Radim bukvalno 20 sati dnevno, znači katastrofa. Jutros oko 2 ujutru, sin mi skoči u krevet i kaže: 'Tata, pa ja tebe uopšte ne viđam', a meni su suze pošle na oči. Razmišljam da li da dam otkaz, ili da uzmem bolovanje na godinu dana.
Imam 34 godine, akademik sam, neudata, vec sedmu godinu sam u vodećoj funkciji, vozim najnoviji model sl, keširan, nije leasing, imam bezbroj poznanika, putujem često, najbolji hoteli, restorani, kreatori, samo sve od najboljeg. I svi mi odavaju priznanja zbog uspeha, i svi bi želeli moj život. A niko ne zna da mi je svake noći najbolja prijateljica flaša vina.vI niko ne zna koliko sam tužna i nesretna. Koliko sam, zapravo, usamljena sa svima njima. I prazna. Eto, sad više nije tajna.
Dugo smo planirali bebu i kad sam napokon ostala trudna ostavio me jer ipak nije spreman za to.
Broj drugarica, tjst ženskog društva, nam se smanjio za 90% od kako smo shvatili da nema smisla da nas par muških svaki vikend daje po 30-50e za račun, a popio si za 10,15e maksimum. Uvek sam za to da treba biti džentlmen, ali prema damama. A ove su pokazale da nisu dame.
Ko zna koliko ću osuda dobiti ako bude objavljeno, ali briga me. Umorila sam se od potražnje za normalnim dečkom. Treba mi kombinacija. I dalje ću biti solo.
Imam 28 godina, živim u Londonu, išla sam na Oxford, i sada radim kao pravnica. Imam mlađu sestru(22), koja je jedva srednju završila(izlasci, momci, opijanje, narkotici...). Naravno nije otišla na fakultet(što nije kraj svijeta). I prije godinu dana saznam kako hoće da ide na faks, ali u Graz. Moji su bili oduševljeni, i poslali su je. I ja prije 2-3 sedmice uzmem odmor da je odem posjetiti(nisam joj rekla da dolazim). Stižem tamo, i imam i šta za vidjeti. Stan u haosu, ona "odvaljena" od alkohola, droge... sa njom u stanu još 2 muškarca.. ostavljaju joj pare na sto i izlaze. Ljudi moji, ne mogu vam opisati kako sam se osjećala. I odlučila sam nešto preduzeti, sestra mi je, ne mogu je gledati takvu.. Dovela sam je sa sobom, ovdje će ići na fakultet(jer onaj u Grazu nije ni upisala).. Bijesna sam na roditelje, jer su od početka znali šta se sa njom dešava, a nisu reagovali,"da ne pukne bruka"...
Kako su mi se smučili ogorčeni tipovi sa uvek jednim te istim pričama:
„Devojke vole samo pare", "Ne isplati se da budeš pristojna i vaspitana osoba", „Žene gledaju samo švalere i nasilnike"... Umesto da se trudite da budete bolji, vi tražite jeftine alibije za sopstvene neuspehe. Zato vas neće.
Rešio sam da obrišem facebook, ne želi da gubim vremena na to, što bih uradio nešto korisno kada mi je dosadno ja bih bio na facebook-u, ne želim da imam obavezu da moram nekom nešto da lajkujem, da čestitam rođendane ljudima koji i nisu bitni za mene, zašto svako mora da zna s kim se družim, gde letujem, i ljudi su mi mnogo draži kada ih vidim posle nekog vremena, a ovako izbacuju slike svakog dana imaš osećaj kao da su sa tobom. Ima i dobrih strana kao što je posao, dalja rodbina, prijatelji, ali mnogo više loših strana.
Moj muž drži školu plivanja. Retko odlazim kod njega na posao, ali pre nedelju dana, nešto mi nije dalo mira, kao da sam imala neki osećaj i jednostavno sam odlučila da ga posetim i donesem mu hranu, da ne jede više sendviče samo. Odem ja tamo i nakon što se čas završio, dolaze roditelji po decu. Jedan presladak dečak se zdravi sa mojim mužem i trči do svog oca. Samo su mi kolena zaklecala, bio je to moj bivši sa kojim sam provela čak 9 godina, zajedno od ranih tinejdžerskih dana. Nisam mogla da zadržim suze i samo sam pobegla do toaleta. Nije me ni primetio. Muž je ubrzo došao da me traži, samo sam ga zagrlila i plakala čak 20 minuta. Iako je prošlo 15 godina od našeg raskida, jednostavno nisam mogla da zaboravim sve želje i maštanja koja smo imali i kako smo želeli malu, svetloplavu kuću u predgrađu, kako smo želeli troje dece, staromodni auto i da budemo zauvek zajedno. Imam divnog muža kraj sebe i dvoje dece, ali jednostavno nisam mogla da zaustavim plač. Nekad mi nedostaje mladost.
Moj bivši momak je u naletu bijesa uvrijedio mog oca kojeg nikad nisam upoznala jer je umro prije mog rođenja. Ne mogu da pređem preko toga, izgovor nije bijes da ti padne na pamet da vrijeđaš nekoga ko nije tu.
5 godina veze u trenu postaje ništa kad zadireš tu gdje najviše boli!