Kaže meni cura: “meni smeta što tebe prate i lajkuju ku*ve”.
Ja njoj: “meni ne smeta”. 🤣🤣
Šalim se.
“Meni smeta, što tebe lajkuju, neki krš tipovi oženjeni, ćelavi debeli, nikakvi, malo ko normalan”.
Predložim joj ja da ugasimo profile, ona neće.
Na kraju smo raskinuli, zbog instagrama.
Nisu to kakvi life coachevi, to je jednostastavno tako, vidiš koliko nekoj osobi značiš kroz sitnice.
Ako nije spremna da zbog tebe uradi nesto, neku glupu stvar.
Da ne ode u klub bez tebe, da ugasi instagram, ako si ti vec spreman da to isto uradis za rad boljeg funkcionisanja u vezi, ako nije spremna da se preseli u tvoj grad, tvoju državu.
Zašto bi gubio vreme sa takvom osobom??
Život je jedan, zaslužujete najviše od života, nekog ko će vas voleti, koga ćete vi voleti.
Sve ovo ostalo su natezanja oko glupih sitnicavih stvari, koje vam nisu potrebne u životu.
Jurim se sa jednom devojkom iz srednje, evo već 4 godine. Dok sam ja imao devojke ona je i dalje bila sama i jurila me i dalje. Svaku devojku sam joj nabijao na nos, kako bi ona bila ljubomorna, a ne bi ni mogao da zamislim kako bi meni bilo da je vidim sa nekim dečkom... Lojalnost ove osobe je neprocenjiva.
Nikada nisam razumio muškarce koji se oduševljavaju prostitutkama iako sam i sam muškarac. Kako vas može naložiti nečija gluma da ste kao neki je*ači a ustvari većini njih se gadite i kako se ne plašite spolnih bolesti, ja kad se rukujem sa nekim, nemam mira dok ne operem ruku, a ne gurati tamo gdje gura najveći talog društva: narkomani, ubice, silovatelji, kamiondžije, starci, bolesni, beskućnici, aman ljudi, odvratno.
Kad sam imala nekih 20 godina mnogo mi se sviđao jedan momak sa kojim sam se redovno čula. Izašli smo i na dejt, a onda je on odjednom prestao da se javlja i na moju poruku odgovorio tek nakon 5-6 dana uz izgovor „izvini nisam imao internet”, dok je za to vreme redovno lajkovao drugima slike i bio dostupan na svim mrežama. To me je povredilo jer sam baš bila zaljubljena, ali u redu, shvatila sam ja o čemu se radi. Nismo se čuli par godina i odjednom se on meni javlja putem poruke, kao setio me se i hoće da se vidimo. Sačekala sam par dana i odgovorila mu tom istom “e izvini, nisam imala internet” porukom, a onda ga blokirala svuda. Neka sam nezrela i neka sam zlopamtilo, ali ja sam jako srećna što sam ga odj**ala na isti način!
U vezi sam s muškarcem koji mi je preneo polnu bolest, nikada nije otišao doktoru a ja se lečim sama, u kreditima je, ljubavi prema meni nema. Kada bi mu rekla da bi mi prijalo nešto, samo bi rekao da nema vremena i to mu nije prioritet. Nikad nisam tražila putovanja, šetnje, kafu u gradu, sve što tražim je razgovor i prisutnost kad smo zajedno, a ne da je na telefonu. Puna sam mu podrška, a kad bih ja bila u problemu samo bi počeo da me ignoriše. Bio je i nasilan, počeo je i verbalno da me omalovažava. Govori da ako raskinemo da neće moći živjeti bez mene a ja i dalje ostajem u odnosu. Gušim se u svemu, a za sve krivim sebe. Želim izaći iz ovakvog odnosa ali ja ne znam kako, ako pokušam proganja me.
Živim u inostranstvu već dugo. Uglavnom, snašla sam se i uhodala i moj je život sada tu. Prošle godine nazove mene ujak sa zamolbom da pomognem njegovoj kćerki da dođe kod mene, nađem posao ...ja odbijem i sad me trača pola familije. Meni na grbači u stranoj zemlji u mom stanu ne treba osoba koja šmrče, puši džoint i povremeno ko zna šta radi. Ja stvarno ne znam šta je tu čudno što ja s njom neću nikakav kontakt, a svi znaju kakva je i šta radi.
Kako sam ja glupa. Zvao me je pre 6 meseci prvi put. Zvaničan ton, hladan, odsečan, veoma stručan u svom poslu u tih nekoliko telefonskih razgovora sam videla da zna o čemu priča, ali sam zaključila onako za sebe … to je neki matorac, nadrndan, ide mi na živce. Kada je pitao mogu li doći do njihovog pogona rekla sam da će doći moj kolega da se ja ne bavim tim stvarima. I tako prošlo je skoro 6 meseci. Opet zove. Ton malo drugačiji ali za svaki slučaj me ne pušta, mora se znati ko je glavni. Sad ne pita da li mogu doći nego se najavljuje da će doći do naše firme pa eto bilo bi lepo da budem tu. Veliki kupac, znam ne mogu ga izbeći. Da skratim…zaljubila se na prvi pogled! Tuga samo što zbog posla naša veza je ravna nemogućoj misiji.
Otišla sa 38 u inostranstvo, sada imam 51 godinu i prvi put u Srbiji posle toliko godina. Normalno je da sam ostarila ali nije normalno koliko me svi vređaju kao da oni ne stare. Preseo mi dolazak.
Previše pažnje dajemo influencerima, a premalo ljudima oko nas.