Kad sam bila mala cijelo ljeto sam bila kod bake na selu. U susjednoj kući je živjela obitelj sa 3 kćeri. Ali nisam se voljela družiti s njima jer bi mi krale igračke koje sam donosila sa sobom. Kad bi se požalila mami izderala se svaki put jer misli da ih namjerno bacim negdje da dobijem nove. A nikad nije otišla do susjeda da provjeri jesu li mi igračke kod njih.
Ispunila sam si dane obavezama i osjećam se puno bolje jer imam osjećaj da radim na sebi. Prije mi je jedina obaveza bila faks i mislila sam da nemam vremena ni za šta drugo, ali sam samo jako loše organizirala dane.
Drug nije mogao sa mnom na kafu neki dan iz razloga što je morao na koncert. Razmišljam - kakav sad koncert u sred korone. Još bilo u sred dana, 13 ili 14 čini mi se. On se zaklinje životom, majkom, ocem i ne znam sve čime, da ima koncert. Na kraju sam odustao od toga da ga nagovaram, pa sam otišao s nekim drugim. Na kraju sam provalio da je taj toliko važan koncert zapravo Ching Cheng Hanji meme. Za neupućene, bolje da ostanete neupućeni...
Devojke, molim vas da razumete konačno da može da se ima i porodica i karijera. To što su do relativno skoro sve žene nakon udaje morale da se brinu o deci i kući ne znači da je i dalje tako i da svaki muškarac očekuje to od vas... Skoro sam se sa devojkom raspravljao oko toga kada je rekla 'Meni je karijera na prvom mestu i neće me brak ili ljubav sprečiti u tome'. Nakon sat vremena rasprave uspeo sam da joj objasnim da između te dve stvari ne mora da se bira i da, čak i ako naša veza bude ozbiljnija za koju godinu (trenutno smo studenti) uvek ću joj biti podrška za sve. Pa tome služi ljubav i partner, molim vas shvatite da nismo svi kromanjonci!
Došlo je do toga da sam platila jednom momku da me zadovolji onako kako ja želim.
Nakon 3 godine studiranja uspjela sam naći pristojan studentski posao koji se uklapa u moj raspored i koji se radi cijeli mjesec, a ne samo po dva tri dana. Danas sam saznala da nemam pravo raditi zbog komplikacija oko zdravstvenog, doslovno sam se rasplakala kao malo dijete, nije toliki problem u novcu, nikad mi nisu prigovarali oko toga nego konačno bi mogla roditeljima olakšati i ne bi osjećala da sam na njihovoj grbači. Srce me boli kad vidim koliko novaca izdavajaju za moje školovanje, a ja im se ne mogu odužiti.
Ja diplomirani master inženjer, on običan radnik. Moja plata je veća od njegove. I to mi nikada nije smetalo, niti sam razmišljala o tome. Krenemo da živimo zajedno, ja plaćam veće račune, ja nabavljam hranu, ja potrošim više para što se tiče stana, jer jelte ja imam veću platu. I nije to problem, uspem i da uštedim, ali je problem ako sebi kupim nešto, ako na neki svoj hir potrošim SVOJU platu. Rekla sam mu da njemu ostaje dovoljno para da troši na sebe jer uglavnom ja više plaćam, ali ne, njemu smeta moja plata još bi da dam otkaz jer postoji mogućnost da napredujem i samim tim mi se i plata poveća. Do tada nismo imali problema, ali izgleda da je njemu povređena muškost jer sam u poslu naprednija od njega.
Volim jednu Sandru i Niko ne možda da me spreči da je volim... Ni ona svojim odbijanjem ne može da zaustavi ovo što ja osećam.
Voleću je tajno...da niko ne zna.. Čuvaću je u svom srcu zauvek.
Iako bih voleo, više od svega, da svu svoju radost i sreću delim samo sa njom.
Ne znam kako uspjeti u životu. Imam puno raznih talenata i hobija, ali opet ih ne znam iskoristiti za nešto više, npr. zaradu. Svašta znam raditi, ali nikad nisam postigla ništa osim što dobijem pohvale poznanika. Osjećam da bih mogla puno više, ali dani jednostavno brzo prolaze, a ja stojim u mjestu.
U zadnjih nekoliko meseci su mi se bukvalno zgadili drugari, svi su oko 45te (najbolje godine hehe), takođe svi sem mene pored žena imaju nešto sa strane i to uglavnom neke klinkice od po 19,20 godina. Stalno pričaju kako ih vole, kako su opet mladi, putuju sa njima, sve češće su me i prozivali što i ja ne uzmem neku od njihovih drugarica, kad me već žele. Razumem ja tu decu, prija im pažnja, ozbiljan muškarac, vole da budu zavedene i plus skupa mesta i pokloni koje njihovi vršnjaci verovatno ne mogu da im priušte ali ja ne bih mogao svoju Veru da prodam ni zbog jedne od njih, ne mogu sebe ni da zamislim s drugom, a kamo li sa nekim detetom koje još ne zna ni sline pošteno da obriše. Udaljio sam se od prijatelja, postali smo dva sveta, a na sve to me supruga tera da se družimo s njima porodično, e moja Vero kad bi znala šta su ti ti divni “porodični” ljudi želeli, spremali...