Jedini razlog zašto želim da odem u inostranstvo je zato što sam nizak muškarac, a u Srbiji, to je kao da imaš status crnca na američkom jugu šezdesetih godina prošlog veka.
Ostavio me je jer već 2 godine ne mogu da zatrudnim, pri tom smo oboje zdravi.
Braća Grim i Branko Kockica postoje na YT kao i Yutuberi i razne devijacije modernog doba. Na šta si "kliknuo/la" kad si prvi put dao/la djetetu telefon u ruke, to će i nastaviti da upija. Izbor je ključan.
Majka mi je pre 3 godine polomila nos. Svađale smo se oko nasilja koje je moj otac svakodnevno vršio, ona ga je branila, a ja sam govorila da to nije normalno. Kada sam joj rekla da prestane tražiti izgovore, uzela je daljinski i iz sve snage ga je bacila na mene, pravo u nos. Išla mi je krv i od tada je kriv. Ne mogu disati normalno. Pre neki dan mi je upala u sobu i krenula vikati oko neke banalne stvari, kasnije je spominjala stvari iz prošlosti, ja sam ćutala, taj njen monolog je trajao 1h,izašla je i ja sam zatvorila vrata jače, u afekta.Rekla sam ružne, ali istinite stvari, dok se ona hvatala za sitnice jer nisam problematična i nema za šta realno vikati. Rekla je ako još jednom zalupim vratima istući će me.Imam 19 godina. Rekla sam joj da mi je slomljen nos dovoljan,i priznajem nisam to trebala reći,ali kasno. Rekla je kako izmišljam, lažem,kako sam gledala previše filmova i niko mi neće ni verovati svakako.Ovo pišem mirno jer sam navikla na njen bes.Plače mi se, nekad je ne volim.
Svakodnedvno dobijam komplimente zbog izgleda. Ne prođe dan da mi bar jedna osoba ne kaže da sam lepa. Sigurno misle blago meni, imam sve u zžvotu, lepa sam sve mi ekstra. A ne znaju sa kakvom depresijom i poremećajima se borim godinama i da bih sve dala za zdrav razum i psihičku stabilnost. Menjala bih svu svoju lepotu, novac i sve što imam samo da se opet osetim zdravo i srećno.
Imamo prijatelje koji imaju troje male dece. Kad god ih neko zove, pa i na kućne žurke obavezno vode decu i budu tu dok im nije vreme za spavanje. Pa ih onda vode kod babe i dede i vrate se da nastave. Na s v a k i događaj. Ne bi mi deca ni smetala da su lepo vaspitana ali oni vrište, jure, udaraju se. Dečaka sam uhvatila jednom da se zaleteo ka mom psu da ga udari nogom. Poslednja kap je bila kad sam slavila svoj rođendan i rekla im da niko od društva neće dolaziti sa decom da bismo mogli da se opustimo u prevodu "ne vodite ni vi molim vas". Doveli su ih. 3 sata sam ja pazila na decu na sopstvenom rođendanu dok su se oni zabavljali. Možete reći "nisi morala" ali morala sam. Nisam mogla da ih ne pripazim jer su maleni i prave haos, mogu da se povrede bez nadzora (tad se i desilo to sa psom). Oni su super oboje ali ja više ne pokušavam da ih shvatim i samo ću ih isključiti iz života.
Posvađamo se (mojom krivicom) i ljuti odemo na spavanje. U pola noći ona me 'budi dole', budim se i ja polako, puca sve od strasti, imamo vrhunski odnos i vraćamo se na spavanje. Ujutru ustajem ja prvi, zaboravio i da smo se svađali, stavljam kafu i dolazi ona. "Ee, srećo, dobro jutro" .... ništa. Pogleda me popreko, uze kafu, reče "hvala" i ode u sobu. Ja za njom, razmišljam šta bi sad, pa reko' da proverim. "Misliš da smo se pomirili?! Se*s sam htela, još sam ljuta,idi." Znam da ćemo se pomiriti u narednih par sati, al razmisljam samo da l' sam sinoć iskorišćen bio, il' srećan što želi seks sa mnom i kad je besna na mene.. 🤔😯
Mojoj sestri došle drugarice kući. Sede njih 4 tinejdžerke od 15 i 16 godina i pričaju o instagramu. Jedna od njih dolazi do zaključka da, citiram: "koliko ljudi te prati-toliko vrediš", a ostale se sve slože. Pričaju kako nikada ne bi bile s dečkom koji ima malo pratioca, mora par 1000 i nešto da ima, kako je blam ako pratite više ljudi nego što prati vas, da bi se ubile ako bi im neko hakovao ili obrisao naloge, da s ljudima koji nemaju instagram nešto nije u redu, a ni sa onima koji imaju malo pratioca i ne postavljaju slike. Eto, to je naša omladina na kojoj svet ostaje.
Zaustavi mene na ulici žena koja prodaje one čestitke, navodno za humanitarne akcije i krene da me ubeđuje da kupim. Ja kažem da nemam para (kao što stvarno nisam imala), a ona uporna. Kažem joj ljubazno kako sam student i stvarno nemam, a kad me je ona napala... Počela da ide za mnom i govori kako smo mi studenti najgori šljam, imamo para za izlaske ali nemamo da pomognemo drugima i na kraju još kaže "da bog da sve ispite pala, pa ćeš se setiti mene i toga kako si bila sebična i nisi htela da pomogneš, sve će ti se vratiti". Toliko o njenoj humanosti.