Sve ljude kojima je "bolje bilo nekada" bih poslao nazad kroz vreme i zamolio da se nikada ne vrate. Dosadili ste.
Odsad se više ne pravdam i ne objašnjavam, nek misli ko šta hoće o meni. Dosadilo mi je, ionako ljudi veruju u verziju istine koja njima odgovara.
Odvratne su mi muškobanjaste devojke i žene, rodila si se kao žensko i ponašaj se kao žensko, da je trebalo da budeš muško ti bi bila muško.
Jako mi je žao što moram svoju dobrotu da ugasim da bih opstao u današnjem svetu.
Ako u svojoj toksičnoj porodici važite za "hladnu" osobu znajte da je ta etike nalepljena da se vaši problemi/emocije ne bi uzimale za ozbiljno i da bi drugi po vasceli dan na miru mogli da kukaju o svojim dok ignorišu vaše.
Zaista ne volim svoje zadnje zalogaje ostavljati. Skuvaću koliko hoćeš, kupiću koliko hoćeš, ali ne uzimaj od mene ono što sam sebi pripremila. Dok smo bili mali majka bi govorila poješću ja što ti ostane u tanjuru, ili ostavi malo meni, a da pri tome ima dovoljno za sve, često se posle dva dana i baci. Kad kupujem sladoled ista priča, ostavi joj na kraju. Ama ženo, hoću svoj zadnji zalogaj, fino sam te pitala hoćeš li da i tebi kupim sladoled. Uzmem red čokolade, dođem do zadnjeg parčeta, ona kaže ostavi mi pola kocke, a ima cijela čokolada još. Hoće da uštedi, ali ni ne može da odoli. Sve me bilo stid, ali sam onda rekla ne dam. Nisam lukava, ali me ta sitničavost nervira. Najslađe mi je ono zadnje i što sam sebi namijenila pojesti.
Osećam se loše, večiti student u 31-oj.. Protraćila vreme i uništila sebe studirajući farmaciju, razbolela se od najgoreg i to rešavala.. 3 godine kasnije sam slomljenog duha oporavljam se od toga i od svega jer ništa ne ide kako treba, ni u jednom polju. Izgubila sam sebe, jedva ustanem iz kreveta. Pitam se dokle će to sve tako.. jer u zadnjih 10 godina ništa ne ide kako treba. Ipak imam tračak, tačku nade..
Od mamine drugarice ćerka studira medicinu, kaže samo zbog para, ne zanima je to uopšte. Pitam je koju će specijalizaciju onda, gde ima para? Kaže: "Ne znam, možda ću oftalmologiju tu se ništa ne radi, samo im kažem je l' vidiš ovo slovo, je l' vidiš ono slovo..." Toliko o današnjim medicinarima. I onda se ja čudim što su mi dva lekara dala potpunoo dve različite dioptrije u kratkom periodu. P.S. treća je godina i prosek joj je 9,7.
Kada me napustio otac, napustili su me i svi njegovi. Bilo je čudno za djete od 6 godina koje je do tada bilo okruženo stričevima, strinama, rođacima bakom i djedom i odjednom nikoga više nema. Ne pitaju ni imaš li jesti.