Ne želim da robujem ovom sistemu. Sistemu koji pravi robote od nas. U školi od manjih razreda nas uče kako da budemo roboti, umesto da razmišljamo svojom glavom. Sećam se čak scene iz srednje škole na matematici kad sam uradio sve zadatke iz matematike na skroz drugačiji (i lakši) način, ali naravno dobio sam jedan jer "nisam dobro uradio postupak". Tokom celog školovanja nam ne dozvoljavaju da mislimo svojom glavom. A onaj ko misli, i ne uradi onako kako mu je rečeno, dobije nedovoljnu ocenu. Čak i posle škole, čovek postaje rob sistemu radeći za njega u većini slučajeva stvari koje ne voli. A onaj ko odluči da razmišlja drugačije, iznad okvira, smatra se ludim, osuđuju ga i govore da neće ništa ostvariti od života jer "sistem ne funkcioniše na taj način". Ja ne razmišljam tako, želim da budem kreativan i da uspem sam uz pomoć svoje glave. Ne želim da kažem da sam poseban, ali činjenica je da veoma malo ljudi razmišlja na ovaj način.
Moja kuća se nalazi preko puta groblja i želja mi je da otvorim kafanu u dvorištu kuće sa nazivom "bolje ovde nego tamo".
Ucenio sam šefa izmišljenom ponudom o drugom radnom mestu. Evo već treći dan obigrava oko mene i nudi mi razne pogodnosti samo da ostanem u fabrici u kojoj radim već četiri godine. Naravno, nisam lud da dajem otkaz, ali samo hoću da mi malo smanji obaveze jer sam toliko prenatrpan da ni magare ne bi moglo više da ponese.
Rastao sam u burnoj porodici. Uvek vika, svađe, pretnje, nikad se nisam osećao sigurno. Sa 14 sam krenuo u teretanu. Pustio me momak koji je radio. Znao je da nemam za članarinu. Pomagao mi je, savetovao, zajmio knjige. Radio sam isključivo trening snage. Za bildovanje nije bilo para. Narednih pet godina mi je to bila druga kuća. Dođem, istresem sve negativno, uradim nešto za sebe i nazad u probleme. To me održalo. Izgradio sam sebe onako kako sam ja hteo. Vremenom sam postao smiren i samopouzdan pa me krenulo i na drugim poljima. Pišem ovo jer čitam ovde da ljudi ne mogu da se izbore. Za mene je ključ bio da uradim nešto za sebe. Kad sam se ja promenio sve ostalo je leglo na svoje.
Čuo sam kćer kako tepa nekom. Citiram: ‘‘Bebo, volim tee... Kako si sladak!’’ Ima 15 godina i normalno da sam se zabrinuo pa sam pogledao kroz prozor jer sam mislio da ima nekog dečka i vidim ju kako sjedi pored psa i tepa mu. Nasmijao sam se pošteno hahahha
Legnem, spustim glavu dečku u krilo i napućim usta, očekujući poljubac, a on će: ,,Znaš kada bi’ mogao da te poljubim iz ovog položaja, ne bi mi više bila potrebna”...
Na maturalnu ekskurziju necu ici zbog osoba iz razreda koje bi me tračale. Toliko mi se ide u Madrid, Barcelonu, Rim, Veronu, ali jednostavno razred je debilan i ne mogu tek tako da idem, jer bi mi pravili probleme...
Nema mi ništa zabavnije nego nervirati bolesno ljubomorne cure tako što flertujem sa njihovim momcima, mene to zabavlja a momcima ko je kriv kad su sa ludačama.
Roditelji mi uopće nisu obrazovani. Zbog teške situacije u kojoj su živjeli završili su samo osnovnu i nisu mogli nastaviti dalje. Jako mi ih je žao i znam da nisu krivi, ali ja imam komplekse zbog toga. Mislim da niko neće prihvatiti mene i moju porodicu. Pogotovo ako roditelji mog budućeg budu jako obrazovani. Jako mi je teško što imam ovako mišljenje i osjećam se kao loša kćerka, ali....
Kao mlađi u knez mihajlovoj ulici sam upoznao jednu baku koja je prosila, i izgubila je sina u saobraćajnoj nesreći. Prvi put kada sam je video mnogo sam bio tužan zbog nje jer je jako siromašna, živela je od crvenog krsta. Do 3. puta sam skupljao novac, i sa tih 2000 ili 3000 dinara išao sa njom i kupovali smo joj lekove, hranu. Tako sam dolazio svake 2 nedelje sa novcem nekih godinu i po dana. Negde dve nedelje pri mojim zadnjim dolazcima, jako se razbolela i rekla mi je "ovo je sat mog sina, jako bi volela da ga čuvaš kada mene ne bude bilo." Od tada je nikada više nisam video. Jednom mi je jedan čovek rekao da je umrla, bio sam tužan jer smo se zbližili. Danas, koliko god godina prošlo, imam devojku sa kojom doživljavam orgazam. Posle svakog orgazma, ja se setim te bake i padnem u plač i ne rade mi se te stvari više. Zalijem sve biljke u stanu svaki dan.