Živim u inostranstvu već dugo. Uglavnom, snašla sam se i uhodala i moj je život sada tu. Prošle godine nazove mene ujak sa zamolbom da pomognem njegovoj kćerki da dođe kod mene, nađem posao ...ja odbijem i sad me trača pola familije. Meni na grbači u stranoj zemlji u mom stanu ne treba osoba koja šmrče, puši džoint i povremeno ko zna šta radi. Ja stvarno ne znam šta je tu čudno što ja s njom neću nikakav kontakt, a svi znaju kakva je i šta radi.
Ne razumem ljude koji leti striktno ne izlaze iz kuće od 11 do 17 sati, jer bože moj, ubiće ih sunce. Ako neko ima alergiju, pa i da razumem, ali zdrave i prave ljude ne razumem. Kad onda uživaš u letu, i šta imaš od istog ako pola dana u kući provedeš? Ja jedva čekam leto kako bih što više vremena provodila napolju, išla na bazene, reku, jezeru, plivala i uživala u suncu. Da ne moram na posao, ne bi me mogao u kuću uterati.
Muškarci, u novoj vezi treba da se vi PRVI pošteno isprdite! Dosta mi je više zadržavanja zato jer je moj dragi, eto, pristojan.
Znam lika iz detinjstva ali se nikada nismo družili, viđali na nekim proslavama samo. Drži servis za klime, i pošto nemam njegov br. pošaljem mu zahtev za prijatelje, da ga pitam da ode do mojih i sredi im klimu. On me odbije i napiše "izvini, u dugoj sam vezi". Hahahhqhah!
Blago onima koji nikad nisu bili debeli i nisu bili na dijeti.
Muke žive..eto!
Muž mi je posle 17 godina braka izjavio da me ne vara jer ga...(pazi sad)...mrzi da se cima!!!!
Pre nedelju dana je umro moj ujak. Čovek koga sam obožavala do pre 10 godina, dok na nagovor ujne nije prekinuo kontakt sa svojom familijom i najrođenijim. Taj dan kad je umro osećala sam se jako čudno, onda me je stigla neka tuga… na sahrani nisam bila svesna šta se dešava, kao da sam u nekom filmu. Malopre sam gledala njegovu sliku, pretužno al bez ijedne emocije. Stranac. Majčin rođeni brat :(. Palim mu sveće kad god prođem pored crkve, da njegova duša nađe mir, da mu bog oprosti sve grehe imam potrebu da to uradim, boli me samo što je dozvolio da poslednjih 10 godina života ima samo ženinu familiju. Ljudiiii kad vas partner okreće protiv najrođenijih bežite glavom bez obzira! Ona sada želi da bude dobra sa nama… kao da se ništa nije desilo, kao da smo sa njegovom smrću stavili zarez od tačke i idemo dalje. Ne… ne… nije ni zarez ni tačka već velika praznina koju niko i ništa ne može da popuni.
Počela sam da odlazim i prekidam kontakt sa muškarcima na prvi “red flag”, bez objašnjenja. A ima previše pacijenata…jedan mi je pričao kako i dalje čuva gole slike od bivše, drugi je počeo da fura “žena je za kuću” glupost na prvom sastanku, jedan me je nakon 20 minuta razgovora uz kafu zvao u stan. Zahvalim se na pozivu, odem kući i blokiram. Stvarno me više ne zanima i nemam vremena da pokušavam odraslim ljudima od 25+ godina da objasnim zašto. Ne dugujem ja nikome nikakvo opravdanje, setite se malo kakve ste gluposti izgovorili pa se zapitajte da li je to normalno!
Kako sam ja glupa. Zvao me je pre 6 meseci prvi put. Zvaničan ton, hladan, odsečan, veoma stručan u svom poslu u tih nekoliko telefonskih razgovora sam videla da zna o čemu priča, ali sam zaključila onako za sebe … to je neki matorac, nadrndan, ide mi na živce. Kada je pitao mogu li doći do njihovog pogona rekla sam da će doći moj kolega da se ja ne bavim tim stvarima. I tako prošlo je skoro 6 meseci. Opet zove. Ton malo drugačiji ali za svaki slučaj me ne pušta, mora se znati ko je glavni. Sad ne pita da li mogu doći nego se najavljuje da će doći do naše firme pa eto bilo bi lepo da budem tu. Veliki kupac, znam ne mogu ga izbeći. Da skratim…zaljubila se na prvi pogled! Tuga samo što zbog posla naša veza je ravna nemogućoj misiji.
Posle dve godine studija mislim da ću da napustim fakultet (Medicina, Turska) i kad god pokušavam da pričam sa porodicom o tome oni izbegavaju, misle da tako mogu da me odgovore, ne daju mi priliku čak ni da iznesem svoje obrazloženje, uvek se vraćamo na njihovo studiranje i uspeh, čak i za vreme rata, dali su mi sve a ja ipak neuspešna.