Dopisivala sam se sa jednim momkom par dana konstantno i jako smo se lepo poklopili, isti stavovi, dosta tema i on je takođe prvi pokrenuo temu upoznavanja. Dogovorili smo se da se nađemo u centru. Ja sam se pojavila na mestu dogovora da bi on odjednom poslao poruku kako mu je lepo u kući i kako ne želi da napušta toplu sobu. Da skratim, nije se pojavio. Želim ovim da kažem da ako zaista ne želite da se upoznate sa nekom osobom, nemojte predlagati upoznavanje, zaista nije lepo da vas neko čeka i da toj osobi javite tek kada vam pusti poruku da je stigla na mesto dogovora. Zaista je tužno i nekulturno.
Slobodan čovek je onaj čovek koji kroji slobodno vreme kada hoće. A svi mi koji radimo na poslovima za druge smo robovi.
Studiram u Beogradu i imam 21 godinu. U maju 2025. sam upoznala momka koji je 9 godina stariji od mene. Upoznali smo se u zgradi, počeo je da živi na mom spratu, i brzo je pukla jaka hemija između nas. Imao je finansijskih problema, ubrzo se preselio kod mene jer nije imao novac za narednu kiriju, pa sam ga ja izdržavala četiri meseca. Nije radio, tražio je posao povremeno, ali nikako da se zaposli. Tih četiri meseca bili su savršeni — bez svađa, sve je delovalo iskreno i stabilno. Rekao mi je da ima ćerku iz kratkog braka, ali mi to nije smetalo. Onda je jednog dana rekao da mora na nekoliko dana u svoj grad i da će se brzo vratiti. Od tada mu se gubi svaki trag — nedostupan je, ugasio je društvene mreže i jednostavno nestao bez objašnjenja. Najviše me boli što nije imao hrabrosti da mi kaže istinu. Zavolela sam ga iskreno, i sada mi je jako teško. Poruka ženama: budite obazrive. Ne nasedajte na reči, gledajte dela — jer ne zaslužuje svako vaše poverenje ni emocije.
Spavala sam sa oženjenim šefom koji otac može da mi bude kako bih dobila unapređenje. Eto, rekla sam.
Nema boljeg osećaja od toga kad se gledaš sa nekim i sve vam je jasno. Jednostavno se razumete. Bolje od seksa.
Izvadili su mi matericu zbog postporođane komlikacije. Prošlo je 3 godine. Ljudi kojima sam o tome pričala, ponekad me pitaju da li ću rađati još dece. Stvarno ne znam da li su oni zaboravili na to što se desilo ili žele da me na taj način povrede jer mi je to bolna tema. Ili su jednostavno postavili to pitanje brzopleto, ne razmišljajući šta se desilo ranije.
Ima dana kad sam baš duboko mračan i bez sreće, nekako se useli u mene neka propast, tada sam odvratan prema svima, povređujem sve oko sebe zbog te nervoze, inače sam ok lik, ali jednostavno nekad kao da nisam normalan, ubija me to a ne mogu da kontrolišem, loš sam prema ljudima koji to ne zaslužuju... Bude mi krivo posle....
Dojadilo mi je da slušam ljude kojima je upala kašika u med o tome kako se nisam dovoljno trudio.
Drugu priču bi vrteli da ste iskusili 5% onoga kroz šta sam ja prošao.
Dugogodišnja pijateljica u koju sam mogla da se zakunem, i od skoro kuma me je jako povredila toliko da sada ne pričamo. Nikad se ranije nismo zamerale i nisam videla ovu stranu nje. Ukratko na njenoj svadbi moje dete (3god) je ušlo u sredinu kola i bacalo joj haljinu, da se razumemo ne visoko, ništa se nije videlo, samo onako u igri. Inače je 90℅ vremena presedelo na stolici jer sam forsirala samo da ne zasmeta. Od tog dana kuma se promenila i kroz poruke se stalno malo malo žalila na nešto i to onako drsko. Moje dete je trebalo da baca latice kada su izlazili iz crkve, a pošto se ona ukipila i nije htela ona mi je nakon pregleda snimka rekla nisi ni vežbala sa njom. Na kraju je rekla da je dete nevaspitano i da smo mi nevaspitani.
Jednom mi na poslu bilo loše od ručka, naručivali smo iz jednog restorana čiji su vlasnici prijatelji moje kolegice. Ja sam samo rekla da mi nije dobro sjelo, uopće ne optužujući restoran, a kolegica je odmah agresivno stala u njihovu obranu. Ispitivala me šta sam jutros jela u kući, kad sam rekla šta počela je govoriti da mi je sigurno od toga muka, a ja tu hranu jedem svako jutro i sve bude ok. Nisu mi jasni takvi ljudi koji tako nenormalno brane nekog svog, a ja čak nisam ni rekla ništa protiv restorana.