Slučajno sam šefu u poruci napisala "volim i ja tebe, laku noc" a htela sam dečku. Blam me je.
Uvijek se bojim kad treba neko od ukućana da ide kod ljekara na pregled. Uvijek strepim da će im otkriti neku bolest.
Moja baba mi je neki dan dala intimnu maramicu misleći da je to "onaj šampon u kesici"...Bako volim te!
Nikad mi neće biti jasna djevojka koja mi je 2 godine glumila ljubav, a ustvari sa mnom je pokušala preboljeti bivšeg. Kada je shvatila da nije uspjela, vratila mu se.
Dok dan u mesecu ne pređe 12, nikad ne znam šta je dan a šta mesec na telefonu.
Uvek se osećam loše kad me neko na ulici pozdravi, još me dozove imenom a ja nemam pojma ko je to...
Ja sam od onih koje uvek primete i upamte iako se ne trude oko toga.
Ne znam da se nosim sa osećanjem tuge i nezadovoljstva. Ne znam da prihvatim da je jednostavno u redu da se nekada osećam loše zbog nečega i da to nešto ne može u trenutku da se reši, već da moram da prevarim i savladam taj osećaj.
Hrabrost je jedino što mi nedostaje da bih bila srećna.
Ne volim ljude koji preterano vole da se prave pametni, i koji pričaju eto samo da bi njihova bila zadnja.