Uz muža sam dobila i ceo paket braće, tj njegovih najboljih drugova i mnogo ih sve volim. Uz njih sam primetila da se svi muškarci kroz život vode onim citatom iz serije "Vratiće se rode", kada Ekser kaže: "Svi mi imamo svoju Marinu.". Mislim, ja ne znam kako je kod žena, meni je muž prvi dečko, prvo sve, ali mi je baš žao kad vidim kako su svi zaglavljeni u prošlosti zbog neke davne neuspele ljubavi...
Najlepše i najromantičnije što je neko uradio za mene kada je moj dečko napisao volim te i moje ime slovima od njupa supe.
Većina mojih rođaka/rodica su oženjeni/udate, većina ih ima djecu ili su na putu da postanu roditelji. Uveliko traje vrijeme posjeta i "ispovijedanja" kakav je ko u braku i kakav je roditelj. Gadi mi se sve to.
Osudite me, osuđujem i ja samu sebe. Pre sam se dopisivala i družila s osobom koja je 11 godina starija od mene. Međutim, stalno me je provocirao i ponižavao te sam zbog toga prestala da mu pišem (a često je pisao da sam dosadna). Prođe nekoliko dana ili mesec, on se meni javi i opet se počnemo dopisivati. Naravno da je on isti; ponovo provocira itd. Tad sam prekinula kontakt, promenila broj i nismo se čuli godinama. Onda on traži moj broj od drugih, želi da mi se javi i da me nešto „pita“... Često ga sretnem uživo, pa tako opet započnemo komunikaciju. Družili se možda 4-5 dana, a on opet isto. Na kraju on napiše da se više ne možemo družiti, a onda mi se opet javi nakon deset dana. Ja stvarno ne znam koji mu je đavo. Napisala sam mu da me ostavi na miru. Samo me za*ebava, pritom ima 42 godine...
Ne mogu da kažem svom mužu kad mi se ne dopada poklon. Zajedno smo od perioda fakulteta, uvijek je znao da mi da neku sitnicu koja mi se sviđa... Sad to budu stvari na koje da puno novca, što me boli. Zna da mi nikad nisu bile bitne marke i etikete, više bih se obradovala nekoj sitnici, ali da je odabrana s pažnjom...
Na poslu u svakom ćošku stoje kamere. Jako mi je neprijatno što ni u svojoj kancelariji ne mogu da se opustim. Bukvalno me je šefica zvala na tel kad sam masirala sebi glavu jer me je gledala preko kamere. Mene je glava užasno bolela, a ona je pozvala da pita da li sam u redu i zašto ne završavam posao. Znači ne mogu više.
Interni dogovor, mnogo prije nego sam se udala, između roditelja, brata i mene je da ukoliko se moj
muž i njegova porodica budu odnosili prema nama sa uzajamnim poštovanjem, uvažavanjem i razumijevanjem da ćemo dobiti 150 000 evra. Naseljedstvo imam za koje muž ne zna kao ni za ovaj dogovor. Razlog zbog kojeg ne zna je taj što on moje roditelje zasad ne poštuje, a ko ni njegovi moje. Kao da nismo povezani sad. Citiram njegove riječi "Ti si se udala. Imaš novu kuću. Navikavaj se". Napominjem da ne živimo sa njegovima, podstanari smo. Voljela bih da vidim njegov izraz lica kad bude saznao šta bi dobio zarad malo poštovanja i osmjeha. Nasljedstvo sam oročila cjelokupan iznos. Nikad neće saznati za isto.
Samo da zahvalim taksistima kad me voze na ispit, njihova motivacija i kada požele sreću je nešto najljepše!
Znaš da i oni svoju borbu imaju, što u saobraćaju što sa ljudima i slično.
Divno je kada ti neko poželi sreću i kaže samo bez stresa, hvala divni vozači!
Kažu devojke teško nalaze dobre momke, evo od cele moje ekipe sa kojima se družim (osnovna, srednja, faks i bivša firma circa 20-ak ljudi) samo jedan dečko koji je oženjen je lik koji bukvalno svako žensko muva, svi ostali su manje više normalni i dobri momci. I taj jedan dečko niti dobro izgleda, niti je frajer po ponašanju, niti je u nekoj lovi pa da kažeš nešto, ali eto sve što ide na dve noge on muva pa statistički gledano nešto nekad i uspe. Generalno meni je žao dobrih momaka koji ne pošalju poruku u DM devojci koja im se sviđa duže vremena, koji ne pokušaju uživo makar da upoznaju devojku, jer doćiće neki takav pajser i zagorčaće toj dobroj devojci život (naravno ako je ona normalna). Znači ako joj TI ne priđeš ima neki odvratan lik da je muva i ona će zamrzeti ceo muški rod, prosto učini uslugu toj devojci i upoznaj je, ako slučajno namirišeš da ona nije normalna beži od nje i traži drugu. Svi single ljudi samo neke izgovore imaju, krenite od sebe.
Mamina koleginica, koja se celog života vrti tu po našoj kući i pije kafe svaki drugi dan, za diplomiranje mi donela kineski jeftini labelo i avon toaletnu vodu od 600 rsd. Ajde da nema para, ima, ima silu para, skupa kola, letuje, zimuje. Ovo je bilo tako uvredljivo. Ja nisam neko zahtevan i skupi pokloni nisu nešto što volim, nisam očekivala zlatne minđuše od nje, ali ovako nešto me je razočaralo, baš zato jer sam je smatrala nekim bliskim našoj kući i uvek me pitala za napredak na fakultetu, a ovim je pokazala koliko me ceni.