Imam jedan čudan problem i volela bih da čujem ima li još ko. Neprijatno mi je da uđem u prodavnicu i ne kupim ništa. Na primer pre neki dan sam htela da skupim srebrne minđuše i ušla sam u zlataru. Žena mi je izvadila sve što ima i sve mi pokazala, meni se ništa nije naročito svidelo, ali prosto mi je bilo glupo da ne kupim ništa kad se toliko potrudila. Znam da je to njen posao i sve to stoji, ali prosto nisam mogla samo da odem i kupila sam neke bez veze minđuše koje verovatno i neću nositi. I slične situacije mi se stalno dešavaju. Kupila sam pre mesec dana knjigu koju još nisam ni počela da čitam, a obožavam knjige. Udavila prodavačicu da mi nađe jednu knjigu, a pošto nije bilo uzela sam bilo koju. Ne znam kako da rešim taj problem, baš mi je nezgodno.
Nekad mi je žao što mi je prvi put bio u kombinaciji, iz čiste radoznalosti. Bili smo u srednjim dvadesetim i taj dečko nije ni pretpostavljao da mi je prvi, a ja sam htela novo iskustvo i da se rešim tereta. Ponekad poželim da je to bilo u vezi, da sam osećala još neke emocije sem uzbuđenja...
13 godina smo u vezi, nikad nije objavio nigdje moju sliku, ali zato je objavljivao frendice jer su kao lijepe fotografije. Molim Vas popljucajte me što smo još zajedno.
Hvala!
Dok se većina devojaka brine da im dečko ne pomene drugu devojku, ja se brinem da ne pomene svoju sestru, majku ili babu. Jedno je kad je neko vezan za porodicu, ali ovo odlazi u krajnost. Jutro nam počne pričom sa njima i o njima, dan se završi isto tako. Više puta sam mu rekla da neću prvo njihove glasove da čujem kad se probudim, on mora da ih zove. Više puta smo imali lepe dane koje on upropasti jer se svede na to da je njemu krivo što mu na primer baba živi sama (a idemo kod nje) i sve nekako postane depresivno sa tim stavom.
Totalno sam ne uklopljiv u kolektive, u koji god da dođem i pokušam da se uklopim većina me iz nekog razloga odbacuje. I posle čujem priča iza leđa od tih istih.
Imam tri prijateljice koje su tijekom zadnjih godinu-dvije dana postale majke. Provela sam jedan cijeli vikend s njih tri, a da me niti jedna od njih nije pitala kako je moj dečko, kako mi je na poslu, kako moji ili bilo što drugo. Dva dana su tema razgovora bila samo djeca. Nemam ništa protiv te teme, ali da nisu pokazale niti malo interesa za moj život... Razočarana sam.
Bivši me zavlačio godinama imajući objašnjenja zašto da još ne živimo skupa, zašto da ne planiramo budućnost, zašto da ne pričamo o zajedničkim željama i često ciljevima...
Godinama sam strpljivo čekala, razumijevala, davala vremena i prostora.
Jednog dana se samo nešto prelomilo u meni i ja sam tu vezu završila hladno u dvije rečenice bez objašnjenja. Nako toga sam ga blokirala posvuda i kad bi ga srela na cesti, ponašala sam se kao da uopšte ne postoji.
Dvije godine nakon toga ja imam divnog muškaraca koji je suprotnost mom bivšem kraj sebe i bebu u trbuhu...
... Od poznanika čujem da je moj bivši završio na psihijatriji s ozbiljnom dijagnozom nakon što je saznao šta se u mom novom životu izdešavalo od kako sam njega ostavila...
2000-те године Интернет је био мисаона именица, данас сви као неки тик токери, блогери, једино што поштујем IT стручњаке. Ове клинкице, објаве 4 слике голе гуз*це и си*а, оду у неки скуп бутик обуку да пробају па се сликају као оне живе живот на високој нози и мисле да су блогери хахаха. Одакле се накотише овакве будале да буду промоција младим.
Devojka od 25 godina koja radi sa mojim mužem mu je predamnom rekla da će sledeći put ona da mu bira cipele, koje je inače sam odabrao i kupio. On je čovek od 45 i mislim da je švaleracija na pomolu. On mi kaže da sam luda, ali osetim to. Vreme je da se pakuju koferi.
Šef je ok prema meni kad smo sami, ali kad je neko od kolega tu voli da me zafrkava da sam trapava, smotana, plašljiva.. i pokida se od smeha. U suštini je jedna dobričina od čoveka, bolji je od svih nas zaposlenih, ali mi nije jasno zašto me zeza kad je neko tu, a kad smo sami ozbiljan je.