Kada sam se upisala za frizera, zamoli me mama da je isfeniram. Inače nisam htjela da budem frizer ali eto ona me natjerala. Mama ima gustu kosu do ramena, i krenem da je feniram (a pojma nemam kako). I kad sam završila sa feniranjem, pala sam na koljena od smijeha jer joj je kosa izgledala ko u crnaca sa afro frizurom iz 70ih. Ko Bob Ros npr. Ogromna kosa, ko da ju je zdrmala struja! Ona je naravno psovala sve po spisku, od sunca, neba itd..a ja plačem od smijeha na podu.🤣🤣🤣
Mnogo zaboli što primetim da su roditelij sve stariji i slabiji kad god dođem kući. Radim u drugom gradu i ne dolazim tako često, pa lakše primetim te stvari. Zbog toga me svaki dolazak i raspoloži i mnogo rastuži. Ne znam šta ću kad ih ne bude.
Odrasla sam osoba a moja svjest je zaglavljena između 5 razreda osnovne i prvog srednje. Ušao sam nespreman u odraslo doba.
Počela sam da snimam kad sam u društvu i srećna. Samo na par sekundi uključim snimanje govora dok se smejemo ili pevamo, čisto da zabeležim trenutak i atmosferu. Znam da će mi to biti mnogo drage uspomene.
U firmi u kojoj moj muž radi, igrali Secret Santa. Koleginica koja ga je izvukla se toliko potrudila oko poklona, da od tad mislim da nečega između njih ima.
U srednjoj skoli mi je jedna cura iz viših razreda dala jedan jako ružan komentar za nos. To je došlo do mene preko druge osobe a vjerujem da nije izmislila jer nema smisla kad se sve zbroji. Dan danas joj to nisam zaboravila i mislim da nikad neću, valjda jer se nismo ni poznavale ni ništa a nekako je sebi dala za pravo tako komentirati. Mislim da će mi uvijek biti u ružnom sjećanju. Znam da je ovo ružno od mene i da govorim iz te neke ljutnje, ali što je najgore ona ima stvarno povelik nos. Možda je zato i gledala u tuđe. Eto, imam ružno mišljenje o curi koju nikad nisam ni upoznala i jbg.
Zašto se većina muškaraca danas plaši veze i braka?
Sve se svelo samo na požudu i ništa više.
Ušla sam u kabinu da isprobam košulje i videla koliko sam ružno građena i koliko mi sve ružno stoji. Premršava sam i sve visi na meni. Znala sam sve to i pre toga, ali nekako guraš dalje, zaljubiš se i umisliš nešto.. da je moguće da te neko voli takvu kakva jesi. U tom trenutku, u kabini se sve nekako srušilo. Shvatila sam da mene ovakvu niko ne može voleti.. i to je jednostavno tako.
Još uvek čuvam njene nošene gaćice i kad sam usamljen, njušim ih i stavljam u usta. Nedostaješ mi.
Ne znam kako drugi ljudi vode računa o novcu, ali ja to baš nisam naučen. Puna kuća mi je vitamina, hrane, raznih proizvoda, uređaja, alata, koji su upotrebljeni jednom ili ni jednom. Hrpa voća i hrane se baca, hrpa vitamina i dodataka je sa isteklim rokom, koja se tek treba pobacati. Podrum je pun, tavan je pun, ostave su pune. Mi imamo kamion stvari za izbaciti, a većina toga nam nikad nije ni trebala. Tačno razmišljam da prebacim kupovinu hrane i kućnih potrepština na suprugu i da ne idem u prodavnicu uopšte, niti šta da kupujem više.