Bolje imati i ružnog muškarca nego nesigurnog. Zamisli taj pakao od života kada moraš nekome da stalno ulivaš samopouzdanje i nemaš na koga da se osloniš.
Gledam ljudi se sprdaju na temu mucanja, ljudi misle da je to za*ebancija. A mucanje nekim ljudima bukvalno upropatilo život i dovelo ih u raznorazne životne probleme. Ljudi ne znaju kakav je to osjećaj kada ne možeš izgovoriti ono sto želiš.. kada kažeš ono što ne misliš, pa na kraju na*ebes zbog tog. Znaci imate ljude kojima je mucanje život iz korena promenilo, i uvalilo ih u probleme iz kojih se nikad nisu izvukli. Ja mucam, i samo ja znam koji mi je pakao od života napravilo mucanje, al bukvalno pakao.
Nekako i mogu da razumem da će muškarac više plaćati nego žena, ali ne mogu da razumem kako mi je mrtva 'ladna, i to tek kada smo stigli u Pariz, rekla da, za predstojećih 7 dana, ima i svojih 40 (slovima: četrdeset) evra. Ja sam već ranije platio smeštaj, prevoz i sve ostalo.
Ljudi rodila sam dete na rođendan bivše devojke moga dečka, da li me proklinje što joj pokvari i taj jedan lijep dan u godini?
Neshvatljivo mi je da bračni par koji ode u inostranstvno svoju decu ne uči da govore srpski. Ranije to nije bilo tako, ali danas u mojoj okolini je sve više takvih parova. Nisam ja ne znam kakav patriota. Ne mislim da je kod nas najbolje, da je idealno, naprotiv. Mnoga od te dece neće nikad ovde da dođu, a kamoli da se vrate za stalno, ali ako ne znaju jezik budite sigurni da nikada neće doći ovde ni na dan, o letnjem raspustu, odmoru da ni ne govorim. A to je tužno. Tužno je što jedna baba ili deda neće moći da porazgovaraju sa detetom svog deteta i tužno je što to dete neće osećati nikakvu vezu sa svojim precima.
Ja i moj dečko smo godinu ipo dana u vezi. Od otprilike pre 5 meseci smo non stop u svađi, ne podnosimo se nimalo. Jedva izdržimo i kad smo sa nekim u društvu da se ne posvađamo... Mnogo me zanima da li priča svojim drugarima o nama i našoj svađi, ja ga pred svojim drugaricama nikada nisam ponizila. Do sada bih se odavno rastala od njega jer ne mogu da ga trpim, ali ono što me drži da i dalje budem sa njim je seks. Prosto ne mogu da opišem koliko je to dobro sa njim. On mi nije prvi, pa znam da dobro je*e zato što sa prošlim dečkom sa kojim sam bila 6 meseci u vezi nije bio tako dobar. Imam neki osećaj da je i on sa mnom samo zbog toga, jer sam provalila da uvek tokom i posle seksa mi govori kako si dobra i neverovatna. Rekao mi je par puta i da najviše voli kad mu plešem na njemu. Ovako sam takođe provalila da i on više jedva trpi naše stalne svađe.
Prvi album sa sličicama USA 94 (Panini) kupio mi je tata. Tad situacija nije bila bajna, ali se album skupio. Zajedno smo otvarali paketiće i ljepili sličice. Prije nego je počelo zadnje SP u Kataru sam iz fore kupio album i 3 boxa sličica (150 paketića). Jedno cijelo poslijepodne smo ponovili sve to. Čokolada, napolitanke, čips i sokovi baš kao nekad + sličice.
Raskinula sam vezu sa dečkom koji je strašno lagao o svom karakteru. Glumio je da je osećajan, odgovoran, pristojan, čestit. Ispostavilo se da ima empatiju traktorske gume. Trebalo je da mu dam nogu još kad mi je listajući novine na naslov o postporođajnoj depresiji podsmešljivo prokomentarisao: ,,Vidi je ova tužna što je rodila dete haha" i nastavio da lista. Smeće. Savetovala bih i žene i muškarce da dobro obrate pažnju na detalje ove vrste. Otkrivaju mnogo više nego što mislite. Samo ste zaljubljeni pa ste voljni da previdite i ono što ne treba.
Raskinuli smo u septembru. Skoro saznam da se pomirio sa bivšom i super, njegov život i njegova stvar ali me ipak zanimalo ko je djevojka. Uz to sam saznala i da je prije 3-4 godine vjerio pa mu ona vratila prsten, a i to je u redu. Ono što nije u redu je što me je lagao kako voli sve prirodno i da ne podnosi djevojke koje se slikavaju provokativno i sve tog tipa. Takva je upravo ova djevojka. Nemam ništa protiv nje ali ne vjerujem kako sam pala na svu priču. Uz sve to sam saznala da povremeno koristi teške narkotike. To mi je rekao moj drug iz djetinjstva, a njegov poznanik. Pored svega sam šokirana zašto mi to nije prije rekao ako je znao, a planirali smo budućnost zajedno.
Iz perioda kada sam živela sama najviše mi nedostaje to što sada ne mogu ni da plačem koliko mi se plače, kada mi se plače, jačinom kojom mi se plače, jer uvek neko traži objašnjenje, uvek nekome nije jasno šta mi je odjednom, uvek neko se pita da li su mi to oči crvene, a lice otečeno od plakanja i šta je problem. Ne želim ni sa kim da pričam, ne želim da objašnjavam, želim samo sama sa sobom da se isplačem, olakšam taj teret u trenutku i nastavim dalje.