Imam 30 godina i nedavno sam imao operaciju zbog koje sam ostao potpuno fizički imoptentan. Ceo svet mi se srušio preko noći, više nemam cilj u životu niti razlog da ustajem ujutro. Oduvek sam želeo da imam ženu i decu ali to je sada nemoguće, osuđen sam da budem sam do kraja života.
Znam da sam kuja zbog ovog, ali želim da pandemija odmah prestane, da mogu nastaviti putovati, izlaziti, ići na koncerte/utakmice... I baš me briga za broj umrlih/zaraženih/hospitaliziranih. Briga me, imam i ja pravo na život!!!
Kad postavi slike na instagramu, čovek bi rekao ova je bomba. Evo prođe večeras pored kafića, a ona mala, glava kao Hugo, nigde te obline. Iskreno malo sam bio u šoku.
Ja ne znam da li sam jedina osoba koja je više voljela desnu stranu sveske, a lijevu ne dok sam išla u školu🤷♀️ Na desnoj se lakše pisalo😂
Jako volim momke sa sela. Ne pada mi na pamet da se udajem za nekog iz grada. Momci sa sela su suprotnost gradskim. Prizemni, kulturni, normalni, druželjubivi, duhoviti, vredni. Uopšte ne povezujem njihov stil života sa mojim studiranjem, fakultet nikada neće ocenjivati vrednost čoveka, kao što neki misle.
Radim nameštaj po meri vrhunskog kvaliteta. Prestao sam da radim za domaće tržište. Ne mogu više da se ubeđujem sa ljudima. Skupo nam je! Ajde! A meni je jeftino da nabavim materijal, napravim sušaru, skladište, zakupim radionicu, mašine i plaćam struju i sve namete državi, jel da? Prelomni događaj. Došla žena, udala se skoro i hoće krevet za nju i muža kao iz Ikea radnje. Pitam, pa što prosto ne kupite taj iz radnje? Neće, nemaju plavi... Žao mi je, rekoh, ne radim plave krevete. Doviđenja. Još se nadam da će da me krene, ali ako je sudeći po prvih nekoliko narudžbina i u inostranstvu su isti kao i ovi ovde.
Ljudi me potcenjuju jer sam žensko. Želim da upišem fakultet koji je pretežno "muški" i nekad ne mogu da verujem koliko negativnih komentara dobijam. Kao da sam rekla da ću na Mesec da letim. Pritom, nervira me što mi nekad poljuljaju samopouzdanje pa krenem da se dvoumim da li je to stvarno za mene.
Kad imam djevojku ja gledam druge i pričam s drugima, i zbog toga sam jako ljubomoran na trenutnu djevojku, bojim se da i ona ne radi isto, to bi mi jako smetalo. Ne vjerujem ženama, a ni sam nisam dostojan povjerenja. Da me ostavi, našao bih drugu i namjerno joj povredivao osjećaje provodenjem vremena na mjestima na koja dolazi ili s nekim koga poznaje.
Svoju ženu volim najviše na svetu, to je osoba koja mi je spasila život i dokazala mi je da vredim, pošto sam pre nje bio isključivo u toksičnim vezama i uvek sam mislio da je problem u meni i da ja to zaslužujem. To je najdivnija osoba koju sam upoznao i sve je funkcionisalo savršeno dok joj ja nisam sugerisao da da otkaz jer ja već dovoljno zarađujem, zaista nisam imao loše namere ali ja imam jako veliku platu za naše uslove jer sam senior softverski inženjer i radim u jednoj od najprestižnijih firmi u Srbiji. Ona radi u školi, profesor je i zarađuje oko 6 puta manje od mene i zaista nisam želeo da se muči kada nam njena plata ne doprinosi dovoljno za njeno uloženo vreme. Predlagao sam joj da krene neki privatni biznis pa da ima neku zanimaciju, koju bih ja u početku finansirao ali se ona meni naljutila i ne pričamo već 2 dana, baš se osećam užasno, zaista sam imao dobre namere i želeo sam da se što manje muči jer mislim da to zaslužuje.
Slagala sam dečka sa kojim sam se odnedavno počela viđati da mi dolaze gosti, te se navodno zbog toga ne možemo videti, a zapravo sam se najela belog luka i slanine i nisam mogla neutralisati miris.