Ostala sam dužna profi kemije 20 kuna. Zbog toga je izbjegavam evo ima već 7 godina.
Imam ogromnu žalost za mladošću koje ne znam kako da se riješim.
Doručkujem a u susednoj zgradi deda sa 10og sprata otvara prozor i 3 puta za redom pljuje šlajmaricu... Dole su kola i prolaznici... Kad nisam povratio.
Kraj 2014. naznačio je da dolazi najbolja godina ikad. Imao sam sjajan posao, divnu devojku, konačno počeo da uživam malo u životu umesto da gledam da preživim... Kad ono ispade baš gadna godina, devojka me ostavila, posao otišao dođavola, prijatelji se odselili i sve ređe ih viđam... Imam utisak da će mi i ovo malo nade u boljitak nešto uništiti pre Nove godine.
Moja mama ne želi da se zaposli, iako smo u lošoj finansijskoj situaciji, jer joj ponos ne dozvoljava da radi bilo šta. Dok otac i ja radimo šta stignemo, ona ne želi jer ne može da nađe posao u struci, a onda smo mi krivi što nema para.
Kada vidim gracilnu žensku šaku sa nalakiranim dužim noktima odmah dobijem asocijaciju da mi ta ruka drži polni organ.
Počeo sam da prestajem pomagati onima koji se javljaju samo kad im nešto treba, pre nisam mogao da odbijem nikoga, ali sad već mi nije teško kad neko zasluži..
Најљепши дио дана ми је вече, увучем се у своју собу, лежим, слушам радио и одмарам мозак ..
Od kad sam u braku stalno sebe zatičem u situacijama za koje sam pre govorila 'ja to neću nikad'.