Ne kontam ljude koji moraju da pametuju glupim komentarima, kaže mi drugarica to nije odmor ako se ne otputuje i ne pliva. Ja uzela godišnji da ne radim ništa, da sedim na terasi u stanu i čitam magazine. Da spavam kad mi se spava, da gledam filmove. Baš mi došlo kao reset sistema da gledam u oblake i slušam vrapce. Da sredim račune, misli i planove. Godinama nisam imala ovako vreme za ništa. Sin mi se oženio i otišao da živi sa devojkom, muž našao ljubavnicu duplo mlađu hoće razvod, ode i on a stan treba da prodamo i podelimo. Ne osećam ništa ni tugu ni bes, baš ništa, žedna mira i tišine kao davljenik. Tek mi je 45, ceo život drugima ugađala a sad je red na mene da ugodim sebi.
Volim kad cura plače poslije svađe. Tad znam da sam pobijedio.
Teško me je ubediti da debeli ljudi (posebno devojke) nisu iskompleksirane. Znam da nisam neka svetska lepotica ali genetski imam vitku figuru i solidno telo. Koleginica sa kojom radim je zdepasta i od mene je teža tačno duplo. Ljudi moji, ta količina kompleksa, sitnih spletki i pokušaja na sve načine da ispadne "bolja", uvek pred drugima, to je strašno.
Imam preko 30 godina i druga koji ima isto toliko. On mi svaki dan šalje po nekoliko reels snimaka. Niti me interesuje, niti su zanimljivi, niti reagujem na njih, ali on ne odustaje. Jako je naporan.
Cura me zove miš a nekad je*ač ne znam šta mi je draže. Volim je, nekad više i od sebe.
Ljudi prestanite više s trendom prenaparfemiranosti!! Parfem nije da se kupate u njemu. Ljudima oko vas dođe mučnina koliko pretjerujete. Samo vas linija dijeli od onih što se uopće ne kupaju.
Kao dijete sam jako volio video igrice ali nikad nisam imao računalo niti mogućnost da igram. Tako je prošao i period srednje škole i fakulteta. Tek sa 35 sam se sjetio nekih igrica i kupio ih (ili preuzeo besplatno) i upalio da igram. Shvatio sam da sada ne želim da igram igrice nego samo želim da doživim onaj osjećaj sreće koji imaš kada kao dijete od 14 godina upališ video igricu. Nažalost tog osjećaja više nema a malo sam i tužan zbog saznanja da ga nikad neću doživjeti.
Volim svog muža najviše na svetu😍i posle 22 godine braka❤️Volite se ljudi, jedan je život🍀
Bavila sam se muzikom, upoznala sam skoro sve pevače i pevaviče sa naše scene, ali NIKO nije imao takav pristup kao Džej kada sam ga upoznala na nekom snimanju Novogodišnjeg programa. Za njega sam tada bila neki nepoznati i uplašeni devojčurak, a prema meni se poneo kao da sam njemu ravna. Kulturan, nasmejan, ljubazan, rekao je "Mala, dođi ovamo da te upoznam sa Šabanom i Sinanom, da vide kakvo kulturno i talentovano dete imamo!" I oni su bili ljubazni i fini, ali ta "magija" koju je Džej nosio u sebi, neki tužan, a topao pogled i u isto vreme duh veselog deteta koji je imao, to ne može rečima da se opiše. Ja tada, kao neko ko je imao 16-17 godina nisam bila svesna sa kakvim legendama sedim za istim stolom.