Kada sam bila mala, pravila sam se da su kese za đubre padobrani, pa bih tako sa kesom iznad glave trčala i skakala po gradu kao manijak.
Najgori su oni koji prozivaju druge i još tvrde da su samo iskreni.
Uvek kada vidim nekog mišićavog glumca na tv-u. Kažem sebi od sutra krećem u teretanu. I tako već 15 godina...
Neki važan dokument mojih roditelja je bio na stolu, malo sam se igrala i slučajno bacila u vatru. I dalje ga traže nadam se da to nije uplatnica za moju ekskurziju.
Inače radim u kafiću i svaki vikend sebi kažem - "Poslije posla kući." Prošlo je 8 mjeseci od kako ja tako govorim i svaki put je završilo sa : "Omaklo mi se."
Imala sam 3 godine kad sam dobila sestru i kada sam s tatom otišla u bolnicu da je vidim bila je kao i sve bebe zamotana u bijelu plahtu ili kako već i rumena u licu. Ja sam rekla tati da neću da je vodimo kući jer nije lijepa beba već izgleda kao kifla i paradajz.
Izgubit će me jer sve drži za sebe.
Tu i tamo šturo natukne da radi na NAŠEM zajedničkom životu, a onda muk.
Pa ako je NAŠ život u pitanju, valjda bih i ja trebala znati ponešto o njemu.
Volim da pijem. Nekad nemam granice. Jednom sam se toliko napio dok sam spavao sa devojkom i u žaru strasti zaspao na njoj! Dugo mi je to nabijala na nos.
Mnogo puta mi se desilo da mi neka devojka godinama kasnine kaže da sam joj se nekad svideo, a kad pitam što mi nije nagovestila, ona kaže da jeste. (Moji drugari potvrđuju). Ne znam da primetim te neke znake pa da me pljesnu pravo po faci...
Prije par godina oba roditelja su u par mjeseci ostali bez posla. Bilo je to stvarno teško razdoblje. Previše sam se nagledala majčine patnje, suza, nekakve grižnje savjesti itd... Otac je oduvijek bio i ostao samo "netko" u obitelji tko nije mario ni za šta. U nekim situacijama sam znala biti baš sebična i bezobrazna. Bila sam u godinama kada sam željela izlaziti kao svo moje društvo ali nisam imala sredstava iako sam imala prijatelje koji su mi omogućili mnoge stvari.
Cijela ta situacija me oblikovala u jednu suzdržanu djevojku ali vrlo osjećajnu.
Najviše me boli što me majka i dan danas smatra hladnom zbog mojih reakcija a nije ni svjesna koliko sam noći proplakala misleći se kako je njoj samo nisam to pokazivala jer znam da bi je to ubilo.
Stvarno sanjam o danu kad ću mami moći omogućiti sve što je sebi uskratila da bi bratu i meni dala što je mogla i više od toga!!!