Zavidim ljudima koji su psihički zdravi. Niste svesni koliki je to blagoslov.
S dečkom sam oko 6 meseci. Primetila sam već dok smo se upoznavali da voli malo da popije u društvu, kreće se među takvim ljudima ali se ne napija. Međutim kako više vremena provodimo zajedno primećujem da ujutru obavezno popije rakiju, do ručka je tu uvek jedno pivo ili još jedna čašica rakije. Uglavnom, svaki dan je tu neka količina alkohola. Pored toga nemamo nekih problema, nikad ga nisam videla pijanog niti išta, ali eto, počela sam ovo da primećujem, da je vazda neka čašica oko njega. Kakav mu to sedativ treba…
Konačno sam uhvatila malo vremena da se vidim sa mojim bebuškicama iz srednje školice, sele u neki lokal na jednu kafidžonku i trač partiju i tako kroz razgovor provučemo jednu devojku kojoj smo se svi smejali i prozivali je. I jedna od drugarica kaže kako nju boli uvo za sve, ona je sada popularna pevaljka, turneje, koncerti, kurbla se tamo po estradi, ne zna šta će od para, dok nas četiri dvorimo kući decu i muževe pa čak i njihove bolesne roditelje, jedva jednom u mesec dana izađemo iz kuće i kao mi smo srećne. E tu sam se debelo zamislila i shvatila da nas je život možda zbog toga i zeznuo ovako, što smo se uglavnom bavile drugima a nismo se sebi posvetile. Ali sad je i kasno da išta uradimo za sebe, ali bar možemo za svoju decu i da ih učimo da nikad nikoga ne vređaju u školi i da ne budu kao što smo mi bile nezrele balavice.
Imam 40 godina i našla sam se u nekom stadijumu života gdje mi je sve svejedno. Nekako me se više ništa ne dotiče. Željela sam tu jednu osobu koja će me voljeti. Našla ga. I ne možemo biti zajedno. S druge strane, na poslu sam došla do značajnih rezultata svojim trudom i radom. Bila poštovana kao radnik, u teoriji, međutim u praksi, loše plaćena.
Sad i da dobijem dobro plaćen posao, da ta osoba bude sa mnom, nekako mi se čini da ne bi bilo značajno. Možda je prošlo moje vrijeme za sreću. Možda mi je dosta napora otišlo u pokušaje ostvarenja ciljeva pa sad više nije bitno. Voljela bih da mi se vrati ona moja vesela priroda od ranije. Dobra sam osoba. Život mi nije bio lak. Pomažem i dalje ljudima zato što mi je to valjda svojstveno, ali ja...nekako nemam nešto što me čini srećnom. Nadam se da će ovaj period proći.
Stalno se svađam sa ženom oko kućnih poslova. Ona radi za platu od 60.000, jako bedno i zato sam joj rekao da troši platu na sebe a ja ću sve ostalo. Kredit, račune, letovanje, hranu, oba auta, sve finansiram sam, ali zato radim kao crnac, jedno vreme sam radio 3 posla, sad samo 2. Problem je što kad sam slobodan želim da se odmorim i poigram sa decom, a supruga mi tad traži da joj pomažem. Nije mi problem da skuvam nešto ili operem sudove, ali to bude jednom nedeljno jer sam stvarno preumoran. Tu nastaju naše svađe stalno mi prebacuje da ona radi sve po kući. Kažem jeste tako, ali zato ne plaćaš ništa a meni ne rastu pare sa neba, negde mora da se zaradi to. Ona se opet buni. Predložio sam joj da batalim drugi posao i da se više uključim kući, ali sam joj rekao da onda ona mora da nađe nešto dodatno i da počne da plaća neke račune. Ona se i na to buni. Ne znam gde da nađem sredinu, nisam pametan. Ali ovako pored njenog zvocanja poludeću. Svaki savet je dobrodošao.
Šetajući kao turista (italija, nemačka) ne mogu da se otrgnem utisku da ovdašnja ženska populacija uporno forsira neki bugarsko/albanski stil oblačenja. Kod nas je previše "golog", "napadnog" dok tamo zaista možete na ulicama sresti devojke obučene sa stilom bez trunke napadnosti. Milina zastati, pogledati jednu različitost i lepotu. Da ne budem pogrešno shvaćen naše devojke žene ne možete po lepoti porediti sa Nemicama, zato je malo i tužno koliko zapravo nemaju stila. Tu lepotu da upakuješ u drugo pakovanje bilo bi neuporedivo lepše.
Obraćam se vama koje se ne interesuju za društveni život svojih momaka/muževa, uživo i na mrežama, jer smatraju da je nepristojno zadirati u njegovu privatnost. Da, baš vama koje mislite da ste izuzetak i da se muvanja i prevare dešavaju tamo negde nekom drugom. Ne, dešava se mnogima od vas. Vaši momci/muževi muvaju druge žene. Ja sam jedna od mnogih kojima se javljaju zauzeti muškarci, kojima objašnjavam kako ne želim ništa sa njima jer su zauzetim. Tada se obično zainteresuju još više, a ako shvate da nemaju šansu, pokušaju sa nekom drugom. Nekad mi se čini da je više meni stalo do toga da ne izneveri svoju porodicu nego njegovoj ženi. Ne znam šta je gore, ako toliko nemate poštovanja prema sebi da vam je svejedno što vas varaju ili ako ste naivne, verujete na reč da vam je veran i ne želite da proverite.
Ponavljam, ne dešava se tamo negde nekom, nego mnogima od vas. Imajte poštovanje prema sebi.
Radim u omanjem hotelu sa 4 zvezdica. 20ak soba.
I svaki put se začudim kako imamo samo jednu sobaricu/čistačicu za ceo objekat. Tako već godinama. Meni je to nehumano dok vlasnik objekta misli da je to sasvim ok, da jedna osoba za 8h rada može sve da završi.
Pod "sve" mislim na: sređivanje soba, toaleta u holu hotela i restoranu, ribanje stepenica, čišćenje dvorišta i okolo hotela po potrebi, sređivanje teretane i spa centra po potrebi, peglanje i prostiranje veša itd ... recepcioneri pomažu koliko i kad mogu iz sažaljenja, ali opet mislim da je žena preopterećena. Ja smatram da makar dve osobe treba sve to da rade, da podele posao a ne jedna.
Sreća da nam nije pun hotel često svakog dana inače ne znam kako bi sve postiglа...
Iz razloga preopterećenosti smo promenili do sada bar 5 sobarica ali šefovi i dalje ne vide problem...
Devojka sam, volim seks, ali nije normalno da iko ikog o tome ispituje dok se tek upoznaju. Ako me ginekolog ne pita o tome koliko je prošlo od mog poslednjeg odnosa neće sigurno Žika s interneta dobiti odgovor... Niti odnos. Nego blok. Likovi prsli skroz. I ne, nemam slike na kojima sam gola, polu gola ili u pozi za pornić. Samo su likovi paćenici, na internetu i van njega.
Ne znam zašto se ljudi zabavljaju dugo a da ne postanu ni verenici? Pa ako niste npr, za 3, ili 4 godine videli da li ste jedno za drugo, šta je sa vama? Jel ste vi deca predškolskog uzrasta ili momci i devojke posle 25 i više godine? Najviše od dana ulaska u vezu do dana venčanja može da prođe 4 godine, sve preko toga po meni je čisto gubljenje vremena u životu.