Ne smeta mi ovaj novi trend da se naglašava na pozivnicama da deca nisu dobrodošla, adults only itd... Svako ima svoje pravo, svoj stav i treba ga poštovati. Uvek sam tako razmišljala, i pre dece i od kad imam decu. Samo sam primetila da se više ne družim sa onima koji su mi naglasili da moja deca nisu pozvana i ne idem na mesta gde nije dozvoljeno s decom. Prosto jer nemam nikoga nažalost, svi su mi preminuli, muž ne živi trenutno u Srbiji. Razlog što se više ne družimo nije jer sam ja ljuta, ne, nemamo više ista interesovanja i obaveze. Prihvatite to već jednom i nađite ljude sa kojima se razumete, sa kojima vam je lepo i sa kojima nemate opterećenja i uslovljavanja. I onda vas više neće dotaći pozivnica za svadbu, slavu, proslavu, sa klauzulom "bez dece".
Poslao sam komšiji cveće sa potpisom: "Nedostaješ mi, tvoja Slavica". Eno već dva sata se svađa sa ženom, oće da se razvedu.
Nedavno me je ostavio dečko, inače sam duže veze uglavnom ja raskidala, i ovo mi je neopisivo lakše jer znam da nisam ja donela tu odluku i ne moram da se preispitujem da li sam pogrešno postupila.
Moja "mama" je užasna osoba. Oduvek mi je bila čudna i sama činjenica da je bas ona moja mama. Probala sam to da promenim, da je se ne stidim više, ali ona je prosto sve gora. Naudila sam sebi praveći se da sam okej u njenoj blizini. Prodisala sam otkako živimo dosta dalje.
Radio sam sa jednom djevojkom pet godina u istoj firmi, i nikad mi se nešto naročito nije sviđala. Međutim prošlo je 4 godine od kako više ne radimo zajedno niti se vidimo ni čujemo, ali ja u zadnjih par mjeseci ne mogu prestati razmišljati o njoj. Nisam je vidio preko dvije godine a i ne živimo u istoj državi. Jel ovo ljubav ili sam ja lud?
Više nikad nikome neću vjerovati niti se zaljubiti u nekoga.
Imao sam internet frenda na kog sam bio strašno ljubomoran. Na kraju sam ga zbog toga i blokirao.
Ljudi automatski misle da sam muslimanka kad kažem da ne jedem svinjsko meso, a ne jedem ga jer jednostavno imam empatiju. Kad sam bila mala moji baba i djed su uzgajali svinje, a živila sam s njima, svinjokolj mi je bio apsolutno najgori i najtraumatičniji period u godini. Slušanje tih jadnih bića kako skiče i vrište dok ih žive kolju je živi horor, svake sam godine bila primorana to slušati iz svoje sobe. Inače druge vrste mesa jedem rijetko, ali svinjetinu mi savjest ne da da konzumiram.
Kako mi idu na živce, oni koji kažu da novac nije bitan.
Baš je lepo kad nemaš novca za bolji auto, novu odeću, obuću, hranu kakvu želiš da jedeš. Ja kad sam otišao u inostranstvo, kupio sam bolji auto, putujem, imam novu odeću, obuću, ps5 igrice
uživam u životu. Kupujem šta god hoću.