Drugarica je dugo pokušavala da ostane trudna. Svi testovi su joj bili u redu, ali nije uspevala i to ju je mnogo mučilo. Ja sam ostala trudna bukvalno posle drugog nezaštićenog odnosa. Kada sam joj saopštila da sam trudna osula je paljbu na mene, jer kako ja uopšte smem da zatrudnim a ona godinama ne može. Prešla sam preko toga jer sam razumela da je samo frustrirana. Na kraju je nekako zatrudnela i hvala Bogu iznela trudnoću. Kada se ona porodila moje dete je imalo skoro godinu dana. Nisam uspela da dojim i to sam jedva psihički prebolela, ona je uspela bez problema. Jednom kada sam otišla kod nje i videla da hranim dete na flašicu podsmevala mi se i direktno mi rekla da sam nemajka i da nisam trebala ni da rađam dok je dojila svoje dete. Samo sam joj se zahvalila i izašla, a ona sad pravi žrtvu od sebe i priča kako sam ljubomorna na nju. Shvatila sam da sam budala što sam prešla preko onakve njene reakcije za trudnoću, ali dobro. Njoj sve najbolje i još 10 deteta da doji.
Izvređao sam verenicu čak sam je i povredio, nazivao je svakakvim imenima u naletu besa plus sam je isterao iz kuće. Kajem se zbog toga ali ona ni da čuje. Evo već mesec ipo dana mi nije do života pokušavam da ispravim stvari ali bez ikakvog napretka. Ne želim da nastavim život bez nje.
Svi kukaju i žale se, kada dobiju dete ostatak društva ga kulira i ne želi više niko da se druži sa novo pečenim roditeljima. A ti isti roditelji nisu nikada pomislili koji je razlog za to. E pa ja ću da vam kažem, nas ostale zaista ne zanima koje je boje kaka vaše bebe, koliko puta je jela i kakila u danu i ostale budalaštine. Normalno je reći da je dete progovorilo, prohodalo al ostalo je zaista suvišno...
Ne mogu da opišem osećaj kad me otac sačeka na stanici, pa stižemo u našu ulicu i ugledam kuću. Uvek je tu negde i majka. Shvatila sam koliko je to lepo tek kad sam se preselila. Samo nek još dugo ima ko da me čeka.
Više mi nije žao onih koji su u toksičnim vezama jer mi se čini da uživaju u patnji. Koja normalna osoba bi se uvijek vraćala osobi koja laže, vara, ne poštuje i ponižava svojeg partnera? Takvi parovi su oboje za psihijatriju.
S bivšim momkom sam se smuvala tako što smo bili prijatelji mjesecima, i zovnula sam ga na kafu i rekla mu da sam počela da gajim osjećaje prema njemu. Ako on ne gaji da mi kaže da ih ugasim dok mogu, ili ako gaji da nastavimo tako. Rekao je da nastavimo. Bili smo u prelijepoj vezi.
Celog života sam se klonio ženskih osoba niskog morala jednostavno nisam hteo da mi prvi kontakt bude sa takvom devojkom zbog čega sam i bio single veći period života, dok su svi imali odnose, menjali partnere živeli živote ja sam završavao školu, radio i mučio se. I što je najgore na kraju završim sa devojkom koja nije nevina i bog zna koliko ih je imala ili ih ima, ima najboljeg druga (jasno vam je sve) i konstantno ima nekog. Toliko sam se razočarao da je to neopisivo. Nemojte biti kao ja idiot živite život. Ja sam se zaje*ao nemojte i vi. :)
Nema ništa loše u tome ako iza sebe imate brak i djecu. Ali nema ništa loše ni u tome ako neko ko nema djecu i brak iza sebe ne želi da bude sa vama. Velika je odgovornost odgajati dijete i nositi se sa bivšima i slično.
Baba me je doslovno svake školske godine pa i tijekom fakultetskog obrazovanja darivala s novcima na kraju godine i to od svoje penzije. Svake godine je povećavala stotku, prvi osnovne 100, osmi osnovne 800 kn. Onda reset -1. godina srednje 100, četvrta -400. Ovo objavljujem jer sam nedavno ovdje pročitao kako je jedna unuka krala svoju babu. Koju sam ja divnu babu imao nevezano za novčane bonuse. Mislim da sam među rijetkima.
Osudite koliko hoćete (nemam ništa protiv ove profesije) ali mi je prečudno kada vidim nekoga sa 55 i kusur godina da radi kao vaspitač/ica u vrtiću. Da se ja pitam, i sa 50 bih ih prebacila na neko drugo radno mesto (ako već nemaju uslov za penziju).