Sviđa mi se momak sa kojim ne mogu da budem... nismo drugovi a nismo ni par uvjek smo nešto između... Ne znam što da radim kako bih definisala taj odnos jer počinjem da se zaljubljujem a ne mogu da reagujem ako je on sa drugim djevojkama..
Imam 38 godina, dvoje dece i udata sam. I napaljena sam kao nikad pre. Masturbiram bukvalno svaki dan i od skoro sekstujem i šaljem svoje slike i snimke nepoznatim muškarcima i to me jako pali.
Želim samo da me netko voli, cijeni i poštuje. Da ne moram svaki put ponavljati istu priču. Da skupa rastemo. Ako ja promijenim što ti smeta a ti ne, uporno po svom i na kraju svaljuješ krivicu i problem na mene, nema smisla. Umorna sam već od toga. Eto, pišem tu jel se nemam kome povjeriti bez da me se ne razapne...
Kad god izlazim sa drugaricama na piće niko mi ne prilazi. Nakon 8 god od prekida veze izađem s drugim momkom odem do wc-a i odmah neki momak pita za instagram.
Na ličnoj karti sam ispala kao neka utvara, mislim da bi se svako prepao. Ne znam da li je do toga što me je žena slikala i to jako loše. Prošli put me je slikao čovek i slika je izgledala dobro. Mislila sam da ne može gore od te slike ali ovo sada je horor, izgledam kao da nemam vrat na slici uopšte, toliko je mračna. Išla sam ulicom i smejala se sama sa sobom kad sam videla sliku.
Otac mi je preminuo dan nakon moje svadbe. Muž, koji se inače bavi poljoprivredom, obećao je da će biti uz mene makar nedelju dana, inače radi sa ocem i bratom pa bi oni mogli malo više da povuku dok nije tu. Međutim bio je tu na sahrani i sutradan, i već sledeći dan je navodno moram da ide da radi pod izgovorom kako život ide dalje i posao ne sme da trpi. Inače, imamo i malo dete pa sam ostala sama sa njim po cele dane, nisam mogla ni da tugujem kako treba jer sam morala da budem srećna i prisutna zbog deteta. I toliko o našem braku i podršci...
Imam problem s roditeljima čitav život. Sad, kad sam odrasla 28 godina, završen fakultet, radim, verena i dalje sebi daju za pravo da komentarišu i miniraju svaku moju odluku. Verenik i ja planiramo venčanje, ali posto smo u stisci s novcem, nećemo da tražimo niti nam iko i nudi, rešili smo raditi dodatne poslove posle redovnih. Mojima je to haos, užas, poniženje, da sam jadna što nisam našla muškarca koji je bogat ne bi ih sramotili ovim drugim poslom (dostava hrane), kako neću imati vremena ni za šta, neću nikada biti kući, da su mi sve odluke glupe... Ja zaista ne znam više šta raditi.
Devojke mi nikada neće biti jasne, inicira kontakt i kada se zainteresujem za nju ona počinje da me izbegava, ne otvara poruke i kad otvori ne odgovara po par sati, izbegava da se vidimo osim kad nema šta drugo da radi, pri tom nisam nikada bio grub jednostavno sam se ponašao drugarski, i onda kada vidi da si zainteresovan automatski otpadaš, nisam zaljubljive prirode ali kad se zaljubim pa mi se to desi lomim se mesec dana da dođem sebi, stalno mi se to dešava skoro pa svaki put kad mi se neko svidi, zašto je to tako?
Pita mene moje dete od 15 godina da li će morati da slavi 18. rođendan ko svadbu? Pogledam muža i iz topa odgovorom, ne sine, bože zdravlja poćićemo na ručak sa babama, dedama i tetkama, a onda ti povedeš drugare na večeru u neki restoran sa muzikom, lepo se provedete… mama i tata sve plate i razvezi drugare po kućama… jel može tako? Meni je to idealno, al izgleda da sam vrsta u izumiranju.
Prvi iz društva sam se oženio i dobio dijete. Naravno da me nisu razumjeli da neću izlaziti kao prije, naročito za blagdane. I bilo im je čudno da neću negdje ako nam je dijete bolesno, kao “pa mama je s njim”. Ipak, nalazili smo se povremeno, išao sam i 2x s njima na more jer imam sjajnu ženu koja mi vjeruje i zna da je volim vise od života, a i nikad nisam bio čovjek koji vara. Međutim, kako su prijatelji nalazili djevojke tako su se povlačili iz društva i nalazili stotine izgovora. Sad mi je žao da sam se ikad i trudio dokazati im da “nisam papučar” jer su ispali baš djetinjasti. A i ja jer sam nešto dokazivao. Srećom, imam ženu koja se nikad nije ni trudila da nešto zabrani. Sad znam da sam izabrao najbolju i žalim što nisam i više vremena proveo s njom.