Ima li goreg psa od maltezera i tih malih rasa? Ne znam kako ljudi žive sa njima u stanu. Neće da bude sam, laje i cvili kao da ga neko muči. Komšije su htele da me prijave zbog glupog psa. Probudi celu zgradu kad odem na posao, neprestano laje. Šta da radim sa njim ne znam. Ne pomažu ni tablete za smirenje ni ništa.
Ostala sam bez posla nakon porodiljskog odsustva. Osećam se poniženo i diskriminisano.
Voljela bih biti jedna od onih djevojaka koje jedu jako malo. Imam kolegicu koja kada smo u menzi i obrok je npr. riža s nekim umakom, ona pojede jedva polovicu, dok bih ja bez problema mogla pojesti cijeli svoj obrok i dio njezinog. Jednom sam bila u McDonald’su, cijeli dan nisam ništa jela jer nisam stigla, pa sam naručila veliki pomfrit i burger. Za stolom do mene sjedile su dvije djevojke koje su bile baš onako mršave i primijetila sam da su obje naručile najmanji meni nuggetsa. Bilo je i situacija kada sam s dvije kolegice išla u menzu, uzela jedan obrok te dodatni komad mesa, jer sam bila gladna i cijeli dan provela na fakultetu, a jedna mi je tada rekla: „Ti si baš gladna.“ Oduvijek tako jedem i nikada nisam bila debela, no problem je što danas jedem isto kao i prije, a kretanje mi se jako smanjilo, metabolizam usporio i dobila sam nekoliko kg. Kada gledam druge djevojke, često se osjećam manje ženstveno naspram njih, jer ja volim svu hranu, gurman sam i hedonist.
Drug je slavio rođendan u kafiću. Celo veče je blenuo
u telefon, njegov brat se smorio, ovaj drugi sa devojkom bleji samo sam ustao i rekao idem kući žurim. Atmosfera muk. Moja baba kad je umrla atmosfera je bila bomba za ovo, čoveče rođednan ti je nismo na saučešću?!
Sa 27 sam postigla sve što mi je bilo bitno, državni posao koji volim, stan i završen master. Sada bih volela da imam muža i porodicu i nije da nisam pokušavala i u tom pravcu. Često se upoznajem i družim ali retko kad je neko zainteresovan za mene i to obično bude neko po 10 godina stariji koji me ne vidi kao osobu nego neki stereotip žene ili neko mlađi ko traži mamu. Volela bih da imam dete ali ako ne nađem pravo muško onda prosto neću.
Poznajem ženu koja je već pet godina u braku i uzela je muževljevo prezime i sve, ali mi je baš komično kad vidim da je on taguje na storijima a ono još stoji njeno devojačko prezime u korisničkom. Ne znam ali meni lično je to nepoštovanje, nekako mi je glupo da se udam sutra, uzmem njegovo prezime i ostavim svoje... Baš mi neki postupci ljudi nekad nisu jasni.
Imam averziju prema pokojnoj svekrvi koju nisam ni upoznala, kad je moj muž spomene, odmah mi izaziva neku nelagodu. To nije moja želja, iz priče verujem da je bila jako dobra žena, kao čovek, kao radnik i domaćica. Da li je to produkt viševekovnog ubeđenja da se svekrve i snajke ne slažu, ne znam, ali znam da ne bih živela sa svojim mužem niti bila sa njim, da je ona živa.
Pitao sam jednu devojku preko instagrama da li bi mi prodala svoje nošene čarapice, ona je pristala i nakon uplate mi ih poslala. Tako sam ih slatko strpao u usta i žvakao da su bile cele natopljene a ja s jezika skidao dlačice pola sata😂
Fensi kafić u tržnom centru. Tetka žvaće vejp, a mamika je na telefonu dok mali, slatki potomak od neke dve godinice ide kroz kafić i vrišti. Niko ga ne opominje niti konstatuje. Jednostavno nemojte imati decu ako ih nećete čuvati. I da, istu bih stvar rekla da su dete u lokal doveli otac i kum.
Gledam ovaj trend 2016. godina slike, uspomene - 2016. sam imala 20 godina i nisam imala jedan sako da odem na razgovor za posao, o cipelama da ne pričam, sećam se da sam kod kineza kupila neku kitnjastvu belu bluzu jer sam za toliko imala - bilo mi je loše kada sam pogledala slike iz arhive od tada, na svakoj vidim jadnu devojčicu koja pokušava da bude srećna na slici da deluje kao drugi oko nje uprkos brojnim haotičnim okolnostima - dan nije prolazio u kući bez svađe, dani i noći u nervnim slomovima i suzama, glad, jad i beda- nisam imala za frizera, zubara ništa... Ako čita ovo neko ko trenutno živi kao ja tada, biće bolje🥲