Redovno sam bio osuđivan od strane ljepše polovine kako ju varam čak i kad sam kući u garaži ili s prijateljem, bratom na piću.
U vezi sam stvarno bio vijeran i nije mi na pamet padala druga osoba.
A kada bi svatila da sam tu samo za nju onda, bi mi prigovarala za alkohol koji sam ostavio zbog nje i tada bi rekla sigurno si pio juče kad se nismo vidjeli.
Da napomenem da sam se dosta finanski trudio u vezi što odlasci po restoranima pa i neka putovanja.
Tada bi dobio prigovor kako su sitnice bitne.
Poštovao sam takođe i njene granice u odnosima nisam navaljivao niti je tjerao na nešto na šta nije spremna.
Jednom kad sam joj s razlogom prigovorio i s jasnim dokazima bio sam iskritikovan kako nisam dobro vidio i kako ne znam šta je bilo u pitanju.
Kad sam raskinuo osjećao sam se mnogo lakše i bukvalo bez stresa.
Jeste li ikad otputovali u drugi grad sami i prenoćili npr u apartmanu? Ja ću uskoro bit u takvoj situaciji i malo se nezgodno osjećam zbog tog iako sam davno odrasla.. Inače nemam auto. Bit će mi koncert od nekog koga ne bih htjela nikako propustit, samo što nema tko da ide sa mnom. Kako da prevaziđem tu tjeskobu??
Gleda me njen novi dečko i smeška mi se, a ne zna da jednim videom mogu da ugasim njegov osmeh. 😉
U 30 sam godini već 5 godina nisam imao ozbiljnu vezu, u tom periodu sam 3 puta pokušao ući u neku ozbiljniju vezu sa tim devojkama ali smo bili po par meseci u šemi poneki sex i to je to. Jednog dana me zove najbolja drugarica koja apsolutno sve zna o meni i ja o njoj, pozvala me kod sebe na večeru. Njoj je 33 godine kad je bila mnogo mlađa birala je momke, odbijala, mogla je imati kog hoće kada je napunila 30 videla da je mnogo dobrih momaka već oženilo ili su dobrim vezama shvatila da je da je pogrešila prosto ju niko više nije hteo sa 30 godina svi su mislili da si vredela bila bi sa nekim, verovatno ima neki problem kad do sada nije imala vrenika ili dečka. To veče sam kupio prsten i zaprosio je, eto nama je za 7 dana godišnjica od veridbe.
Sve na stranu većina žena ima ružan glas. Za svog života nisam čuo ženu da lijepo priča. Jedna ima kreštav glas, druga kao da joj jezik smeta dok priča, treća nema uopšte nježan glas, četvrta priča kao da se trese nešto u tonu... Mene to najviše odbija.
Nisam tunjavac, izlazim i izlazio sam, ali mi idu na nerve ovi što ništa drugo u životu ne rade i nigde drugde ne vide smisao osim u partijanju i žurkama. Naporni su više. Još kad te, sa kezom od uva do uva, u oktobru pitaju: "a gdeeee ćeš za noooovvvuuuuu", doživim bukvalno nervni slom.
Kako me nerviraju one osobe koje se vade na težak život, a večito su nadrndani i bez osmeha, a imaju sve u životu. Ja razumem da to nije nimalo lako, ali to ne znači da trebaš drugom da podmećeš nogu i da budeš zloban, a posle se vadiš na 'teško detinjstvo'. Te fore ne pale kod mene. Znam ljude koji su svašta prošli i dobri su kao hleb, a ovi što se uvek izvlače za svoje loše postupke, sami su krivi, nema potreba da prebacuju krivicu na prošlost. Svako bira kakav će biti. Večite namćore i negativce, koji, pritom, prave spletke drugima, očima ne mogu da gledam.
Život mi je lijep otkako sam počeo ići u krevet u 21 čas i ustajati u 5 časova. Prije posla na miru popijem kafu, odradim nekekve vježbe, pročitam vijesti na miru.
Bio sam u seksualnoj vezi sa babom iz francuske zbog državljanstva, a ona me je ostavila zato što sam gledao crnkinji u du*e.
Mislim da ne postoji ništa lepše nego kad muškarac stenje tokom seksa i ljubi kao opsednut. Zašto to 80% njih ne radi ne razumem?!?