Ako ne odem da spavam najkasnije do 2 ujutru, sutradan ne znam ko sam.
Koči me to što mene ispunjava dodir u smislu zagrljaja, dubok pogled u oči i kvalitetan razgovor. A meni se čini da je tebi ovaj razgovor ovde dovoljan. Onda se postavlja pitanje čemu sve ovo? Prosto te ne vidim i sve manje imam želju da uđem ovde i bilo šta odgovaram. Meni je stalno potrebna mentalna stimulacija inače mi je osoba dosadna. Sa moje strane je baš sve uradjeno to znaš i bez da kažem. Ne želim više da se zadržavam u ovoj energiji. Ukoliko nešto konkretnije ne uradiš u smislu poruke ili razgovora ja se viŝe neću ovde pojavljivati. Primetićeš to od sledeće godine.
Po struci sam medicinska sestra i razmišljam o promjeni karijere… U srednjoj sam se malo zaletila i shvatila sam da ipak to nije za mene.. Maštam o nekom poslu u uredu i ponekad remote.. Da mi je ekipa top i da nisam odgovorna za ljudski život… Eto iskreno.
Stric se skoro oženio, i on i strina se mnogo vole. U srednjim tridesetim su. Petnaest godina je stric stariji od mene. Ali, drugačiji su od nas mlađih. Ja i devojka uvek moramo da sedimo jedno pored drugog, oni sednu nekada odvojeno, on priča sa jednom ekipom, ona sa drugom. Retko se ljube u javnosti. Stric ju ne zadirkuje. Više podsećaju na moje roditelje koji su dvadeset godina zajedno, nego na par koji je u vezi bio tri godine, i od skoro su u braku. Kada sam to rekao ocu, rekao je da su zreli, da je njihova ljubav mnogo jača, nego kod dvadesetogodišnjaka, da se vole i poštuju puno, i da je ljubav drugačija u kasnijim godinama.
Počeli su mi govoriti da nije zdravo koliko se družim s majkom, a koliko je dovoljno da bude “zdravo” to što volim provoditi vrijeme s njom dok mogu??
Logoped sam i ne volim svoj posao, teško je živeti u znanju da sam baš sve omašila.
Kao mali sam gledao Tesnu kožu i video kako Dimitrije Pantić ustaje za posao u 06:10 i mislio se koliko je to jezivo. Eto mene 20 godina kasnije, ustajem u 05:30. A vi kako ste?
Ne shvatam ljude koji imaju prosečne plate (500€, manje-više), a kad odu negde, prozivaju druge i ponižavaju ako nisu otišli. Npr. odu do BG ili Novog Sada, pa onda kažu kako to neko ne može da priušti? Ne kapiram? Svako može priuštiti da ode do NS ili BG. Čemu te prozivke? Valjda im krivo što ne mogu dalje od BG da odu, kao ostali, pa se teše ovim. Što u istoj rečenici ponize neko, pa kažu bili su do NS, ali to ne može svako priuštiti. Ovo kad sam čula i ispričala prijateljici koja putuje u Italiju, Norvešku... Samo se nasmejala devojka. I ostalima kojima sam pričala, ljude se smeju. Užasni su mi ti kompleksi.
Odljubila sam se kad je obrijao bradu. Nisam znala da je toliko ružan.
J*balo vas vrednovanje prijateljstva po čestitanju rođendana.