Dosta je kad se veza svede na to da umjesto kako si kaže nisi se ti umorila ko ja, dosta je kad umjesto jedva čekam da te vidim kaže ja sam mislio da odgodimo večeras, dosta je kad umjesto da te ispravi on se smije svakoj tvojoj grešci, dosta je kad umjesto poljubaca redovno ti servira svađe, dosta je kad se više ne osjećaš sigurno i voljeno nego naviknuto na već viđeno, dosta je kad umjesto iznenađenja već znaš kako će vam bit na izlasku, dosta je kad razumijevanje pređe u nerazumijevanje i svaka tvoja greškica se tri put uveća. Dosta je kad se ne osjetiš voljeno jer bez obzira koliko godina ste zajedno sa malim znacima i sitnicama se žena uvijek može ponovo i ponovo osvojiti. Zato, muškarci, žena se voli i poštuje i to je dovoljno da vam pruži nazad sve što vama treba!
U vezi sam preko fejsa, pričamo svaku noć do kasno, devojka je stvarno vrh ali uvek ima neki izgovor kada je pitam da mi upali kameru drugari su mi rekli da je vrlo moguće da je lažni profil ignorisao sam ih, jednog dana mi je rekla da dolazi na Zlatibor i ja sam krenuo da bi se našli dok sam putovao autobusom stigla mi je poruka da ne može da pređe granicu (iz Bosne je inače) iz razloga što je dečko koji ju je vozio previše puta prešao granicu i više mu ne dozvoljavaju stvarno ne znam šta da radim ali vezao sam se za nju i ne mogu zamisliti da neko drugi stoji iza tog profila...
Često čitam ovde o devojkama koje su punije pa raskinu zbog komentara svog momka na tu temu. Pitam se da li vi ljudi razmišljate uopšte. Moja devojka je krupnija malo, al meni je savršena. Ja sam se ugojio bio kao prase pred Božić, smršao posle toga 10 kilograma i njoj sam super i debeo i mršav. Često se šalimo na taj račun. Ne zamera kad je nazovem krme, ne zameram kad mi kaže da sam krndelj debeli, ili sad pritka ili Etiopljanin. Jednostavno, da me ne voli kakvog jesam i da je ne volim kakva jeste ne bismo bili zajedno.
Imao sam priliku da spavam sa poznatom domaćom pevačicom sa estrade, starijom od mene nekoliko godina. Ja student, slučajno se zadesili da čekamo taksi na istom mestu posle noćnog izlaska. Prišla ona prva i pitala za cigaru, da bismo tako ušli u neku priču, skroz opušten neki fazon, a pritom smo oboje malo popili. Došao taksi, ja rekoh da budem kavaljer iako sam ga ja pozvao, da uđe ona jer ne živimo blizu pa nam nije usput da ga podelimo. Nasmejala se ona, kaže može da nam bude usput ako bih hteo da svratim kod nje pošto se "plaši da noću ide sama". Samo sam rekao da sam imam devojku koju poštujem i volim (stvarno imam) i da se njoj ne bi svidelo bilo kakva dalja naša interakcija. Nasmejala se i otišla.
Preko studentskog ugovora sam radila na blagajni u jednoj trgovini. Dolazi cura na blagajnu, otvara novčanik da plati, a u njemu slika mog zaručnika. Odmah mi je pozlilo. Budući da je imala krupnu novčanicu, slagala sam da nemam da joj vratim ostatak i zamolila ju da ako može, plati karticom. Tako sam saznala ime, pronašla ju na društvenim mrežama i imala što i vidjeti. Niti na jednoj slici nema njegovog lica, ali znala sam svaki detalj njegovog tijela pa ga nije bilo teško prepoznati.
Momak mi je hiljadu puta bolji prijatelj od svih drugarica koje imam.
Najjači su mi ovi novopečeni studenti koji se butaju po studentskim parlamentima pa onda počinju da mi prosipaju pamet o politici i počinju da se oblače kao poslanici u skupštini, misle da su popili svu pamet sveta, a do pre par meseci nisu imali veze sa životom i upisali fakultete da bi išli da se sprdaju i da i oni malo osete taj studenCki život.
Kada je bio mlad, moj brat je zbog siromaštva i prelaska u Beograd iz manjeg grada raskinuo s devojkom koja je želela da se uda za njega i stvaraju porodicu. On danas ima 42 godine, nije uspeo da se oženi a nije uspeo ni da stvori nešto konkretno zbog čega je otišao, samo ga jure neke neozbiljne - sve kvalitetne su se do sada udale.
Mlađi sam od njega 17 godina i svaki put kad se sretnemo kaže mi: Nemoj da se zaj**eš kao ja, čim nađeš neku finu devojku, ženi se!
Kad muž počne mirisati na voće i cvetiće, znam da je potrošio svoj gel za tuširanje...
Udata sam i volim svog muža ali kad god Njega sretnem - preseče me u stomaku. Ne viđamo se često iako imamo zajedničko društvo, izbegavam ga. Uvek sam mislila da sam mu se sviđala, on meni i previše ali nikad ništa nismo probali, nikad ništa nije pokušao a ja kreten od devojke "ne startujem ja momke" i tako ostade na pogledima i ljubaznom razgovoru. Ista interesovanja, iste knjige, muzika, stav o bitnim stvarima ali nikad ništa nije pokušao samo osetim njegov pogled u prostoriji kad izađemo ili na nekom okupljanju. Njegov dobar drug me osvojio, sjajan tip i posle godina veze sad i brak. Opet, kad Njega sretnem - nije mi dobro. Molim vas priznajte osobi da vam se sviđa, probajte, stvarno ništa ne gubite. Ovako se pitate svaki put kad On/Ona podseti da je tu da postoji šta bi bilo da ste išta rekli kada ste imali prilike? Nikad ništa neće biti između nas naravno, muž je moja ljubav ali taj osećaj fizičke boli... :( Izbegavam ga kad god mogu. Izvini P. što nisam bila hrabra za oboje.