Zašto svaki put kad roditeljima kažem za nekog novog dečka oni momentalno kreću s istraživanjem? Zašto??
Pomogli ste mi prošli put, da vas čujem sad. Muž je stalno na poslu, ustane u 8 i dođe popodne bude do 18h a za to vreme spava. Navečer posle posla (radi do 23), skoro uvek ostane duže ili ide s drugarima. Osećam se nevidiljivo, friško smo u braku, uvek priča da je vreme za porodicu ali mi odnose imamo svaka 2 meseca! Da li da imam razumevanja, plata je dobra za standarde ali sam uvek sama (i ja radim). Uvek me dočeka prazna kuća neovisno koje je doba dana. Udaljili smo se i pitam se ima li smisla dalje gledati na budućnost s ovakvom osobom koja ne vidi sve ovo i ne trudi se pronaći vreme za nas.
Uvijek sam se bojao ženinog oca. Jer je jako zaštitnički nastrojen prema njoj. Danas je umro.
Radim u apoteci, dečko koji mi se sviđa je danas došao i kupio kondome😭
Ne podnosim nenajavljene dolaske. To mi je toliko odvratno i nekulturno, nemam reči. To nisu nikakva iznenađenja, nego nekultura.
Shvatila sam da sam odrasla otkad peglam kuhinjske krpe...
Čim dijete od 3-4 godine nosi striktno markiranu odjeću i obuću znam da su roditelji iskompleksirani.
Već drugi put mi neko kaže da u raspravi koristim tretman ćutanjem, a ja nisam svestan toga. Tek kad mi neko kaže ja to osvestim tako što premotam film na tu raspravu i onda uvidim. Baš to ne volim kod sebe.
Kako je sve postalo farsa. Sve je samo za slikanje. Nisu više bitna osećanja.