Sedam godina smo zajedno, od toga već šest i po redovno imamo odnose. Sve je super, hemija postoji, ali orgazam niti sam videla niti znam kako izgleda. Više ni ne znam u kome je problem.
Sve, ali bukvalno sve što sam rekao da ne bih nikad uradio uradio sam. I kome god da sam se nasprdao za najmanju sitnicu vratilo mi se isto ili čak i gore.
Najnapornije osobe su one koje su čitav život bile debele i onda smršaju. Kao da automatski zaborave sopstvenu gojaznost i osuđuju svaku osobu koja se malo ugojila ili koja je debela.
Kad sam bila mala i prvi put od tate čula riječ "išijas", mislila sam da je to vrsta psa. Pa sam tatu pitala hoće li mi dovesti išijasa da se igramo a on se počeo smijati i rekao "hoću, sine". 🤣 Par dana nakon toga mi je donio štene.😉😏
Ne znam kako da objasnim roditeljima da se hronična usamljenost mlađih generacija neće rešiti sedenjem u kancelariji. Da kolege nisu prijatelji, već u najboljem slučaju poznanici koji neće spletkariti protiv tebe iz čiste dosade i zlobe, a da je upoznavanje partnera van interneta skoro nemoguća misija. Ne koristim mreže za upoznavanje, lično ne vidim sebe u tome, ali nemojte mi pričati priče o kursevima i sličnim glupostima. Idem na kurseve jezika od detinjstva. Način na koji smo komunicirali kao tinejdžeri i sada je nebo i zemlja. Na koji god kurs, čega god da sam otišla, ti ljudi samo hoće da odrade to što imaju i odu kući. Niko ni sa kim zapravo ne komunicira. Ako je neko društvo kojim slučajem i opstalo, priča se svodi na zajedničkom gledanju u mobilne. Naravno, čast retkim izuzecima.
Najbolji drug mi se naljutio jer sam objavila na Instagramu sliku gdje sam gola u kadi punoj kupke. Na slici mi se ne vidi ništa što ne smije da se vidi. Međunožje mi je ispod kupke, a grudi sam prekrila rukom.
Rekla mi je da cijeni iskrene ljude koji se ne stide reći što misle i ne igraju igrice. Na prvom spoju priča skoro cijelo vrijeme o svojem bivšem. Kažem sebi u redu početna trema, imala je loše iskustvo pozvat ću je na još jedan spoj. Na drugom spoju opet priča o bivšem. Na kraju spoja ja joj se zahvalim i kažem da nije djevojka za mene, da se ne vidim s njom i da se ne želim više viđati. Ona se počne derat na mene da smo svi isti i samo gledamo kako da dobimo onu stvar. Nije klinka u 30-ima smo oboje.
Tako bi želela da se ljubim sa nekim dečkom, da se držimo za ruke, da pričamo o svemu, da mu se sviđam jako i da se on meni sviđa.. Volela bi da nađem nekoga sličnog sebi. Toliko dugo sam sama...
Imam problem sa poslovima, gde god radim dobijem otkaz jer ne mogu da istrpim nepravdu, ne znam šta da radim jače je od mene.
Moja svekrva radi i ženske i muške poslove i očekuje da jednog dana i ja budem kao ona, ali se to neće desiti. Ako nemam muškarca za muške poslove, meni muško ni ne treba, aj zdravo!