Manijacima koji me pipkaju u javnom prevozu želim sve najgore.
Žao mi je ako sam te povredio.
Ti nemaš pojma koliko si meni značila i koliko mi značiš!
Kroz skoro celu srednju školu sam bio u društvu ortaka sa kojima se družim još od osnovne. Sa jednim sam počeo da se družim sa 8, a sa drugim sa 12 godina. Prošle godine nam se priključio još jedan ortak kojeg smo znali duže vreme, ali nismo mnogo komunicirali sa njim do tada. Protklih godinu dana smo bili nerazdvojni nas četvorica, ali su u zednje vreme počeli da zbijaju šale na moj račun. Verujem da je to sve posledica druženja sa našim "novim ortakom" kome kad je dosadno mora da zajebava nekoga i to sam uglavnom bio ja. Pre 2 meseca mi je pukao film i izjasnio se da ne želim da budem magarac za jahanje u društvu. Što je najgore ova dvojica su stali na njegovu stranu i nisu želeli čak ni da mi pruže ruku u znak pozdrava. U ovoj priči ima dosta detalja koje me mrzi da pišem, ali morao sam ovo da izbacim iz sebe.
Prije 10 godina, bila sam tužna, jer nismo imali struje, jedva smo u kući imali hrane, al tad sam imala prijatelje. Sad kad imam, i sve je to prošlo, imam stuje, prežderavam se hranom, imam pun ormar odjeće, ali nemam prijatelje.
Smiješna sam familiji jer ne pušim, ne pijem, ne drogiram se, nemam momka i ne ganjam da zatrudnim i udam se. Ali izlazim i putujem često sa kolegicama. Za njih sam ja raspuštena i nemoralna jer sama putujem i nemam dečka, a nisu oni koji su već od 13. počeli piti, s*ksati se i koristiti raznorazne opijate. Rođena majka me naziva staromodnom, a ona sama sa 45 živi kao da je tinejdžerica...
Kako je duboka praznina u meni..... Naime 37 godina, neoženjen. Obrazovan i materijalno situiran. Pogledam svoje najbliže prijatelje. Svi imaju brakove i djecu. Svi skladno žive sa svojim porodicama. I to mi je jako drago. Sa druge strane najuža porodica (uključujući i moju sestru) vrše ogroman pritisak na mene u pogledu neke ozbiljne veze i ženidbe. Samo se o tome priča kada se sastanemo vikendom. Taman kada zaboravim na tu činjenicu neko, od mojih bližih, je ubaci u eter. Sasvim okej izgledam i nije da nije bilo žena u mom životu. Nikako da upoznam osobu približno mojih godina. Odlučno sam odbijao bilo kakve veze sa djevojkama 22-23 godine jer ono što ja sada želim one će htjeti za par godina. One su mlade i život je pred njima. I kada pomislim da je to to moj najbolji prijatelj mi kaže da bih u naredna 2 mjeseca trebao imati minimalno 5 dejtova. To ne da nije realno nego graniči sa naučnom fantastikom.
Najbolji su mi ovi koji za mačke i pse kažu da su beskorisne životinje. Zašto ste glupi? Samo zato što ne daju mleko, ne znači da su beskorisne. Stvarno je ružno reći ovo jer dobro znamo da mačke teraju miševe, psi traže ljude... Uostalom, negde u bolnicama postoje mačke i psi koji pomažu emocionalno, kao uteha deci i ljudima.
Kratak opis mog ljubavnog života, odbila me ženska u snu.
Ovi seljaci što svadbu bez minimum 500 zvanica ne mogu da zamisle su mi posebni pacijenti. Ko je to danas blizak sa 100, 200, 500 ljudi? Prosečna osoba je danas bliska sa do 30 ljudi max. Neka bude 5 kolega, 5 prijatelja, 10 članova familije i još 10 mesta za njihove partnere i to je to. Znači 30 ljudi po osobi, 60 ukupno na svadbi puna kapa! Jeste, sad ću da zovem ceo komšiluk, baba-strine i ostale peechke materine. Ja razumem da je to običaj po selima, ali brate... Daj malo mozga i umerenosti.