U opciji world clock sam dodala sve gradove koje želim posetiti. Mnogo moćan osećaj.
Uvek me je zanimalo šta devojke treba da urade i kakve bi trebalo da budu da bi ih momci zaprosili.
Moj muž ima 55 godina i rekao mi je da nema više potrebu za seksom! Nemam ni ja potrebu za tim, ali sam poludela kada je to izjavio....ne mogu da se pomirim s tim!
Ne mogu da shvatim ljude koji konstantno veličaju sebe kao ličnost ničim izazvani i pokušavaju se uzvisiti u očima drugih pripisujući sebi pozitivne osobine. Da je stvarno tako, ne bi imali potrebu ubjeđivati ostale u to, i sami bi uočili.
Kad sam bio mali, kupajući se na rijeci, zamišljao sam da sam na moru. Zamišljao sam ona prelijepa mjesta koja sam viđao na tv-u. Osjećao sam se fantastično gledajući djecu oko mene kako su srećna. Prošlo je mnogo godina od tada, ali nikad se više nisam tako osjećao. Čak i kad sam bio na moru...
Toliko sam siromašan da me žene i ne interesuju više, čak i kada se nekoj svidim, odbijem je. Nemam ljeba ja da jedem a kamoli njoj nešto da kupim ili da je odvedem negdje.
Kada sušim kosu uvijek jedan dio osušim do zadnje dlake dok drugi od smora i umora ostavim polu mokar.
Čim sam poleo malo više da učim I pored faksa da polažem neke sertifikate skoro svi drugari su počeli me izbegavaju. O devojkama i da ne pričam. Stvarno razmišljam da odustanem od svega toga, ali nekako znam da je sve ovo ispravno. Stvarno mi je teško.
Samo meni može da se desi da me roditelji momka koji mi se sviđa ubeđuju da im je mlađi sin bolji za mene, da sa njim imam više zajedničkog i da bih se bolje slagala...
Dadilja sam u Irskoj i živim sa tom obitelji čiju djecu čuvam. Užasni su prema meni, djeca su razmažena, uvjeti su katastrofa. Išla sam trbuhom za kruhom i sad moram trpit posljedice jer ne mogu još kući. Nema do Balkana i mojeg siromašnog života!