Odvratno mi je kad neko svako malo pije do te mere da se usvinji, devojka pogotovo.
Mislim da je jako lako uočiti da li je muškarac zaista zainteresovan, ali ih mi žene nekad pravdamo jer nam se jako sviđaju, pa nalaziko svakakve izgovore. Ako ti se muškarac ne javi prvi, nije zainteresovan. Ako ne inicira da se vidite, nije zainteresovan. Ako te pusti da platiš kada ste izašli nije zainteresovan. Znam da je ovo poslednje kontraverzno, ali muškarac kome se zaista sviđate vam ne bi dopustio da platite, jer želi da ostavi lep utisak. Volela bih da sam se sama nekad služila ovim savetima, uštedela bih sebi i živaca i vremena.
Idu mi na yaya ovi ekstroverti što bez društva, druženja, društvenog statusa i tuđeg mišljenja ne mogu ni u wc da odu. Ne kažem da treba biti pustinjak, ali dajte se malo saberite. Znam osobe koje bez društva ne mogu da odu u teretanu ili pozorište.
Ne uništava vezu samo prevara, već i lenjost. Kada prestaneš da izlaziš sa njim/njom jer ti se nigde ne ide, ne praviš više iznenađenja i male porukice jer misliš da je to glupost, ne izjavljuješ ljubav jer misliš da se to podrazumeva… udaljavaš se od partnera a da to možda ne primećuješ.
Redovno idem na pedikuru, manikuru i feniranje, plaćam ženu da mi održava stan dva puta sedmično. U braku sam, ne ležimo na parama, radimo oboje, ali ovo sam postavila kao prioritet koji si očigledno mogu priuštiti. Ne smatram da je išta od ovoga za osudu, ali sam znatiželjna da vidim šta balkan smatra ;)
Logika moje supruge: kakav lep dan, ajde da se posvađamo!
Poruka za mlade ljude, uvek pokušajte da radite ono što volite ili ako imate neki san pokušajte da ga ispunite.
Meni su govorili da ja nisam za inostranstvo, necu se snaći. Naučio sam strani jezik otišao u inostranstvo zarađujem dobro, vozim skup auto, radio sam na sebi.
Imam 27 godina i i osećam se izgubljeno u vremenu i prostoru. Završila sam master i radim u struci, pronalazim se poslovno i želim da uživam u životu. Sigurnija sam i ispunjenija nego ranije, ali sam i neiživljena. Samo bih putovala, izlazila i upoznavala razne ljude. S druge strane moja generacija zasniva porodicu, moje sestre su dobile prvo dete već pre 25, a ja sam tek sa 25 imala prvi odnos. Ne bih da kao moja majka dobijem dete u kasnim tridesetim, jer znam kako je teško gledati roditelje kako stare, ali sad niti imam s kim niti želim nešto tako ozbiljno. Pokušavam da se ne poredim s druguma i ne paničim jer "kasnim" za svojom generacijom, ali nekad je stvarno teško.
Ne sećam se kada sam neki film uspela ceo da odgledam do kraja, bez pauze/gledanja nečeg drugog na telefonu.
Ja uopšte nisam svesna kako živim u miru. Kada vidim ove današnje veze i haos koji prave. Uopšte tu ne pripadam. Sve veze su mi bile mirne. Ne znam iskreno kako neko bude u onim ultra toksičnim vezama..