Moj momak ne briše slike bivših jer kaže da mu treba 'podsjetnik da može bolje'.
Čisto objektivno..31 godina, rešen faks, svoj posao, stan, auto, treniram 4-5 puta nedeljno, kuvam doslovo sve, uvek skockana, zgodna, lepa (mada je to u oku posmatrača naravno, rekla bih da zaista jesam), imam iskustva ali ne preterano, nisam neko ko bude sa svakim.. Imam dobre fore, umem da saslušam, razumem, utešim.. Nemam zle namere ni prema kome, imam neke vizije, čitam, istražujem, ne opterećujem se glupostima. Šta to meni fali da niko u zadnjih 5 godina nije poželeo da se potrudi za više od toga da se upoznamo, ili da odmah da inicira nešto fizički uz opasku da nije za vezu? Nisam očajna, zaista sam okej i drugarica ali meni ovo nikako ne ide jedno s drugim.. Molim vas iskreno jer zaista ne vidim u čemu je problem. I okej mi je da ostanem sama, idem ka tome, ali nejasno totalno. Dakle, radije će se okrenuti na ulici, lajkovati, krišom posmatrati, drugima komentarisati nego mi prići i pokušati makar sa "hej, hajmo na kafu pa da se družimo pa da vidimo" priču.
Sad skoro mi je izašao video na tiktoku kako neka devojka priča kako ne može da veruje da ljudi mogu da zamisle nešto/neku sliku/osobu- u svojoj glavi. Npr. zatvoriš oči i zamisliš plažu, ljude, najboljeg prijatelja, najdražu hranu, ma bilo šta. Ona kaže kako vidi "crno" i da ne veruje da ljudi zapravo mogu da zamisle u glavi bilo šta. I sad komentari 90% se slažu sa njom. Sada se pitam da li sam JA luda??? Apsolutno SVE mogu da zamislim i vidim u svojoj glavi. I mislila sam da je to najnormalnija stvar i da svi to mogu. Ima zapravo i medicinski naziv za to "njeno stanje" ili stanje nas koji možemo da zamislimo bilo šta. U neverici sam.
Svekrva mi je rekla da sam ogromna, a ja u 6. mesecu trudnoće i dalje nosim odeću koju sam imala pre nego što sam ostala trudna. Iskreno je žalim jer zbog svojih kompleksa ne može da se raduje unuku, nego meni zaviruje u tanjir.
Dopisujem se s tipom nekih petnaestak minuta i vidim da to već ide u određenom neprijatnom smeru. Paćenički i veoma nepotrebno erotizovano, što nisam nikada ni tražila. Razmišljam o blokadi, a u tom momentu me dotični pita: „Je l' ti smeta što sam oženjen?“. Odgovorila sam mu da najviše smeta mučenici koja se za njega udala i blokirala. Novi dan, novi bednik.
Dok sam bila mala i živela sa roditeljima, tata je uvek bio dobar sa rodbinom. Poštovao ih, zvao, kuvao, spremao, postavljao. I sa njim i mama. Svi su se rado odazivali i uvek bili ugošćeni. Tata je bio broj jedan u familiji. Sto puta sam ostala bez užine za školu, jer se nije imalo para, zato što se prethodno neko morao ispoštovati. Danas kada sam odrasla, niko ali niko od te rodbine, nije mogao da mi pomogne (zajam je u pitanju), kada sam se obratila (iako mogu i te kako). Ajde nema veze meni, ali niko nikad mojim roditeljima se nije našao u kriznim situacijama. To je nešto što ja jednostavno ne mogu da razumem. Krivim roditelje isključivo, jer ne mogu da verujem da možeš toliko da se smeješ i zabavljaš sa ljudima koji kasnije nisu u stanju da budu tu kad je najgore. Kad se jede i pije sve je super.
Ne shvatam ljude koji jedu peciva iz pekare. To je hrana za siromahe.
Upoznala sam 8 godina starijeg dečka iz Bg, viđali smo se, pisao mi je non stop, uvek bio dostupan. Sve to je trajalo oko mesec i nešto. Bio je toliko divan da čak nisam imala potrebu ni instagram da mu tražim. Odjednom je prestao da mi piše, nestao. Posle tri meseca ga se setim i jedva nađem na instagramu, vidim oženjen i dvoje dece. Na slikama sa ženom pršti od ljubavi u opisu. Da li da joj kažem istinu? Obe smo prevarene (pritom on je debeo i fizički 0, ali jako šarmantan). Obe smo mis za njega.
Uopšte ne žalim one osobe koje izađu povređene iz veze, a onda zavlače narednog partnera. To što je neko VAS povredio, ne znači da treba da kažnjavate nekoga ko nije ništa kriv, samo da bi lečili svoje komplekse i frustracije. Ježim se kad čujem da je neko ušao u novu vezu samo kako bi preboleo, da bi pokušao, da bi ovo, da bi ono. Fuj, to nije nikakav izgovor i presmešno je. Treba skupiti mu*a i preboleti, pa onda krenuti dalje. Takvim osobama treba skinuti kapu, to su legende. Najlakše je sprdati se sa nečijim emocijama. Nikada u životu neću imati razumevanje za takve i spadaju mi u jednu od najgorih vrsta ljudi. Očekujem glupe komentare i izgovore, ali zabole me, laprdajte do sutra. Pozdrav normalnim i razumnim osobama na ovom sajtu, koji realno komentarišu. 💪