Želim da mi izabranik bude čovek poput Chuck Bass-a. Sa stilom i neizmernom ljubavlju. Da se posvađamo milion puta i da se i milion puta pomirimo jer ne možemo jedno bez drugoga.
Moja bivša konobari u jednom noćnom klubu. Jednu večer sam bio tamo vani, napio se, zaboravio da je tamo i prevario ju pred njenim očima. Ostavila me istu večer, a ja sam tek trijezan shvatio što se dogodilo. Sramim se samog sebe.
Radim kao medicinski tehničar i danas mi je jedna pacijentkinja rekla blago se tvojoj devojci jer si stalno nasmejan a ja ne mogu da nađem devojku sto godina...
Tužno je to što kad uradimo nešto dobro, rijetko ko pamti. Ali zato kad nešto zase*emo svi nas podsjećaju na to. Tuga brate.
Dođem do trenutka na studijama kada treba da kupim dobar stetoskop. Kupim stetoskop, sva srećna uzmem sama sebi da poslušam srce i čujem sama sebi šum na srcu. Pa divno baš.
Blago njegovoj devojci ako je čuva, voli i pazi, kao što je nekad mene.
Ništa me ne može kupiti kao devojka koja na ulici ne sklanja pogled dok se zaobilazimo.
Često mi se dešava da sedim sama par dana u sobi, gledam serije, samujem, nekad se čak usamljeno i osećam. I ne želim da vidim nikoga. A imam prijatelja dosta, i to vrlo bliskih. Nego me prosto obuzme želja za samoćom.
Samo jedan pogled može mi potpuno promeniti raspoloženje...
Kad čujem da netko ne plaća radnike ne odlazim više u taj dućan.