Ljudi koji su mi rođaci i koji me ne poznaju dovoljno me smatraju asocijalnom a pogodite zbog čega? Ne postavljam slike gde sam, šta sam i sa kim sam na instagramu. Misle da sam po ceo dan u kući i da iz iste ne izlazim. Kažu mi, pa stavi da vidimo da li je istina ili ne. E pa, jedino što sam uradila je da kliknem desetak puta Block!
Imam zaručnika, imamo i dijete 10 mjeseci staro. Imamo svadbu u 9.mjesecu koju smo ugovorili još prije godinu i pol prije nego što sam ostala trudna. Zajedno smo 5 godina. A sada ponekad razmišljam jel da odgodimo svadbu?Prije smo se super slagali i smatrala sam da je to čovjek s kojim bih mogla provesti život, no sad mi se mišljenje malo promjenilo. Otkako živimo zajedno kako smo dobili bebu sve se promjenilo. On sa njom zaspi u 10 sati. Razumijem da se treba ustati ujutro, ići na posao, ali brate mili da vikendom ne možeš ostati duže budan i pogledat film sa mnom, to mi stvarno nije jasno. Osjećam se usamljeno. Nema nikakve nježnosti, maženja, pažnje. Sva romantika je nestala kao da smo u braku već skoro 50 godina. Ne držimo se za ruke kada negdje idemo, apsolutno ništa što se tiče nekog normalnog para koji je zaljubljen. Kada je seks u pitanju imam osjećaj kao da sam dobra samo za to. Ode spavati odmah nakon toga. Jesam li luda što razmišljam o odgodi svadbe? Nisam sigurna želim li takav život..
Izgradila sam karijeru u umetnosti, sama na svetskom nivou. Sada imam 40 godina, žrtvovala sam sve, u jednom momentu sam mislila da neću se ni udati niti biti majka jer me je posao jeo celu. Svakih par nedelja javi mi se neki nepoznat čovek, poznanik ili rođak, koji traži da nađem posao za nekog njegovog... ćerka, sin, rođak. Ja nemam takvu moć, da nalazim poslove jer i danas idem sa projekta na projekat kao freelancer, ako se nešto pojavi vrlo rado bih povezala ali ova industrija je ekstremno kompetativna i ne ide kao u komunizmu. Ja nemam firmu. Svakim danom sve više neprijatelja imam, jer ljudi se nadure i naljute što nemam posao za njihovu decu. Idu pljuju me i pričaju svašta nešto loše posle. Da stvar bude gora, ne pošalju ni portfolio, nego samo "Nađi posao".
Mislim da ljudi preteruju kada pišu i pričaju o tome kako su jednako zaljubljeni u svog partnera posle 10, 15 godina braka, kako se zaljubljuju iznova i iznova. Iz pozicije udate žene koja obožava svog muža mogu da kažem da zaljubljenost u braku definitivno ne može da se održi. Ali ljudi to je najnormalnija stvar. Zaljubljenost tada prelazi u ljubav i osećanje poštovanja i brige za partnera. A to je mnogo veća, stabilnija i dugotrajnija emocija od zaljubljenosti. Nema potrebe da dokazujete svoju ljubav drugima tako što govorite da je partner prezaljubljen u vas, on vas samo voli.
Od malena pričam sama sa sobom. Sada živim sama i ponekad opet uhvatim sebe da pričam naglas sama i onda se zapitam da li je sve u redu sa mnom. Mislim da je razlog u tome zato što sam još u detinjstvu bila često sama, igrala se sama sa lutkama i ta navika je jednostavno ostala. Naravno da to radim samo kada sam u svoja 4 zida sama i uglavnom pred spavanje.
Koleginica dala otkaz posle 3 meseca u firmi. Kad su je pitali za razlog rekla je da se ne vidi u našoj kompaniji jer je nijedan kolega nije startovao za ta 3 meseca, pipnuo, štipnuo... 🤣 Pitam se šta propuštam za ovih 10 godina na radnom mestu gde niko nikog ne pipka, ne štipka i sl...? Da li je negde drugde bolje?
Saznala sam da moj zaručnik vodi neke vulgarne prepiske sa drugim djevojkama, među kojima je bila i moja sestra. To je bilo nekoliko dana prije vjenčanja. Udala sam se za njega jer sam bila u ogromnom emocionalnom šoku da nisam bila više svjesna svoje stvarnosti. Moje srce je tada bilo stvarno slomljeno na hiljadu komada, samo zato jer sam mislila da me nikada ne bi izdao. Još malo se bliži naša prva godišnjica, on je postao pravi papučar. Sa ženskim polom nikako ni ne razgovara, boji se mog pogleda, postao je pravi jadnik. A moja osveta tek dolazi u narednim godinama, pritom da naglasim da imam 22 godine, a on 30. Žene moje ovo neka vam bude lekcija i nikad nikom ne vjerujte toliko, uvijek ostavite prostora za ono "šta ako". Vjerujte koliko god ste i ljepše i bolje od njega, to su veće šanse da će se htjeti dokazivati i preko vaših leđa htjeti dolaziti u razne kontakte.
Stavljam neki dan muževe traperice za pranje, kao i uvijek gurnem ruku u džep da vidim je li ostala maramica ili nešto od sitniša i u stražnjem džepu napipam četvrtasti plosnati paketić u foliji. Znoj me oblio, najcrnji mi scenariji prolaze kroz glavu, još znam da je te hlače nosio kad se kao išao naći s kumom na piću. Uvjerena sam da me vara, ruke mi se tresu, nekako to izvlačim iz džepa. Kad ono, paketić onih zamjenskih pera što idu u strelice za pikado.
Ne verujem da muškarci i žene vole na isti način. Ne verujem da uopšte doživljavamo ljubav na isti nacin.
Šta više, rekao bih da muška ljubav vredi neuporedivo više nego ženska. (Pričam o romantičnoj ljubavi).
Iz prostog razloga što je ženska ljubav uslovna ljubav, koja u svakom trenutku može da nestane čim se ti uslovi više ne ispunjavaju.
Muškarci u svim kulturama rado daju svoje živote da bi zaštitili svoje lepše polovine.
Muška ljubav je dugotrajnija, ona je skoro pa bezuslovna.
Nije ni čudo što ženama toliko puno znači da budu u ozbiljnoj vezi ili u braku.
Moja mama je izašla iz lošeg braka sa mojim tatom. Jednostavno nisu bili kompatibilni. On je miran, pasivan, želi biti u kući, nije društven. Ona je čista suprotnost. Našla je muža koji je isti kao ona, imaju dosta novaca pa putuju stalno na svjetske destinacije, vole se, uživaju. Našla sam se da joj zavidim. Ja sam u braku sa narcisoidnom toksičnom osobom. Ne odlazim jer me strah. Voljela bih naći nekoga kao što je moja mama našla svog muža, ali me strah da je to rijetkost, i da ću naći samo nekoga još goreg ili da ću biti sama. Gasim se. Nisam više osoba koja sam bila. Nestajem.