Ne podnosim kad za nekog kažu npr.: "Ma dobar je on, ali eto nekad 'pukne', nekad bude bezobrazan, nekad ovo, nekad ono"... Pa zar se dobrota nekog ne gleda u najtežim situacijama, a ne kada je "vuk sit a ovce na broju"!! Svi bi mi bili dobri da ne moramo opraštati, da ne moramo trpjeti nečiji bezobrazluk, da nam je sve kako smo zamislili...
Od kako sam pročitao vest da je čoveka na Tajlandu ugrizao piton za polni organ dok je sedeo na wc šolji, ja dok sam na istoj, imam neopisive strahove.
Jednom sam kao dete protrčala kroz koprivu. Bilo je strašno.
Kad bi bar netko izmislio wc školjku koja ne "odzvanja"...
Zbog govorne mane sam zamrzio usmene ispite jer uvijek sve naučim al jednostavno ne mogu progovoriti ni riječ.
To što studiraš ne znači da si sposoban u životu, haloooooo ko još studira medicinu a ne zna upaliti običnu veš mašinu, ili iznijeti smeće kad se napuni kanta, nezz stvarno ali na takvim stvarima čovjek primjeti koliko je neko zapravo glup ili pametan!!! Za sve one koji muku muče sa cimerima. Veliki pozz, i držite se, jači ste nego što mislite .. :)
Pauzirala sam godinu nakon srednje škole i već mesecima unazad spremam psihologiju za prijemni ove godine jer sam se u potpunosti u tome pronašla. Jako mi se dopadaju teorije Sigmunda Frojda i da bih bodrila sebe (umela sam biti pesimista i jako negativna) govorila sam da ću biti Frojd u ženskom telu. Neki me smatraju čudakom jer se interesujem za psihu čoveka i što neke stvari posmatram na drugačiji način od njih, a primer toga je seks. Kažem da je to jedan od osnovnih motiva koji se javlja tek u pubertetu i da je sasvim normalno pričati o tome dok većina o tome govori kao o strašnoj perverziji i sl. Konačno sam počela verovati u sebe, stičem samopouzdanje i mislim pozitivno i postala sam imuna na brbljive ljude koji su puni predrasuda. Primer je moj bivši! dečko koji je pričao da previše filozofiram i brbljam, a ja samo volim da obrazložim nešto, da pričam, da učim. Neka oni misle da pametujem, ali volim osećaj kada se "punim" znanjem i kada znam da znam.
Prolaznost života mi ne pada teško, već to koliko on brzo teče.
Udajem se za mjesec dana, moji još ništa ne znaju. Ne prihvataju mog momka ni u kom smislu, a mene njegovi obožavaju.
Životna želja mi je da kad se budem vozila busom i kad bude stajao na mojoj stanici da kažem svim ljudima u busu: "Idem na putovanje svijetom, tko hoće sa mnom neka dođe u ponoć na to i to mjesto" i izađem iz busa trčeći. Nadam se da bi neki došli i upustila bih se u ludu avanturu života s neznancima! Najbolji su oni događaji koji se događaju spontano i bez puno planiranja.