Shvatila sam da sam odrasla otkad peglam kuhinjske krpe...
Čim dijete od 3-4 godine nosi striktno markiranu odjeću i obuću znam da su roditelji iskompleksirani.
Kako je sve postalo farsa. Sve je samo za slikanje. Nisu više bitna osećanja.
U životu mi je bitno samo dobro da se udam, da nađem lika koji ima novca.
Nije mi bitno da li ga volim, da li je zgodan, lep, mlad, star, samo da ima para.
Jako sam lenja i mrzi me da radim i kad se udam bogato, neću morati da radim. To mi je cilj.
Moja kolegica je saznala da je muž varao pune tri godine, prešla preko toga, oprostila. Sad ga prati na svakom koraku, gdje god on krene i ona je tu, čak i ako ide u drugi grad zbog posla, ona ostavi sve i ide s njim. Njena opsesija s njim je postala nepodnošljiva, ne možemo više funkcionisati na poslu, jer ona sve vrijeme razmišlja o njegovom sljedećem koraku. Zašto sebi žene ovo dozvole?
Danas kada dođem doma prvo ću se dobro isplakati. Ne znam niti hoću li izdržati do doma. Izuzetno težak dan.
Drug me je "napao" jer odbijam čak i da izađem sa njegovom drugaricom koja mu je rekla da sam joj se mnogo dopao. Razlog? U pitanju je samohrana majka sa detetom od 4 godine. Znam da izgleda kao da sam surov, ali i ja sam bio u dugim i ozbiljnim vezama pa nisam nigde posejao decu. Nemam nikakve grehove i greške iz prošlosti za koje tražim oprost, pa samim tim ne želim da budem u poziciji da bilo kome praštam.
Javna tajna: bolje nam je svima kad muž nije u kući, samo pometnju pravi. I njemu je ljepše a vala i meni, samo da mi ne sjedi natmuren u kući jer zaboga “mora” biti sa ženom i djecom. Ne moraš jarane ništa, samo deri po svom i mene pusti, snaći ću se. I da, znam da je nezdrav takav odnos ali ne da mi se boriti se.