Na ulazu zgrade sam napisao grafit: 'Neko iz stana 12 krade poštanska pisma'. Stan 12 ne postoji. Ali sad svi gledaju jedni druge sumnjičavo.
Kad pomislim da nemam sreće sa muškarcima setim se da je Pike prevario Šakiru. Šta mi smrtnice onda da očekujemo?
Užasno se plašim rođendana. Taj dan bi trebao da bude sretan ali meni nije. Svake godine rođendan provedem u krevetu plačući i moleći Boga da iduće godine bude drugačije.
Da si ti tako siguran što želiš onda bi prekinuo s njom umjesto da mi se udvaraš dok si još uvijek u vezi, al ne, ti želiš obje... Tako da jedino preispitivanje je ono jesi li ti zaista iskren prema meni ili ne jer djela govore najviše.
Ne znam zašto muškarci sebi dozvoljavaju da ih žene izbacuju iz kuće ili stana. Pamet u glavu ljudi, jači ste i pametniji ne možete uvijek popuštati, previše su one naviknute na to, pa vidite kamo ide ovaj svijet u kojem svi podilaze njima i samo se njihove želje poštuju, a ne znaju ni same šta žele jer bi većinom i ovce i novce. Nek one idu ako im nije po volji, ako treba i kroz prozor.
Visoko sam obrazovana, govorim nekoliko jezika, živim u inostranstvu, u turističkom mestu i radim kao čistačica i sobarica jer eto nemam vezu za viši položaj iako odlično govorim jezik te zemlje i imam iskustva u administraciji. Šta ti je život.
Mnogo me je razočarao rođak koji me nije zaposlio, brata od tetke zaposlio mene ne, sa pravom se ljutim.
Na team buildingu na Zlatiboru, onako posle dosta alkohola, koleginica sa posla me je zagrlila onako jednom rukom kao kamiondžija i rekla da bi htela da mi bude ljubavnica. Evo, ne znam šta da mislim... Sutradan kada se otreznila normalno se ponašala.
Raskinuo je sa mnom samo rečima "nije to to i bolje da svako na svoju stranu ide". Bez objašnjenja, obrazloženja, argumenata...
Najizgubljeniji u glavi na svim područjima života sam bio u trenutku kada sam dao završni ispit na fakultetu. Eto sad, 10ak godina nakon toga, stvari su se nekako dobro posložile. Sve će biti u redu.