Imam ogromnu posekotinu na ruci koju sam zaradio u fiskulturnoj sali osnovne škole kada je devedeset i neke godine dolazio Bajone da peva. U želji da ga što bolje vidim i čujem (deco, mi tada nismo imali mobilne sa kamerom) popeo sam se uz one merdevine za vežbanje i okačio se rukama o kalorifer koji je visio sa plafona. Moje ruke nisu mislile isto kao i ja da mogu tako viseći da izdrže ceo koncert pa sam u jednom trenutku samo proklizao sa tog kalorifera i stuštio se prema zemlji. Prilikom pada ruka mi se zakači za šipku koja je štrčala iz zida, a koristila se za vratilo i posečem se od početka podlaktice do sredine šake. Jedva su mi hirurzi spojili to što sam iskidao, jedva me ušili, a ja se mesec dana sav važan šetkao u školi sa zavojima kao da sam krotio lava u cirkusu. Ne znam kako, al neko je Bajoneu ispričao valjda šta se desilo pa je on došao u školu da mi udari autogram na zavoj i da me prekori zbog takvog ponašanja, nikad ponosniji nisam bio.
Ponosna sam na svog momka. Vraćamo se sa jednog puta i idemo tako ka našem gradu, kad odjednom momak koči, zaustavlja se pored puta i izlazi napolje. Pređe sa druge strane puta i govori nešto čoveku sa traktorom, kojeg sam ja tek tada uočila.
Vraća se u kola, uzima telefon i opet odlazi do njega. Nešto mu pokazuje na telefonu i vraća se u kola. Pitam ga o čemu se radi.
Ukratko, primetio je da čovek sa traktorom istovaruje punu prikolicu kojekakvog otpada na samu obalu reke. Rekao mu je da je snimljen kamerom sa kola (a stvarno i jeste), pokazao mu snimak na telefonu i rekao mu da ako ujutru taj otpad bude bio tu, da će snimak odneti u policiju.
I stvarno, sutradan se vratio na to mesto, inače udaljeno više od 20 km od našeg grada, i bilo je sve počišćeno.
Nadam se samo da nije istovareno na neko drugo mesto i da je taj čovek bar nešto shvatio, ali svakako sam veoma ponosna na svog momka zbog ovog postupka!
Mlađa sestra je ostala u drugom stanju, kako je imala visoko rizičnu trudnoću nije se znalo tačno vreme kad će se poroditi( mogla je u 6-om mesecu a mogla je i da izgura do termina). Jedan dan mi se javila da ide na pregled. Malo nakon toga stomak je krenuo neopisivo da me boli, jako oštar nedefinisan bol. Jednostavno tako jak da na noge nisam mogla da stanem. Posle nekih sat vremena sam se dogegala do kupatila da se istuširam, rek'o možda me popusti. Kako sam ušla u kabinu bol je naglo prestao. Nakon minuta mi je upala drugarica u wc i rekla kako sam postala tetka, i da mi se sestra porodila. Jednostavno nisam mogla da verujem kolika je to bliskost da sam je osetila u najtežim trenucima.
'90-te godine u Herceg-Novom... Naselje iznad magistrale... Baka Milica, porijeklom iz Novog Sada, koja je živjela sama, jer joj je muž odavno bio preminuo, a djeca su živjela u Novom-Sadu (sjećam se kćerke Marije i unuka Dače iz priče), sjedi na zidiću ispred svoje kuće i posmatra nas, a mi djeca se igramo na livadi, stalno se vrtimo oko nje, dolazimo joj u goste, posjećujemo je, propitujemo, pratimo je u stopu. Imala je tipičan vojvođanski naglasak. Oslovljavala nas je sa ''slatkišu'', kad je naljutimo sa ''idi u peršun'', a pominjala je i neke kelerabe. U dubokoj starosti su je djeca odvela u Novi-Sad da bude sa njma. Više nikad je nismo vidjeli. Prošlo je gotovo 20 godina od tada. Prolazim prije mjesec dana kraj njene kuće i vidim radnike. Kuća se ruši. Zastanem, pogledam one starinske prozore sačinjene od kockica, stari tepih kroz poluodškrinuta vrata, zidić na kome je sjedjela i počnem da plačem...
Najveći ispad u životu. Godina 2001. Polazim u prvi razred osnovne škole. Moji mi naručili na radiju tadašnji veliki hit "Vreteno" od Željka Joksimovića. 😂 Ide poruka Milošu srećan polazak u školu, ja igram i u transu se zalećem da udarim glavom u zid, na onaj deo "hoćeš u zid u zid". Ne znam kako sam se setio ovoga ali evo umirem već tri sata od smeha. 😂😂😂
Mrzim društvo svog momka. Jedna njegova drugarica je prava mala dr*lja. I ne plaši se da to pokaže celom svetu. Takođe nema problem da priča o svojim seksualnim iskustvima. Posle se čudi kad je momak prevari. Druga drugarica je u vezi sa čovekom koji je 15 godina stariji od nje, ništa bolja od prve. Većina njegovih drugih drugova i drugarica obožava da izlazi po klubovima i barovima, da piju i glupiraju se iako svi imaju 20 + godina. Najbolji drug mu je homoseksualac. Jedina normalna osoba, za divno čudo je njegova bivša devojka (i dalje se ponekad druže jer su iz istog društva), mada i ona voli da pije, ali je ok ovako. I što je najgore svi ti ljudi na prvu izgledaju sasvim normalno. Svi su na faksu i to na nekim težim fakultetima... Par puta sam pokušala sa njim da pričam o tome, da ga ubedim da nisu za njega i da njihovo ponašanje nije u redu, a on me ućutka rečima kako treba da prestanem sa osudama i predrasudama i da ih 'ostavim na miru'... ne znam šta da radim.
Ljudi, upravo mi je mesar dao pola kile ćevapa gratis rekavši: Cvijet cvijetu, ćevap buketu.
Sve današnje devojke očekuju neke bogate dečke, da im kupuju razne poklone i da ih voze u skupim autima, a ja ću zauvek čekati nekog rockera ili metalca da mi svira gitaru svaki dan, da zajedno slušamo Riblju Čorbu, Azru, Nirvanu, Iron Maidena.. Ako postoji takav, ŽENI ME!!
Drago mi je da sam uspela da ostanem moralna uprkos svim izazovima današnjice. Imala sam samo jednog dečka pre braka, sa kojim sam se poljubila i nakon godina posle toga sam upoznala svog sadašnjeg muža i venčali smo se posle mesec dana veze. Nekad prvih par godina braka, bila sam ljuta na sebe što se nisam iživila ali danas vidim da me Bog čuvao da spavam po javnim toaletima i sedištima auta sa nekim propalicama. Zato mi je Bog podario muža kojeg bi mnoge poželjele. Devojke čuvajte moralnost, ne budite otirač besnim budžovanima.
Odbio me je zato što sam "princeza". Imala sam sreće da su mi roditelji ne samo divni već i imućni, školovana sam po inostranstvima, gradim karijeru, a i lepa sam, vitka i ženstvena. Prozivao me je da sam "suviše fina da se prljam sa radničkom klasom". On je inače uspešan inženjer, istetoviran, bradat, u starkama i pocepanim farmerkama. Prelep, prepametan, duhovit i duhovan. Nekoliko puta me je pitao šta vidim u njemu, da je on šljam naspram mene (mrzim tu reč i ne znam kako je mogao to i da pomisli za sebe). Govorila sam mu da dolazimo u različitim pakovanjima, ali da osećam da nam je suština ista i da je on muškarac kakvog bi svaka devojka poželela. Nije pomoglo. Posle mesec dana mi je direktno rekao da sam princeza i da on ne voli takve devojke (iako mi je svaki put skoro kidao odeću kad bi me dodirnuo, a mogli smo i da razgovaramo satima). Na kraju sam mu rekla da zapamti da nisam ja ta koja ima problem sa njegovim pakovanjem, već on sa mojim. Žao mi je što je tako ispalo...