Spletom okolnosti sam dobio posao od jedne firme iz Amerike posao oko excel-a. Par puta se čuli preko video poziva, potom su oni došli u Beograd da prazgovaramo još jednom oko tog posla te su mi na tom sastanku rekli da bi želeli da vide moj ofis u kojem radim čisto da se uvere sa kime imaju saradnju. Ja bukvalno nisam imao svoj ofis, niti para da zakupim sad neki lokal. Jedino što sam imao jednu šupu u mom dvorištu koja je zvrljila prazno. 5 Dana fore sam imao da to uredim da liči na nešto. Ćele mi znao malterisati tu šupu 5x5m je malterisao ceo dan, ja dole izlio košuljicu kako bi postavio pločice, zovi majstore da razvedu podno grejanje, šupa nije imala prozor pa onda probijaj zid da ugradiš jedan PVC prozor, bukvalno 2 dana pred njihov dolazak sam okrečio, prebacio radni sto, računar i laptop, osvežio malo cvećem radni prostor. Za 5 dana je izgledao kao bombonica ko bi rekao da je tu bila šupa. Oni su se oduševili malim radnim prostorom.
Kćerka je oduzela prednost i razbila auto, udarivši u Audi eTron vrijedan oko 100.000 €, a šteta je 25.000 €. Cijeli tjedan u kući je kaos, a situacija sve teža. Kredit ne možemo podići jer već imamo stambeni, supruga otplaćuje razbijeni Hyundai, a moj auto ne možemo prodati jer bismo ostali bez prijevoza. Supruga me tjera da prodam motor BMW R 51/3 vrijedan 15.000–20.000 €, ali to je uspomena na djeda koji ga je baš meni ostavio iako je imao još 4 unuka. Kad sam odbio, naljutila se i sebi i kćerki uplatila put na Maltu “da se odmore od stresa”. Imam osjećaj da sam svakim danom sve bliže rastavi, dok ona i dalje odbija prodati svojih 1 od 3 zemljišta koje ima.
Pre mesec dana, sasvim neočekivano, kolega koji je radio sa mnom je unapređen. Malo je reći da sam se šokirala. Dobio je mnogo veću platu, auto i sve što ide uz to.
Od tada, svoj radni dan počinjem sa rečenicom “Dobro jutro lepotice, svoj današnji angažman uskladi sa činjenicom da Aca vredi mnogo više od tebe. Zna se ko su perjanice naše firme”. Prija mi :) radim samo ono što baš mora. Od proaktivnog radnika postala sam reaktivni, za sve čekam nalog, nemam mišljenje i u 17h sam na vratima. Rasteretila sam se! I jasno mi je, da ipak jedno žensko u Srbiji teško može da se izbori među grupom muškaraca koji nisu voljni da priznaju da vredi.
Abnormalno mi idu na jetru osobe koje na slavljima, u klubovima itd. izigravaju neke podizače atmosfere i nekog ko sjedi i ne pleše dižu na silu da pleše i kao galame na tu osobu jer ne pleše i samo sjedi. Aman čovječe pusti me i pleši ako ti se pleše. Možda ja nisam spretna i nadarena tako kao ti, možda imam neki problem trenutno zbog kojeg ne mogu ustati i plesati i skakati, glupirati se, a možda jednostavno nisam taj tip, uživam negdje i bude mi lijepo čak i ako se ne napijem i ne plešem. Pustite na miru ljude koji sjede, da im se pleše ustali bi plesat i bez vašeg forsiranja.
U skladnoj sam vezi dugo. Zaista volim svog dečka i nemamo većih problema u vezi.
Pre 2 godine sam upoznala jednu osobu koja me je oborila sa nogu fizičkim izgledom i šarmom. Bukvalno je ostvarenje svih mojih snova u fizičkom smislu. Jasno mi je stavio do znanja da bi hteo nešto sa mnom. Zbog posla se viđamo jednom godišnje.
Osetila sam izuzetnu strast i potrebu da budem sa njim makar jednom, ali nikako nisam želela to da uradim svom dečku. I odlučila da pustim da me prođe.
Međutim, nije me prošlo, sanjam ga stalno i svakog dana mislim na njega.
Svog dečka volim i ne želim život bez njega. Ne znam šta da radim, kako ovo da pobedim. Kada će proći? Da li je neko imao istu situaciju i da li je na kraju počinio prevaru?
Imam 23. Nedavno sam izašao iz 2 godišnje veze. Krenuo raditi na sebi i dobijam dosta ženske pažnje, do mjere gdje one meni prilaze i muvaju me. Želim da se zaj***vam i da spavam sa dosta nijh, ali se plašim da će mi to ubiti čar.
Ni jedna nepismenost me ne iritira više od onog čuvenog hvali mi. Au ljudi, pa odakle vam to? Da mi je neko da mi objasni pa da se smirim. Imam koleginicu na poslu, koja kad mi kaže "Hvali mi jedan papir" dobijem instant želju da je tresnem nečim u facu.
Ide mi na živce kad imam termin u privatnoj klinici i čekam po dva sata. Ne kažem da treba iste sekunde da dođem na red, ali dva sata je previše. Ako imate 200 pacijenata, ne morate ih sve naručiti isti dan. Samo zato što su doktori, ne znaći da je njihovo vrijeme vrijednije od našeg.
Imam tri prijateljice koje su tijekom zadnjih godinu-dvije dana postale majke. Provela sam jedan cijeli vikend s njih tri, a da me niti jedna od njih nije pitala kako je moj dečko, kako mi je na poslu, kako moji ili bilo što drugo. Dva dana su tema razgovora bila samo djeca. Nemam ništa protiv te teme, ali da nisu pokazale niti malo interesa za moj život... Razočarana sam.
Devojka od 25 godina koja radi sa mojim mužem mu je predamnom rekla da će sledeći put ona da mu bira cipele, koje je inače sam odabrao i kupio. On je čovek od 45 i mislim da je švaleracija na pomolu. On mi kaže da sam luda, ali osetim to. Vreme je da se pakuju koferi.