Nemam nikakvo razumevanje za drogu i bilo koga ko upotrebljava narkotike. Nemam ni za onoga ko pije previše ili išta slično, da se odmah razumemo. Ali čim čujem da se tu pominje droga kao da su orbit žvake, tu osobu precrtam. Nemam kad da se bavim labilnim karakterima i njihovim obestima i vikend-zavisnostima.
Sjedim u restoranu s poslovnim partnerom iz druge zemlje. Čujem konobaricu kako se kroz smijeh obraća voditelju restorana: “Znala je tvoja žena izabrati muža.” Obraća se mom mužu. Voditelj restorana je na papiru jer kad treba sjeckati povrće u kuhinji ide on, kad nema čistačice tu je on, kad fali konobar tu je, rješava sve moguće, radi i po 12-14h.
Za to vrijeme, ja sam na rukovodećoj poziciji, dva mastera, govorim 2 svjetska jezika na C1 razini.. i ja sam se znala udati!
Ja primetim svaku promenu kod njega, raspoloženje, grimase... On me ne vidi ni u vremenu ni u prostoru.
Gost je uvijek u pravu. Nije. Nije i gotovo. Što ne volim poslodavce koji gledaju samo novce, radnici im ništa ne vrijede, samo su im broj, al gosta turista koji dođe 1 u životu, njegove ideje, recenzije slušaju, uvažavaju. Njihova riječ ima težinu, a tvoja balon s helijem.
Mama i sestra su me pustile da izvisim za pomoć od njih za vreme selidbe iako sam trudna 5.mesec i mnogo mi je teška trudnoća. Otac me je napustio kad sam imala 12 godina jer je alkoholičar kome se ne da raditi. Muževljeva porodica je pomogla koliko su mogli a meni ponestaje izgovora zašto njih dve nisu tu. Ruke su mi prokrvarile od ribanja i zaklela sam se da ih moje dete nikad neće upoznati jer ono što nema ne može ga povrediti. Muž misli da preterujem ali nema on pojma kakav je to užasan osećaj kada te oni koji treba najviše da te vole i podrže napuste.
Najlepše i najzgodnije devojke uvek misle da su ružne i debele, a one koje to stvarno jesu misle da su top modeli.
Jedna od najružnijih stvari koje rade moj svekar i svekrva jeste da dođu nenajavljeni a onda da komentarišu da li je čisto. Imamo dete koje ja čuvam dok muž radi i stvarno ne mogu konstantno da držim kuću čistom, samo da oni nešto ne kažu. I ne, ne ponude se da pomognu, naravno da ne.
Najviše bi volio da prestanem sa mucanjem da mogu naći društvo a ne biti predmet zafrekancije...
Kada sam bio srednja škola bio sam nekako neprimjetan za većinu djevojaka, uvijek su im bili privlačniji drugi momci, ja kao da ne postojim.
Sjećam se da sam govorio "djevojke me ne primjećuju, that's my skill". Sada kada sam sretno oženjen sa uvijek nasmijanom ženom koja je natprosječno lijepa, sve mi je nekako simpatično kada se sjetim.
Znam čovjeka koji je imao 2 moždana udara i zabranjeno mu je da vozi (inače je taxista). Evo neki dan vidim da opet vozi. Ja zaista ne mogu da vjerujem da neko može biti toliko neodgovoran i dovoditi i svoj i živote drugih ljudi u opasnost.