Polako učim da budem drska prema podjednako drskim i bezobraznim ljudima. I znate šta? Sviđa mi se ovo. Ranije sam prema svima bila fina, jer nisam umela drugačije. Vaspitali su me tako da ma koliko neko bio loš prema meni, ja treba da budem dobra prema njemu. Zato sam često plakala kad ostanem sama u svoja četiri zida, imala sam osećaj da me svi gaze, što i jesu. Sada sam mirna kad drugom uzvratim istom merom. Ne pamtim kada sam poslednji put plakala zbog nekog, zato što odmah izbacim iz sebe šta imam da kažem i tu je kraj priče. Ne razmišljam o tome da li sam preterala i da li je trebalo, jer trebalo je. Svakom po zasluzi, ništa više, ništa manje.
Skupilo se pola moje familije na jednoj našoj slavi, došli da proslavimo i da upoznaju mog momka grka. On se pripremio i naučio par naših reči/rečenica, ono što nije očekivao je da pola njih ima "teško" ime-Radoljub, Radmila, Radovan, Radoslav i naravno Rade :) Em bilo ga sramota i pomalo neprijatno, em nije mogao ni da izgovori njihova imena-sve ih je zvao "Rado", a oni jadni jedva su kontali sa kim razgovara-eng im i nije jača strana. Moja majka je bila baš zadovoljna što je lepo izgovarao njeno ime-Danka- a nema pojma da je on danima uvežbavao da izgovori njeno ime i da to zvuči donekle normalno. U braku smo sada par godina i on još uvek "lomi jezik" kad se obraća mojoj majci. Moja baka ne može da zapmti njegovo ime a kad priča o njemu zove ga "Vaso" što nije ni slično. Uvek je opšta pometnja kad se okupimo, i dok ukapiraš ko kome i o kome priča....
Moj ujka je statista u jednoj epizodi prijatelja, pojavljuje se samo u jednoj sceni u pozadini kafića i vidi se samo s leđa. Ali mi ceo život kad ide ta epizoda vrištimo u kući: evo ujke!
Imam IQ 149, a šnajderica sam po zanimanju. Drugi su razočarani mojim 'neuspjehom', a meni svaki dan na poslu kao godišnji odmor. Volim to.
Verujem da se veliki broj devojaka sreo sa maminim sinovima.
Ali ljudi moji, ja sam bio tri godine u vezi sa maminom ćerkom!
Sad razumem sve devojke koje se žale na to, ostavite ih što pre, to se nikada ne menja!
Otišao sam na doček Nove u Beč sa devojkom sa kojom sam dve godine. To nam je prvi put da putujemo zajedno, a sad kad smo se vratili shvatio sam da sam izgubio 2 godine života sa njom i da ona sigurno nije devojka koju bih mogao oženiti.
Toliko poštujem i volim svog teču da sam zbog njega odložila svadbu da bi on, nakon ozbiljnijih zdravstvenih problema, mogao da prisustvuje.
Taj čovek mi je bio i ujak i stric i na neki način i otac, iako nismo u krvnom srodstvu, nikada prilikom boravka u njegovoj kući nisam osetila da postoji razlika između njegovih kćerki i mene.
Majka mi je umrla pre sedam godina. Od tada, za svaki Božić pravim one kolače koje je ona pravila. I svaki put mi je drago kada u očima ukućana vidim setu kada iznesem kolače na sto jer znam da tada misle na nju, da je i ona sa nama.
Peti osnovne, ja zaljubljena preko ušiju u dečka koji je sjedio iza mene na zboru u glazbenoj školi.
Prvi tjedan prvog srednje, kad li sretnem ja njega na hodniku. Ispalo je da je on godinu dana prije upisao istu školu. U tom trenu sam samo osjetila zujanje u ušima i da su mi koljena kao žele. I potrajala je ta moja zaljubljenost bome tri godine... popustilo je nakon što je otišao na faks.
Nakon godinu dana preselila se i ja zbog faksa. I evo ti njega na hodniku, jer eto faks mu je ispada u istoj zgradi kao i moj. O živote... samo što mi više ne klecaju koljena kad ga vidim. I neka. Al uf, i dalje mi je oku ugodan.
Jako volim zimu, ekstremne hladnoće, džempere, kape... Da se mene pita voljela bi da zima traje do 6.mjeseca.