Ništa gore nema od životinjskih nagona kod ljudi. Po mom mišljenju svaka osoba koja je opsednuta sexom, mora da se leči. Džaba ćete sad pisati ono 'ti nemaš sex pa te ne zanima, ti ovo, ti ono', smešni ste, nije vam to nikakav odgovor. Svaka normalna osoba voli sex, ali vala, vi što bi se po deset puta dnevno i ne možete bez one stvari ste za neke lekiće.
Svoju najbolju drugaricu, a kasnije kumu sam sasvim slučajno upoznala i počela da se družim sa njom. Iz istog smo mesta, išle u istu osnovnu i srednju, nismo se eto nikad družile, ali smo imale zajedničke prijatelje. Naše prijateljstvo je počelo tako što sam je negde oko 9 uveče srela u parku, prolazila sam tuda kad sam išla iz radnje. Ona je plakala, a ja sam prišla da vidim šta se dešava i tu mi objasnila da joj je uginuo pas i da je tužna. Tu sam bila za nju i počele smo tako da se družimo. To mi je najlepše prijateljstvo koje sam ikada imala u životu, a eto upoznale smo se relativno kasno sa 27 godina. Imamo obe porodice, družimo se svi i baš mi je drago što imam jedno takvo prijateljstvo.
Prošlo leto me je momak ubeđivao da odemo na letovanje u njegovu “vikendicu”, kako ju je on opisao, umesto na more. Jer eto, jeftinije je. Navodno se radilo o nekoj lepoj i uređenoj kući, u lepom mestu (poznata banja). Kad smo došli tamo meni je odmah pao mrak na oči — u pitanju je bila stara, oronula kuća sa jednom funkcionalnom prostorijom (nije dovršen sprat), u kojoj su ranije živeli njegovi baba i deda. A mesto je bilo neko zabačeno selo bez ijedne žive duše, 20km od banje, a do najbliže prodavnice se pešačilo pola sata. Nije bilo tople vode, niti signala, ali je zato kuća bila prepuna paukova, bubašvaba, stonoga i ostalih insekata. Ja ne znam kako sam uopšte uspela da provedem 10 dana tamo, jer imam ogroman iracionalan strah od buba. I što je najgore, momak se svakodnevno “ljutio” na mene jer za tih deset dana nisam bila nešto naročito raspoložena za vođenje ljubavi. A najgore od svega, ostala sam sa njim i nakon toga. Ne znam zašto.
Imam drugaricu koja je po struci frizer, nije joj to primarno zanimanje već radi kući neke frizurice, pramenove i sl. Nismo najbolje drugarice ali čujemo se često, posećujemo porodično, deca su sličnog uzrasta pa se igraju. Pošto joj je sin mlađi od mog 6 meseci sve stvari i igračke sam joj davala. Pre nekih mesec dana smo izašli na večeru koju je moj suprug platio, ponudili su se da plate svoj deo ali smo odbili jer tako funkcionišemo sa prijateljima, ne gledamo sve kroz dinar, danas platim ja sutra ćeš ti. Pre nedelju dana mi se udavala sestra, moja frizerka mi je otkazala frizuru 7 dana pre jer je otišla na bolovanje. Pozvala sam tu moju drugaricu i pitala je da mi ona uradi frizuru. Pristala je i nakon završetka sam pitala šta sam dužna. Naplatila mi je 3000. Nisam tome pridavala značaj, svakako sam planirala da platim frizera, međutim drugi ljudi kada su čuli da mi je naplatila su ostali u šoku i svi to osudili. Zanima me mišljenje drugih ljudi, da li sam ja luda i naivna ili je po vam ok što je naplatila?
Ukoliko želite da uništite nekoga ko vas zapostavlja, koga morate da jurite i pored koga se ne osećate lepo, samo prekinite da ulažete energiju u njega i nađite novog. Radi provereno, od naizgled nedodirljivog dovodite ga do plačljivog koji vas moli da mu se javite. Tada vas naravno neće zanimati, pa samo nastavite da izbegavate i blokirajte svaki pokušaj komunikacije.
Ne kažem da roditelji treba deci da daju neka starinska ili nesvakidašnja imena, najpre zato što se deci verovatno neće svideti, ali idu mi na živce argumenti kako će ta deca biti ismevama od strane druge dece. Što ne biste prvo decu vaspitali da budu pristojna i da se ne bave stvarima koje ih se ne tiču, da ne diraju i ne napadaju drugu decu bez razloga, da imaju poštovanja i kulture. Svakakve gluposti sam i ja radio kao dete, ali nikad mi nije palo na pamet da čačkam drugu decu bez razloga, pogotovo na osnovu imena, finansijskog statuse, kuće iz koje dolaze, itd. Užas.
Ne mogu da verujem da je 2026 godina. Nekako mi vreme prebrzo prolazi.
Shvatila sam da mi muškarci postaju samo teret u životu. Htela sam ljubav, ali večito nailazim na neodlučne ili one što bi samo seks. Imala sam samo dve veze za ovih 27 godina. Nemam problem u komunikaciji, nisam ni napadna, ali u poslednje vreme se samo razočaravam. Želim da mi muškarac izmami osmeh i da mi bude podrška, a posle svih interakcija samo razmišljam da li sam dovoljno dobra. Umorila sam se i možda treba da ostanem sama.
Prije braka obavezno živite zajedno!!!! 10 godina veze otišlo u vjetar ne poznajete osobu dovoljno dok ne živite sa njom!!!vjerujte mi. Nakon godinu dana smo se rastali.
Shvatila sam vremenom da ljudi koji su uvek kao neke žrtve zapravo i nisu neke žrtve. Doživljavala sam neko vreme vršnjačko nasilje, jednom mi je dosadilo pa sam se odbranila i od tad je prestalo. Gledam gomilu ljudi koji se žale na to kako su doživljavali, a samo su trebali da se odbrane i budu bezobrazni. Od patetike nema ništa. Onda gledam moju majku kako se žali kako se propatila u braku, a većinu konflikata je ona sama stvarala nepotrebnom kuknjavom, npr tata ostavi flašu sa sokom na stolu ona napravi od toga svađu i naravno čovek popizdi i viče. Sve više uviđam da žrtve zapravo i nisu neke žrtve nego dopuštaju neke stvari ili sami prave konflikte.