E koliko sam te samo voleo, to samo ja i onaj gore znamo..
Za sve moje konobare..
POSEBAN KRUG PAKLA ZA ljude koji uđu u kafić i nemaju osnovno poštovanje, naručuje kao da si sluškinja, viče preko pola lokala, onda dođe još njih četvorica, privuku stolice sa susednih stolova, zagrade sto da ne možeš da im pridješ, kad spustiš piće ne kažu hvala, i na sve to kažu a gde je osmeh...
Nešto razmišljam... Da imate mogućnost da napravite svoga klona od sopstvenog DNK (pod pretpostavkom da se vrate telomeri, uradi reparacija, itd.) da li biste ga napravili? Bi li ste se družili sa njiim? Voleli ili mrzeli?
Ostavio je mene koja sam prezgodna, još kao klinka pobedjivala na takmičenjima za modele. Ambiciozna, idem na master i biću naučnica. Ostavio me je zbog jedne debele koja nema upola koliko ja!
Drage devojke, kada upoznate muškarca, pustite ga da vodi a vi budite lagane. U suprotnom će pobeći. Kasnije preuzimate volan. Nema na čemu.
Na pordiljskom sam i puno vremena provodim kod kuće i pratim rts
ljudi moji, toliko gramatičkih grešaka sam primetila, da sam svaki dan u čudu.
Udata sam. Imam i troje djece. Svi misle da imam skladan brak. Godinama raste moje nezadovojstvo. Slučajno upoznam mlađeg slobodnog muškarca ne nadajući se ničem. Samo imamo zajedničke teme.. Desile se dvije noći predivnog maženja i pružanja pažnje s njegove strane. Nikad ovo sve nisam doživjela. Em je dobro em sam zbunjena. Ne želim da prestane.
Uđem u prodavnicu, a ono muzej. Cijene hrane su toliko visoke da mogu samo razgledati i ne dirati ništa.
Razumijem da neki od 40 (i ja sam jedna od tih) izgledaju možda nezadovoljno, zabrinuto itd., ne svi ali naiđu momenti takvi svima. Ali žao mi je kad vidim mladu osobu od 20-30 da nema nimalo sreće na licu. Kao da je život isisan iz njih.