Danas sam branila diplomski i nisam imala koga da pozovem sem roditelja. Odradila sam veliki posao, samo ja znam kroz kakve krize sam prolazila, ali to me je posebno zabolelo. Gledam devojke sa prijateljima, momkom, a ja kroz sve večito prolazim sama...
Kad pečem meso, recimo ćevape il kobasice, radije ih prepečem jer sam onda siguran da su dovoljno termički obrađene nego da ih skinem s vatre ako nisam siguran smijem li. Ne idem pred žiri Masterchefa pa si dopustim ove stvari, al naravno da je ljepše kad su umjereno pečene, al taj moj okp i zaraze pobjeđuju.
96. sam godište. Najdraže pjesme su mi iz 2013. Vrate me u tinejdžersko doba. Odmah sam veseliji. Prirodni antidepresiv.
Danas sam bio na aerodromu “Nikola Tesla”. Iako mi je poseta prolazila prilično obično, jedan trenutak mi je posebno privukao pažnju. Naime, dok sam izlazio iz urednog i dobro održavanog toaleta, slučajno sam čuo razgovor dve stjuardese iz Air Serbia. Jedna od njih je rekla kako mrzi ovaj aerodrom jer svaki put kad prođe pored toaleta, mora da kine. Njena koleginica se složila i dodala da se isto dešava i njoj.
Ova izjava me je prilično zbunila. Da li je moguće da postoji neki specifičan miris ili možda preterano korišćenje sredstava za čišćenje koji im smeta? Takođe, počeo sam da se pitam kako su ove stjuardese dobile posao u Air Serbia ako im smetaju stvari koje su deo njihovog radnog okruženja. Na kraju dana, i dalje nisam mogao da se otarasim misli o ovom neobičnom događaju, razmišljajući o tome kako su sitnice ponekad dovoljno moćne da nam promene percepciju nečega što smo smatrali savršenim.
Juče mi je jedna bliska osoba rekla kad planiram na dijetu, kako ću na more sa 15kg viška. Imala sam dva porođaja u dvije godine, dojila prvo dijete 15mjeseci, rodila drugo i nastavila. Nemojte ko Boga vas molim da budete seljaci i da komentarišete nešto što vas se ne tiče sekunde jedne, šta koga briga kad ću ja da smršam i da li ću, meni ne smeta, suprugu ne smeta. Beba ima dovoljno mlijeka i svi sretni. Pritom sam prvo dijete rodila VTO, al' šta seljak zna šta je to.
Moja bff od kako se udala, prošlo ljeto, vidjele smo se jako malo puta a živimo u blizini. Ove godine smo se vidjele svega 4 puta. Plašim se šta će se dogoditi kada stigne beba i izgleda mi da je izgubila sebe. Postala je "prava žena" a da napomenem ima 23 godine, ponašanjem je sebi dodala 10 godina i izgled je prilično zapustila. Kao naše mame i bake kada su rađale i udavale se pa čitav život posvete mužu i djeci i za drugo ne znaju, zaborave na sebe.
Da joj kažem teško je jer mislim da ne bi razumjela zašto joj to govorim. Jednostavno žao mi je što sam izgubila druharicu a s druge strane počinje i da me nervira da baš toliko nema vremena. Ako se udala zašto je nestala sa lica mjesta ne kapiram?
Svi pričaju o maminim sinovima, ali malo se priča o tatinim kćerkama! Moja cura ima 24 godine, svoj posao i ne smije da izađe sa mnom do grada bez da otac dopusti. O odlasku na more možemo sanjati, jer njeni ne daju jer je “premlada”. Gledam mlađe parove kako putuju bez brige i ljubomoran sam. Ne smijem ni da je zaprosim, jer “tata smatra da je prerano i naljutit će se”. Ne znam više koliko mogu ovako, volim je, ali počele su i mene gušiti ove zabrane!
Moj otac...
Čovjek koji mi je na primjeru pokazao kako ne treba sa djecom rođenom. Živ ti meni bio “kapetane”, ali izdao si me svaki put kada sam te trebao kao sin.
Nakon manje od pola godine veze prosek mi je postao da imam seks sa dečkom jednom mesečno u najboljem slučaju. On je taj koji deluje nezainteresovan i retko ili nikako ne potencira. Imamo seks samo da ja ne bih mislila da nam je veza u krizi da izbegne raspravu i to je otprilike jednom u mesecu. Takav tempo nam traje već mesecima i ne znam da li je to normalno...
Imam 31 godinu. Nikome ne tolerišem više od dve ili tri sitnice koje mi smetaju, a za koje prethodno taj neko zna da mi smetaju. Ukoliko govorimo o objektivno krupnim stvarima, odlazim na prvi minus. Bez ikakve drame. Jednostavno nemam vremena i živaca na bacanje, a moj mir mi je toliko bitniji od trpljenja tuđeg neadekvatnog ponašanja prema meni ili njihovih mišljenja o mojim postupcima. Neću nikada namerno uvrediti, savršena nisam i savršenstvo ne očekujem, ali ako ne postoji minimum pristojnosti među ljudima, čemu održavanje tog odnosa. Idemo dalje, ali odvojenim putevima.