Imam dijagnozu "bolesnog" perfekcionista. Ljudi većinom misle da je to kad je čovjek čist, uredan, voli pospremati. To nije tako. Perfekcionizam uništava. Nikada u životu nisam zadovoljna s ničim. Ne volim svoju kosu, ne volim kako se šminkam, nisam voljela svoje ocjene iako su sve bile odlične, smatrala sam da ih nisam zaslužila. Želim biti savršena, što je nemoguće i to me ubija. Ne spavam. Uvijek u svemu si zadajem visoki cilj koji uništava moje zdravlje. Bila sam na rubu anoreksije, na rubu živčanog sloma. Zahvaljujući mojoj obitelji, koja me nikada na ništa nije prisiljavala, koja je uvijek imala najviše razumijevanja, nisam dobila anoreksiju, nisam imala živčani slom. Misle da sam sada bolje, a ja sam i dalje ista...
Imam trip da moji plaćaju ljudima da mi govore da sam lep.
Godinama sam pesmu od Željka Joksimovića 'Devojka sa polja zelenih' pevala 'Devojka sa pojas zeleni' i bilo mi čudno što brka padeže.
Imam druga koji je patološki lažov... Jednostavno ne može da priča 5 minuta a da ne slaže nešto. Zovem ga Aca istina, svestan je da svi znamo da 90% stvari koje kaže nisu istina ali izgleda da je jače od njega.
Maloprije stojim na kasi i kupujem pivo i u trenutku kada sam krenula da izvadim novčanik da platim, kasirka se okreće i govori kako me doziva neka nepoznata osoba napolju. Okrenem se, kad neki frajer stoji iza vrata i zove me da priđem. Ja se kao obradujem i krenem prema vratima sva bitna. Taman što se vrata otvoriše , frajer prođe pored mene i kaže:"Izvini molim te, žurim da kupim cigare, a ne mogu do gornjeg ulaza pa moram na ova vrata, trebao mi je neko da stane ovde da bi mi se vrata otvorila".
Zbog odnosa kakav imaju moji roditelji jedno prema drugome, ne verujem u brak i to da te neko voli do kraja života i bude uvek tu za tebe. Jako bih želela naći nekog da me uveri u suprotno. Nedostaje mi ljubavi, ali retko puštam ljude blizu sebe, jer se bojim da će me povrediti.
Ne prepoznajem svoju dugogodišnju drugaricu. Otkako je otvorila profil na instagramu, ceo život joj se svodi na to koliko lajkova i pratilaca ima, ko je kome šta lajkovao, kada koju sliku da postavi... Telefon ne ispušta iz ruku, kada izađemo ja pričam u prazno dok ona blene u telefon i komentariše ko joj je šta lajkovao. A nikada nije bila opsednuta tim stvarima. Ne mogu da verujem da gubim drugaricu zbog društvene mreže.
00:48h, ležim u krevetu, i mirišu mi vanilice svježe pečene. Nevjerovatno da osjećam toliko realan miris. Znam da ih niko ne pravi sad.
Mojoj najboljoj drugarici kad nešto treba pošalje mi poruku "heeej Bože pa znaš da te volim" a ja joj odgovorim "heeej Bože pa šta ti sad treba? -_-
Dečko sa kojim sam bila 2 godine je sada sa novom devojkom i koristi iste nadimke i slika se na isti način sa njom kao sa mnom ranije. Veza nam se burno završila, smatram da je to što radi provociranje.