Planiram da batalim fakultet jer ne mogu podneti što mi roditelji svakog dana prebacuju koliko para troše na moje školovanje.
Uopšte nemam volje da idem u neke druge zemlje radi ovog ili onog, jer i ovde mi je isto dan na dan ni nalik. Jedan dan imam para drugi nemam. Jedan dan mi ljeto drugi dan zima. Ljepota.
Tek kada sam promenio zvono na telefonu i čekao da me neko pozove shvatio sam koliko nemam prijatelja. :(
Od fine, mirne devojčice, štrebera kroz školovanje, pretvaram se u teškog karijeristu, osobu zaljubljenu u starijeg oženjenog muškarca. Ne znam šta se dešava sa mnom, ali, obožavam ga, bezuslovno. Ne očekujem ništa od njega, ni novac, ni poklone, ni provod, ni razvod. Volim da znam da i on voli mene, misli na mene, i to mi je dovoljno. Kada bih bila sigurna da mu ja nisam samo za avanturu, ostatak života bih sigurno provela ovako, sama, napredujući na poslu i voleći njega, tajno...
Sve bi dala da vidim svoju baku još jednom. Nije umrla, ali živim predaleko i možda 5god se neću vratiti tamo a možda i 10. Tako je to kada ideš u potragu za bolju budućnost. Već godinu dana sam u inostranstvu i nisam skupila hrabrosti da je nazovem. Kada god pomislim na nju suze krenu...
Nikad nisam podnosila najbolju prijateljicu bivšeg, pokušavala sam uspostavit neki normalan kontakt s njom bar zbog njega, ali me uvijek u njihovom društvu ponižavala (al na finjaka). Što god ja rekla, ona bi imala nešto za poklopit. U društvu je bilo dosta parova, i nijednu drugu curu nije osim mene. Mislila sam da će me s vremenom prihvatit, al' što je vrijeme više odmicalo to je bilo sve gore za podnosit. Tu je bilo svakakvih ispada. Moj tadašnji decko se samo smijao na to jer ipak ona se samo "šali" na takav način. Svi su u društvu već počeli komentirat da nije u redu to njeno ponašanje osim mog dragog. Rekla sam da popriča sa njom na lijepo ili je to to. Prekinuli smo. Nakon 2 tjedna dolazi poruka od moje prijateljice da ih je upravo vidjela u gradu kako se drže za rukice i šetaju. Godinu dana bačenih u vodu...
Glupo mi je da uzmem sa kase kusur manji od 10din. Osećam se kao cicija.
Moj pas i ja imamo isti nadimak 'Aki' . Ja se zovem Aleksandra, a on Astor.
Već godinu dana smo zajedno, a još je sa mojima nisam upoznao.
Pritiska me, ispituje i nagađa, a ja izmišljam razloge da odložim svaki put.
Istina je da me je bivša devojka sa kojom sam bio 3 godine mesec dana pre svadbe ostavila zato što je tek tad shvatila da joj smeta to što mi je sestra od rođenja bolesna.
Znala je sve, povredila me je mnogo i plašim se da me ne ostavi i sadašnja.
Djevojka mi nije dobro. Stisli su je ispiti. Loše se osjeća. Uzima tablete da to podnese. Najteže mi pada što joj ne mogu pomoći. Ne mogu biti uz nju. Savladale su je tablete. Zaspala je u pola priče. Biće ovo teška noć. Ne mogu zaspati.
Osjećam se nulasto.