Zašto ne mogu da ga prebolim? Uvijek me iznova ganja ta bol i ne mogu se zamisliti sa drugim. Ima drugih i dobrih, ljepših, ali meni je samo njegov lik urezan u srce. Može me privući samo neko ko podsjeća na njega. Tražim ga pogledom svuda iako ne znam ni gdje je, prošle su godine. Samo želim završetak te priče u mojoj glavi. Ostavio me je totalno sluđenu, gde god da krenem nadam se da ću ga ugledati. Bar nešto da saznam, možda ima i ženu i djecu danas, to bi bio kraj patnje. Ali ovako, nadam se i dalje da možda nekad opet se sretnemo. Znam da je idealizacija ali ne prestaje koliko god se trudim.
Upoznala sam mu bivšu. Nije nimalo onakva vještica kakvom ju je opisao.
Bukvalno bih zakonom zabranio postavljanje pitanja koja počinju sa "Kad ćeš...", a tiču se isključivo osobe kojoj je pitanje postavljeno. Ljudi ne shvataju koliko stvaranje takvog tereta može negativno da utiče na nečiju psihu i ne znaju sa kakvim se izazovima neko suočava u želji da pronađe partnera/završi fakultet/nađe posao/otplati kredit/dobije dete (prvo, drugo, peto, deseto...), ili bilo šta slično. Ne kažem da su ovakva pitanja uvek i nužno zlonamerna ali bi bilo dobro da ljudi malo više razumeju jedni druge i budu obazriviji sa tim šta pitaju i izgovaraju. Umesto toga, mislim da je pitanje "Šta ima kod tebe?" mnogo bolje, jer otvara osobi prostor da priča o aspektu života o kom želi i u kom se oseća najsigurnije.
Ne podnosim što bivši ima novi život i što moju decu odgaja druga žena.
Najveći red flag mi je bio da moja mačka ima više empatije kad se razbolim nego muž.
Kada se moram zbrojiti onda sjednem u auto i besciljno se vozim. Hvala mojim roditeljima jer su me tjerali da položim vozački. Spasili ste svom djetetu život.
Na bolovanju sam tjedan dana. Zvali su me da dođem raditi i kolegica kaže da su šefovi bijesni, jer me nema na poslu. Nema tko raditi. Znam da će me kazniti kad se vratim. Ne znam zašto je na Balkanu teško pronaći firmu gdje te poštuju.
Kako mi idu na živce ovi fitnes instruktori i ostali 'stručnjaci' za zdravlje i ishranu. Nit su doktori, nit je većina njih uopšte podobna da priča o takvim stvarima. Danas to može svako. Jbt, ispade da svako ko ne trenira do iznemoglosti i ne ide u teretanu nije zdrav. Još kad krenu da drže predavanja o ishrani, au, Bože pomozi. Većina njih su šarlatani koji zarađuju pare na naivčinama. Pre bi otišla kod dobrog nutricioniste i šetala svaki dan, nego jela to njihovo i išla u teretanu 4 puta dnevno. Nema potrebe da se palite u komentarima, niko me ne tera da uzimam njihove programe i da se pridržavam tih idiotluka, niti bih, iznosim samo svoje mišljenje.