Samo želim da dođem sebi i budem kao pre. Uništio me je raskid i otkaz na poslu. Odavno se ničemu ne radujem kao nekad, čak ni onoj jutarnjoj kafi. Prosto se rastužim što sam se probudila, ali guram nekako. Uskoro idem na neke razgovore za posao i nadam se da će se sve rešiti. Nisam znala da sa 27 mogu da budem ovako umorna od života...
Redovno kad mi neki muškarac pošalje zahtev za prijateljstvo, ukoliko je profilna slika dvojica ili više njih, uvek se ispostavi da je profil od najružnijeg sa slike. 😁
Na poslu sam se, sasvim neočekivano, zaljubila u Marka, mog šefa – čoveka koji je oženjen i ima dete. Pokazivao je da mu se dopadam na suptilan, ali snažan način. Bio je pažljiv i nežan, brinuo je o meni – pitao da li sam gladna, da li mi je hladno, da li sam umorna… Te male stvari su mi značile više nego što je mogao da nasluti.
A ja sam, jer sam znala da ima porodicu i jer su mi osećanja iz dana u dan postajala sve dublja, počela da se ponašam hladno i da krijem ono što mi je srce govorilo. Razum me je zaustavljao, ali emocije nisam mogla da ugasim.
Teško mi je što se sve ovako završilo. Svakog dana mislim na njega. Nedostaje mi njegov glas, pogled, pa čak i ona naša obična kafa i kratki trenuci koji su meni značili ceo svet. Kajem se zbog propuštene prilike i ne znam da li je sve to bila samo varka ili sam mu se zaista dopadala.
Ako vidiš ovo, javi se… da još jednom popijemo kafu zajedno ❤️
Puno mi je srce kad vidim sestru, zeta i sestričinu zajedno. Deset godina su zajedno, sve od 0... Svi u okolini ih znamo kao najskladniji par, oboje pametni, kulturni, dobri ljudi, a mala je miks onog najboljeg od oba roditelja. Prosto da poželim i ja da imam porodicu jednog dana, iako nisam nešto još uvek taj tip, nemam sreće u ljubavi i čini mi se da sam puna nekih trauma. Tako da ne mislim da ću biti te sreće, ali njih kad vidim bude mi toplo oko srca.
Smatram da su jedinci sebični i dosta dručkiji i po drugim stvarima od nas koji imamo braću i sestre pa nek priča ko šta hoće. Jednostavno nisu naučili dijeliti, dati, pričekati, biti strpljivi i mnogo su egoistični.
Moja ćerka je u vezi sa oženjenim čovekom koji ima dete. Nisam je tako vaspitala.
Učila sam je da poštuje tuđe brakove i porodice, da nikada ne bude razlog nečijeg bola. A sada je baš to postala. Kao majka, razapeta sam između ljubavi prema njoj i svojih vrednosti.
U očaju sam poslala poruku njegovoj ženi. Ne iz osvete, već jer sam smatrala da ima pravo da zna. Možda sam pogrešila. Možda sam prešla granicu. Ali nisam mogla da ćutim.
Da li je majčina dužnost da ćuti i podržava, ili da kaže kada misli da je dete krenulo pogrešnim putem?
Imam 31 godinu, juče mi je žena u marketu tražila ličnu kartu jer sam kupovala dva paketa od po 6 piva i 3 litra vina za goste. Generalno ljudi misle da sam baš mlađa, kad me vide s djecom misle da smo sestre, ali ovo još nisam doživjela.
U vezi sam sa devojkom iz hraniteljske porodice, i generalno izbegavam da pričam mnogim ljudima da je ona iz hraniteljske porodice, da nije u dobrim odnosima sa njenim roditeljima i da nije u kontaktu da je situacija malo specifična. Pitam se da li je sudbina da mi je dodelila baš meni takav slučaj, njeni hranitelji duše od ljude međutim pitam se da li je još neko u vezi sa takvom devojkom tj iz takve porodice ili sam izuzetak, naslušao sam se raznih priča upoznao mnoge hranitelje i ljudi koji rade u centru za socijalni rad i ne znam ni sam da li sam srećan čovek, a devojka je mnogo dobra i voli me.
Koristim Tinder da upoznam žene za seks i vrlo sam iskren povodom toga. Neki ljudi me kritikuju da je to besplatna prostitucija, ok, onda sam ja tim ženama besplatan žigolo i svi srećni, ne vidim problem?
Rejvovi su me oslobodili. Prvi put sam se osećala slobodno da igram i obučem se kako želim, da pričam sa nepoznatim ljudima. Uživam u tehnu i ne konzumiram narkotike, ali kad pomenem da volim te žurke ljudi me gledaju čudno. Malo mi je krivo zbog toga, ali kao da tamo upoznajem verziju sebe koja se dugo krila zbog osude i nesigurnosti.