Vozim na posao, zove me nepoznat broj, javim se..kaže čovjek:"osvojili ste auto na nagradnoj igri", šok, jedva povjerovala...pri kraju razgovora, zaustavi me policija jer sam pričala na mob! Prva kazna, al nikad slađa..😆
Smatram da ljubav na engleskom nije idealna. Pojasniću, znači, na primer, zaljubim se ja u Finca, i on u mene. Sve super, lepo, čini se idealnim ali onda! Shvatiš da sa engleskim nisi u stanju da se pribliziš osobi onoliko koliko na maternjem. Tačnije, ogromna je razlika. Koliko imamo samo izreka i žagronskih reči koje se ne mogu prevesti na engleski, i kada nešto dođe na red da bude izrečeno, neka sočna srpska izreka, jednostavno, ne ide. I sad je problem, ko će čiji jezik da uči kad su oba pakao?
Nemam živaca da igram kojekakve igrice u muvanju. Ako mi se tip sviđa, staviću mu to do znanja. Ukoliko mi priđe neko ko mi se ne dopada, znaće da nema šta da traži na jedan pristojan način. A ove gluposti, da čekam sat vremena da nekome odgovorim na poruku, da kačim tendenciozne storije ili fotke, pa kao čekam reakciju ili da se ne javim jer sam kao jako zauzeta, a telefon je pored mene... Zaista ne mogu time da se bavim, niti imam vremena za tipove koji to žele.
Ostavila sam dečka jer nije hteo da se zajedno testiramo na polno prenosive bolesti, čak nije hteo ni da pričamo o tome. Osuđujte kol'ko 'oćete, ali preko nekih stvari se naprosto ne prelazi.
Kako sam stariji i kako upoznajem više osoba, kapiram koliko smo svi ustvari sje*ani iznutra. Svako na svoj način. I niko mi više ne deluje da je zaista dobro.
I to je u redu. Ljudi smo.
2020 godina je trebala biti uspešna i najbolja godina u mom životu. Mislila sam mama i tata i brat su zdravi, sa dečkom je sve super, diplomiraću, načiću posao itd... Šta se zapravo desilo... Diplomirala sam. Našla posao i za sve to vreme dala 150% sebe. Učila i radila sam toliko da mi se ceo sistem srušio. Napadi panike, 2 nedelje spavanja bez prestanka, bolnice, doktori... Posle toga 2 nedelje bez sekunde sna. Otpuštena sam u firmi nakon kratkog perioda. Nakon toga depresija. Ubrzo sam uvidela da mi je potrebna pomoć. Najveća sreća i pomoć mi je bila majka. Podržala i razumela me je, vodila kod doktora, spavala pored mene i svakog dana pričala: Proćiće. 4 meseca horora - ali sada mogu da kažem da su prošle. Svakog dana ide na bolje i verujte mi, koliko god da ste loše postoji pomoć! Nikada nemojte potonuti u samoći i problemima. Radite na sebi i radite to zajedno sa ljudima koji će vas razumeti. Upravo sam našla novi posao, na koji ću krenuti 2021 i samo mogu da kažem HVALA MAMA!
Najdraži i najoriginalniji poklon za venčanje bio mi je od njegove bogate tetke sa sela, poklonila nam je sadnicu voća za moju vikendicu na Dunavu koju mi je deda ostavio u nasledstvo. Simbol početka novog života, uz to dala je naravno i tortu, kovertu...sve po redu ali moja svekrva je i dalje besna i uvređena tim poklonom, ne razume simboliku i uporna je da tetki "uzvrati" i osveti se.
Nikad mi nije trebao muškarac u smislu da mi treba da me zastiti, finansira, ... Ali sam željela da imam nekog ko bi išao sa mnom kroz život, da se volimo, podržavamo i da nam bude lijepo.
Ova cela godina haos, znate već. Ja se već pomirila sa tim da je godina "bačena", šta da se radi... Dođe decembar i ja završim master, dobijem posao u struci i na poslu upoznam momka i zaljubimo se (inače to mi je prvi momak). Znala sam da ću, kao i svi, ovu 2020. godinu pamtiti dok sam živa, ali ovo nisam očekivala uopšte. Stvarno sam zahvala za sve ovo i nadam se da ću svojim radom i trudom uspeti da se razvijam i u budućnosti. Konačno malo sreće i za mene.. Od srca je želim i vama... :) ♡
Najponosnija sam na to što mi se za dosadašnjih 28 godina nije omaklo da zatrudnim.