Vikend je. Kupio sam pljesku sa lukom, koka kolu i pustio seriju. Dosta mi je više klubova i ženskih.
Došao sam 2019. u Novi Sad da živim i radim, sa nekih 60 000 tada se moglo fino živeti. 6 godina kasnije kirija za moj lokal sa 350e skočila na 700e, kirija za stan sa 250 na 450e, dok platim troškove za stan i poslovni prostor oko 25 000 din, gorivo oko 10 000 din, parking karta 3500 din. Dok dam na hranu, uplatim dažbine državi, sebi platu pošto sam jedini zaposleni u svom biznisu, i 100e da ostavim sa strane kad sve sračunam ja mesec bez 350 000 din ili ti 3000e ne smem krenuti. Sedeo sam tako mesec dana razmišljao kako da troškove skrešem i uspeo sam bio sam u potrazi za stanom koji mi je na 10 min hoda od posla odmah sam 100e uštedeo na gorivu, parking kartu sam otkazao, pronašao novi poslovni prostor, malo više spremao hranu sebi da jedem na poslu, korigovao kupovine kupujem samo gde je akcija. Kad sve saberem oko 600-800e sam mesečno uspevao skresati troškove što nije malo. Sad mnogo manje stresa imam kad dođe kraj meseca kad se svode računi.
Stvarno volim i poštujem svoju drugaricu, njenu ličnost i individualnost, njene kvalitete kao osobe i znamo se dugo. Ali ipak bih je pamprčio 24/7.
Moja drugarica je u vezi sa jako ružnim dečkom. Ona je lepa kao Bratz lutka, on ružan kao mufljuz.
Kad na fb vidim profil starijih žena gdje dijele slike sa citatima tipa " budi čovjek, pruži ruku, Bog sve vidi", itd., odmah znam da su to zla od žena. Znam par takvih primjera iz okoline, prosto da se čovjek krsti.
Drage djevojke, ne pristajte na zajednicu makar pod mostom spavale!
Došao sam u jednu firmu da radim kao vozač autobusa u kojoj nikad direktora nisam video, šef se pojavi subotom da okači raspored rada za iduću sedmicu i to je to. Radnici su nekad umeli sat dva vrmena pred smenu da jave da danas neće doći na posao jer su bolesni ustvari im nije ništa, pa sam dosta puta radio prekovremeno. Plate su kasnile po 3-4 meseca, kralo se gorivo, neke karte se nisu naplaćivale da bi vozači i kondukteri imali za kafu i topli obrok. Putnik mu da 300 din i vozi ga do meseca kako treba. 2021 sam od strane opštine postavljen kao novi direktor da bi firma opstala morao sam promeniti 80% zaposlenih koji su hteli da rade. Uvidom u papire imali smo 20 čistačica od kojih sam morao da lišim radnog mesta njih 10 jer su nam samo bili teret za plate a neke nisu dolazile na posao mesecima ali se zato plata primala redovno. Od velikog gubitaša do profita od 3,4 miliona dinara na kraju godine. Uložilo se u novu flotu autobusa, proširili smo neke inostrane linije. Idemo ka boljem.