Imam jako loše zube, a nisam u finansijskoj situaciji da popravim. Svaki dan sam u većoj depresiji.
Bio sam kod nje. Uzeo sam njen laptop dok se tuširala želeći da pošaljem mail za neki oglas. Na viber joj dođe poruka od nekog lika, pa sam malo prečešljao prepisku. Uđem na njen profil na fejsu (bila ulogovana već), e tamo sam imao šta da vidim. Prva poruka koju sam pročitao me je zaledila. Nekako sam se pribrao i kopirao kompletnu prepisku sa vibera i mesengera u jedan dokument koji sam prebacio na svoj mail prije nego što je izašla iz kupatila. Naredna 4 dana čitao sam te prepiske. Varala me sa nekim glavonjom nekih pola godine, a rekla je DA par meseci prije. Bilo mi je sve teže i teže, a ona je primetila da sa mnom nešto nije u redu. Kada sam joj rekao plakala je kuneći se da me nije varala. Raskinuo sam sa njom, nije mi htela priznati ništa iako sam imao sve crno na belo. Svojima je ispričala da sam ja varao nju i da je ona raskinula veridbu. Sreća pa sam taj dan seo za njen laptop inače bi oženio najveću kurvu koju sam ikad imao "čast" da poznajem.
Ponosna sam na sebe što mogu svoje račune sama da platim! :)
Jedini uslov koji budući momak treba da ispunjava je da voli beli luk. Da ga se najedemo pa vodimo ljubav oči u oči.
Roditelji su mi dobrostojeći, idem godišnje pet puta na odmor, na razne destinacije, i uživam kad god mogu. Imam sve što neko može poželeti. I stvarno sam srećan!
Krijem od žene da sam ponovo propušio, iz straha da će me ostaviti... Žao mi je što kad sam kući sa njom i sa detetom ne mogu da im se posvetim 100% zbog nikotinske krize i gledam svaki momenat kako ću da pobegnem od njih da bih zapalio cigaru... Živote...
Ja mislim da je lakši posao, nego fakultet. Pa neka me osude sad svi.
Sviđa mi se dečko koji je 5 godina mlađi. On 22, ja 27. Fizički izgledamo kao da je meni 22, a njemu 27. Dečko je skroz na mestu. Radi, trenira, ne zavisi od roditelja, ima zrela i normalna razmišljanja. Pokazuje otvoreno interesovanje za mene, ali mene toliko koči ta razlika. Jer ja ću još malo 30, a njemu nije ni 25. Plašim se i kako bi okolina reagovala, plašim se osude. Plašim se da ne izgubim vreme na nešto sto možda zbog te razlike nema perspektivu. A svesna sam s druge strane da ni za šta na svetu ne možemo imati garanciju. Ne želim sutra da se kajem što nisam pokušala.
Dečko je prevalio 800km da bi me video po prvi put, proveli smo veče zajedno i sutradan sam saznala da se vraća kući i to ni manje ni više nego sa bivšom devojkom.
Devojka i ja živimo zajedno već 2 godine i stalno mi prebacuje što ne zarađujem dovoljno, odnosno jer zarađujem manje od nje, ja sam profesor u srednjoj školi dok ona radi u call centru ali ima nešto veću platu od mene. Bukvalno mi govori da neće da se uda za mene dok ne počnem da zarađujem više od nje i stalno mi govori kako muškarci moraju zarađivati više. Volim je ali ne znam da li mogu trperi ovaj teror, dok je ona zarađivala manje od mene bio sam joj fin, obrazovan i pametan a sada čim je krenula da zarađuje malo više od mene ja sam bezvredan.