Uopšte ne žalim one osobe koje izađu povređene iz veze, a onda zavlače narednog partnera. To što je neko VAS povredio, ne znači da treba da kažnjavate nekoga ko nije ništa kriv, samo da bi lečili svoje komplekse i frustracije. Ježim se kad čujem da je neko ušao u novu vezu samo kako bi preboleo, da bi pokušao, da bi ovo, da bi ono. Fuj, to nije nikakav izgovor i presmešno je. Treba skupiti mu*a i preboleti, pa onda krenuti dalje. Takvim osobama treba skinuti kapu, to su legende. Najlakše je sprdati se sa nečijim emocijama. Nikada u životu neću imati razumevanje za takve i spadaju mi u jednu od najgorih vrsta ljudi. Očekujem glupe komentare i izgovore, ali zabole me, laprdajte do sutra. Pozdrav normalnim i razumnim osobama na ovom sajtu, koji realno komentarišu. 💪
Bila sam zakleti protivnik da ikada išta imam sa bivšim momcima mojih drugarica. Dok nisam slučajno videla momka od moje drugarice golog. Nisam prestajala da mislim o njemu. I čini mi se da sam malo manipulisala njom da ga ostavi. I dočekala. On šokiran, a ja nezasita.
Upoznala sam muškarca koji misli da su žene koje imaju malo veće stidne usne, odnosno da je razlog tome njihova promiskuitetnost (da se lepo izrazim za razliku od njega). Kaže postoje one koje su takve fabrički i one koje su se puno… pa im se rastegla. Čovjek ima 30 godina.
Danas je 18 dana od kako nisam zapalila cigaru. Nakon 30tak godina pušenja 10-15 cigara na dan odlučim da ne mogu više voditi borbu sa okolinom i stalno tražiti pogodno vrijeme i mjesto da zapalim. Živim u zemlji gdje je pušenje zabranjeno na javnim mjestima i gdje na pušače gledaju kao na kriminalce. Pišem ovo jer me hvata kriza i bojim se da ću pokleknuti i zapaliti pa kud puklo.. S druge strane 18 dana nije malo.
Oduvijek sam bila mirna i tiha, nikada se momci nisu lijepili za mene. Jednostavno onaj tip osobe, sa 20 našla prvog momka i udala se nakon par godina. Sada sam mama dvoje djece. Imam skladan brak, muž je dobar, perspektivan, sve što zaradi ulaze u našu porodicu ili naša putovanja. Sada sa 30 godina nikad nisam izgledala bolje, počela sam da shvatam način na koji lijepe žene manipulišu muškarcima. Sad sam sređena tip top, koleginice se pitaju zbog koga se tako sređujem i zašto ali sam shvatila da je tako život lakši. Pametna sam uvijek bila, obrazovana i načitana, ali nije mi to puno pomagalo. Sada kada treniram, pazim na ishranu, garderoba je uvijek na mjestu i upečatljiva lakše dobijam sve, od svog muža (sa kojim je seks nikad bolji), preko običnog taksiste, kolega na poslu... Muškarci padaju na lijepe žene, i ne neću prevariti svog muža samo jednostavno lakše je kroz život koračati u haljinici i štiklama.
Mislim da ću od sada kada mi se svidi neki dečko, prvo pitati jesu li mu roditelji razvedeni, i u kakvom je odnosu sa ocem. Nikada nisam sudila o drugima po tome, ali mislim da bi trebalo da počnem. Iskustvo do sada mi je pokazalo da ko nije imao očinsku figuru dok je odrastao, neće znati kako da ceni ženu i da je zadrži u svom životu.
Tretirao sam je kao princezu, a ona mene kao debila.
Jer tretman princeze nikad nije imala, shodno tome da je bila sa debilima u vezi, to je normalno.
Ne kaže se za dzabe “Ne zna svinja, šta je dinja”.
Ne znam da li se vama desilo ikada slično ali moram da podelim sa nekim. Pre neku noć sam sanjala mir, ne znam kako da opišem. Sanjala sam čoveka koga ne poznajem, sa kojim sam u tom snu u kući, restoranu, autu... Kao da živim s njim u nekoj mirnoj luci. Lik tog čoveka pametim. U braku sam, neispunjena i to gledam kao veliki znak. Želim samo mir u životu i taj osećaj da mi bude svakodnevnica.
Dok sam radio u fabrici bilo mi je dosadno i naporno.
Uvek budeš kriv čak iako nisi.
Vreme nikad da prođe.
Počeo sam da učim zanat kod jednog majstora moler gipsar. Dnevnica je 50 evra nekad i više. Pomoćni sam radnik i učim od njega. Radim 5 dana nedeljno, vikend slobodan veoma je zanimljivo, nadam se da ću postati majstor u budućnosti.