I dalje je pamtim i često razmišljam o njoj. Nežna, otmena, elegantna, crna, voli umetnost, prava dama...
Upoznali smo se zimus na jednom putovanju, ona je bila sa drugaricama a ja sa drugom. Svaki put bismo spontano započeli razgovor i pričali satima, međutim, rekla je da ima momka i zbog toga nisam želeo ništa da pokušavam sa njom. Koliko sam iz priče shvatio, njen momak i ona su različiti, njega samo interesuje da ždere i da se izležava. Ona nema društvene mreže, a kontakt nisam hteo da joj tražim baš zbog činjenice da je zauzeta. Danas, pola godine kasnije, i dalje razmišljam gde je ona i šta radi, maštam da je sretnem negde i da mi kaže da više nije u vezi. Mislim da se tako lepa, pametna i normalna devojka ne sreće svaki dan.
Ostavila sam ga trudna. Nakon toga, nije priznao dete. Onda se pojavio u našim životima (bez dnk-a naravno, to nije upitno bilo) država mu je dozvolila. Sada, tri godine kasnije, on je i dalje 0 od oca. Ali..ja sam verovala da mogu pronaći baš ono što želim (i ništa više od onoga što mogu i da pružim) i upravo to sada i živim! Imam divnu, ozbiljnu vezu sa muškarcem koji je dobar čovek, vredan, uspešan, naravno i ono manje bitno-fizički lep i zgodan. Voli moje dete kao njegovo. Ljubav je obostrana. A ja..samo se topim i kažem hvala ti Bože! Jedva čekam da nam se naša porodica proširi i da njemu kao mom partneru, i mom detetu kao najvažnijoj osobi u mom životu, podarim još jedno malo biće! :)) Živela ljubav, a samohrane mame-nikada ne odustajte, cenite i volite sebe! Kako kažu, nisam ja birala lošeg oca, on je to postao nakon što se dete rodilo. Dakle-samo uživajte, i doći će onaj pravi! Ne vredite ništa manje od drugih žena. Love you all 🤍
Uvijek sam voljela i pomagala u svojim finansijskim mogućnostima svojoj neni. Par godina prije smrti me je nagovorila da potpišem ugovor o doživotnom izdržavanju, kao ja brinem o njoj a ona meni sve prepiše, uključujući kuću koju su moj daidža, tetke i moja majka koristile, zatim placeve, dva stana, automobil, vikendicu, štednju, nakit, voćnjake, poslovni prostor u centru grada. Ona je imala penziju tako da nije očekivala nikakvu novčanu pomoć od mene. Dala sam joj mnogo ljubavi i dan danas je volim. Nakon njene smrti kad su djeca i unuci saznali da sve ostaje meni, poludjeli su, pokušali tužbom oboriti ugovor, prijetili mi preko opasnih ljudi, i to moje tetke i daidža, majka se ljuti, kaze budi fer, daj svima dio, nece da prica sa mnom. Pakao su mi pravili ali se nisam dala. Iselila sam ih sve iz kuće, sve je prešlo na moje ime a uskoro ću da ih tužim zbog prijetnji pa ako im se ide u zatvor, nije moj problem, ja uživam na jednom španskom ostrvu. Hvala, neno!
Moj dečko svaki vikend pređe po 700 km da bi me zagrlio.
Tokom jedne svađe sa dečkom, rekla sam mu da on nije muškarac sa kakvim želim da budem, rekla sam mu da zaslužujem puno lepše, zgodnije, obrazovanije i bržnije momke. On se tada rasplakao i rekao je da će postati jedan od njih i da će da me zasluži. Mislim da nisam ništa pogrešno rekla.
Ako se ona oblači sexi da bi izašla bez tebe, ona se sređuje za nekog drugog.
Ovo nije nesigurnost, ovo je evelucijsko signaliziranje.
Žene se ne doteruju zbog sebe, biološki uložen trud je prevelik da bi se sređivale samo za sebe.
Vizuelno naglašanje je ravno poziv na interakciju.
Ne reklamiraš robu koju ne nameravaš prodati, ona podsvetno lovi dopaminski udar.
Udar koji dolazi iz gladnih pogleda muškaraca.
Možda će reći da je to samo za cure, ali njena fizioligija deteltira singal.
Aktivno potvdjuje svoju tržišnu vrednost na sexualnom tržištu.
U suštini ona proverava potencijalne zamene dok ti plaćaš račune. 🤣🤭
Kada sam pre 2 god. raskinula sa sadašnjim mužem, niko nije imao pojma da je razlog tome što sam u razmaku od par meseci imala 2 spontana i da je to toliko uticalo psihički na mene, jer je on jako želeo dete, a ja sam se osećala kao ubica da sam u celom tom svom bunilu kao izlaz videla raskid. Kolege na poslu su širili svakakve laži o meni od toga da sam ga prevarila do toga da sam u šemi sa oženjenim kolegom, iako nisu imali povoda za to, a ja sam bila prezauzeta da pomognem sebi da bih se bavila tračevima. Mi smo se pomirili, otkrila sam uzrok svojih spontanih, ostala trudna i rodila dete. Uskoro treba da se vratim sa porodiljskog, a toliku gorčinu osećam prema svima na poslu jer sam u međuvremenu čula da me pojedinci i dalje ogovaraju, da ne znam da li ću biti u stanju da više kuliram njihove tračeve bez da postanem jako drska pa da idem čak i dotle da krenem svima da pravim razne smicalice da bih se odbranila jer znam kakve hijene mogu da budu. Trenutno nemam mogućnost promene posla.
Moji roditelji ne razumeju zašto ne volim da im se javljam svakog dana, već mi je dovoljno samo jednom nedeljno. Obezbedili su mi sve što mi je trebalo i podržali su me, mada sam živeo u studentskom domu i trošio minimalno. Od kad sam završio fakultet i zaposlio se, nisam im tražio ni dinar, imam i više nego dovoljno i pomažem njima kad zatreba. Problem je što nisu ostvarili odnos sa mnom dok sam odrastao i bio u tinejdžerskim godinama, nikada nismo pričali o devojkama, kako bih trebao da se ponašam i šta da radim. Poslali su me na fakultet totalno nespremnog, nisam znao kako da se ponašam. Srećom, naleteo sam na sjajne cimere u domu koji su mi pomogli da se socijalizujem i uklopim, završim fakultet, nađem posao, a kasnije i devojku, koja mi je sad žena. Ali jednostavno nemam sa roditeljima taj prisan odnos, više mi to dođe kao neka obaveza. Ako ništa drugo, znam kako treba da se ponašam prema svojoj deci da se i njima ne desi isto.
Dečko mi je pre 2 meseca rekao kako je pročitao negde da je devojka priznala dečku posle 2 godine veze da je sve vreme glumila orgazme. Rekao mi je da ne može da veruje i da ne zna šta bi radio kada bih ja radila tako nešto. Istina je da sam ja svaku put glumila orgazme sve 3 godine naše veze, da bi se on osećao dobro. Odlučila sam da neću više to da radim, da ću se posvetiti svom uživanju i ne radim već 2 meseca, međutim on me sad optužuje kako ga varam, jer nisam kao pre u se*su. Mislim da ću mu priznati, svaki put isto, svađa nakon sek*a, zašto ne svr*im, a on radi sve da me zadovolji i zato misli da ga varam, ne mogu više...
Radim kao nastavnica hemije u jednoj osnovnoj školi i mogu samo da primetim da nam generacije idu u sunovrat. Da se ogradim nisam ja neki stariji nastavnik imam 32 godine. Deca su danas sve bezobraznija, a imaju sve, od najskupljih stvari, letovanja i zimovanja, ali su jako nevaspitani. Gledam moju generaciju svi smo bili uglavnom dobri, a bezobraznih učenika je bilo u manjini. Sada je dobrih učenika u manjini i to ne mislim na učenje nego ponašanje. Sve im je dozvoljeno, ne sme im se ništa reći. Jedan učenik me je pogodio olovkom u oko i nije sankcionisan. Samo je otišao na kratak razgovor kod psihologa i ništa. Razmišljam da dam otkaz. Volim ovaj posao, ali je postalo stvarno nemoguće trpeti. I nisam ja neka nastavnica bez autoriteta, svi nemamo autoritet i svi ovakve stvari doživljavaju.