Moj otac je tipičan Balkanac. Retko govori o osećanjima, skoro nikad ne pohvali nešto. Imao sam mnogo uspeha u školi i na fakultetu. Nikad mi nije čestitao. Ali taj njegov osmeh i milina na licu kada mu saopštim neku dobru vest, vredi više nego bilo šta da kaže.
Moj otac je poginuo '92 dok sam ja bila mala beba od par mjeseci. Znači nisam ga upoznala, nemam nikakva sjećanja... Nikada to nisam nikome rekla ali ja znam i osjećam da je on tu uz mene i da je on moj anđeo čuvar!
Radim u kafiću. Svi smo mlađi od 25 godina, osim jednog kolege konobara koji ima 50ak. Jedno jutro nam koleginica donela svima kolačiće sreće. Iskupili se mi, čitamo ko je šta dobio, zovemo njega da ga pitamo šta je on, a on će na to: "Štaa, unutra je bio papirić?! Ne mogu da verujem da ubacuju papir u kolač". Pomrli smo od smeha.
Najviše samopouzdanja sam izgubila zbog maturske večeri. Nisam imala pratioca. Govorila sam sebi da to nije do mene i da je to zato što su se oni svi ispozivali i izdogovarali još u septembru, a ja ceo taj mesec nisam išla u školu (iz zdravstvenih razloga), pa sam mislila možda su zaboravili na mene ili su mislili da neću moći ići zbog zdravlja. I tako sam sama sebe tešila dok nije jednom na ČOS-u razredna pitala ko nema pratnju za to veče. Javili smo se dve deugarice, jedan drug i ja. Razredna je rekla da taj jedan drug povede te dve drugarice i pitala ko od ostalih dečaka hoće da povede mene pored svoje pratilje. Svi su oborili glave. Razredna je pitala jednog što me on ne pozove on je rekao "neću", na šta je dečak koji sedi pored mene rekao ja pre ne bih otišao nego da idem sa njom. Osećala sam poniženo. Nikada se nikome nisam zamerila niti sam sad nešto baš jako jako ružna (imam par kila viška ali mislim da to nije tako strašno)i među najboljim sam đacima. Bila sam baš tužna.
Zdravo! Student sam i radim i jednoj pekarici za džeparac. Svaka čast za sve ljubazne mušterije koje se lepo pozdrave, kojima nije problem da sačekaju ukoliko je gužva i koje ne osuđuju trgovce za proizvode koji im se nisu svideli, jer hej... moj posao nije da pravim taj proizvod, već da ga prodam. Ovakvi ljudi zaslužuju sve najbolje!
Ne razumijem površne ljude koji mi govore da sam puno ljepša od mog dečka i da me on zato ne zaslužuje (a to mi je reklo mnogo ljudi). Ja mislim da sam JA ta koja ne zaslužuje njega. On je završio fakultet, trenira, ima dobro plaćen posao, iz dobre je porodice, nikada nikog nije prevario ili nekome učio zlo, ne pije, ne puši i ne kocka se. Ja sam prije veze sa njim bila dosta nemoralna, nisam završila fakultet, ništa ne radim u životu i nemam šta da mu pružim. Ne znam zašto ljudi misle da ja zaslužujem bolje samo jer imam lijepo lice i zgodno tijelo.
Kada sam bila mala, možda sam bila prvi razred mama me učila da se nikad ne hvalim materijalnim stvarima, putovanjima itd. Učiteljica nam je pričala o tome kako je posjetila mnogo država i gradova i kako je tamo kupila suvenire koji su baš skupi. Ja sam ustala i rekla: ,,Učiteljice, zašto Vas mama nije naučila da se nije lijepo hvaliti? Sada ste ispali jako bezobrazi i nevaspitani, sram vas bilo!” Žena se samo nasmijala, a mene i danas bude sramota kad je sretnem na ulici.
Nikad ljude ne rangiram na osnovu obrazovanja. Završila sam matematiku i fiziku i radim u jednoj srednjoj školi. Izuzetno uvažavam i domare i čistače jer dobro rade svoj posao.
Međutim, ove godine sam imala jednog lijenog učenika koji nas sve laže. Poslala sam ga na popravni jer ni tablicu množenja ne zna. I tada kreće haos. U školu dolaze roditelji, rođaci, braća, optužuju da ga mrzim. Na kraju dolazi arogantna i bogato udana sestra “da mi nešto objasni”. Rekla sam joj da nemam sta pričati s ljudima koji su ispod mog obrazovnog nivoa (iako tako ne mislim). Ona naravno digla frku, a nas domar mi čestitao jer sam joj to rekla.
Na prepunoj plaži uočim jednu zgodnu devojku u toplesu. Dobijem instant erekciju toliko jaku da sam tog trenutka mogao da bušim rupe za naftu. Kako mi ''alat'' nije baš mali nisam imao šanse da izađem iz vode, a da se ne primeti ma kako da ga premeštao i nameštao. Pokušavao sam da mislim na neke grozne stvari, ali bez uspeha i na kraju rešim da brzo istrčim iz vode i samo se bacim na peškir. Kako ja istrčim iz vode tako mi se šorc povuče jer je mokar i težak i ogoli mi i ''ponos'' i sevne bulja pa slika sve redom. Prvi red na plaži padne u trans od smeha, a ja crven kao rak što od sunca što od stida gledam da se što pre pokupim i pobegnem. U onoj žurbi dva puta mi ispadne peškir, vetar mi oduva majicu... Zadnjih nekoliko dana letovanja sam samo izlazio uveče.
Imala sam 3 momka do sada i sva 3 su se zvali Marko. Juče na poslu novi zaposleni i zove se? -Marko. Pri tom je mnogo zgodan, mislim da slutim na nešto.