Odrasla sam osoba a moja svjest je zaglavljena između 5 razreda osnovne i prvog srednje. Ušao sam nespreman u odraslo doba.
Počela sam da snimam kad sam u društvu i srećna. Samo na par sekundi uključim snimanje govora dok se smejemo ili pevamo, čisto da zabeležim trenutak i atmosferu. Znam da će mi to biti mnogo drage uspomene.
U firmi u kojoj moj muž radi, igrali Secret Santa. Koleginica koja ga je izvukla se toliko potrudila oko poklona, da od tad mislim da nečega između njih ima.
U srednjoj skoli mi je jedna cura iz viših razreda dala jedan jako ružan komentar za nos. To je došlo do mene preko druge osobe a vjerujem da nije izmislila jer nema smisla kad se sve zbroji. Dan danas joj to nisam zaboravila i mislim da nikad neću, valjda jer se nismo ni poznavale ni ništa a nekako je sebi dala za pravo tako komentirati. Mislim da će mi uvijek biti u ružnom sjećanju. Znam da je ovo ružno od mene i da govorim iz te neke ljutnje, ali što je najgore ona ima stvarno povelik nos. Možda je zato i gledala u tuđe. Eto, imam ružno mišljenje o curi koju nikad nisam ni upoznala i jbg.
Zašto se većina muškaraca danas plaši veze i braka?
Sve se svelo samo na požudu i ništa više.
Ušla sam u kabinu da isprobam košulje i videla koliko sam ružno građena i koliko mi sve ružno stoji. Premršava sam i sve visi na meni. Znala sam sve to i pre toga, ali nekako guraš dalje, zaljubiš se i umisliš nešto.. da je moguće da te neko voli takvu kakva jesi. U tom trenutku, u kabini se sve nekako srušilo. Shvatila sam da mene ovakvu niko ne može voleti.. i to je jednostavno tako.
Još uvek čuvam njene nošene gaćice i kad sam usamljen, njušim ih i stavljam u usta. Nedostaješ mi.
Ne znam kako drugi ljudi vode računa o novcu, ali ja to baš nisam naučen. Puna kuća mi je vitamina, hrane, raznih proizvoda, uređaja, alata, koji su upotrebljeni jednom ili ni jednom. Hrpa voća i hrane se baca, hrpa vitamina i dodataka je sa isteklim rokom, koja se tek treba pobacati. Podrum je pun, tavan je pun, ostave su pune. Mi imamo kamion stvari za izbaciti, a većina toga nam nikad nije ni trebala. Tačno razmišljam da prebacim kupovinu hrane i kućnih potrepština na suprugu i da ne idem u prodavnicu uopšte, niti šta da kupujem više.
Imam neki bzv stil oblačenja i znam da muškarcima nisam privlačna. Lepe su mi žene koje su dame ali sama nisam takva. Jednostavno ne umem to da nosim i tako da se ponašam. Nosim samo teksas, farke, košulje, jakne.. i neki opušteni stil.
Sanjao sam san u kome upoznajem devojku i ona
me hvata za ruku i počnemo se ljubiti, onda posle toga se grlimo i hvatamo po krevetu.
Inače bilo je tako stvarno.
Prelep osećaj kao da sam u raju.