Gledamo neku stranu seriju, brat, njegovi drugovi i moje drugarice, naš kum oženjen i duplo stariji od nas i naša baba. Priča je o tome da je neka klinka krenula u srednju i došla u grad da živi kod sestre i zeta. Radnja snimljena po istinitom događaju, zet i klinka se smuvali i sestru vređaju u zdrav mozak. Uglavnom gledamo i komentarišemo i kum koji je oženjen po komentarima podržava varanje u smislu kaže da ga žena ne bi uhvatila da je hotel platio kešom a ne karticom. Bratovi drugovi isto podržavaju varanje, samo mi je jedan drug privukao pažnju u smislu pa imaju dete, e budale, nemaju svađe i ne razvode se, idiot je vara…jbt tačno bi preporučila svakoj devojci da gleda seriju sa momkom da ga testira da li je za ili protiv varanja i da li daje savete kad glavni glumac omane i na ivici da ga žena otkrije.
Tako je. Imam 5 drugarica, ali ta jedna vredi kao zlato jer me zna u dušu i sa njom sam to što jesam bez pretvaranja. I to već 18 godina 🙂 Hvala Bogu!
Porodila sam se pre par meseci i pre nego što smo postali roditelji obožavala sam svoga muža. Sada, imajući u vidu koliko se ja dajem za bebu, noću ne spavam i da sam dojila bukvalno non-stop jer je beba bila mala, a da se kod njega skoro ništa nije promenilo osim što je dobio dete (sa kojim je počeo da se bavi tek kada je napunilo 3 meseca), osećam kao da želim drugo dete ali ne sa njim. Kad kad je spremio ručak ali to je sve, sve je i dalje na meni, sve u kući a on igra igrice. Kad se posvađamo, sve ga manje poštujem i sve manje stvari želim da radim za njega (peglanje stvari i sl), jer nisam tražila maksimum od njega, bukvalno samo da je žrtvovao malo svog slobodnog vremena kog ima kao i pre, ja bih bila mnogo odmornija i manje nervozna.
Kako ste preživeli prve dane u drugoj državi? Selim u Švajcarsku uskoro i treba mi savet.
Nema boljeg osećaja od toga kad se gledaš sa nekim i sve vam je jasno. Jednostavno se razumete. Bolje od seksa.
Izvadili su mi matericu zbog postporođane komlikacije. Prošlo je 3 godine. Ljudi kojima sam o tome pričala, ponekad me pitaju da li ću rađati još dece. Stvarno ne znam da li su oni zaboravili na to što se desilo ili žele da me na taj način povrede jer mi je to bolna tema. Ili su jednostavno postavili to pitanje brzopleto, ne razmišljajući šta se desilo ranije.
Ima dana kad sam baš duboko mračan i bez sreće, nekako se useli u mene neka propast, tada sam odvratan prema svima, povređujem sve oko sebe zbog te nervoze, inače sam ok lik, ali jednostavno nekad kao da nisam normalan, ubija me to a ne mogu da kontrolišem, loš sam prema ljudima koji to ne zaslužuju... Bude mi krivo posle....
Ako upoznate nekog i svidi vam se kao osoba, družite se, baš zavolite tu osobu ali nemate seksualne pretenzije, da li je to zaljubljenost? Još ta osoba ima skladnu porodicu, dakle nema ničeg višeg od druženja, ali ste opčinjeni ličnošću.
Dojadilo mi je da slušam ljude kojima je upala kašika u med o tome kako se nisam dovoljno trudio.
Drugu priču bi vrteli da ste iskusili 5% onoga kroz šta sam ja prošao.
Frustriran sam, negativan, nezahavlan na životu koji imam (nije neki, fali mu štošta, ali bilo je i gore kad sam bio mlad i pitanje je šta me tek čeka), smotan, nesiguran i izgubljen. Ne znam kako da promenim svoju sitauciju, umoran od svega, nezadovoljan, bezvoljan. Mrzim svoj posao, a naročito kolektiv, na faksu mi je ostalo nekoliko ispita i nikako da se namolim da ih dam, a ni strukom mi se ne bavi preterano. Propalitet sa 24 godine.