Zaštopao mi je računar kad je keva ušla u sobu. Gledao sam pornić...
Svi koji su ITju su čuli priču o programeru koji je mogao tražiti koliku god plaću hoće i kakve uvjete hoće. Međutim, da svima razbijem balon, to nije nikada bio web developer. Danas su web developeri traženi, ali isto tako tržište ih je puno. Radim za jednu veliku stranu firmu i tu su web developeri doslovno potrošna roba. Jedino se cijene oni koji su debelo iznad prosjeka. Ostali se zamijene u roku mjesec dana bez problema.
Živim u inostranstvu, ljubomorna sam do koske na drugaricu čiji muž radi kao softverski inženjer u jednoj od najvećih tech kompanija na svetu gde primaju samo najbolje od najboljih. On godišnje pravi skoro 300k plus ostali benefiti. Moj muž se muči da nađe posao iako se trudi. Uvek je bila dobra prema meni i znam da joj na pamet ne pada šta joj mislim. Razmišljam da prekinem kontakt sa njom jer me ljubomora izjeda. Koje sam ja go..o.
Zanima me mišljenje da li je normalno da momak svojoj curi udjeljuje komplimente, obećava joj život s njim, uključuje je u sve, upoznaje s roditeljima, priča o djeci i zarukama u jako kratko vrijeme. Isti taj dečko me spušta i govori da su to šale da sam osjetljiva, čak mu je izletilo ispred ekipe da me nazove štracom, nisam htjela da iko zna da smo se upoznali na dating stranici pa mu je to bila izlika da se nije snašao što reći. Ispričao se, rekao da je kreten i da mu oprostim. Također previše je bio prisan prema curi od svog prijatelja na nekoj zabavi. Uhvatio je za lice i rekao “gdje si ti meni” na što mi je rekao da sam bolesno ljubomorna i da on ne vidi da je napravio ništa loše. On smatra kako nema zle namjere iza tog i da nekad ne misli na to kako ja to gledam. Na sajmu je zagrlio bivšu curu, kaže tako se mi ovdje u gradu pozdravljamo. Inače je radišan, ali velik egoista npr. rekao mi je jesam li ponosna što ga imam za dečka.
Bivša mi rekla da sam iskompleksiran što radim više poslova i uz to otvaram svoju firmu, a cilj mi je obezbijediti svojima i njoj lakši i ljepši život.
U poslednjih 5 godina
umrla mi je baka koja me je odgojila i bila jedina podrška, rastala sam se sa verenikom, umrla mi je dobra prijateljica, najbolja drugarica je jednostavno nestala iz mog života i na poslu snova koji sam najzad dobila godinama rada i truda, poslodavac me nije isplatio poslednje 2 plate i zatvorio je firmu. Osim toga sestra koju godinama finansijski pomažem jer je samohrana majka koja je izabrala debila za svoje dete koga dete ne interesuje me ogovara iza leđa kako sam jadna jer sam prešla trideset i nisam se udala. Druga sestra koju sam školovala mi govori da je sve što sam uradila za nju očekivano jer sam jedina bila to u mogućnosti. Godinama radim po dva posla, za sve sam tu, a najviše finansijski a nemam nikog, sama sam. Najzad upoznam savršenog dečka koji je prelep, zgodan, kulturan, sposoban koji želi sve sa mnom i ozbiljan je, a ja ne osećam ništa. Sve sa njim je dobro, a meni je svejedno. Kao da ne umem više da živim i radujem se lepim stvarima.
Imam koleginicu koja se čuje s majkom svog bivšeg (takođe i njena sestra). Odu ponekad na kafu kod nje i kad se vide u prolazu, ispričaju se. One su obe udate, čak se sa svojim svekrvama ne čuju, a čuju se sa majkom tog njenog bivšeg dečka. Žena ih najstrašnije izvređala, vređala njihove roditelje, nema kakve grozne stvari nije pričala o njima... I one svejedno njoj šalju slike, dopisuju se... Ja šokirana, ne verujem... Šta nije u redu s njima?
Svoje vrijeme nakon noćne ili dežurstva bih poželjela svakome. Jednostavno obožavam smjenski rad.
Završio sam pravni i niko neće da me zaposli jer svi traže pravosudni ispit. Da bih izašao na pravosudni moram da radim 2god kod advokata ili u nekoj državnoj instituciji. I tako se vrtimo u krug. 2 god da budem asistent i bebisiter, kurir, kafekuvarica, šofer.. zaista ne želim. Zaposlio sam se kao komercijalista i radim za jaku firmu sa platom kojom ne bih imao kao pravnik. Ova zemlja je ludnica. Zatvorite fakultete ako nas uslovljavate za posao!
Na poslu sam bitna karika, sve informacije stižu do mene i ja ih dalje prenosim. Dakle mnogo informacija i odluka na dnevnom nivou. U poslednje vreme imam ogroman problem. Slabo pamćenje. Sve držim pod kotrolom i onda na primer posle dužeg niza prekovremenih dana ili više sastanaka jedan za drugim, ja se prosto izgubim i kompletno zaboravim sled događaja. Pišem podsetnike, ali ovo više nije normalno.
Zna li neko kako da sredim ovo?