Živim na zapadu i ovde je normalno da se ljudi koji započinju ozbiljne veze testiraju na polne bolesti (oba partnera), apsolutno se podrazumeva. Normalizujmo to i na balkanu, zdravlje i život nema cenu.
Pre skoro 2 godine sam izgubila baku, posle toga mamu... A sad i tatu... Za nepune 2 godine su otišli svi moji oslonci i podrška...osećam se kao da sam ostala sama na svetu, iako imam brata koji ima svoju porodicu...
U vezi sam mesec dana, muškarac mi se dopada, hemija je BILA prisutna ali razlog raskida će biti najgluplji mogući-nehigijena. Okupao se i obukao čiste stvari samo kada je znao da ćemo prvi put imati seks, svaki sledeći put dolazi neokupan i u stvarima koje nosi drugi-5. dan. Stavi neki najjadniji dezodorans, za parfem ne zna ali zna lepo i skupo da se obuče, dakle nemojte da je do para, depresije i sl. Lik prosto ne zna da treba da ide čist a posebno da bude takav sa ženom ili ga je briga, ne znam šta je gore.
Kada se okupam, namirišem i sredim zbog njega (mada radim to oduvek i zbog sebe) osećam se kao jadnica dok me guši smrad njegove glave, prepona i nogu. Probala sam da mu nagovestim da može da se istušira pre ili posle seksa (i uvek kad ima priliku), suptilno spominjem koliko volim kada sam čista i mirišljava ali ništa, on se plaši pranja a ja da učim čoveka od 35 godina tome, ne pada mi na pamet. Niti je moguće, još ću ja ispasti grbava.
Odvratno mi je kada vidim da žene u odmakloj trudnoći dižu tegove sa ogromnim težinama. Manite me onoga da to ne može da naškodi, da je to normalno ako je neko u treningu, ne, nije normalno. Evo, sve i da to dizanje ne napravi nikakav problem, šta da se slučajno desi da teg padne preko tebe i da te iz sve snage opali po stomaku i napravi ko zna kakav problem? Ko može da garantuje da do toga ne može doći nekim baksuzlukom? Niko. Ko ovo radi, neka radi ako smatra da treba, takođe, ko podržava ovo, neka podržava, ja neću nikad. Svako ima svoje mišljenje. Ne treba niko da bude 'doktor' i stručnjak da vidi da to nije nimalo naivno,ali evo, ja sam pitala nekoga, baš me je zanimalo. Pitala sam jednog starijeg doktora koji itekako ima kredibilitet da li to treba da se radi i on je rekao ne. Vrsan je doktor i poznat. I šta sad, ja treba da verujem nekom samozvanom personalnom treneru koji priča kako je ovo normalno i ko zna kome, a ne nekome ko je maltene ceo život u zdravstvu.
Nakon 6 godina braka, samu sebe lupam u čelo i pitam se dal sam normalna što sam se udala. Svjesna da živim s narcisom, kojem su svi bitni, a djeca i ja smo najgori i ne zaslužujemo ništa.
Uvek su mi deblji i ružniji ljudi od mene govorili kako sam se ugojila. Nikada to nisam čula od zgodne i lepe osobe…
Život mi je postao mnogo lakši kad sam shvatio da ne moram biti najbolji u svemu niti znati sve.
Sad shvatam zašto kažu da je najlepše kad ideš u osnovnu školu. Nema ništa lepše nego kad dođeš iz škole i nemaš mnogo obaveza, imaš slobodnog vremena koliko hoćeš.
Porodila sam se pre 8 meseci. Pre nekoliko nedelja smo se suprug i ja malo zaneli, sutra dan popijem pilulu za dan posle i mislili smo da je s tim gotovo. Juče odradim test jer mi kasni i imam šta da vidim... Šok! Ali i u svom tom šoku ni u jednom trenutku nije bilo razmišljanja o bilo čemu drugom osim o porođaju. Bilo je planirano, samo ne ovoliko ubrzo. A iako nije bilo planirano sad, bilo je željeno. Biće to jedno pravo malo, naopako čudo kad nas je ovako iznenadilo.