Trudna sam 8 mesec i juče sam išla u kupovinu odeće za bebu i druge opreme i iskreno se začudila. Većina boja koje su tamo su bele i bež, više ništa skoro nema boje i tako roditelji oblače decu. Igračke bele ili bež, a one baš treba da budu pune kontrasta za bebe. Pre su deca nosila boje, majice sa crtanim likovima i to smo voleli, sada kao da toga ima sve manje. I viđam po gradu takvu decu obučenu u sivo crno i bež. To je izgleda postalo trend da bude sve bez boje, i kuće nameštaj, ali i dečija garderoba. To mi je baš nekako bezdušno i jednolično.
Planiram da idem preko. Moja devojka bi za to vreme živela kod mojih roditelja i čekala me. Međutim ona je to odbila. Pitam se šta dalje.
Ne znam šta bih rekla, u 40im sam, slobodna, ali kad vidim šta se dešava sa vezama & brakovima, nije mi žao. Varanje, nasilje, čim upoznaš nekog odmah ispituje šta imaš, stan ili kuću itd. a čak i ako kaže da je slobodan, ne možeš mu vjerovati. Svi nešto lažu, glume, izmišljaju. Lijepo je biti zaljubljen i sretan ali to ne može sa lažovima.
S obzirom na količinu bluda i nemorala na internetu i televiziji, čudim se da postoje normalni tinejdžeri. Nemam djecu ali roditeljima nije lako.
Sa mužem sam od svoje 18.godine, uvijek smo bili jedno drugom najveća podrška i ljubav, ali sad, nakon što sam rodila 3.dijete, kao da se prepao odgovornosti, nikada nije tu, trči više za druge ljude, nego za svoju kuću, sama sam sa djecom po cijeli dan, nekada budem premorena, nekada nervozna, više se svađamo nego što normalno pričamo. Svima će prije izaći u susret nego meni i svi su u pravu. Osjećam se loše pored njega već godinu dana i odlučila sam da se razvedem, samo čekam pravi trenutak da razgovaramo i da pokušam djeci objasniti na najbezbolniji način.
Predajem engleski u osnovnoj školi od prvog do četvrtog razreda i najlepši osećaj mi je kada me učenik/ca iznenada zagrli, obično na kraju časa ili u prolazu. Relativno sam mlada. To mi uvek popravi dan i izmami osmeh. Simpatično mi je i kada mi tako rendom prepričavaju neke svoje doživljaje, skroz nevezano za čas. Da mi je neko dao da biram, ništa drugo ne bih ni odabrala. Volim svoj posao! 💖
Gledam fotografije parova na društvenim mrežama i pitam se koliko je njih istinski srećno što su zajedno.
Supruga sutra slavi rođendan, živimo u inostranstvu, sami smo, bez prijatelja i poznanika, navikli smo i lepo nam je, imamo sve što nam treba, kupio sam joj punu kesu poklona (inače obradujem je i nekim poklončićima mimo rođusa), razne sitnice, uramio par naših slika, napisao čestitku, želim da se lepo oseća taj dan, ja sam joj trenutno sve i možda po nekad budem oštar prema njoj, izleti mi, bude mi žao, i zaslužila je, bodri me, pazi na mene, kao i ja na nju, jednostavno žena za ceo život i drago mi je što je tu, daću joj poklone večeras, ne mogu da čekam do sutra, uzbuđen sam previše... <3 I samo ću reći - Kad je pored čoveka normalna žena, tu nema greške u odnosu ako je uzajmno.