Tehnologija nas je upropastila. U mojoj kući samo vlada negativna energija, brat je izludio od kompjutera, samo se dernja po kući. Roditelji žele stati u kraj tome ali nemoguće je bez galame, to tako loše utiče na mene.. I tako ukrug, a ništa se ne mjenja. Tehnologija napreduje i mi ljudi slabimo sve više, ovo je propast. Žao mi u budućnosti djece što će doći na ovaj propali svijet. :/
Radim u menjačnici već par godina, i tek sam ovde uvideo razliku između bogastva i nemaštine, kao npr. kada nam nam dolaze malo imućniji ljudi koji menjaju veću sumu novca njima se moraš ulizivati i samim tim praviti im bolju cenu a kada radnička klasa menja novac koji je krvavo zaradila ideš da ih što pre makneš da ne prave gužvu, takav je život surov i nerealan. Tako da znate da postoji kurs za elitu i niži stalež a ne samo prodajni i kupovni, znači CENKAJTE SE!!
Često puta mi se desi da tačno znam i predpostavim šta će ljudi reći ili uraditi, kao gledati film koji nikada niste gledali a pogodite razvoj i radnju.
Bio dobar djak, uzoran čak. Nisam završio fax na vreme, još studiram i mislim da razvijam kompleks niže vrednosti.
Prozor od moje sobe u stanu gleda na neku zgradu pored i kad jedem neko voce uvek otpatke bacam na krov te zgrade.
Moj govor je mešavina književnog srpskog jezika, vranjanskog dijalekta, šatrovačkog govora i engleskog jezika.
Pitam se, da li me iko razume u potpunosti?
Jednu noć sam se probudio u sred noći, i napisao najboljoj drugarici "sklanjaj mi te bube iz kreveta" i legao nazad da spavam.
Uvek kada idem na neko putovanje ili u inostranstvo da radim, obavezno se pozdravim sa svim dragim ljudima, rodbinom, komšijama jer mislim da ću poginuti, da će se autobus prevrnuti ili avion pasti ili nešto treće.
Prije nego što je krenula prva godina faxa, dobio sam skriptu od drugara da učim, ta riječ "skripta" mi je bila nepoznata, dok sada već mislim da će se taj isti fax s njom i završiti...