Eh da mi je ova pamet, a da se mogu vratit 15 godina unazad.
Volim da putujem sama i ne znam šta je ljudima tu čudno. Putujem sama od ranih dvadesetih, jer se sa društvom nikad nisam mogla dogovoriti. Kad god predložim nešto uvek izgovori, te videćemo, te ne mogu sad, mogu za šest meseci, ili kao pristanu, ali kad treba kupiti kartu onda odustanu. Smorilo me da moljakam nekog ceo život, te odlučim da krenem sama i više nikog ni ne zovem. Svi vi koji ne putujete jer nemate s kim, nemojte nikog čekati, proći će vam život tako.
Mislila sam da je možda do mene to što sam izgubila kontakt sa tri najbolje prijateljice i rešila sam svaku pojedinačno da kontaktiram. Dve su se obradovale jako i popile smo kafu, treća najbolja me je odbila uz izgovor da nije trenutno u gradu i da će se javiti. Nakon toga se više nijedna nije javila i shvatila sam da sam ispala budala. Pouka priče je, ne vadite ljude iz kante kad vam je dosadno.
Stalno gledam oglase o prodaji nekretnina u nadi da ću naići na nešto iole normalno. Ne mogu da verujem da ljudi godinama oglašavaju iste kuće, stanove, da nisu iste ni okrečili a svake godine sve veća cena. Čemu to? Niste prodali ni dok je bila niža cena, čemu se sada nadate? Izgleda da ću večno biti podstanar a vi vlasnici nečega što nećete prodati. I niko ništa ne dobija time.
Moj otac je majstor (građevinac) sagradio pola grada i okolinu (kuće, objekti ma sve) i kao mala sam oduvek sanjala da kad porastem i udam se, da će on i moju kuću da sagradi. Sad imam 22 godine a on 54 i shvaćam da će biti star, možda neće ni biti živ kad budem gradila kuću...boli me...
Plašim se da neću moći da preživim kada moja mama bude umrla...
Ne razumijem ljude koji između početka i sredine dvadesetih žele imat djecu.
Postoje roditelji koji ne vole svoju decu podjednako. I to se vidi na svakom nivou i materijalnom i emotivnom... i tako je celog života.
Kada negde putujem sam, volim da dogovorim susret sa nekim preko aplikacije i da samo ostavim otvorena vrata od hotelske sobe i da ne znam ni kako ta osoba izgleda pre nego što uđe. Znam da je rizično, ali do sada sam imao samo jedno loše iskustvo. A bar deset vrhunskih provoda.