Gledam ženu koju sam smotao po dolasku na work and travel vizu u Americi i vidim zašto sugar mama nikad neće biti popularan trend u društvu. Žene prosto nisu sposobne za takvu vezu. Škrta je na plaćanju, a ona finansijski treba da nosi vezu. Sebična je u odnosima u krevetu, samo gleda na sebe i svoj vrhunac. Ne drži do sebe - razumem da s godinama dođe do opuštanja, bora i svega, ali za prekomernu kilažu, celulitne butine preko metar santima i trbuh sa strijama trebaju godine neaktivnosti i sedelački način života. Naša komunikacija je tako površna, više se trudi razumeti najmlađu unuku koja ne razume reči nego mene. Sve su to primeri koliko uzima vezu zdravo za gotovo iako kaže svima da je presretna vezom. Da smeštaj nije toliko skup ovde, davno bi se odselio od nje. I naravno zbog državljanstva. Gospođa bi se udavala, a ni ja nisam protiv.
U vezi sam dve godine, i sve je savršeno, idilično, on je dobar, džentlmen, ima hemije, ljubavi, strasti, svega...jedino što živi u inostranstvu i ja bi morala da se preselim naravno tamo, pre njega sam bila u dugoj vezi gde je nestalo svega toga, bili smo kao najbolji prijatelji, i kada dođe do sexa bila sam u fazonu ako baš mora, u poslednje vreme stalno razmišljam da se pomirim možda bolje sa bivšim, jer bar ne bi morala da menjam mesto boravka, ovde mi je porodica, prijatelji, a i razmišljam možda ako bi imali decu, porodicu, možda bi bilo drugačije i možda taj sex ne bi bio toliko bitan...
Devojka mi je dalmatinka. Iako je ponekad ne razumem šta priča, obožavam je.
Potonula sam psihički. Odrasla sam u porodici koja nije funkcionisala. Trudila sam se da budem jaka, upisala sam faks, našla momka, izlazila, provodila se, uvijek bika vesela, razigrana, vjerila se, ostao još jedan ispit. Ali tu je sve stalo, potonula sam, izgubila snagu, nemam volju više ni za šta, ne jedem danima, fakultet ne završavam, samo me proganjaju osjećanja u traume koje godinama skupljam i danima sam zatvorena u sobu i plačem. Žao mi je samo vjerenika koji ispašta sad najviše zbog toga, ali ja ne znam kako da se dignem, raspadam se bukvalno. Svaka sitnica me pogodi i obori psihički i zakuca za krevet… Držite mi fige, želim da se sada izvučem iz svega ovoga i nastavim gdje sam stala 🫶🏽
Ubjedljivo najgluplji tip obuće su one papuče agsice, kao kućne papuče. U kom vremenskom periodu se ono nosi? Gledam juče curu ispred mene nosi ih a pete joj gole, 4 stepena, hladan vjetar a ona ono sr..anje nosi. Totalno bacanje para.
Imam 29 godina, 12 bačenih u vodu na lošu vanbračnu zajednicu iz koje su mi ostala 3 dečaka. Pronađem nekog pored koga bih mogla da ostarim, na početku govori da nije tip koji može da bude sa mnom jer imam decu... Prošlo od tad 16 meseci, živi sa mnom godinu dana ali pre 3-4 meseca mi govori da neće da čuva tuđu decu. I dalje je tu, volim ga, voli me, ali ta tema se ne preskače, a zna da sam dečacima sve, jer im je otac nepodoban roditelj. Odao se alkoholu, bio je nasilan prema nama, manipulator kojem nije stalo do dece već samo do mene. U depresiji sam jer ne mogu da biram između čoveka koji me čini srećnom i tri mala bića kojima sam preko potrebna.
Imam svoju kuću, svoja kola, dva svoja posla, svoje pare. I dalje čekam onu koja će nešto da pridonese sem one stvari u vezi. Aj ćao.
Glumim da volim njegovo dete, ali ustvari ga ne podnosim.