Švelerka je jedina osoba kojoj muškarac može sve da kaže.
Sa verenikom sam od srednje škole, sada imam 32. Živimo zajedno neko vreme i tek sada sam postala svesna činjenice da on uopšte nema potrebu da spava sa mnom niti da me mazi više od jedanput mesečno. Niti idemo negde, niti radimo nešto zajedno. Osim toga dobar je čovek i sve je na mestu. S njim osećam mir. Ali eto odatle sva moja usamljenost. Očajna sam. Ne znam šta da radim. Željna sam svega. Ne znam da li je kasno da menjam život iz korena, jer mi je još uvek stalo do njega, ali ne mogu više da žudim za normalnim stvarima. Emocije su mi izmešane i ne umem da donesem najbolju odluku po mene.
Pokušavam da naučim ovaj usr*ni engleski i teško mi ide a uz to mi je i naporno jer mrzim da učim nešto što se uči godinu dana i više. A pri tome mi treba zbog posla koji radim. Koja je nepravda svetska, da zemlja koja je bila najveća kolonijalna sila i uništila tolike narode širom sveta i toliko pljačkala ima tu čast da se njen jezik govori u celom svetu. E to me tek potpuno demotiviše. Ako niste znali engleski je međunarodni jezik zbog toga što su njihovi preci ubijali, pljačkali i palili svuda po svetu!
Smorim se kad čujem to "danas" ili u "današnje vreme". Shvatite, oduvek je svega bilo.
Nerviraju me ljudi koji imaju vremena da sede u kafićima.
Samozadovoljavao sam se u kabini za presvlačenje na bazenu.
Imala sam područnu voditeljicu, zmiju. S njom sam prolazila pakao, bila sam joj najgora, kad bi god došla obići dućan, od svih radnika, samo je mene napadala. Bila je na višoj poziciji od poslovođe i svaki put kad bi joj sinulo, ona je mene slala po drugim dućanima da 'uskočim' i to uvijek popodne. Tog jednog ljeta, ja sam morala radit stalno popodne, svaki dan u drugom dućanu i nisam imala ništa od života, kad bi me god netko zvao na more ili negdje, ja nisam nikad mogla nigdje jer sam morala je**no da radim! I taj jedan dan sam poludjela i napisala joj poruku da nije nimalo u redu to što sam uvijek popodne dok se ona gospođa sunča na plaži i da isto tako imam puno planova, obaveza i da ne želim da moj privatan život ispašta. A ona mrtvo hladno da neka ne pišem "nebuloze" i da će biti kako ona naredi i da je uopće ne zanimaju moje obaveze ni ništa. Al najviše me naljutilo to "nebuloze". Što je tu točno nebuloza? To što se pokušavam izboriti za sebe i ne dam da me se tretira ko stoku?!