Roditelji mi imaju i mana i vrlina, ali jedna od mana im je poluprikrivena škrtost i pre-oprez pri potrošnji novca. Evo 2 primjera za radove na selu ove godine: košenje. Osim što nema šanse da košenje nekome plate, morao sam živce pokidati da im objasnim da je kupiti trimer super rješenje za naše košenje, što su i priznali, ali tek nakon cijelo ljeto što je prošlo. Drugi primjer: trebalo je da izbušimo neko željezo i kaže mama "IMAMO SAV ALAT NA SELU". Da, alat, ali ne i prateću opremu - svi boreri i burgije istupljene, a nisu bačene u smeće, nego daju utisak da imamo "na stanju". Pa nešto od svog tog alata i nije skroz funkcionalno. Kad smo bezveze izgubili vrijeme i morali se vratiti u grad, kupila je najjeftinije stvari s kojim opet nismo završili posao, nego evo treći put zbog jednog posla se ide na selo. I na kraju, bilo šta da se započne, po defaultu im je da to krene bez ulaganja, pa kad ne ide, traži se krivac, pa se razmatra da se odustane ili ipak nastavi posao.
Popljujte me slobodno da sam glupa, ali ne znam anatomiju ženskog polong organa, a žensko sam. Znam šta je i gdje se nalazi klitoris, ali ovi ostali nazivi me totalno zbunjuju. Ne znam šta bi trebali biti 'zidovi', unutarnje, vanjske usne. Totalno mi je sve pobrkano.
Osećam da ne mogu da se povežem na emocionalnom nivou sa dečkom sa kojim sam započela vezu pre nekog vremena. Osećam neku blokadu. Poznajemo se skoro čitav život, sve je savršeno i volela bih da to traje. Slažemo se i funkcionišemo. Ovo što imamo bih opisala kao savršenu vezu. Ali, kao da postoji blokada, kao da sam posle poslednje dugogodišnje veze emocionalno hendikepirana iako je tamo sve bilo razrešeno sa obe strane. Plašim se da se nikad više neću moći povezati na taj način da bilo kime.
Drugarstvo nas 4, ja uvek veseljak realno muškarcima najmanje privlačila pažnju, ali sam uvek bila komunilativna i sprdnjica i sve, dok društvo ono neko dizanje nosa pa niko nije za njih bla bla.. ja živela dan za dan i jednog dana se poklopilo da upoznam nekog na obostrano zadovostvo. Godine su prošle ja sam se udala sad sam trudna. Osećam neopisivu ljubomoru, od osoba koje su mogle da imaju sve ovo deceniju pre mene da su htele... sad su se svi povukli, nema nikog... mislim ja sam srećna al kako sam ulagala u moju ljubavnu situaciju ja sam ulagala i u to drugarstvo, čak su mi i kume ali ništa očigledno nije vredno... ja odoh svojim putem, ali žalosno jako...
Moj dečko ima rođendan uskoro, i već danima razbijam glavu šta da mu kupim. Problem je u tome što je on uspešan i može sebi da priušti bukvalno sve što poželi. Zato mi se čini da nijedan moj poklon neće biti dovoljno dobar, niti vredan u poređenju sa onim što on sam sebi može da kupi. Želim da ga obradujem i iznenadim, ali osećam da nikakav materijalni poklon ne može da se meri s njegovim standardom. Da li je neko imao sličnu situaciju? Šta pokloniti nekome ko već ima sve?
Toliko sam opsjednuta sa muškarcima da ne mogu opisati. Volim njihovu kožu, građu, mišiće, vene, ruke, osmijeh. Imala sam priliku biti sa njih puno, i stvarno sam uživala, proučavajući detalje muškog lica i tijela. Zadnji momak s kojim sam, mlađi je od mene dosta..Toliko mi je privlačan, da sam opčinjena s njim, apsolutno ne razmišljam ni o čemu, samo o njemu, a skoro sam blizu 40. Ništa me ne zanima, posao i život provodim u beta stanju..samo da ga odvedem što češće u krevet, a ni on se ne buni naravno.. Ali ja kad njega zagrlim, to predivno tijelo, koliko uživam u toj mladosti, slatkom mirisu kose, utegnutosti, putenosti, senzualnosti. Toj muškoj snazi onoj sirovoj, tim poljupcima dubokim..da mi je da mogu ostati vječno tako...ništa mi ne treba više.
Uglavnom trošim pare na hranu za porodicu i decu. Taman ostavila sa strane malo za sebe da se počastim nekom jesenjom garderobom, masažom, bioskopom ili tretmanom. Kad - išijas. Sve sam pukla na injekcije, fizikalnu i lekove protiv bolova. O sirotinjo i Bogu si teška.
Imam drugaricu koja je dobra osoba, ali mnogo psuje. Dešava se da me bude sramota kada smo u društvu jer nekada pretera do te mere da nas ljudi počnu posmatrati, jako je glasna. Nisu to svakodnevne psovke nego baš neprimerene jednoj devojci. Ne bih volela da prekinem prijateljstvo, smatram da ima kvalitete čoveka i dobar je prijatelj, ali ne znam ni kako da joj skrenem pažnju jer bi se možda uvredila. Sa druge strane, ne mogu ni da se pretvaram da mi je sve to u redu, jer nije. Zaista ne znam šta da radim.
Mislim da upornost kod devojaka ne pali uopšte kao što to stariji ljudi govore. Svidela mi se jedna devojka, a svo vremena sam imao utisak da sam i ja njoj. Počnem da joj prilazim, da pričam sa njom i da se zezam, otvori se ona meni tu za neke stvari. Ali kada je došlo do momenta da uzmem od nje kontakt konkretno broj telefona ostala je nedorečena. Ja sam indirektan bio i kroz šalu joj tražio broj ali ona se samo nasmejala i ništa a glupa nije i ima dovoljno godina da shvati šta hoću.... Tako da sam rešio da je batalim....A pre toga je davala signale da joj se sviđam i ko je tu lud?
Moja svekrva je ljuta na mene jer sam dobila dete pre njene ćerke (njena ćerka i ne radi na tome, a i mlađa je od mene). I sada svakom prilikom pokušava da me sroza i ubije u pojam komentarima, kao da pokušava da mi se osveti. Mnogo je razočarana...