Volim svog dečka i srećna sam s njim ali mi ponekad nedostaje bivši.
Najviše žalim što sam zbog bolesti morala da napustim fakultet. Pošto sam studirala filološki, i ono malo jezika što sam znala sam zaboravila. Sada kad tražim poslove mogu samo neke bezvezne. Načisto sam izgubljena, sve mislim da mi je kasno za neku prekvalifikaciju a i nemam novca za to. Pitam se šta li će biti sa mnom za 19, 20 godina. Kad se ovako sada mučim.
Moj san je da osnujem fondaciju koja bi finansirala lečenje bolesnih ljudi (kada ih već ne žele lečiti besplatno) i da sve to bude anonimno. Nadam se da ću jednog dana i uspeti u tome, uz Božiju pomoć! 💕
Imam 40 godina i iz mog iskustva, niko ko se svađao s profesorima ili trenerima zbog dece nije ispao u pravu! Prestanite to da radite i poslušajte stručan savet ljudi koji rade sa nekoliko stotina dece a ne da vi namećete subjektivno mišljenje.
Bivša žena se ljuti jer se ženim bivšom ženom pre nje. Preti da će uništiti svadbu. Kao da to znači da se odričem našeg deteta zaboga... Mislim, nismo u 19.tom veku znate, imamo i mi pravo ići dalje i graditi svoj život a i kad ću ako ne s 30. Ionako će sinu biti lakše jer će dobiti seku kroz par meseci.
Nikad neces znati da si mi samo ti u glavi i da ludim za tobom.
Čestitam poznaniku sto mu je zena trudna (vec nekih 6 mjeseci) a on mi pred njom nezainteresirano kaze cestitali su meni i prije pa nista. Prije tog su imali jedan spontani, ali meni je to bilo stvarno nekako ružno i neočekivano, pogotovo pred ženom koja je presretna. Razumijem da je čovjek možda razočaran i da se boji pa mu nisam nista zamjerila, ali nisam znala da je bilo nekulturno čestitati ako su svima objavili trudnoću.
Radije ne bih nešto imala nego da imam neku jeftinu bezveznu verziju toga što sam želela. Muž ne može ovo da skonta i čudno mu je to.