Kuda god krenem sve neki pametnjakovići....Svi sve bolje znaju i umeju...Žena koja nema dece savetuje kako svoju da vaspitam, čovek koji 24h ne radi ništa mi kaže da sam dokona, aljkava komšinica mi drži predavanje o čistoći, svekrva sa osnovnom školom o obrazovanju...
Ne mogu više da slušam...želim samo malo mira.
Zaljubljen sam u devojku koju imam na fejsu, a mislim da ona nije ni primetila mene. U pitanju je jako sofisticirana i obrazovana devojka, diplomirani arhitekta. Na osnovu njenih statusa i onoga što je pisala, vidim da je jako obrazovana. Sa njom bih uvek imao šta da pričam - o istoriji, umetnosti, muzici, slikarstvu, arhitekturi, istoriji umetnosti, od nje bih imao mnogo toga pametnog da čujem jer je izuzetno obrazovana. Praktično sam se zaljubio u ono što ona piše i u njen osmeh koji blista sa svake slike. Kad god vidim neku novu sliku, osetim neki bol u grudima i puls kao da skoči na 300. Sa njom bi mi bilo uživanje svako putovanje jer znam da bismo sve mogli da komentarišemo i nikada mi ne bi bilo dosadno. Vidim da ima iste stavove i poglede na život kao i ja. Očajan sam kada sam posumnjao da ima nekog. Nisam smeo da istražujem. 😓😓😓
Nikada ništa nisam naučio na tuđim greškama. Uvijek na svojim!
Kad sam tražila godišnji pitala je šefica žašto baš tad. Rekla sam da mi je tad muž na godišnjem pa da možemo na more sa djecom. Ona je počela izmišljat da nam je gužva na poslu, da ne mogu tad nego mjesec dana kasnije. Ona inače nema obitelj, niti muža pa mi se čini da ju je moj odgovor naljutio i znam da je ljubomorna.
Poznata po tome što sam kuma po stoti put, al nikako mlada.
Moji roditelji su živi dokaz da ne treba svako da ima decu. Oni nisu dobri sami po sebe, nisu jedno za drugo, i ne ide im da održe porodicu. Imam 22 godine, i ne daju mi da živim svoj život, svakodnevno me uznemiravaju, ničeg me ne pošteđuju, svakim problemom beskrajno opterećuju. Da, ja hoću da pomognem, želim da rešim šta god može da se ispravi (što i radim, trudim se svom snagom), ali ovo je postalo ozbiljno gušenje. Ne ostavljaju me na miru.
Videla sam poznanicu, koja inače učestvuje u jednom muzičkom takmičenju, na sajtu nekih treš novina, u članku tipa: "Izbacila grudi, zaljuljala guzom, publika se zapalila." Devojka je muzički obrazovana, gradi karijeru kao pevačica i studira, inače je jako fina i kulturna. Znam da mora da zna sve narodnjačke hitove jer se oni najviše slušaju, i da mora da ima zapažen nastup, ali sumnjam da je ona sama htela tako nešto. I opet niko ne piše o njenom glasu i umeću, ali u takvom takmičenju se traži golotinja, provokativni nastupi i to prolazi. Žalosno mi je kako više ni umetnici ne mogu da budu individualni, nego se štancuju na isti kalup. Ona je predstavljena isto kao neka tamo pevaljka, a ima toliko kvaliteta. Tuga.
Najviše mrzim kada mi neko posle iskrene, dubokoumne poruke, koju pišem 3 sata, zabode najobičnije 'ok'.
Mislim da sam jedino žensko koje u svađi ne želi da joj muškarac kaže "da, upravu si". Više volim da iznesemo sve svoje stavove i da tačno vidimo ko je zapravo upravu. Dosadno je kad na početku popusti.