Očarana sam mladim profesorom sa fakulteta. Kad ga ugledam shvatim da je to čovek o kome maštam celog života... Loša strana toga je što već godinu dana nemam hrabrosti da izađem na ispit kod njega, bojim se da ću od silne treme ostati bez teksta...
Svuda sam ćosav osim po nogama. Izgledam ko da sam ukrao majmunu noge.
Pobjegao sam sa časa kad su se drugovi potukli u školi, bilo mi je žao što nisam vidio tuču.
Čekam tramvaj sinoć i izlazi neka djevojka a ja se sjetim kako sam nju čekao milijun puta na stanici i kako bi se svaki put pogledali i ništa drugo nije bilo važno.
Nakon 10 godina promijeniti frizerku mi je bilo grozno kao da sam ženu prevario. Da ne govorim kad jos moram proći ispred salona joj.
Glupo mi je kad neko za sebe kaže da je momak a prešao 30, sad ispade da i onaj sa 20 i onaj sa 30 momci, samo 10 god razlikom.
Podesio sam alarm da me budi svaki dan u 12h, mislim da to dovoljno govori kolika sam lijenčina.
Iako sam doktorica i dalje zovem mamu da se posavjetujem što da popijem kada se razbolim. :D Mada, najčešće uzmem skroz drugi lijek od onog što mi je ona preporučila.
Nema mi ništa gore nego kad neko pozvoni na vrata, sačeka par sekundi pa povuče za šteku. Pa šta ćeš jarane i da je otključano? Ušetati lagano?
Žensko sam i imam brkove. Danas ih počupam, sutra mi već porastu. Užas! I svaki dan moram da ih depiliram!