Kad sam bila mala, baka mi je preminula i kad god me je neko pitao "Je l' ti nedostaje baka?", ja sam mislila da to znači da mi ne fali, pa sam odgovarala: "Dostaje mi."
Više živim u mašti nego u stvarnom svijetu. Proći će mi život tako, a ja nikako da napravim korak naprijed.
Kod djevojaka prvo pogledam kakav im je vrat za ljubljenje...
Kad smo bile male, sestra i ja se uvek pravile strankinje dok smo prolazile ulicom grada. Naš razgovor je bio 'jes', 'nou', 'aj dont nou', 'and', toliko.😃
Dugogodišnja prijateljica na pitanje za kumstvo na svadbi mi "uvali" seen.
Sve cure koje imaju velike grudi uvijek se nešto žale, a nikad se ne pitaju kako je momcima kad imaju velikog, kad ne znaš kud s njim lijevo ili desno, kad obućeš jeans pa skoro umreš, koliko puto zna bit neugodno kad nosiš tenerku pa ne znaš kako sakriti.. Ima tu još problema ali ovo su među najgorima. Nije ni nama muškarcima lako kako mislite.
Mrzim kad neka djevojka objavi na instagramu sliku sa svojom nekom extra zgodnom drugaricom, a ne označi je! Tad mi u pronalaženju ni Sherlock Holmes nije ravan.
Činjenica da ne možemo očekivati od nekog da nas voli samo zato što volimo mi njih me ubija.