Ne potiskujem svoja osećanja, plačem kada mi se plače... I zbog toga me moja porodica smatra slabom osobom.
Lično mi je smešna ironija u tome što hrvati kažu Snjegović da bi se razlikovalo od srpskog Sneško Belić pa ostave Srpsko ić u Snjegović.
Nikada nisam mislila da ću dati psa kojeg sam s ljubavlju uzela. Bobi je bio razigran i drag, ali ubrzo sam shvatila da mu ne mogu pružiti ono što zaslužuje. Odluka da ga dam bila je teška, ali mislila sam da činim najbolje za njega.
Kad sam ga predala, nešto se u meni slomilo. Nedostajao mi je, a kajanje me pratilo danima. No, znam da je sada u dobrom domu i nadam se da je sretan. Naučila sam da ljubav ponekad znači i pustiti, čak i kad boli.
Bila sam sa njim dok nije imao ništa. Ni para, ni kola. Nije mi to bilo bitno jer sam ga stvarno volela. A on, čim se opario, našao drugu. Voza ju svugdje, pokloni ovo ono. Ispade najbolji čovek na svetu i svi se dive toj vezi, a ja sama nikako da se oporavim. 💔
Imam jednu drugaricu sa kojom kada god odem na kavu osjećam se loše nakon toga, kao da sam upila svu negativnu energiju. Nije negativna osoba već mislim da većinu toga laže i preuveličava, pa se zato osjećam loše cijeli dan nakon što se vidimo.
Sve su online mačkice, tigrice, bad beaches i sl., a kad ih uživo upoznam očaj iz njih samo vrca.
Mesecima ne nalazim posao i hoću da poludim. Vratila sam se u manje mesto i živim sa roditeljima, drugarice su udate ili u drugim gradovima i slabo se viđamo. Trenutno izlazim sa jednim dečkom i jedino me to oraspoloži. Više puta uhvatim sebe da čekam njegovu poruku, toliko ne znam šta ću sa sobom. Meni je ovo pakao, ne znam kako da preguram ovaj period...
Koliko bi stvari bile drugačije kad ljudi ne bi osećali strah.
Preko programa 100 najboljih studenata medicine, nisam dobila posao gde sam želela. Posle mene je na to isto mesto koje meni nije bilo dostupno primljeno dosta ljudi, svi sa lošijim prosekom od mene, ali boljim vezama.
Nisam dala da me to pokoleba i na specijalizaciji, na toj istoj klinici, radila sam i više od njih, borila se svim snagama.
Sada posle 4 godine specijalizacije, svi načelnici su se složili da zaslužuje da budem tu - tako da - možda težim putem, ali dobiću mesto koje mi pripada :)
Ružno je biti fizički neprivlačan. Samo te sabotiraju. Još gore je kada ti prorade kompleksi. U srednju sam išla s curom na koju sam bila strašno ljubomorna jer je savršena, zgodna, a tek u licu prava ljepotica, pogotovo kad bi stavila tuš na oči. Ma jedna od ljepših srednjoškolki koje sam znala. Zbog te njezine ljepote je imala bezbroj udvarača i svi su dečki s njom htjeli prijateljstvo, vezu i pošto je poželjna imala je jako puno deckiju, prvog je imala već sa 13 otprilike.. dok sam ja tek u 23 doživjela prvi poljubac. I da, ni prije ni poslije tog dečka me nitko drugi nije htio niti me hoće. Općepoznato je da se prema neprivlačnijim ženama muškarci i dečki ponašaju arogantno, bezobrazno, vrijeđaju.. Imala sam šefa koji me bukvalno mrzio i sve mislim da je zbog tog što nisam top riba. Radi toga sam ja od muških dobila više uvreda nego što se može zamisliti, znači da sam dobila 1 euro na svaku mušku uvredu što se tiče mog izgleda, pa jbt nadmašila bih Bill Gatesa i Elon Muska zajedno!!