Moja kćerka ima 13 godina i želi da obrije noge, kaže da ju je stid da obuće šorc kada su joj noge neobrijane jer su sve njene drugarice već to uradile. U dilemi sam, ne znam šta da joj kažem...
Kao mali sam imao porodičnih problema, i da bih se zaštitio od tog, vremenom sam postao hladan i bezosjećajan, jednostavno nisam mogao da gajim osjećaje ni prema kome. I onda upoznam nju, konačno shvatim šta znači nekog voljeti, brinuti se za nekog, uvijek ću biti tu za nju, a i ona za mene, bar se nadam... Ne bih podnio da je izgubim.
Danas smo u biblioteci bile drugarica i ja. Sa nama ušao je i jedan portugalac. Bibliotekarka je sva vesela na njegovo pitanje priča li engleski odgovorila: "I speak English little by little." Oplakala sam 😂
Našla sam dečka, divnog, najdivnijeg, kome mogu sve reći i skupa smo već 5 godina..ali nisam skroz sretna. Fali mi imat najbolje prijateljice. Nedostaju mi zajedničke kave, poneki izlazak, šetnja. Neke koje me neće ostaviti nakon godina prijateljstva jer ne mogu svaki dan biti s njima, neke kojima mogu reći sve i s kojima se mogu kao sa sestrama posvađat, a da se za 5 minuta volimo najviše.
Tužna sam i ozbiljno razmišljam otvorit neku web stranicu za upoznavanje srodnih prijateljskih duša. Tužna sam jer mislim da bi bila dobra nečija najbolja prijateljica.
Nemam volje da se družim sa ljudima, koliko god to čudno zvučalo. Sve što radim, volim raditi sam i ne razumijem zašto ljudi misle da je blam otići npr. u kafić sam. Želja mi je da živim sam negdje daleko u drugoj državi, ali to će morati sačekati.
Nikome ne priznajem koliko vremena i energije (a i novca) ulažem u ples, mislili bi da sam luda. A možda i jesam. :) Ni instruktori ne znaju jedni za druge. Malo stvari mi pruža toliko zadovoljstvo, ma ni dobar seks ni belgijska čokolada ne mogu se meriti sa lepo otplesanom pesmom. Tango zagrljaj sa dobrim partnerom je nešto jako intimno i lepo. Ljudi, učite plesati.
Da sam stvarno smršala svaki put kad bi mi baba to rekla, ja ne bih postojala više.
Najgore kad se inatiš, i ne odeš negdje. Onda kasnije sjediš u kući sklapaš film, slike i razno razne verzije.
Obožavam decu. Međutim ostala sam ih zauvek željna. Dok sam odrastala nisam imala priliku da se često družim sa njima, jer su deca mojih stričeva i svi moji drugari bili mog uzrasta. A sva mala deca, koju sam tada poznavala su bila od dve tetke koje žive u inostranstvu, i nažalost jako su retko dolazile u posetu. Sa 20 godina sreća mi se osmehnula. Postala sam tetka. Seka je na svet donela jednog predivnog dečaka. Ali sudbina je opet umešala prste. Ubrzo nakon njegovog rođenja zbog posla sam otišla u inostranstvo, te sam tako najvažnije momente njegovog života propustila. Nakon par godina sam se udala. Imala sam samo jednu želju - što pre se ostvariti kao majka. A onda šok! Tumor na materici i stravično saznanje da će mi to zauvek ostati nedosanjani san.
Jutros me je probudio golub koji je uleteo u moju sobu kroz otvorena vrata od terase. Kad sam čula ono gugutanje, vrisnula sam ko luda! Ljudi moji koliko sam se uplašila, ni sad mi nije dobro!