Provalio sam da štreberima ljude nazivaju samo osobe koje su toliko glupe da ne mogu ni za dvojku da nauče pa se tako tješe. A ako neko nekoga nazove 'štreberom' na fakultetu to mi je već opšti debilizam. Odrastite ljudi. Na fakultetu i treba da se uči. Nisu mi jasni ljudi koji upišu faks pa stalno sjede u zadnjim klupama, prave buku i pričaju na predavannima i osudjuju druge koji uče. Uglavnom takvi ne doguraju daleko u životu, ne znam ni kako su upisali fakultet.
Ne razumem ljude koji dolaze na slave samo da bi se napili kao stoke. Evo, sinoć smo jedva izveli jednog rođaka iz kuće koji nije mogao da hoda koliko se napio. Ne kažem da uopšte ne treba piti, ali pojedini ljudi ne znaju za osnovnu kulturu. Ako si došao u goste, nisi u kafanu.
Krenem na trening i imam šta da vidim. Žena ispred zgrade pomera kontenjer jer joj smeta da se parkira. Sva u štiklama, našminkana, top obučena, premesti kontenjer gde njoj odgovara.
Prije četiri godine sam se odselila u drugi grad radi studiranja i napokon se odmaknula od svoje, da oprostite, tipične primitivne balkanske obitelji koja ne može ništa doli kukati i popiti koju uz cigaretu. Radila sam svakojake poslove kako bih si mogla priuštiti nešto i u te četiri godine sam se stvarno promijenila — prestala sam pušiti, počela se oblačiti ženstvenije, upoznavati kulturu, otišla na razmjenu u inozemtvo i naučila mnogo ne samo na području faksa nego i o komunikaciji i odnošenju s ljudima. Dug me put još čeka, ali osjetim da sam sretnija i želim se nastaviti truditi i osigurati si bolji život. Ali, naravno, za svoje doma sam sad đubre koje si je umislilo da je neka dama...
Oko 11 sekundi prije nego ću doživjet prvi poljubac, prva misao mi je bila: ,,nenene, sad će me poljubit ", a druga: ,,sranje, ne znam da se ljubim".
Prošlo je više od mjesec dana otkako smo ja i prijatelj priznali da se sviđamo jedno drugom. Evo svako jutro se budim s nadom da će me konačno pitat za vezu...
Ja sam na prijemnom ispitu baš jako prdnuo da su me svi pogledali...
Оног момента кад доживим врхунац секс ми престаје бити занимљив.
Женско сам.
Ponekad imam osećaj kao da ne znam da živim ovaj život. Imam osećaj da svi igraju neke uloge, pretvaraju se... A ja samo želim da budem ono što jesam.
Već par meseci osećam da sa mnom nešto nije u redu. Otkrila sam da imam ozbiljnije probleme sa srcem. Oduvek sam bila zdrava k'o dren, ali ova poslednja godina me je dotukla. Prvo po pitanju ljubavi, pa prijateljstva i na kraju porodice. Sa svih strana me je udaralo. Bojim se da je to posledica svega toga. Stres, patnja, rastanci, izdaje, nemoć i ta konstantna bol u grudima. Odlučila sam da promenim sebe i svoj život. Odustala sam od fakulteta, od pojedinih ljudi i svega što negativno utiče na mene. Trebalo je da izgubim zdravlje da bih shvatila da je život prekratak. I ne znam sta želim da radim, niti gde želim da budem. Samo znam da hoću da budem srećna. Želim da spakujem kofere i odem gde me put odnese.