Zaljubio sam se u Ruskinju koja ne živi ovde,studira u Pragu, srpski jezik zna kao maternji i sad ne znam kako je dovesti ovde da radi za bednih 200 e kad tamo može za mnogo više.
Danas sam ostao bukvalno bez reči... Imam komšije koji nemaju neka velika primanja već samo ono osnovno za život... Uskoro ce njihovom sinu od punoletstvo i otac je želio da kupi kompjuter kao poklon. Komšija me sreo pored kuće i pošto zna da se razumijem oko kompjutera dao mi list sa komponentama koje želi njegov "sin". Ljudi ja umalo nisam pao na sred ulice taj kompjuter je u vrednosti oko 2500€, njegov otac je planirao da podigne kredit da mu kupu taj kompjuter sa tim da nekad nemaju ni za hleb..
Uzeo sam listić i rekao da ću proveriti kad stignem kući. Ne znam da li da mu kažem da mu je sin: idiot,debil... Ili da kažem da je kompjuter dobar.
Naručim ja ulje za brže tamnjenje kože i kad je došlo svaki dan kiša, a prije toga je bilo toliko vruće da sam se tuširala 2 puta dnevno!
Godinu dana ubeđujem sebe kako nemam vremena za čitanje knjiga izvan onih knjižurina potrebnih za fakultet, a sada usred spremanja ispita i svih problema koje imam uzmem i pročitam je za noć. Plakala sam, smejala se čitajući je, probudila se odmorna i puna energije. Falilo mi je ovo. Nikada nisam bila tip koji će da pročita po 30 knjiga za mesec dana, ali po 2-3 mi je uvek prijalo. Shvatam koliko sam zapravo postala poslednjih godinu dana neorganizovana, mrzovoljna, lenja, koliko to nisam ja, a razlog ni sama ne znam.
Jedan od lepših osećaja u životu mi je kad odbijem pomoć osoba koje žele da mi pomognu samo da bi posle mogle da me drže u šaci. Kad vidim njihove razočarane face odmah mi se popravi dan.
Najponosnija na svetu sam što imam divnu drugaricu koja me nije napustila čak i kad sam sve oko sebe odbijala kada sam bila u jednoj izuzetno bolesnoj vezi dobre tri godine. Ponosna sam što kroz sitnice vidim da je u stanju da žrtvuje sebe i mnoge stvari oko sebe zarad mog nekog zadovoljstva ili zarad toga da se potrudi da mi podigne samopouzdanje, pošto sam popriličan kompleksaš. Mislim da nikad nisam doživela iskreniji odnos sa nekim ko ti nije najbliži rod. Ja sam jedna jako srećna, zahvalna i ispunjena osoba.
Već mi je žao što će doći vrijeme kad ću završiti fax, iako sam još srednja. 😑
Ostavio me je momak pre dve nedelje bez nekog normalnog razloga. Sve vreme sam mislila da je to bilo zbog njegove koleginice. Danas sam saznala da je verovatno zbog moje najbolje drugarice koja mi je sve vreme govorila kakav je idiot i da ga ona ni štapom ne bi dirala. Vidim, baš!
U vezi sam sa jednim momkom, kratka veza, evo cijeli dan nije poslao poruku niti bilo šta, ne čekam ni rezultat ispita kao njegovu poruku..
Moram nekome da se požalim na ovo a neprijatno mi je s bilo kim da pričam o tome. Imam 22 godine, žensko sam, imam mlađu sestru od 18 godina. Imam i roditelje, koji se barem po mom mišljenju ponašaju nedolično za dvoje ljudi koji su uveliko u petoj, odnosno četvrtoj deceniji svog zivota. Kad kažem nedolično evo na šta mislim: ljubakanje i neku vrstu vaćarenja pred nama, kad sedimo nas četvoro u dnevnoj ispred TV-a on joj kao neprimetno pipka grudi, ustvari i mi sve vidimo, da ne pričam o tome da odu na spavanje, zatvore se u sobu i svesni da nas dve ne spavamo ponašaju se kao životinje, ako me razumete, neprijatno mi je dok pišem jer ipak pričam o roditeljima a ne nekome tamo. Ne znam šta da radim, smeta mi njihovo ponašanje a neprijatno mi je da pričam s njima o tome, ovo traje a ja nikako ne pronalazim način da im diskretno skrenem pažnju na to.