Smatram da 80% današnje populacije nema razvijene komunikacijske sposobnosti nikako. Ne znaju voditi razgovor, postaviti pitanje, podpitanje na nešto što im ispričaš, i tako dalje. Sve se svodi na neki prost razgovor, bez neke dublje komunikacije. Mislim da zbog toga propadaju i veze, ne rađaju se ljubavi, bar ja lično ne mogu ni da zavolim nekoga ko mi ne otkriva sebe, i ko ne otkriva mene, a to se radi baš kroz komunikaciju, pitanja, podpitanja, proširivanje svake teme o kojoj se razgovara. Mislim da nikada neću moći naći djevojku, zadnje 3 što sam imao su toliko komunikacijski proste da su mi ohladile totalno. Ne znaju reći 3 proširene rečenice o bilo kojoj temi. Sve se svodi na prostu priču o dnevnim aktivnostima, radila sam to i to, umorila se ili nisam, mama mi je rekla to i to, i to je to. Nikakve teme da pokrenu, o nečemu zanimljivom da pričamo. Da ne spominjem da nisu pogledale nijedan kvalitetan film, pročitale dobru knjigu, da su pročitale nešto o nekom mjestu, itd..
Imam špeditersku firmu. Spustim se dole na pauzu i slušam dve koleginice kako pričaju o jednom liku koji je prišao jednoj od njih nazivajući ga uz podsmeh jadnikom. Ispostaviće se da je taj dečko niko drugi do moj bivši komšija za kojeg znam da je sasvim ok, prosečan momak na mestu. Nedavno se zaposlio u jednoj SS kao profesor geografije. Lepuškast, ne pravi gluposti, društven, normalan lik. Razmišljam se čemu karakterizacija "jadnik". On je ne samo lepši od nje, već obrazovaniji, situiraniju i video je sveta. Ja za čoveka koji me je zeznuo za kamion (taj zez me košta par desetina hiljada e) nisam upotrebio reč jadnik. Mislim se gde će joj duša. Ako se mlade žene zaista ovako ponašaju i toliko su frustrirane i neotesane, a pritom nemaju ništa drugo da ponude, zaista i treba muškarci da im ne prilaze.
Najgore razdoblje u životu mi je bila srednja škola, i danas 10 godina kasnije ja se nisam oporavila, stalno sam sjedila sama u zadnjoj klupi, nitko se nije htio družit sa mnom. Samo bi mi uzimali stvari ako bi imala novac ili slatkiše. Sprdali su me. Napravili lažni facebook da tražim dečka. Govorili da sam ružna i gadna, izolirali su me i stalno sam bila sama. Najgore mi je bilo kad smo radili u grupi po 4 učenika, niko nije htio bit sa mnom, pa bi me profesorica negdje ugurala u skupinu, jednom sam se i rasplakala jer su me zezali.
Zanima me kako to da jedna osoba ne može da okupa malo dete? Danas obavezno moraju i otac i majka zajedno da učestvuju u tome. Toliko je teško, da staviš dete u kadicu sa toplom vodom. Postali smo debili.
Prestanite da vređate roditelje koji deci daju nova i lepa imena poput Kia, Mia, Lara, Lana, Tea, Rea, Dea, Prkila, Gorgo, Andaluzija, Adigeja, Seboj, Despot, Junak, Heroj, Lav, Vuk, Tigar, Hijena i sl. Svako ima pravo da misli da je poseban.
Update s posla:
bolesna djeca su mit.
Izmislile ih mlade mame da ne dolaze na posao.
Po savetu nekog ovde smo muž i ja probali mentalni i fizički reset i sad nam je to rutina na svakih 3 meseca. Ostavimo decu i odvezemo se u spa sa teretanom. Nakon kafice se 3 do 4 sata uništavamo od treninga. Ja nisam uspela nikad preko 3 sata, on jeste, dok ne pokrenemo svaki mišić u telu. Posle toga idemo u saunu, pa na plivanje i masažu u paru. Posle najčešće odvalimo spavanje, pa kasnije izađemo u šetnju i da večeramo i opet dugo spavanje. Ujutru sve lagano i još malo opuštanja i idemo kući. Svakome bih preporučila ako je u mogućnosti da proba. Vratim se kao druga osoba.
Nemam šta da tražim u društvu osoba koje veruju u astrologiju i horoskop. Svakoga ko me je davio sa tim boleštinama sam odj*bala. Dosta je bre više. Smarate, baš ste dosadni. Kakve li su oni gluposti meni lupetali, bolje da ne znate. U životu me to nije zanimalo, niti bi, a ovi napali i tako zaluđeni mi zajašili na vrat. Kad god izađemo, oni meni o tim budalaštinama, podznacima, karmi, brojevima. Mrš. To bi isto bilo kad bi ja nekoga namerno davila nekim pričama, iako mi je ta osoba naglasila da joj to smeta.
Muškarci muževne žene, koje su ambiciozne previše, koje se žele takmičiti sa vama u svemu.
Ko više zarađuje, ko se manje žrtvuje, što se tiče svega generalno takmičarski tip, nije za brak.
Imao sam slučaj sa jednom devojkom nešto slično, svaki moj uspeh ju je boleo, svaka moja sreća joj je smetala.
Jednostavno nije mogla da podnese, da bolje izgledam od nje, to joj je ukazivala i njena najbliža rodbina na tu razliku u izgledu i to ju je bolelo jako.
Zato što je njoj jedini adut izgled i zaljubila se u mene koji sam mnogo atraktivniji od nje.
Kad kažem atraktivniji mislim na 190cm visine, ateltski tip građe, crn, markatan i ostalo…
Jednostavno to je bilo previše za nju i pukla je.
Mislila je da će mi naređivati, da ću joj biti sluga.
Malo se zeznula.
Brak nije takmičenje, niti posluga.
Brak je saradnja i ljubav, komrpomis, vernost, odanost, lojasnost, nesuglasice da, koje se rešavaju, a ne guraju pod tepih.
Tako da pamet u glavu.
Imam 23 godine, imam curu koja je starija 7 godina i ima ćerkicu. Od kad smo se upoznali veza nam je malo kontroverzna jer moja cura radi i misli samo što ona želi i čak mislim da je zbog toga samohrana majka s 30 godina. Kaže mi da me voli ali planira se seliti u drugi grad zbog posla. Prije par dana smo se posvađali i ona je rekla da želi da prekinemo no evo danas smo bili opet okej. Stalno se dešava da ima promjene raspoloženja. Ja sam puno vezan za nju i stalno idem do nje da ona bude okej i zapuštam sve ostale stvari, ali kada si s nekim duži period po cijeli dan jednostavno se navikneš. Uvijek govori kako nije sretna tamo nije sretna zbog ovog onog. Samo vidi iz svoje perspektive i ne želi poslušati ničiji savjet. Ja pravim isto greške ali svaka moja greška je nastala zbog njenog nepoštovanja i promjena mišljenja. Mislim da sam predobar za nju, a da ona ne planira ništa ozbiljno s mnom. Pozz