iskren/iskrena" i "to je moje mišljenje".
Ove noktarke su se uzdigle kao da su doktori nauka. Počele su kao sa nekim pravilima, a pola njih nema ni osnovni kurs za nokte završen, nego rade napamet. Razumem da postoje 2 osnovna pravila, to su da se ne kasni i da se ne dođe na termin, sve ostalo je preterivanje. Kaže ona klijent bira šaru, a ONA bira oblik, kako ti možeš meni oblik da biraš? Takođe kažu ako im devojka ne legne na prvom terminu, ako im nije zanimljivo više joj neće zakazivati. Pa je l dolazi da te zabavlja ili da joj radiš nokte? I zakazivanje mesec dana unapred, pa kako ženo? Imamo posao, imamo smene, obaveze, ne mogu da znam mesec dana unapred tačno vreme kad da dođem. A digle su cene kao da rade ne znam šta. I sad znam da će se naći uvređene noktarke u komentarima haha, ali zabole me, kad je istina. Spustite se na zemlju, radite obične nokte, ne operišete ljude.
Kad kažu ljubav je slepa, pa to je zaista tako. Sve sam znao i uverio se u neke stvari, a srce to nije htelo da prihvati i išao sam dalje. I nije istina da se ljudi mogu promeniti. Ona nije mogla da promeni svoju ćud i da živi normalno. Kad te neko pored tvojih očiju pravi slepim ali nije kriva ona nego Ja.