Činjenica je da za vreme našeg života od rođenja do smrti sretnemo 30 000 ljudi. Od tog broja, tri hiljade ljudi čine naše prijatelje i poznanike, a samo 300 ljudi je broj sa kojima bi mogli slobodno pokrenuti konverzaciju... Kažu da je sudbina (ili Bog zavisno od verovanja) još pre našeg rođenja zapisala ko će biti ti ljudi. A ja se sada pitam da li zaista postoji srodna duša i da li sam već na nju naišla, jer kažu da je ona jedina koja nije predviđena...
Nikada nisam znao kako da započnem razgovor sa devojkom koja mi sviđa.
Kako mrzim kad mi neko u toku rukovanja pruži ruku na pola.
Nema mi ništa lepše nego kad vidim devojke koje šetaju po gradu bez brusa..
Kada mi neko napiše ok, najčešće to prevodim kao 'ne smaraj'.
Bojim se da sam nepravedna prema svom momku. Ljubomorna sam i stalno ga optužujem da nešto muti iako nemam dokaze za to. A to je samo posljedica moje nesigurnosti jer moj tata vara mamu.
Pored advokatske dugogodišnje karijere, lične biblioteke sa preko 1000 knjiga, vrlo često se ne mogu setiti obične reči koju koriste i deca u svakodnevnici. Jednostavno blokiram i ne znam rečenicu da sastavim.
Na pitanje "Imaš li para za maturu"(pratioca), ja sam ladno odgovorila "Pa radiću preko ljeta sad, dako skupim nešto" .. Ahah blamaža!
Imam 23 godine, nikada nisam bila u vezi i mislim da je to zato što se samo zaljubljujem u likove iz knjiga i serija...
Svojoj najboljoj prijateljici sam uvijek samo rezervni plan, ako joj svi ostali otkažu. Nekad ju ne vidim po mjesec dana samo jer nema vremena za mene...