Tako neko razmišljam o osobama koje su u prošlosti bile dio mog života..gdje su, što rade, misle li nekad na mene..
Kad malo bolje razmislim, mene u životu ništa ne zanima. Nemam neke velike ambicije niti želju za dokazivanjem, i to me brine, čak i mrzim sebe zbog toga, sramota me je da to nekom kažem. Inače odličan sam student, ali ne planiram sutra time da se bavim, upisala sam to samo iz čiste ljubavi. Volela bih da budem ribar i da živim pored mora i jednostavno da budem srećna sa ljudima koje volim.
Smeta mi što moj dečko pogleda svaku osobu koja prođe pored njega. Često se svađamo zbog toga.
Pisala sam knjigu 4 godine i završila sam. Ne želim i plašim se da to pokažem nekom. Previše je ljudi koji umetnost shvataju kao nešto uvtnuto i dosadno.
Danas sam odigrao poslednju fudbalsku utakmicu, jer sam rešio da krenem da se bavim nečim od čega ću živeti. Danas sam postigao jedan od četiri gola i u sekundi su me obuzela i tuga i radost. Nisam znao da će iz mene toliko emocija izaći. Malo je falilo da zaplačem. Mnogi misle da je fudbal samo trčanje za loptom, a ne shvataju da je tu mnogo više od toga. Hvala fudbalu i svima koje sam upoznao na prelepim trenucima. Zauvek će biti deo mog života.
Najveća seznacija u detinjstvu nam je bila (bar kod mene) kad nečija keva radi u trgovinskoj radnji pa svom sinu donese punu kutiju sličica fudbalera i onda dođe glavni u društvu i svi se menjaju sa njim haha:)
Ok, definitivno sam najveći papučar u istoriji čovečanstva. Sve što se moglo zabraniti, zabranila mi. Javljala se bivšima, ja sve oprostio. Non stop nervozna i pod stresom, traži od mene stvari koje joj stoje pred nosom, ali je zasplepljena svojim umišljanjima i to ne može da vidi. Niti sam je prevario niti se dopisivao sa drugom, izluđuje me sa njenim ponašanjem. Ona misli da mi ne znači ništa a zapravo mi je nešto najvažnije od svega. Prosto mislim da postajem debil, kao i drugi neki kojima sam se smejao jer su glupi, a sad i ja postao takav.
Više sam o životu naučila u poslednjih mesec dana od kad sam otvorila firmu, nego u 24 godine života.
Mislim da niko nema toliko lažnih profila na svim mogućim društvenim mrežama, kao ja. Špijuniram sve moguce ljude kako iz mog rodnog grada, tako I grada u kom studiram. Jadno, znam.