Patim za bivšim dečkom već godinu dana iako je on narcis i manipulator. Želi da sam tu, piše mi, javlja mi se a ne želi ništa samnom. Ovo mi se prvi put dešava i ne vidim izlaz. Volela bih da ga nikad nisam upoznala. Fali mi moj mir.
Prvo me je pre par godina i dva dobra dejta ostavio bez poruke i objašnjenja. To sam prebolela, ali me povredilo jer me je baš privukao. Kad sam se skroz ohladila posle 6 meseci se javio sa željom da probamo ponovo. Rekla sam ajde, jer sam bila solo. Za par meseci koliko smo pokušali da budemo u vezi nisam mogla da se vežem (na daljinu smo bili), dok je on odjednom postao savršen muškarac. Ostali smo u nekom da kažem drugarskom odnosu, gde smo se čuli s vremena na vreme. Komunikacija se završila kukavički, nije odgovorio na poruku, jer je našao novu curu. Razočarao me je, jer sam mu pre svega kao prijatelj podrška velika bila. Neka je on nastavio, to nije problem, ali mogao je bar da mi saopšti kao čovek da je našao nekoga.
Nakon 10 godina veze od toga 3 braka shvatam da sam se udala za nesposobnog tipa kojeg moralno guram od početka i u čije sam kvalitete čvrsto vjerovala. Ostao mu jedan ispit, nikako da položi. Posao mu ne ide, bliži se otkaz, poslao 20 prijava niko se ne javlja. Kredit ne možemo dići jer nema ugovor za stalno, živimo kao podstanari imamo 2 djece. Ja fakultet, stabilan posao kod privatnika, plata solidna. Imam ogromnu ljubav prema njemu ali mislim da nam je život u Božijim rukama, jer ja nemam više snage.
Obožavam ženska stopala u letnjim danima kada se nose haljinice i sandale sa otvorenim prstima, bukvalno uživam kad vidim lepo sređene prste na nogama, ljubim ih u mislima, grickam, svašta nešto, ne znam da li je to pogrešno ili perverzno ali jednostavno volim.. A tek starije zrele dame, koje imaju predivna stopala jake noge, fenomenalno!
Udajem za čoveka sa kojim sam 6 godina u vezi. U tih 6 godina retko kad su se dešavale svađe, svi su nam zavideli kako funkcionišemo. Ne znam kako je došlo do toga da smo odjednom počeli da imamo česte svađe i prepirke toliko da dovedimo brak u pitanje. Danima plačem, počinjem da sumnjam u sve, ne znam šta se odjednom desilo i sve krenulo nizbrdo...
Tri puta su me ispalili za napredovanje kad sam stvarno imao volju i trudio se. Onda sam rešio da me baš briga za to, kad su već u stanju da nude ljudima koji su mesec dana u firmi, a mene koji sam godinama ignorišu, i pogodite šta? Tek kad sam pustio to niz vodu, ponudili su mi obuku. Prvo nisam hteo prihvatiti, ali smučilo mi se više da nepismeni i ulizice napreduju, pa sam u inat svima koji me mrze pristao, a i da bih skrenuo misli sa usamljenosti i nekih drugih problema. Trudim se da se ne nadam i ne očekujem previše da se opet ne bih razočarao, a već sam pod stresom šta ako stvarno dobijem tu odgovornu poziciju u firmi? Nisam pametan. Problem je nedostatak samopouzdanja i depresija, kao da želim da dokažem i sebi i drugima da mogu, kao da ću time ispuniti prazninu koju osećam. A ustvari bih bio srećan i na ovom radnom mestu da imam prijatelje, ljubav...
Lik me zna iz viđenja, dodao me na fejsu, počeo da me muva, deli komplimente. Dogovorimo se da se uskoro vidimo. Par dana posle toga ja vidim on stavio profilnu sa devojkom. Da li je moguće da su ljudi toliko jadni...
Devojkama koje traže da momak ima svoj stan i auto neko mora da objasni sledeće: Ako on sve to ima, vi se useljavate sa dva kofera. Ukoliko brak ne funkcioniše, sa ta dva kofera i izlazite iz NJEGOVOG stana. Bolje je da stan kupite sa mužem po pola, na kredit ili za keš, jer ako sutradan dođe do razvoda, polovina svega što ste stekli je vaše. Onda ne morate da se vratite kod mame i tate, ili da trpite da vas tuče i vara, jer, eto, nemate gde.
Već nekoliko meseci se pretvaram da studiram, a u stvarnosti radim. Mojima nisam imao snage da kažem da sam batalio fakultet jer su uvek forsirali školovanje kao jedini pravi put. Znam da bi se posvađali sa mnom, možda čak i prekinuli kontakt, a to ne želim.
Zato sam počeo da ih lažem – izmišljam ispite, ocene, priče sa faksa... Sve pare koje mi pošalju za skolovanja ja diskretno prosleđujem bratu, da bar nešto ostane čisto. Nije mi lako, nosim se s tim svakog dana, ali za sada mi je mir važniji od istine.
Prijavio sam čovjeka (putem aplikacije policije) za nepropisno parkiranje i sad me grize savjest i osjećam se loše.