Ne mogu da verujem da sam se zaljubila ovoliko u 37 god. života. Bukvalno sam izgubila razum. Treba mi neko da me išamara da dođem sebi.
Imam 30 godina i potičem iz jako skromne porodice. Po struci sam magistar farmacije, zaposlena u maloj, provincijskoj apoteci, plata nikakva. Ne znam kako da se izvučem iz ove apatije, besparice, tmurne svakodnevnice, još i ovaj pritisak oko udaje. Ne mogu da upoznam nikog normalnog, a pritisak porodice je ogroman, jer mi je "vrijeme za formiranje porodice". Smatram da sam prosječnog izgleda, jako druželjubiva, treniram, vedre prirode, tolerantna, tražim nekog sličnih karakteristika. Ne mogu da budem sa svakim samo da bih se ostvarila kao majka.
Ne mogu da shvatim zašto je u nekim zapadnjačkim proslavama običaj da nekome guraju lice u tortu. Da li sam jedini koji ovo smatra totalno neprijatnim i besmislenim? Molim vas, ne dozvolite da takav običaj stigne i kod nas!
Zubari ubjeđuju ljude da ne vade zube jer je šteta a u stvari oni tako imaju doživotne pacijente. Navlake, krunice, implanti, fasete, viniri- sve to se vremenom mora mijenjati a u najgorem slučaju obole desni ili neka infekcija, pa onda liječi, operiši, stavljaj opet nove zube... Najbolja opcija je klasična proteza i to ću ja da uradim za par godina, imam par popravljenih zuba koje stalno moram ponovo raditi, eto kako mi različiti zubari "poprave" zube.
Imam 30 godina, zavšen fax i tek sam ovih dana počela da učim engleski jezik sa strašću. Nije mi išlo bio je izgovor, u suštini nije me zanimalo. Za 7 dana naučila sam sve što nisam za 4 godine u srednjoj. Žao mi je ali nikad nije kasno.
Koliko je odvratna ona zalizana puštena kosa kod žena. I to mi je neka frizura. Užas.
Uskoro se ženim. Moja žena ne mora da uzme moje prezime niti planiram da to tražim. A ovi mooji poludeše oko tog pitanja.
Razlika u tome da li je flert ili uznemiravanje, leži u tome kakav je vaš finansijski status izgleda.
Odnedavno sam član jedne fitnes grupe, ali verovatno ću se ispisati. Devojka koja nas trenira ima dobre predispozicije, ali je zaista neodgovorna. Ako nas ne dođe pola ona nas spaja sa drugom grupom iako mnogi od nas ne mogu u drugi termin, ali uredno plaćamo članarinu. Pa i da samo jedna dođe treba da održi trening. Realno, kada bi sve koje plaćamo taj termin došle, ne bi imale gde stati. Još nešto što mi se ne sviđa je previše bespotrebne priče i zadržavanja vremena. Nisam došla da se družim nego da treniram. Uvek te tri iste žene čavrljaju. Zašto ne izađete u kafić pa pričajte. Ili neka pričaju one kojima se ne radi, ali instruktorka treba da se posveti nama koje smo došle po to što nam je rečeno da ulazi u tih 70 evra članarine.
Godinama sam se trudila da zatrudnim, tačnije 5 godina. Imam drugaricu koja je imala isti problem, takođe i radimo zajedno. Išla sam na testiranja, često smo pričale o tome, jer je i jednoj i drugoj bilo teško zbog toga. I hvala Bogu u međuvremenu sam zatrudnela i dobila svoju bebu, svoj najveći blagoslov. Nikome nisam htela da pričam do 3 meseca, srela sam je u gradu u rekla sam joj njena relacija mi je bila odvratna. Samo me je pogledala onako iznenađeno i nije ništa rekla, samo je rekla super i otišla. Ja razumem kolko je teško i sve, ali kako možeš biti takva osoba i da ti nije drago zbog tuđe sreće prijateljice?