Koliko mi se gade ovi muškarci i žene koji spavaju sa svakim i takmiče se da budu sa što više njih. Osoba može da bude dobar čovek, drug i sve, ali ja ne mogu da budem dobra sa takvima, odvratni su mi zbog toga. Uvek su mi na pameti kojekakve boleštine, hiv i ostalo. Ja barem otvoreno kažem, ništa ne uvijam, kažem sve na lep način, bez da ikoga povredim sa grubim rečima. Takva sam, kakva sam. Ako znam da neko to radi, nema šta da traži u mom društvu.
Jako je teško biti dobra mama i roditelj sa pogrešnim mužem.
Drugarica se naljutila što ne želim da joj čuvam psa 3 dana dok je na odmoru. Inače ne volim pse u kući i ne vidim ništa loše u tome, moj izbor, moja kuća. Em što ne volim životinje u kući muž mi je alergičan na pseću dlaku i to je bio još jedan razlog zašto to ne želim. Nije mi jasna njena ljutnja jer ispadam loša kada jednom nešto ne želim iako sam uvek bila tu za nju.
Gde su pravi muškarci koji ako požele ribu dobiju je, a ne kao ove pi*ke koje se javljaju, pa kuliraju, pa ponovo u krug...
Nikad ne mogu da prebolim svoje bezbrižno doba života od 23 do 31 godine, zašto je moralo da nestane a da nastane pakao?
Moja majka stari, i svakim danom je sve nekako drugačija i slabija. Kada pomislim da ću nekad ostati bez nje bude mi mnogo teško. Preslaba sam za to.
Ako previše razmišljate o nečemu i mozgate da li je to to, nije. Da jeste, ne biste morali mozgati. Mene je to spasilo na vreme i uvidela sam da sam bespotrebno patila za tim nesuđenim bivšim. Krive Drine se ne mogu ispraviti, ali se mogu naći novi izvori.
Imala sam teži porođaj, izgubila dosta krvi, ušivali me i prisak mi je naglo pao i to opasno nisko. Moja svekrva je isti dan rekla: "a sad i drugo". Apsolutno sam razočarana u manjak empatije pa i ti si žena i prošla si to. A ja sam izgleda samo inkubator.
Kada sam se zabavljala sa sadašnjim suprugom, nas dvoje bili na moru. Ležimo i sunčano se. Prolazi neki nepoznati čovek i kaže mom mužu kako sam ja ružna. Meni i dan danas ta njegova rečenica prodje kroz glavu. Ne mogu da shvatim ni ljude koji sebi toliko daju za pravo. Ako sam ti ružna, šta me gledaš. Eto, prošlo je sigurno 20 godina od onda, i nisam to zaboravila....
U firmi u kojoj sam radio je bilo jako puno nepravde u zaradama zaposlenih. Isti tim, iste odgovornosti a razlike bile i po 600-700 eura. Kada sam davao otkaz išao sam redom i svakom kome je učinjena nepravda sam pokazao tabele sa zaradama čisto da bi im otvorio oči gde rade i za koga rade. Naravno, nastala je pobuna. Ljudi su počeli da daju otkaze, traže povećanja... nastao haos. I neka je.