Premalo se priča o tome koliko je teško odgajati malu bebu, još pogotovo ako je beba zahtevnija. Evo godinu dana kako supruga i ja ne spavamo i ne znam više kako funkcionišemo. Nije mi glupo da kažem da je ovo pakao od života, živimo za trenutak kada će malo porasti i kada će valjda postati malo lakše.
Kako me iritiraju ove osobe što odu vani i prave se da ne znaju svoj maternji jezik. Izvrću reči, krevelje se dok pričaju itd. Te fore možete nekom drugom, kod mene ne pale. Kako oni ljudi što pričaju tečno po par jezika? Kako se oni ne krive dok pričaju i ne izmišljaju toplu vodu? Kad god sam se dotakla te teme sa nekim(i svojom, a i tuđom inicijativom) skoro uvek se nađe neko pametan, pa kaže 'kako su zaboravili' i da je to normalno. Ne, nije. Jedno je kad neko od malena živi u stranoj državi, a drugo kad ode sa 30 godina i sa 40 tobože zaboravi maternji govor. Bežite bre, foliranti.
Kada sam izgubio svaku nadu da ću osnovati porodicu jer sam već imao 45 godina, upoznao sam nju, normalnu, skromnu, lepu osobu... Posle 2 godine mi je poklonila najlepši poklon na svetu- ćerkicu.... Volim te Gago!
Zaljubljena sam u zauzetog čoveka koji ima decu...viđamo se već duže vreme i jedino s njim sam se osećala ovako znam da nije baš najmoralnija odluka, ali ne mogu protiv sebe.
Ne trebam ti ja u životu. Mene radi nemir. Dosadan mi je mir. Jako sam nepredvidiva, strastvena i neobična osoba i to volim kod sebe. Mislim da bi se ti malo uplašila toga.
Jako sam volela svog oca, iako je uvek bio nervozan i grub prema meni, bila sam željna igranja s njim, maženja, druženja... Kad su se on i mama rastali, on više nikad nije pitao za mene. Od nedavno, nakon 20 godina, me počeo zvati, naravno trebalo mu je para. Pomogla sam, čula se još par puta s njim i blokirala ga. Nemam živaca za njega, a iznutra neopisivo boli.
Moj muž nikada ni za jednu drugu ženu u mom prisustvu nije rekao da je lepa ili zgodna, niti je ikada odmerio drugu ženu pored mene. Stalno mi priča kako sam ja najlepša i najzgodnija žena, iako znam da nisam. Stalno mi udeljuje komplimente, bez razloga. Pored njega se osećam kao najlepša žena na svetu, iako sam svesna da nisam. Poneta je da svaka žena ovako treba da se oseća pored svog muškarca, ako se ne oseća onda on radi nešto pogrešno.
Ponekad mi jako smeta što sam inteligentna osoba i brzo kapiram. Lakše bi mi bilo da sam teški tudum.
Smatram da se muško treba javit prvi!! Dala sam mu dovoljan znak a sad je na njemu! Budi muško! Sve ostalo je znak nezainteresiranosti..
Najveća sreća na svijetu je kada nekome pomogneš, a srce ti treperi od radosti zbog toga 🤍