Volim da se setim kako se u osnovnoj školi na kontrolnom jedan dečak javio da kaže razrednoj da drugi dečak prepisuje, a ona mu je (tom što se tužaka) dala 1 u dnevnik "za odnos prema radu jer za vreme časa ne radi kontrolni nego gleda okolo ko šta radi".
Bivši dečko je pored mene prisutne flertao s jednom curom na rođendanskoj proslavi i neki su to primjetili. Da napomenem, to je bio ženski rođendan s 15ak cura ali smo dobri prijatelji od slavljenice. Tek kasnije je došao još jedan dečko ali čak je i njemu bilo neugodno zbog njegovog ponašanja. Rekao je svojoj curi da mu izgleda kao da bi me mogao prevariti, što se na kraju i obistinilo. Evo ne znam što drugo reći osim kakvih izroda ima. Eno ga u Njemačkoj godinama i uspješno solira. Mi cure smo baš glupe kad se zaljubimo i neke preočite stvari ne vidimo 🥲
Imam neke baš jake tripove pa se tako "zaljubim" u neke random ličnosti poznate i manje poznate i to tako traje po nekoliko dana/sedmica/mjeseci. Najnoviji primjer je Adi Šoše. Već imam i pristojan broj godina pa mi je malo zabrinjavajuće.
Iz svake bitke i neprilike izašla sam jača, ali kao da sam svaki put izgubila neki dio sebe. Staru sebe nemam, novu sebe ne prepoznajem.
Čim neko uradi promjenu u svom životu tipa smrša, ošiša se ili nešto slično čime promijeni izgled automatski promijeni i mozak i ponašanje. Majke mi, koliko ljudi znam koji su bili da kažem sasvim obični a onda im se desila neka promjena i kao da su počeli da rade ono što su zapravo željeli da rade ali nisu mogli ranije jer nisu imali samopouzdanje.
Imam dva brata, oba su mlađa, jedan je godinu dana mlađi, drugi deset godina. Sa tim najmlađim sam uvek bila bliža....ali smo se svi nekako udaljili. Živimo u dva različita grada. Svi smo u vezama, ali tužno je to da više nemamo tu bliskost. Najmlađi je došao u grad gde živim i gde mu živi devojka. Videli smo se samo na kafi u gradu. Nije odvojio vreme samo za nas. I ne, nisam neko ko se nameće ili tako nešto...ali, zar nije normalno jednom u par meseci odvojiti vreme za sestru. Pogotovo što ona često ide kod njega. Tužno, kako se vremenom sve promeni, ali, odnos ne može da održava samo jedno. Neću se ni ja više truditi. Ali, teško mi je kada vidim kako se neka braća lepo odnose prema sestrama. Kada jednom naše mame ne bude, mislim da ću biti "sama" i pored njih.
Snaja od bratanica pravi kopije drugih devojčica i uništava njihovu individualnost. Moraju da budu uštogljene princeze, da nose roze, da se raspravljaju s drugom decom da su najbolje, moraju da imaju dugu kosu, moraju da kupuju ono što je in na tiktoku, sve mora in, trendy, fensi, čak su počele da izvrću jezik i oponašaju one tiktokerke koje svi ismejavaju, rečenice su im uvežbane i napamet naučene. Bratanice nemaju 2 posto prirodnosti i spontanosti! Kad ih nešto pitaš, gledaju majku šta će da im suflira. Ovako, u njenom odsustvu ćute. Ranije sam se cimala, sad ne reagujem, ali neopisivo me nervira ovo, eto!
Tolika je hemija bila između mene i bivše.. malopre sam joj video parkiran auto i toliko sam se naložio..
Muči me nesigurnost u vezi. Dečko mi ne daje nijedan razlog da budem nesigurna, ali svaki put kad odputuje, uhvati me osjećaj nesigurnosti. Ako mi ne odgovara dovoljno brzo na poruke, naljutim se, ako mi ne pokazuje dovoljno pažnje, naljutim se. Znam da je u meni problem, pomagajte ljudi!