Ima jedan presladak kucov kod nas u kraju. Prvi put kad sam ga videla on i par njegovih drugara su nešto besno lajali i ja ga onako u prolazu pitam "Ma što si ti tako ljut?" i odjednom krenu on ka meni, ljudi moji, tačno vidim da se pas smeje! Došao, nije me ni onjušio, odmah se bacio na leđa da ga mazim. Mazili se malo, i ja krenem, a on mangup, krenuo za mnom pa malo malo, preseče mi put da bih ga mazila. Nisam odolela, kupila sam mu kesicu hrane, mada nije hteo da jede. Svaki put me isprati bar jedan deo puta, sad je počeo skroz do moje zgrade. I sad stalno idem tom rutom da bih ga izmazila, a tačno mi dođe da ga usvojim, ali ga nemam gde, živim u stanu koji nije moj. Ulepša mi dan kad ga vidim.
Neki dan idem na posao i vidim na banderi oglas neko iznajmljuje bubice. Čemu to ljudi? Ako vam ne ide fax, promenite ga. Ako uopšte vam ni jedan fax ne ide jednostavno odustanite. Pomirite se sa činjenicom da ne možemo svi imati fax. Drago mi je kada čujem da neko ima fax ali da ga je pošteno završio. Svaka čast, ali uzimati bubice i sto gluposti ne razumem. Nismo srednjoškolci da bi prepisivali. Ili učiš ili furaš da radiš, nema između. Pokušao sam fax, nije mi išao. Batalio sam i počeo da radim, jeste mala plata i uslovi su zeznuti. Ali bože moj, prihvatio sam posledice i ne žalim se. Ne krivim profesore, oni su ljudi zahtevali određeno znanje koje ja nisam mogao da steknem. Ne njihovom krivicom, nego svojom jer me fax ne zanima. Nemojte trošiti uzalud novac ako vas ne zanima i ako vam ne ide. A svakom kome ide fax, želi novo znanje i iskustvo i naravno pošteno. Stvarno želim svu sreću, istrajte u vašoj borbi.
Radim...pritom se trudim, da ignorišem priče, jedne od koleginica, o zadrugama, farmama, parovima... njenim planovima da ugradi silikone u grudi, usne...gde već. Super nam je išlo, do kobnog popodneva kada je, odlučila da razbije led sa mnom, jer vidi da se držim po strani, pitala za mišljenje. " Šta ti misliš, da li bi trebalo da stavim silikone prvo u sise ili u usne? " Odgovorih joj: " Gde god prvo... u glavu svakako, da je bar nečeg puna, nisam cepidlaka. " od tad radimo...u tišini.
Na roditeljskom sastanku nas obaveste da izvesni učenik nije doneo pare za maturu. Njegova majka u šoku. Šta će žena, platila je koliko treba, a u zemlju propala od blama. Klinac pare potrošio a roditeljima rekao da je uplatio matutu. A ja razmišljam da je meni to moj sin priredio ne bi išao na maturu. Inače su osmi razred.
Moja devetogodišnja ćerka obožava životinje, odavno zna da će biti veterinarka i marljivo uči. Kako je kao mala bila bolešljiva, na preporuku lekara morala sam da joj dajem više belančevina, uglavnom mesa. Znala je odakle dolazi meso i nije htela da ga okusi dok joj nisam rekla da je to meso životinja koje su uginule prirodnom smrću. Mrzim sebe zbog laži ali smatram da joj ta vrsta namirnice treba za rast i razvoj. Sigurna sam da će u jednom trenutku shvatiti istinu i prestati da jede i koristi bilo šta što potiče od životinja a ja sam tu da joj pomognem i u svakoj odluci je podržim.
Kad sam kretala na fakultet roditelji nisu odobravali da budem u domu i kupili su mi stan. Meni se nije sviđalo da živim sama te sam u drugoj godini ostvarila uslov za dom, a stan izdajem. Tako da mesečno imam novac da pokrijem troškove doma i menze, a i radim tako da od roditelja uopšte ne uzimam novac. Smatram da je to najbolja odluka jer su u međuvremenu roditelji upali u teške finansijke probleme te da mi je život u tom stanu postao luksuz.
Ako vodiš zdrav život, lud si. Ako ideš na fitnes redovito, pretjeruješ. Ako kažeš da nećeš da izlaziš s nekim tko pije, puši i nezdravo živi, debil sa previsokim kriterijima si. Ako odeš u inostranstvo, vidi ga uzdigao se. Ako kupiš dobar auto, prese*ava se. Ljudi, jeste vi dobro? Ne razumijem čemu sva ljubomora!?
Pomalo me zabrinjava što me ništa ne čini srećnom i zadovoljnom, makar ne na duži period...Položila si ispit? Da,super,pa šta? Našla si dečka? Ok,whatever.. Smršala-ništa posebno..
Nadam se da ću jednog dana shvatiti svrhu svog postojanja jer ovo do sada je samo uzaludno bivstvovanje.
Društvene mreže nam zapravo sve otežavaju. Kada me ostavio dečko, ja sam nastavila da ga pratim, i da istražujem njegove devojke, gledala slike i lokacije, i sve više patila. Kada se oženio, pregledala sam slike sa venčanja, i te slike su mi ostale urezane u sećanju, te njihov medeni mesec, pa će uskoro da budu slike njenog stomaka i bebe. Kako to zapravo boli, a sigurna sam da nema društvenih mreža da bi ta bol bila duplo manja i prošla bi brže.A ne mogu da ne pogledam, sve je na dohvat ruke, dva klika i ispred sebe imate slikovit prikaz života osobe koju volite i gledate kako on voli drugu, a sve je to planirao i s vama.
Dobila sam posao u inostranstvu. Konačno posao u struci, odlični uslovi i ne idem sama, već sa verenikom, što mi je još jedan razlog za sreću. Ali tu je moja majka da sve upropasti. Konstantna priča o tome kako se neću snaći, kako će mi biti teško, da mi sa verenikom neće biti isto kao sa mamom i tatom, da će mi oni nedostajati, neću uspeti, pašću u depresiju, neću se uklopiti, da je bolje da ostanem u Srbiji i živim sa njima, makar i na trafici radila za minimalac. Toliko je ubeđena u to da svaki razgovor propadne, jednostavno ne vredi pričati sa njom. Završi se tako što od sebe napravi žrtvu, jadnu napuštenu majku koja brine, a ja sam bezosećajno zlo koje je ostavlja. Poludeću više, svaki dan slušam kako me demotiviše, a tako sam bila srećna zbog svega.