Mrzim kućne poslove. Doživljavam ih kao obavezu i nužno zlo. Još više mrzim kad se od mene očekuje da je u svakom momentu sve pod konac, jer sam žensko.
Muško-ženska prijateljstva postoje, nisu česta ali postoje. Muško sam i imam i drugove i drugarice. Primećuje se razlika između muške i ženske ekipe, i meni je ok u oba slučaja. Nikad nisam hteo sa drugaricama da imam nešto više, nego se vidimo, popričamo, prošetamo i ćao zdravo. Tako i sa muškim društvom. Ne razumem ljude koji tvrde da ne postoje ovakva prijateljstva. Evo ja kad se upoznam sa nekom devojkom, ako ne želim da imam nešto više sa njom, a ako mi prija njeno društvo, sa moje strane je potpuno u redu da se družimo i pričamo.
Već sedam meseci radim u jednoj Kineskoj kompaniji. Uveli su nam korona mere gde moramo da merimo temperaturu u 8, 12, i 16 sati i šaljemo Exel tabelu svaki dan (već 7 meseci). Na kraju su nam naredili da moramo čak i da slikamo toplomer i šaljemo slike. Da li je to vama normalno? Šta me sledeće čeka... Razmišljam o otkazu zbog nepoverenja, podcenivanja i loših odnosa.
Moj. muž poslednjih meseci stalno radi sa nekom koleginicom 10 god mlađom. Stalno idu na poslovna putovanja i spavaju u istom apartmanu, s tim da on kaže da on insistira da bude sa dve sobe. Ja ću da poludim.
Mrtva pijana sam ušla na pumpu sa cigarom i ukrala 14 pakovanja žvaki.
Žalim dan kad sam se vratio ovdje. Živio sam u Njemačkoj 4 godine, a previše su mi falili moji roditelji, brat, prijatelji. Od kad sam tu odradio sam sezonu na moru i od tad nemam stalni posao. Planiram se opet vratiti u Njemačku sljedeći mjesec, čak su mi ponudili staro radno mjesto. Tamo sam barem imao financijsku sigurnost.
Dobila sam epilepsiju greškom lekara. I mnogo puta mi dođe da ga tužnim, ali sad je kasno s obzirom da je prošlo 10 godina od tada. Bila sam totalno zdravo dete do 11-te godine. Nepotrebno mi je prepisao lek koji ne smeju da piju deca ispod 18 godina. Pila sam to godinu dana i kada mi je smanjio dozu dobila sam prvi veliki epi napad. Sećam se samo koliko je taj doktor bio neprijatan i odbojan. Ali njemu je bio važan profit i bonusi, pa je prepisivao lekove koje nije smeo. Kada sam u 17 godina otišla kod drugog doktora odmah mi je izbacio taj lek i rekao mojim roditeljima da je bilo opasno i štetno da ga pijem. Odmah mi je izbacio i ubacio 2 nova. I zbog ta 2 nova opet povremeno imam male napade i sumnjam da me i ovaj kljuka bespotrebno. Vodite računa kakve vam lekove daju. Moji roditelji su verovali tom lekaru. Nisu znali i bili informisani. Ali ne mogu ih osuditi. Taj proklet doktor je kriv i nadam se da će platiti Božiju kaznu.
Nekako čudan osećaj. Bila mi je sve, a sada ne znam ni gde je ni šta radi.. Ništa...
Moja prijateljica već dvije godine nakon završetka faksa traži posao, nema iskustva, a inače je jako fina i skromna osoba. Čudila sam se što je niko ne primi, išla je na 20-ak intervjua. Ja radim već 3 godine u firmi i pored firme radim dosta poslova honorarno, mjesečno zaradim oko 1200-1500 eura. Nedavno sam joj ponudila da je povežem sa klijentom koji se meni javio za jedan honorarni posao i prepustim njoj, a koji bih ja inače naplatila oko 700-800 eura. Mislila sam da će joj dobro doći, a nije ništa teško. Ona je investitoru tražila 2000 evra. Malo je reći da sam ostala u šoku. Tad sam shvatila da je odbila mnoge poslove očekujući ogromnu platu. Pitam se sad jesam li ja pogrešnog stava ili ona...
Muž i ja sve dijelimo, osim jedne stvari. Luk u ćevapima je zabranjena teritorija, možemo podijeliti lepinju, možeš dobiti i ćevap ali u luk ne diraj, za to smo se u stanju posvađati.