Ja prvi neću da bacim ono što smo stvorili ljubav koju retko ko doživi.
Veruj mi, kao što i ja verujem tebi.
Iza nas su kilometri i milje, dugi kao Dunav, ali svaki od njih vredi jer smo ih prelazili zajedno.
Sećaš se onih noći kad bismo posle smene samo seli uautobus, voz i krenuli, bez plana, vođeni onim što osećamo? Nije bilo teško, jer ljubav briše umor.
Ne moram da ti dokazujem rečima koliko mi značiš vidi se u svemu što radim.
A tvoji postupci su mi pokazali isto: da u tebe nikad nisam imao razloga da sumnjam.
Jer kad si ti tu sve ima smisla.
Ženim se, a moj kum mi pet dana prije svadbe javlja da ipak neće doći. Rekao je da mu je žao, ali da ima neodgodiv poslovni put na drugi kontinent, ide sa šefom i obećana mu je povišica ako taj sastanak prođe dobro. S jedne strane ga razumijem, ali s druge se osjećam kao budala, jer znam da bih ja na njegovom mjestu bez razmišljanja propustio takav put. Vjerujem da su prijateljstvo i ljudska bliskost važniji od bilo kakvog novca.
Toliko sam srećna što mi deca ne liče na supruga (govorim o karakteru). Samo da ostane ovako...
Zašto niko ne priča o tome koliko je selidba mentalno teška?
Ja ne znam kako zaljubljenog muškarca može uopšte da podseća ženska osoba na zapršku i deterdžent.
Čuli smo se 0-24, pozivi, poruke... odjednom ništa više. Ljudi što se dešava s vama?
Ja sam jedina ostala sama od svih drugarica iz društva… Ne mogu da vjerujem da sam to ja.
Onaj iskonski strah osetila sam kada sam dobila decu. Da li su oni dobro, da li ih nešto ugrožava, da li je nešto bezbedno za njih. Eto, ovako ja posmatram iz ugla majke. Suprug je dosta opušteniji od mene po tom pitanju.
Živim u Kanadi i pre par nedelja sam saznao da najveći vrh planine nosi naziv po Radomiru Putniku.