Nerviraju me devojke koje komentarišu i govore kako jeftino izgleda oblačenje drugih devojaka koje se oblače otvorenije, mislim da je to samo znak nesigurnosti i ljubomore, ljudi pustite svakoga da nosi ono što voli.
Ah koliko ga volim, a ne mogu da budem sa njim, jer imam muža koji ima invaliditet i ne mogu da ga ostavim.
Malo mi smeta kada u svlačionici teretane oko mene koriste električne cigarete, vejp i ostale stvari, nisam protiv pušača ali nije im mesto po teretanama, izađite napolje, ne budite sebični.
Smatram da sam osoba koja što se kaže ima dobru dušu. Samim tim osećam energije drugih ljudi koji nisu mi empatični, dobroćudni... Ne mogu da podnesem više tu količinu pokvarenosti, sebičnosti i hladnoće u ljudima. Ovo je epidemija. Šta je dovelo do svega ovoga?
Upoznam devojku, izađemo nekoliko puta. Sve ok, i dopisivanje. I naravno posle mesec dana kreće ono odgovaranje na poruke posle nekoliko sati (ima vremena), pa sinovanje poruka, itd…
Shvatam da nije zainteresovana.
Samo ne znam šta očekujete, naravno da više neće da se javljam. Nemam vremena za bacanje, muškarac treba prvi da poziva na izlazak, da se javlja, itd…
Ali ako i devojka ne pokaže zainteresovanost, džabe sve.
Ja kad volim volim do kraja iako me je to uništavalo u prošlosti. Prosto sam takva osoba. Sigurna si. Ne idem nigde. Znam da si umorna od svega. Nisi sama, imaš mene za sve što ti treba i u pola noći da me nazoveš. Mogu ti razgovorom pomoći kad već nisam tu. Ne lažem te i ne manipulišem.
Nervira me ćerka jer je ne zanima da smrša i zategne se. Oduvek je malo u plusu, a sad ima 10 ili 15 viška. Ne izgleda ona loše, ali mogla bi da bude super zgodna, a ona tera neku priču kako je njoj ovako dobro i kako ne bi ništa menjala. Trenira tu i tamo, a jede šta joj se prohte. Ove godine ima 10 godina mature i mogla bi svima da pokaže kako se izvukla, ali ona odbija. Nema dece i ima baš dobar posao, mogla bi u teretanu svaki dan posle posla.
Koliko god neka žena/devojka bila vredna, nema šanse da bi mogla da pojedem nešto što pravi ako ima ogromne nokte (nebitno svoje ili veštačke). Ako vi smatrate da je ovo za osudu, slobodno udarite, ne interesuje me. Ako se vi ne gadite, vaša stvar, ja se gadim. Ne volim duge nokte, ja nosim skroz kratke, najgore od svega je što te sa kandžama ne nose ni rukavice kad prave hranu. To sam par puta svojim očima gledala i od tad sam se zgadila još više. Pravi ćufte, a komadi mesa joj ostaju ispod noktiju i onda to kopa drugim noktom i vraća nazad u ćuftu, fuj. Ispod noktiju ima leglo bakterija.. beži bre, da ja tu razmišljam kakvih ostataka ima, što od hrane, što od intimnih radnji, što od prljavštine iz wc itd.
Imam 40g. U braku sam 13g. Dok sam bio mlađi mnogo sam volio da se krećem na način da šetam da se bavim sportom i tako.
Supruga je na početku braka bila jako nezainteresovana za taj način života ali me nije sputavalo na način da mi bilo šta brani.
Međutim zadnju godinu braka počinjem osećati umor i potpuno isti oblik ponašanja kao i supruga. Konstantno izbegavam trening tražim razloga da se ne krećem i već polako osećam na svom tijelu promene na loše. Osećam krivicu iz dva razloga. Prvi razlog je što nisam uspio je kao suprug animirati da promeni stil života, a drugi osećaj krivice što sam ja počeo ponašati se kao ona.
Zaista ne razumem osobe koje su u stanju da uđu u vezu/brak a da nisu preboleli prethodne ljubavi. 5 godina veze ode kad smo sreli njenog bivšeg i kada sam kod nje video koliko ga voli.