Uvek sam se smejala kada mi je majka govorila da će misliti o meni i kada umre. Meni je to bilo čudno. Šta ima da misli o meni kad sam samostalna. Sada sam ja majka i stalno mislim o njenim rečima, jer i ja mislim o mojoj ćerki dan i noć, iako ona odavno ima svoju porodicu.
Bio sam prosecan student, prve 2 godine sam upadao na budžet, uvek na granici. Kad je trebalo da upišem treću godinu trebalo mi je 2 ispita da položim da bih upao na budžet. Otac mi se razboli, često sam bio u bolnici, kad god bih odlazio govorio sam mu da idem na fakultet, da imam obaveza. Ali u stvari sam samo bežao u stan da bih plakao. Nedugo zatim, dok mi je otac još bio u bolnici raskinem sa devojkom. Tj, ona raskine sa mnom, iz razloga što joj nisam posvećivao pažnju. Malo je reći da sam bio uništen. Ispitni rokovi su prošli pa nisam mogao da upadnem na budžet, roditelji su platili godinu, zbog čega me mnogo grize savest. Da bude stvar još gora celu godinu nisam dao nijedan ispit, jednostavno sam se predao. Niti sam izlazio iz stana da se družim sa društvom, niti sam išao na fax. Došao sam kući pre jedno 3-4 meseca da bih radio nešto kući. Roditeljima pričam da su mi ostala 2-3 ispita, jednostavno nemam snage da im kažem istinu, a moraću jednog dana...
Iako su dve godine prošle i imam novog dečka, bivši dečko koji služi kaznu u zatvoru je i dalje jedini muškarac koga sam zaista volela.
Ispod moje zgrade su kontejneti i ja sa prozora "gađam" konetejner smećem i uvek pogodim, osećam se kao košarkaš.
Sinoć sam bio na rođendanu, na kojem je bila moja bivša i lik na kojeg sam oduvijek bio ljubomoran. Na minut skočim vani radi telefonskog poziva, i čim sam se vratio unutra. Ona prilazi njemu, na sekund me pogleda nekako hladnokrvno i samo nastavila. Evo tresem se još od sinoć.
Nakon dve godine veze u kojoj sam ga nenormalo volela otišao je sa drugom devojkom. Sve sam dala za njega, sve mu pružila i svesna sam da ga nikad niko neće voleti kao ja i trpeti sve šta sam istrpela za njega. Prijatelji su prošli kroz moju depresiju i celu bol nakon raskida. Evo prošlo je skoro godinu dana od raskida ali kao da se sve desilo juče... Pošto izlazimo na ista mesta gde se održavaju svirke često ga srećem, da ne bih sekirala svoje prijatelje uvek se foliram kako sam ga prebolela i ponašam se apsolutno nezainteresovano za njegovo prisustvo iako se raspadam u sebi iznova i iznova i ne znam kako se držim, a on... Svu noć provede gledajući u mene... Zašto to radi kad je sam otišao sa drugom devojkom i dalje mi nije jasno.
Za doček Nove godine dovoljna mi je flaša dobrog vina i muzika, da se lepo sam provedem.
Poštujem ljude onoliko koliko mi jako stegnu ruku kad se rukujumo...
Svake dvije sekunde provjeram koliko % baterije mi je ostalo.