Kako je lepo videti one izražene vene na rukama kod muškarca. Uh.
Nekad se desi da su mi prijatni roditelji, a dijete im je katastrofa. Divlja, nema kulture. I onda ne želim da se moje dijete igra sa takvom djecom. Pa mi nekad bude teško otkazati.
Radim kao fotograf.
Zar je ljudima stvarno teško ostaviti neku kratku poruku o tome kako su zadovoljni fotografijama?
Bilo bi lepo ponekad čuti i neki komentar, a ne samo da mi pošalju lajk.
Kad krene napad anksioznosti, otvorim solitaire igricu na telefonu, ono ko se seća na prvim kompjuterima krajem devedesetih karte. Ili brzo uhvatim ukrštenice u kupatilu. Dovoljno je 5min igranja da napad prestane pre nego što počne. Ne znam, valjda me vraća u detinjstvo. Sad sam u menopauzi i bio bi mi pakao od života da se na 5min ne zatvorim u wc zbog ovoga. Možda nekome pomogne.
Imam partnera i djecu i čekamo neki zgodan trenutak kada ćemo se vjenčat. On je malo nespretan sa "koreografijama" oko zaruka, vjenčanja itd. Uglavnom, meni to ne smeta, ali shvatila sam da je zaručnički prsten kupovao njegov prijatelj a ne on osobno i sad me živcira što to znam i krivo mi je jer mi to smeta. A divan je...
Bivši s kojim sam bila 2 godine u vezi je nakon 3 godine od našeg prekida našao novu curu. Mi dok smo bili u vezi stalno je izlazio, hodao, dok sada kad je s njom skroz se promijenio. Ne hoda, njoj posvećuje svo svoje vrijeme, vodi je na putovanja i porodična okupljanja (mene nije nikad) čak se trebaju i useliti skupa. Kada je prekidao sa mnom rekao mi je da nismo jedno za drugo, ne može zamisliti svoj život sa mnom jer smo skroz drukčiji karakteri, ali ja njega opet nisam preboljela i uvijek sam se nadala da ćemo se pomiriti i da će se sažaliti. A eto sad je našao nju mlađu, ljepšu, pametniju, zgodniju i atraktivniju. Za mene nikada nikog nije ni pitao kako sam šta radim… kao da mu ništa nisam značila....
U vezi sam da dečkom godinu dana i nikada mi nije rekao da me voli..zna da umirem da čujem to od njega.
Ne mogu da zamislim život sa nekim. Volela bih zauvek da živim sama.