Auuu, rekla sam kombinaciji da možemo da prestanemo da se čujemo i viđamo ako želi da bude fin, evo ne javlja se :D Pa nisam tako stvarno mislilaa!
Kad god vidim bivšu, to me toliko slomi, uvek završim u suzama. Nisam slabić, samo me to toliko boli i godinu dana nakon raskida da ne znam kako sebi da pomognem.. Baš sam je jakoo jakoo voleo..
Samo ja mogu biti kreten i bivšem posuditi lovu jer on nema za platiti stan (njegovi su dobrostojeći) i zamalo izgubiti čovjeka koji me obožava.
Samo želim poručit bivšem da ga nabijem na onu stvar i da se selim u drugi grad i da me više ne traži ništa te da je sam izgubio mene svojim jadnim ponašanjem.
*Samo da se zna moj zaručnik zna sve to i jasno mu je da sam dobra osoba i da bih pomogla svima oko sebe bez obzira na prošlost, ali me itekako ukorio zbog toga i sad mi više ne pada na pamet nikome pomoć.
Koji su natpisi na autu Vama znak da osoba nije materijal za vezu ili za ženidbu? Vidio sam na autu natpis "Sviraj ako ti je mali". Vozila je ženska osoba. Po natpisu se može zaključiti o kakvoj osobi se radi. Ali evo- ako si kupila vozilo sa natpisom koji ti se ne sviđa, malo zagrij slova i probaj skinuti. Ako ostane ljepila, ocistiš vrelom vodom, spužvicom i deterdžentom, eventualno žicom. Čuvaj se.
Ovo ne mogu ni napisat od srama, ali lagala sam da sam bila silovana radi pažnje i suosjećanja, nitko nije kazneno odgovarao, ali me idalje dubinski sram.
Shvatila sam da je moj život samo jurnjava od jednog cilja do drugog, stalna težnja da dobijem potvrdu od okoline da dovoljno vrijedim i koliko god mislila još samo ovo i biću srećna i zadovoljna, ta sreća i ispunjenost ne dolaze. Drugi ljudi vjerovatno misle da sam uspješna, možda mi i zavide, ali ja se osjećam prazno i neispunjeno. Svjesno sabotiram svoju sreću, zadovoljstvo i odmor jer mislim da ne zaslužujem ništa dobro.
Moderno roditeljstvo je robija. Odjednom je to postalo čitava nauka, te de ovako, te ne smiješ ovo, ne smiješ ono, traumiraćeš dijete, uzmi čim zaplače blabla. Ja želim dijete ali ne želim ga zabavljati non-stop, tolerisati plač i nestašluk i nešto se s djetetom ubijeđivati i pregovarati. Želim biti roditelj u 90tima, idi vani, igraj se, dođi prije mraka, uradi zadaću, slušaj šta ti se govori, ne raspravljaj se s starijima od sebe i to je to.
Od malena sam pisao levom rukom i svi su mi se smejali i rugali kako imam loš rukopis i naravno komentari ''LEVAK'', e pa dragi moji vaš levak je sa svojih 25 godina se zainatio i naučio da piše desnom.
Sad sam oboruk i može mi se, hvala.
Radim skoro 5 godina od kuće. Online, nešto u struci, nešto van nje u srodnim poslovima. Nekada mi nedostaje rad u kancelariji. Jednostavno rad sa još nekim pored sebe. Ovako se dešavaju dani da jedina osoba s kojom imam komunikaciju bude konobar kome naručujem kafu tog dana kad sebe nateram da izađem iz kuće. Znam da će introvertima ovo zvučati kao san ali verujte mi da vezani dani gde ne pričaš sa živim čovekom ili ne vidiš nikoga sem npr. komšije u ulazu ili doslovno po 2 dana ne izađeš iz kuće baš budu teški za psihu. Želela bih da ponovo radim sa nekim, bar na pola godine. Ali konkursi su... Znate i sami. Pritom jaku vezu nemam, a pare za mito koje sam uštedela su nedovoljne. Jbg.
Upravo ovo pišem i plačem, sjećam se kad sam išla u srednju školu i morali smo reći roditeljima, da nam dođu na roditeljski. Moja mama je došla gradskim busem, bili smo jako siromašni. Nazad je zamolila prjevoz, tatu od moje kolegice, on ju je povezo kući sa svojim autom. Sutra dan bila sam trač tema, prijateljice su me ogovarale, pričali o tome kako nemamo auto i kako smo bijedni i jadni.