Kada mi on ne lajkuje sliku na instagramu ja postavim istu na facebook pa mi tetke i strine komentarišu kako sam lepa, to me oraspoloži...
Počeo sam da izbegavam ljude koji nemaju neke životne ciljeve ili ih imaju, ali ništa ne rade po tom pitanju. Jednostavno sam u takvom periodu da mi je motivacija preko potrebna, a razgovor sa njima mi bukvalno isisa svu energiju.
Ja uopće ne moram gledati utakmice. Čujem od susjeda kad je gol.
Mislio sam da ju ne volim, dok je nisam vidio s drugim.
Pročitah ovdje nekakvu ratnu tragičnu ljubavnu priču između Hrvata i Srpkinje.. I htjela bih se nadovezati na to sa nekakvom također tužnom pričom iz nekog svog saznanja. Jedna rođakinja moje dobre prijateljice inače iz okolice Vukovara bila je Srpkinja također bila je štoviše friško udana za Hrvata.. Isto tako svi su bili protiv... Oni su onda doduše izbjegli bez ičega u Zapadnu Slavoniju gdje nije tolika opsada bila...Njenom čovjeku su jednom prilikom javili da su mu otac i mlađi brat odvedeni i strijeljani i on je odlučio vratiti se tamo ali na putu tamo zaustavljen je i odveden i više se nikad nije vratio... I ona se trudna bez igdje ičega odlučila vratit svojima a kad se vratila njen otac ju je zarobio, isprebijao do krvi s riječima: "Tući ću te dok ne izgubiš to ustaško kopile". Nakon čega je žena pobjegla, ostavila oproštajno pismo i nakon par dana bacila se u Dunav...Eto što učini taj prokleti rat i mržnja...
Najjače mi je kad se moje prijateljice žale kada im neki dečko ne odgovori nakon tipa pola sata, a meni nema tko da odgovori.
Prije sam bila debela i upoznala sam momka koji je takođe debeo. Ni jedan drugi za mene nije postojao. Krenem da radim na tome, odlazak u teretanu, kućne vježbe, zdrava ishrana. Vremenom tijelo i zategnutost dovedem do savršenstva, a on ne može da se riješi tog viška kilograma (ne može stvarno, neka zdravstvena mana, šta znam). Za to vrijeme u teretani se sprijateljim sa jednim momkom, koji je znači Bože! Visok, zgodan, mišići, pločice, kao sa naslovne strane magazina! Vremenom se zaljubim u njega, izađemo možda 1-2x mjesečno na kafu samo da se vidimo, da nas mine želja, jer sam mu rekla da imam momka. On zna za njega, čak nam je nudio i neke čajeve ali objasnila sam mu da mu ne pomažu. Kroz priču saznam i da je instruktor karatea i imao bi ko da me štiti, pun je grad budala, ali ne mogu momku to da uradim. Ne mogu nakon svega, da ga ostavim. Mislila sam do jednom, kad sam rekla raskidamo. On to sedmicama nije mogao prebroditi, plakao je i krivio sebe i svoj izgled. K*čka sam, znam...
Prodavao sam nešto preko interneta i jedna devojka nije bila zadovoljna uređajem, poslala ga je nazad i tražila da joj vratim pare. Ja bio u gužvi tih dana i nikako da stignem da joj uplatim. Ona počela da zove svaki dan da joj uplatim, iznerviram se i svašta joj kažem i da ako me ostavi na miru 24h uplati ću joj duplo. I stvarno uplatim joj duplo, oko 15ak hiljada. Kad sutradan na Viber stiže slika uplatnice (ceo iznos uplaćen u humanitarne svrhe) i poruka: Raduj se Mrgude. Danas si bio human.
Moram priznati ulepšala mi je dan :)
Bila u Americi i dok sam bila u marketu, muž i beba su me čekali ispred. Prišla im je neka baba i pitala da li može da pomazi dete, pošto je spavala beba moj muž je rekao da ne može. Ta baba je odjednom zgrabila nosilo sa bebom i potrčala. Kad ju je muž zgrabio počela je da vrišti- upomoć otima mi bebu. Onda su ga oborila neka dvojica jer su mislili da je moj muž manijak. On je pokušavao da objasni da je beba zapravo njegova i nisu mu poverovali, okolo je stajalo još dosta ljudi i drali se da počnu da šutiraju mog muža što su i uradili. Izašla sam iz marketa i pomislila da ga pljačkaju i drala sam se da ću im dati novac samo da ga ostave. Vidim bebe nema. Ugledam tu babu kako nosi moje dete do kola. Potrčala sam zgrabila babu oborila je i uzela svoju bebu. Tad je došla policija i pokušavali smo sve da im objasnimo a oni su rekli- pa nije sigurno žena mislila ništa loše, samo je htela da vidi bebu, nećemo je tražiti. Niko nam se nije izvinio što su pretukli mog muža i dopustili kidnapovanje!