Zovem se Jugoslovenka. Nije mi jasno šta je bilo u glavi mojih roditelja kad su me tako nazvali.
U vezi sam dve godine, i sve je savršeno, idilično, on je dobar, džentlmen, ima hemije, ljubavi, strasti, svega...jedino što živi u inostranstvu i ja bi morala da se preselim naravno tamo, pre njega sam bila u dugoj vezi gde je nestalo svega toga, bili smo kao najbolji prijatelji, i kada dođe do sexa bila sam u fazonu ako baš mora, u poslednje vreme stalno razmišljam da se pomirim možda bolje sa bivšim, jer bar ne bi morala da menjam mesto boravka, ovde mi je porodica, prijatelji, a i razmišljam možda ako bi imali decu, porodicu, možda bi bilo drugačije i možda taj sex ne bi bio toliko bitan...
Devojka mi je dalmatinka. Iako je ponekad ne razumem šta priča, obožavam je.
Potonula sam psihički. Odrasla sam u porodici koja nije funkcionisala. Trudila sam se da budem jaka, upisala sam faks, našla momka, izlazila, provodila se, uvijek bika vesela, razigrana, vjerila se, ostao još jedan ispit. Ali tu je sve stalo, potonula sam, izgubila snagu, nemam volju više ni za šta, ne jedem danima, fakultet ne završavam, samo me proganjaju osjećanja u traume koje godinama skupljam i danima sam zatvorena u sobu i plačem. Žao mi je samo vjerenika koji ispašta sad najviše zbog toga, ali ja ne znam kako da se dignem, raspadam se bukvalno. Svaka sitnica me pogodi i obori psihički i zakuca za krevet… Držite mi fige, želim da se sada izvučem iz svega ovoga i nastavim gdje sam stala 🫶🏽
Ubjedljivo najgluplji tip obuće su one papuče agsice, kao kućne papuče. U kom vremenskom periodu se ono nosi? Gledam juče curu ispred mene nosi ih a pete joj gole, 4 stepena, hladan vjetar a ona ono sr..anje nosi. Totalno bacanje para.
Imam svoju kuću, svoja kola, dva svoja posla, svoje pare. I dalje čekam onu koja će nešto da pridonese sem one stvari u vezi. Aj ćao.