Život mi se sveo na - Ovo ne moram sada.
Ovo ne moram uopšte.
Kad sam imao 6 godina, pao sam i dobio ranu više oka. I kažu u bolnici treba šivati bar 3-4 konca. A pošto mi je majka krojačica ja sam mislio 3 cijela ona krojačka konca, znate već. Pobjegao sam sa onoga stola kao kokoš bez glave. Gonjali me doktori i sestre i roditelji. I na kraju stavili mi neke flastere. Kad se danas sjetim tog eh...
Djevojka mi studira u drugom gradu i često kad je zovem kaže mi da je sa nekim kolegama na kafi. Nisam ljubomoran ali sam malo zabrinut jer iz vlastitog iskustva znam zašto muškarci provode svoje vrijeme sa kolegicama. Radi prijateljstva sigurno ne.
Toliko mi je bilo dosadno u izlasku da sam zaspala u separeu.
Moji su imali uspešnu firmu. Ćale je bio i previše velikodušan u davanju drugima. Svuda oko sebe je napravio dužnike, a onda je i sam postao dužnik. Firma je propala i ostalo je 100 000e duga, kuća je pod hipotekom, treba da dođu iz banke da popisuju stvari, nemamo nikakav ozbiljniji izvor prihoda. Stari dužnici su najvećom većinom pomrli, a ćaletovi bivši "prijatelji" se sada ne sećaju njegove velikodušnosti, sada kao da ne postoje. On je sada ozbiljni alkoholičar, a mama je na ivici psihičkog sloma. Ja studiram na teškom državnom fakultetu, na budžetu sam, i nemam pojma kako da im pomognem.
Počeo sam da se plašim, da kad čitam neku knjigu da će da mi se ugasi list kao ekran na telefonu.
Više se oznojim kad priđem nekoj devojci nego kada treniram..
Svakog dana punim kadu vodom i raznim kupkama, pa tako uživam najmanje sat vremena, to je moj dnevni ritual. ☺
Obožavam da čitam ali često nemam vremena i obično proklinjem život zbog toga.