Devojka me ostavila po drugi put. Kada smo se upoznali vrlo brzo me zavolela i obasipala nežnošću, pažnjom i ljubavlju. Ništa manje joj nisam uzvraćao, jer sam po prirodi jako pažljiv, vjeran i dajem puno. Nakon nekog vremena počela je drugačije da se ponaša prema meni i da me zapostavlja u svakom smislu. Posle nekoliko svađa i jedne veoma žustrije svađe prekinuli smo, tačnije ostavila me i blokirala na svemu. Ubrzo nakon toga smo se pomirili i dogovorili da idemo sve ispočetka i da iste greške nećemo raditi, i da moramo više komunicirati ako imamo problem. I bilo je okej neko kratko vrijeme da bi opet počela da se isto ponaša, bez emocija, bez osjećaja, bez pružanja dovoljno ljubavi i svega što zaslužujem. Naravno da mi je to opet počelo smetati i povređivati me te je opet došlo do sukoba i ponovo me ostavila uz gomilu nelogičnih objašnjenja u svoju korist. Volim je a vjerovatno i ona još uvek mene, možda i gresim. Voleo bih da mi se vrati, a opet osećam se tako izmanipulisano.
I nakon 20god sjetim se zavoja na njegovom zglobu ruke i opet osjetim istu onu bol kao i tad. Volila bi da zaboravim, nismo bili jedno za drugo, on nije bio osoba koja bi mi bila vjerna, a ne mogu, ne ide. Volila bi da mogu ga zaboraviti i nikad ne pomisliti više na njega.
Kad sam bila devojcica od 6,7 godina maštala sam da imam lice kao plastelin pa da popravim nedostatke i kad nekog želim da izbegnem promenim lični opis. Nisam postala ni šminkerka ni frizerka ni plastični hirurg. Odrasla sam zgrožena kako danas pojedini ljudi postaju karikture zbog preteranih plastičnih operacija, kao zombiji!
Komšija umro od predoziranja a njegova majka rekla kako je od srca. Ne daj Bože da sam ja umrla od droge, komplet država bi znala šta je u pitanju jer bi moja majka to razglasila u roku od 5 minuta.
Gledam ponašanje prodavačica po ovim fensi prodavnicama ženske odeće i obuće, toliko su nadmene i važne, kao da je njihovo... Kad uđeš gledaju te sa visine i onako sve bitne i izveštačene pitaju "treba li vam pomoć?"...🙄
Toliko sam “jaka riba” da bivšeg špjuniram sa lažnog profila godinu dana. 🤣🤣🤣
Ubjedljivo najviše ufurani ljudi postaju oni koji su odrasli u lošim uslovima a i tada imali visoko mišljenje o sebi. Takvi kad se dočepaju para su najgori.
Sad da mi neko da papir da pomnožim ili podelim dva dvocifrena broja, bilo bi veselo.
Svake godine slavim rođendan, i društvo mi rado dolazi. To bude na vikendici uz roštilj, pivo i tako to. Takođe, volim zvati društvo kod sebe i ovako, van rođendana i često pravim sedeljke. Ono što primećujem je da retko ko od njih slavi svoj rođendan i zove kod sebe ikad. Ne radim ja to da bi me drugi zvali kod sebe, ali mi je krivo što mi se čini da se ljudi sve manje druže i da postajemo kao zapad. Niko više ne slavi rođendan, ne pravi svadbe, ne zove za bilo šta...čini mi se da će doći vreme da se ljudi viđaju samo po sahranama. Krivo mi je jer sam jako druželjubiva i neophodan mi je razgovor sa ljudima, i jako mi je žao što su ljudi postali tako otuđeni jedni od drugih.