Žena očekuje da joj se poveravam i pričam šta me muči, a onda ona to iskoristi za neku svađu, ili da mi kaže da kukam, uglavnom šta god joj kažem to se po mene loše završi. Ne pada mi na pamet da joj više išta kažem poverljivo.
Nikada neću zaboraviti taj trenutak i taj osećaj. Jednom je legla kod mene u naručje i to što sam tada osetio je bilo nešto što nikada pre nisam doživeo. Osetio sam spokoj, mir, vreme je stalo..
Baš mi je odvratno kad neko liže prste dok jede, plus kad sprema nešto. Često viđam kako i žene i muškarci ližu prste pred nekim, fuj. Dođem u goste, seče mi se torta, oni trpaju prste u usta i ližu. Grozno.
Vi što pišete oki umesto ok - kad ćete se unormaliti više?
Odlučila sam da ne želim decu. Zaista jako volim decu, ali to prosto nije moj put. Da budem iskrena istraumirao me je odnos mog oca prema mojoj majci, dede prema babi, ujka prema ujni. Uz to sve očajni brakovi oko mene. Shvatam da nisu svi takvi, ali u meni ne postoji ni jedan posto želje da krenem tim putem i proveravam da li ja mogu proći bolje. Zadovoljna sam svojim životom, lepo zarađujem, putujem, mogu sebi skoro sve priuštiti, imam sjajne prijatelje. Užasno me nerviraju ljudi koji guraju nos gde mu nije mesto i ispituju me kada ću imati decu. Tako da sam počela da odgovaram da ne mogu da ih imam i da je strašno nekulturno to što me to pitaju. Nadam se da će makar neko od njih imati malo više srama i prestati to da pita žene.
Često se zapitam gde su danas neki ljudi iz moje prošlosti.