Imam 35 godina, a većinu vremena se osećam bukvalno kao da imam 5.
Mislila sam da je vrhunac zaljubljivanja i muvanja bio kad smo bili tinejdžeri i u svojim 20-im. Al ovo što sam doživela sa 36 je luđe od svega što sam ikad doživela.... kada čovek od 40 godina pokuša da objasni šta je ljubav i na koje sve načine me voli, pritom se smota, pogubi... mislim da je spremio unapred šta je hteo reći, pa se pogubio na pola i onda pokušao na iskrenost da igra i da dve "objasni". Osećala sam se kao nikad u životu. Nikad smotanije muvanje nisam doživela a otopila sam se već na pola njegove priče.
Kada sam bio mali i kada bi otac rekao hajde da idemo na jedno mesto, ja sam uvek mislio da će da me vodi kod zubara.
Jasno mi je da i osobe s ružnim zubima nađu ljubav, i oni s viškom kilograma, i oni sa krivim nosom, i oni koji pate od problema sa znojenjem i aknama, a takođe mi je jasno i da ja baksuz koji boluje od sveg ovog nikad neću pronaći nekog ko bi me prihvatio i voleo...
Kada ostanem sam kući volim da se skinem u gaće i trčim po celoj kući i derem se na sav glas.
Postao sam tečooo. Znam, nije to nikakvo krvno srodstvo, ali svo to čekanje, nerviranje... Osećaj je predivan.
Bukvalno provedem dva sata tražeći koji ću film da gledam i na kraju ne odgledam ni jedan.
Imam tetku koja toliko riječi izgovara nepravilno i to je veoma smiješno. Svaki put kada dođe kući i kad izgovori neki svoj biser, ja ne mogu da se suzdržim već trčim u drugu sobu da se ismijem..pitam se da li me je provalila 😂
Godinama mi se sviđa jedna cura, mada, do skoro je bila zauzeta. Kada sam saznao da nema dečka više bio sam srećan, urlao sam po stanu. Čujemo se povremeno, ali ne ide baš, ne sarađuje. Veran sam joj a nije moja, tako je i bilo prethodnih godina. Pamtim svaku sitnicu. Pre dve godine me je nagazila u jednom supermarketu, niko srećniji od mene. Ima još mnogo toga. Ali, rekao sam, ako je smuvam, oženiću je. Moram da se borim za nju, ne odustajem. Daću sve od sebe. Ako bude nešto između nas, saznaćete, šta da vam kažem. :)