Profesorka sam u srednjoj školi. Neka sam ja staromodna i zatucana, ali osobu koja kači slike gole zadnjice ne mogu smatrati koleginicom!
Danas morate biti spremni na sve kad je dejting u pitanju. Nedavno sam upoznala jednog dečka u kafiću, naizgled kulturnog. Išli smo na piće i sve je bilo super, da bi on kasnije dodao i muvao moju drugaricu na instagramu. Koristio je iste fore i zvao ju je na ista mesta kao mene. Vrhunac svega je što je on mene napao kad sam to saznala, kao ja njemu branim da razgovara sa ostalima dok je singl. Doživela sam neviđeni transfer blama. Bilo bi mi lakše da je bilo bar nekih naznaka da je kreten...
U vezi sam više od 2 godine, dečko s kojim sam hoće da me vjeri ali ja to ne želim sa njim. Pokušavala sam na sve moguće načine da mu skrene pažnju ali očigledno da to ne pomaže. Nisam srećna sa njim, na početku je to bilo sve super... Posle prve godišnjice naše veze ja sam sd skroz ohladila a on je idalje ludo zaljubljen u mene....
Moram ga prvo malo iznervirati da vidim da li me stvarno voli. Samo najjači preživljavaju.
Udala sam se sa 32, rodila dete sa 38. Kada sam se porodila svi su me savetovali da pozovem svekrvu u pomoć (živimo u inostranstvu). Razlog što nisam htela je zato što znam da bi ona čistila, kuvala, i brinula oko bebe a moj muž bi kao i pre bebe zevao u telefon i spavao. Uz to bi se mešala u naše odluke oko bebe. To mi je bilo teško, hormoni su me razbucali, carski rez je bio s tim otežavajuća okolnost. Ali se ne kajem što je nisam pozvala. Za to svo vreme moj muž je bio non stop uz mene i bebu, i delili smo sve obaveze. Sada kada beba ima 4 meseca smatram da mi je ovo najbolja odluka u životu. Moj muž čuva, uspavljuje, presvlači i igra se sa bebom, povezani su veoma. Želim još jedno dete, jer vidim da je moj muž zaista dobar otac a i muž.
U tajnoj sam vezi sa profesorom sa fakulteta. Stariji je 30 godina od mene. On se nikada nije ženio i nema dece, sa druge strane ja sam zauzeta i zato sam želela da bude tajno. I ne, nije ni zbog kakvih povlastica. Čak je on i želeo da mi pokloni ocene ali sam odbila jer volim to što studiram, kao i svi ostali pošteno polažem kod njega. Znam da ovo nema budućnost, ali jednostavno smo se zavoleli. On je toliko pažljiv, nežan, prosto uživam u njegovom dodiru i našim razgovorima.
Pjesma od Saše Matića "Ne zovi, ne piši" je jako podcjenjena.
Završila sam osnovne i master kao jedan od najboljih studenata. Nakom toga počela sam da radim na prvom, drugom, trećem poslu. I uvek sam dobijala posao bez ikakve veze, isključivo na osnovu proseka. Međutim, shvatila sam da ako te neko zaposli samo na osnovu proseka, da je to jedino merilo da ćeš raditi kao kojn za njih troje. I na jednom poslu nije imao ko da stane iza mene, niti kome da se požalim. Nisam imala mentora, tako da mi je sve to bilo jako stresno, ulazak u neki posao. I toliko cimanje oko fakulteta, učenje, ni za šta. Bilo gde da sam radila, iako je bilo u struci, plata je bila bedna. A što je najgore, ja nemam volju za životom više. Nemam stan. Plata, bedna, još jednom naglašavam. Dođem kući mrtva, umorna, teško da ću nekog i da upoznam. I za izlaske, i za sve treba novaca. Tako da nemam ni motivaciju što je najgore. Uhvatila me neka funkcionalna depresija i ne vidim izlaz. Da idem za inostranstvo, nemam snage, a ovde ne znam sta ću sa sobom.
Imam zdravstvenih problema zbog menopauze i smanjila sam na pola radnog vremena jer jedva i to izdržavam. Užasne vrtoglavice, pritisak, preznojavanje…. Muž urla na mene da idem da se izlečim i da to ne može tako. Da je moja bolest trikovi i fazoni. Radim od svoje 20te godine i nikad me nije izdržavao. Imala sam gušenje i izašla na ulicu da sednem u park jer je bilo vetrovito, on me je nazvao da urla da se vratim i operem peškire iako ima bar 10 čistih i nije hitno. 25 godina braka i nikad se nije ovako ponašao. Imala sam lupanje srca i zvala ga da me vozi kući sa posla a on je odbio poziv i uzela sam taksi. Sin je u inostranstvu a ćerka studira i sami smo u kući. Imam još neka ispitivanja da uradim i moj poslodavac i šef pokazuje više ljudskosti i razumevanja. Najgore od svega što sam sve dala u kuću i zajednički život da nemam ni 50 evra uštedjevine. Lako se razvesti kad si radno sposobna žena, a sad dok sam u krizi ne mogu.