Jednom sam završila u bolnici na infuziji jer smo se drugarica i ja dogovorile da ću ja odglumiti da mi je loše na času i da ćemo izići i otići na kafu. Eto, mogla sam upisati akademiju scenskih umjetnosti. Lijepa srednjoškolska vremena...
Otišao iz svog grada sa 22 godine... posle 4 godine tumaranja po SAD, moje iskreno mišljenje da lepšeg grada od Novog Sada nisam video. Tvrđava, reka, žene...
Za 6 godina zajedničkog života, ove godine idemo na naše prvo putovanje. Ali otkad smo uplatili, baš nas poterao neki maler, ja ostala bez posla, on slabo zarađuje... kad se budemo vratili, svesni smo da ćemo biti švorc. Inače, radimo na bebi već pola godine, ja trudna ali mu još nisam rekla, a on jutros rekao da bi mu beba bila samo dodatni trošak i da ne bi trebali više da radimo na tome za sad... sad ne znam ni kako da mu saopštim.
Svi oko mene vole ljeto, a meni je to najmrže doba godine, naprosto volim zimu, volim hladnoću, toplu čokoladu, kul šaleve i džempere. Mama mi zna reći da je u mene sve kontra.
Rešila sam da sutra pozovem oca, nakon 6 godina. Zadnji put sam ga videla za 18-i rođendan. Držite mi palčeve da sve bude kako treba. Zovem ga da upozna unukicu.
Čoveče, toliko sam navikla na stres i sekiraciju da ne umem da se radujem uopšte!Čak i kad je neko lepo iznenađenje, ja zadrhtim, prebledim, srce mi se razlupa...počinjem refleksno da vidim stres i sekiraciju u svemu.
Zaručio se . Ništa. Evo pravim mami krpu za pod od njegove dukserice.
Uvek sam se pitao šta prelepe devojke rade sa ružnim momcima sve dok se jedna prelepa devojka nije zaljubila u mene.
Ljudi doniraju bubreg nepoznatoj osobi a ja krijem čokoladu od sobstvenog brata!