Imam bebe blizance, ali me jedno nervira. Ako se obojica rasplaču, a sami smo, uzimam ovo jedno, hranim, presvlačim i tepam mu. Dok se ne najede i dok nije skroz zadovoljeno, ne uzimam ovo drugo, iako stalno plače. Ovo prvo je umiljatije, ovo se samo dere. Ponekad se loše osećam, ali me prođe kada svog dražeg bebca vidim smirenog.
Ljudi ne zovite se sami na nečije svadbe šta vam je. Ako niste bliži rod i prijatelji ne možete misliti da ste automatski pozvani i pitati kad je svadba da dođete.
Srednjoškolski dani su dani najboljeg perioda zivota. Dvoljno si star/a da znaš šta hoćeš od života, donosiš zaključke koji su dobri za tebe, traženje djevojaka/momaka, zaljubljivanje, itd. A roditelji/porodica sve plaćaju, mozak na pašu i tvoje je samo da učiš. Osnovna škola nije to to, tu se trudiš i jedini cilj u životu ti je da imaš što bolje ocjene i da budeš što bolji đak. Poslje srednje život se mijenja. Dolaze obaveze, fakultet, porodica, djeca, čitav život ti prođe u brizi.
Seks bez emocija mi ne znači baš ništa. Dok samo maženje sa osobom koju volim je čarolija.
Radim sa dvije kolegice koje su velike mahaluše, bukvalno prate svaki detalj i žive tuđe živote. Često namjerno ostave 2 male kašike u sudoperi i prate hoću li ih oprati kad perem svoju šolju za kafu na kraju dana. Naravno da neću. Potom one iza mene odu u kuhinju da provjere stanje i šapuću "Bože sačuvaj". Vala baš, Bože sačuvaj svakakvih ljudi i bolesti.
Meni treba žena koja je borac, lavica. Koja je hrabra i odvažna u svojim odlukama. Koja, kada odluči da se uda, to i uradi. Kada odluči da rodi, rodi. Koja polomi čašu i to bez drame.
Ne želim mamin pekmez koji stalno kuka i žali se. Ne želim igru suza, tišine ili gaslajta. To je nezrelo i toksično.
Treba mi žena koja zna šta hoće, koja stoji čvrsto, koja voli bez manipulisanja. Ravnodušna prema trivijalnim igrama, ali sposobna da voli snažno i potpuno.
Kad smo sami u četiri zida da gori, da je vatrena od strasti od ljibavi moje opijena, moja ljibav zna da opija.
Moji poljupci na njoj da ostaju ko pečat da zna čija je.
Da ne može svaki jazavac, glavić, šintar, konobar, emigrant, šef nabavke, klinac, da misli da može da je ima.
Da se ne hvali onim čime bi se svaka poštena cura trebala stideti, da je neko prskao i gde, to za ženu nije plus.
Nije problem da izađeš da se družiš, da izbaciš sliku, da otputuješ sa curama negde, ali sve u granicama normale, da poštuješ sebe, mene, porodicu.
Mogu imati svakog kojeg hoću sem onog kojeg zaista želim…
Zdravo, zanima me da li ste se susretali sa mladim osobama koje su ,,zastarelot balkanskog mentaliteta” što se tiče odnosa muškarca i žene? Skoro sam doživela da sam morala da napustim momka kog sam zaita iskreno volela, jer kad god nije bilo po njegovom nazivao me je zaista najgorim uvredama za ženu….. Morao je sve da zna i morali smo apsolutno sve raditi zajedno, doslovno se ljutio ako mu kažem idem sa svojim najbolji prijateljem na kafu, kog je i upoznao i rekao da je super momak i čak je dozvolio i da mi rođendan prođe u celodnevnim suzama zbog toga… E sad zašto vas pitam vezano za mentalitet, mislim da će mi doživotno u glavi odzvanjati njegovo ,,da znaš ti kako je moja baba gledala mog dedu”….
Muž je bio na porođaju, ali i nije. Razlog je taj što se unesvjestio i toliko mu je loše bilo da su ga stavili u drugu sobu na infuziju.