Sve je sa njom počelo kao sprdnja. Nisam mislio da će dugo trajati, ali mi je prijalo jer sam sa 35 godina izašao iz jedne duže toksične veze i falilo mi je malo opuštanja. Ona u cvetu mladosti, deset godina mlađa od mene i neodoljiva. Iz istog smo grada, ali ona godinama radi u Beogradu pa je često dolazila kući, javi se svojima i celu nedelju provede kod mene ili ja uzmem odmor na poslu i nedelju dana provedem kod nje u Beogradu. Milion puta smo pričali kako je ovo samo ''prelazni period'', kako smo suviše različiti za vezu, kako bi bilo dobro da prestanemo da se viđamo... Jednom smo probali da se ne čujemo mesec dana i onda se odjednom pojavila na mojim vratima sa pričom kako nije mogla da izdrži. Već dve godine smo u braku i lepo nam je, ali se često setim onog njenog ''ne zanosi se, od naše veze nema ništa'' i bude mi smešno jer sam i ja isto mislio tako.
Sutra treba da idem na svečanu dodelu nagrade u Maticu srpsku za dosadašnji uspeh i delo, a imam puknute cipele i nemam novca da kupim druge. Čini me pomalo demoralisanom što sam svojih 20 i kusur godina dala na obrazovanje i ulaganje u sebe i idem po svoje priznanje bušnog đona, dok tamo negde neko uskoro izlazi iz rijaliti programa sa ogromnim novcem i definitivno ne bušnim cipelama. To boli.
Moj muž je vrlo rano ostao bez roditelja. Mama preminula zbog teške bolesti, otac se predao alkoholu i to ga je koštalo života. On, izrastao u divnog čovjeka, bezbrižnog momka i prelijepog budućeg tatu, bez ikakvog razgovora na temu mojih ili njegovih roditelja, odjednom mi je rekao “mnogo teško mi pada to što te moja mama nije upoznala ali se nadam da nekako vidi koliku ljubav mi pružaš “. Nakon toga smo oboje plakali k’o kiša.
Nezaposlena tetka mi daje savete o traženju posla. Nezadovoljena snajka mi soli pamet o udaji. Namrgođena komšika mi prebacuje što nemam decu, a ona od svojih ne može da odmori. Pustite me, vodite svoje živote, bolje da čekam ono pravo, nego da se zaletim kao vi. Mislim da 28 godina nije kasno ni za šta...
U vezi sam sa curom sa kojom nikad nisam planirao da ću biti. Javio sam se čisto onako. Na kraju se ispostavilo da je to bila najbolja stvar koju sam uradio u životu. Normalna je, pametna, ne izlazi, a kad izademo normalno se obuče, ne žudi za internet slavom, ne brani mi ništa, nije ljubomorna. Stvarno je nevjerojatna.
Čitam kako devojci religiozni roditelji ne daju u 22 godine da sa svojim parama ide na more sa dečkom. I to mi je tako surovo. Moja najlepša sećanja u priodu 18-21 su nastala na moru sa devojkom. Više nismo zajedno, ali ta prelepa sećanja ostaju. Naježim se kad pomislim da bi nam to bilo uskraćeno da su njeni roditelji želeli da joj nameću verska pravila.
Kajem se što sam na početku veze bio kreten prema devojci, smatrao je za kombinaciju, izlazio i s drugim devojkama, dok me je ona čekala, kasnije prolazivši kroz neke životne situacije sam shvatio koliko je pre svega lojalan prijatelj bila prema meni, a onda i ljubavnik, partner i sve ostalo. Deo nepravde sam ispravio kad sam je pitao i zvanično da mi bude devojka i svojom promenom, trudim se svakog dana da budem bolji i ne plašim se prevare možda sam zaslužio da i ja patim, plašim se da bez nje dočekam jutro. Koliko god o sebi držim sliku opasnog, snažnog i nesalomivog muškarca koji ne mari za druge, njen osmeh ili suza mogu da me slome i opet sastave... Shvatam da želim život s njom i mislim da ću je uskoro zaprositi.
Kada sam bila mala, volela sam da se igram sa decom iz komšiluka. Kada su oni dolazili kod mene, ja sam sa njima delila sve ono što ja jedem, hranu slatkiše itd. Tako me je mama učila. Sećam se kada sam ja otišla jednom kod njih i njihova majka je dala samo njenoj deci sladoled, meni nije. Ja sam sedela i gledala ih kako jedu, ona je to posmatrala. Još uvek me to boli kada se setim. Naravno danas se ta žena čudi zašto joj se ne javim kada je vidim, ali ne zna da se ja svega sećam. Sada sam udata, kada budem imala svoje dete, učiću ga da deli sa drugom decom kao što je moja majka mene učila.
Znam devojku koja radi na jednoj od televizija, bez ikakvih kvalifikacija, sa jedva završenom sumnjivom srednjom školom. Druga, sličnog opisa, uvalila se u biblioteku za dobru platu, na državnu grbaču. Inače, alergična na knjige.
Ja, s fakultetskom diplomom, teglim gajbe u lokalnom marketu.
Prvo dijete sam dobila sa 33 godine. Po nekima kasno, za mene najbolje vrijeme. Ne bih htjela da je ranije bilo. Jer tek sad vidim kolika je to obaveza i napor. Sretna sam što sam uživala u svojoj mladosti. Mlad si samo jednom!