Ljudi su takva stoka da razmišljam da postanem brutalno iskrena i govorim sve što mislim jer me ionako odjebu koliko god se ja trudila i bila dobra prema njima i opet bila povrijeđena.
Najžalije mi je što dečko nije imao prilike da upozna moju mamu pre nego što se razbolela.
Proputovao sam ceo svet, samo ove godine sam imao skoro 60 letova ali se Beogradu uvek rado vratim. Nema ništa bolje od dolaska kući.
Otkako sam počeo da zarađujem više magično sam postao mnogo privlačniji nego pre.
U vezi sam (26) sa maminim sinom već godinu dana. Čovek ima 30 godina i sve između nas joj prepričava. Kad mu pošaljem neku svoju sliku on joj proslijedi. Ona mu govori šta ce mi kupiti. Ako primjeti da smo se malo udaljili odmah interveniše i samo napravi gore. Ako bih mu nešto i rekla, naljuti se. Jedinac, razmažen, nema osjećaja. Ona je žena u penziji i jedina preokupacija joj je veza njenog sina i iščekivanje unučeta. Stvara mi to sve pritisak. Koliko god ga volim sve mi se ovo počinje gaditi.
Osuđujte koliko hoćete, ali jako sam besna što sam od dečka za rođendan dobila poklon od 4000 dinara, a ja sam prije toga za njegov poklon dala 48 000 din. Moja plata je 67 000 dinara, njegova 130 000!
Ispred marketa preko puta moje zgrade par dana stoji malo mače. Svo prljavo, smrzlo i izgladnelo. Živim u malom stanu, roditelji ni da čuju da ga uzmem. Nahranila sam ga dva puta, ali ništa više nisam mogla da učinim. Gledam ga juče sa terase i vidim momka koji prilazi marketu, pričajući na telefon. Stane pored mačeta, pomazi ga malo po glavi i uđe unutra. Kada je izašao, opet je zastao i pomislila sam da mu je uzeo neku hranu da mu da. Međutim, on ga je uzeo u ruku i poneo ka ulici, i dalje pričajući na telefon. Kao da nosi neki predmet u ruci, a ne živo mače. U tom staje neki super dobar auto, momak ulazi u njega, sa sve mačetom i odoše. Rekao bi čovek da ove bogate zabole za sve, a kamoli za malo prljavo mače. Srce mi je puno jer je mače izgleda dobilo dom, a i jer sam videla da i dalje postoje bogati, a dobri i humani ljudi, da nisu bezobzirni bogataši :)))
Devojka i ja smo podelili stan u interesne zone, i svako čisti svoju zonu. Ja čistim kupatilo i terasu. Kad god očistim kupatilo, po par puta iznova ga pregledam i divim se sam sebi kako sam ga lepo očistio i sredio...
Proveo sam skoro ceo život u inostranstvu, decu sam izveo na dobar put, uskoro treba da idem u penziju. Želja mi je da prodam sve stečeno ovde (deci nije potrebno) i da kupim neku kuću u nekom siromašnom kraju gde ima puno dece. Zasadim trešnju da se deca mogu penjati, da im kupujem slatkiše, popravljam gume na biciklama, da iščekujem moju unučad pa da se igraju kao nekad ja sa tom istom decom. U ovim bogatim zemljama nema takvog detinjstva i takve sreće.