Imamo prijatelje, koji su u braku, stalno se takmiče da je njihovo sve najbolje i da su iznad ostih. Stalno su priče o ciframa na računu, putovanjima… komentarišu druge koji ne putuju, ne nose skupo. Pri tom su oboje lijeni i što i uspiju skrpiti, uspiju zahvaljujući jer im roditelji pomažu i ako imaju preko 30 godina. Onda naiđe period kada se naprave ludi i dođu bez imalo blama da traže da im se posude pare da prežive do kraja mjeseca. Ako im ne pomogneš oni se bez blama takođe naljute i pričaju svima kako ih je ta osoba razočarala i kako nemaju nikoga da se oslone na njega u životu. Prosto za nepovjerovati…
Ne znam da li još neko ovo radi, ali ja krijem slatkiše od muža. Od kad živimo zajedno sve što vidi slatko, to mora da se pojede taj dan. Sto puta svo vodili svađu oko toga da ne može sve sam da pojede, da mora da podeli, jer ne živi sam. Inače je odrastao sa sestrom, nije jedinac, ja jesam pa opet znam za osnovni red. Ne razumem to, kao da je željan svega, tako se ponaša. Čokolada od 300 grama pojedena za 2 dana, ne može da se ostavi,isti dan otvorena. Nema ono da kupim slatkiše pa da stoje kada nam se jede nešto slatko, to sve odmah mora da se otvori. Kao da živim sa kantom, a ne čovekom. Zato meni kad se jede nešto slatko ja moram negde da sakrijem, gde on neće naći.
Imam devojku već 2 godine i volim kao nikoga do sad, ali problem je što je romkinja i moja majka je nikada ne bi prihvatila. Bukvalno bi sve prihvatila pre nego to, zato ne zna za našu vezu, a čak sam je i verio pre neki dan. Otac zna i misli da je najbolje da ne kažem majci. Pokušao sam jednom kroz priču da joj proturim kako sam upoznao jednu devojku, ali čim sam rekao da je romkinja odmah je rekla nikako, ni blizu, samo preko nje mrtve, da bi pre umrla nego da me vidi sa njom. Moja majka je divna žena i mnogo je volim, ceo život je žrtvovala ta porodicu i jako mi je teško da odlučim šta da radim.
Bolje što sam radoholičar, nego da sam alkoholičar. Kad me neko pita šta ima uvek kažem "evo, radi se".
9 godina volim istog čoveka i mislim da nikad neću prestati čak i ako ne budemo nikada zajedno.
Užasava me kada muškarci pričaju kako su žene lenje, neće brak i decu... Gledam jedan kaže zašto nismo sa decom nego radimo. Evo ja da ne radim da radi samo muž ne bi imali da jedemo logično. Imamo stambeni kredit da bi jelte imali gde da živimo, a i da nemamo plaćali bi kiriju pa mi dođe na isto. Deca mi moraju u vrtić jer mora neko da ih čuva dok mi radimo. Poslovi u kući se dele jer oboje radimo i nije u redu da on sedi kad dođe sa posla, a ja samo da radim. Ne živimo u vremenu gde žena može sebi i porodici da priušti da ne radi, znate li kakve su plate. Rado bih ja ostala kući, čuvala decu i radila kućne poslove dok muž radi, ali ne može nije izvodljivo. Onda zašto žene neće brak, a očekujte od njih i da radjaju, rade, obavljaju kućne poslove i po potrebi idu u vojsku za njih. I onda kažu kako mi želimo jednakost, ne ja ne mislim da smo jednaki niti ćemo ikad biti jer smo drugačiji, ali zaslužujemo ista prava i obaveze.
Najsavršenije lokne mi napravi ZNOJ. Npr. posle treninga kad pustim kosu pred tuširanje... Au... Savršen oblik, savršen "pad" , ne mogu da verujem. Nijedan proizvod niti tehnika mi ne pomažu da dobijem baš takve lokne.
Imam 30 godina i nemam nikakvu slobodu od majke, ne da mi da putujem sama jer misli da će me otet....
Imam jedno pitanje za osobe koje imaju najboljeg druga ili drugaricu. Evo, pošto se vi ne slažete sa onim kad neko kaže da muško-ženska prijateljstva ne postoje, osim ako je neko naklonjen istom polu ili je ružan. Evo, da izuzmemo to sve, primer, vi nemate emocije prema drugu ili drugarici, a kako možete da znate da on ili ona ne oseća nešto prema vama? Kako? Čitate misli? U svoje ime možete da pričate i pišete jer znate šta i kako osećate, ali kako možete da vi budete ubeđeni u nešto što nikako ne možete znati? Koliko samo ima osoba koje se prave i drže se na distanci, plaše se da priznaju emocije da ne bi pokvarili prijateljstvo, tobože su u vezama/brakovima, a sa druge strane se lože na te prijatelje.. znam za brdo ovakvih slučajeva. Ja sam ubeđena da nema teorije da provodiš sa nekim toliko vremena, a da se jednoj strani ne jave emocije..samo ako si lošeg izgleda ili nastran to druženje može trajati. Ko se ljutio, ljutio, to je moje mišljenje. Svako ima svoje.