Saosećam se sa svakim muškarcem koji je sam i ne može pronaći partnerku.
Samo momci razumeju koliko to može biti naporno, prilasci devojkama, silna odbijanja i srozavanje ega... Devojke nisu svesne truda koje muško treba uložiti da bi muvanje rezultiralo vezom na kraju.
Sa druge strane devojke koje su same su vrlo često pasivne, nikad u životu nisu prve poslale poruku nekome, čekaju da im padne sa neba neko i nemaju nikakvo pravo da se žale, tako da podrška za sve momke, mi znamo kako nam je..
Razmišljam da počnem da lažem ljude da sam neplodna jer ne mogu više da podnesem šikaniranje jer ne želim decu.
On je toliko izveštačen da ja više ne mogu to da podnesem. U koga sam ja to zaljubljena sve ove god? On ima 160 lica i sa svakom osobom je predobar. Neverovatna mi ta njegova sposobnost da se prilagodi svakome, da se dodvori i nasmeje i kad nije srećan. Ja ne znam više ko je pravi on. Budi to što jesi, budi onakav kako se osećaš. Više će te ceniti ljudi.
Zaljubila sam se se u njega jako... Onje hteo samo sex.. Naravno ništa od toga nije bilo... Morala sam odustati od njega da ne bi bila jako povređena... Jbg...
Po zanimanju sam elektromehaničar ugrađujem klima uređaje, servisiram ih sve ostalo. Radim 8 sati dnevno 5 dana nedeljno.
Zarađujem 1500-2000 evra naravno radim sa još jednim majstorom. Nije mi jasno zašto roditelji ne žele da njihova deca budu zanatlije.
Vozim dobar auto, putujem mogu da priuštim mnogo toga.
Radim kao call operater. Nije mi mrsko razgovarati sa ljudima i nadređeni mi većinom govore da lijepo radim i da sam osvježenje. Ne zavirujem u tuđe kompjutere niti ulazim u pretjeranu komunikaciju sa kolegama, posebno kolegicama. Došla sam da radim, a ne u kafić. Ali, ljudi moji, frustracije klinaca koji rade u call centru po 3 godine mi je neshvatljivo. Kada su vidjeli da dobijam pohvale a tu sam par mjeseci, počeli su sa prozivkama koje čuju i nadređeni- kako predugo pričam, previše objašnjavam, dok one non stop rade i rade više jer moji pozivi duže traju. Moje pauze takođe komentarišu jer dok sam ja na pauzi ONE RADE. Nevaspitanje na velikom nivou. Posao se može promijeniti, ali meni se čini zavidnost i selo veselo ostaju dovijek'.
Da mi je neko pričao da ću naći čoveka (muža) poput svog oca, plus da će ga moj otac prihvatiti kao svoje dete, ma ne bih mu verovala. Oni su karakterno ista osoba, čak i isto misle o većini stvari. Ne bih ni do danas primetila da mi majka oči nije otvorila… Moj otac je strog i prek čovek, moćan i uticajan, uvek zaštitnički nastrojen prema ženi i deci ali s njim nema mnogo priče. Po njegovom ili nikako, plus nedo Bog nekom u njegovo da pipne. Sada shvatam da sam sebi našla tatu, a ne muža… Njih dvoje sada kombinovano postaju najjači ljudi u gradu… Ne znam šta sa tim, jer volim tog muškarca ali je toliko toga u njemu što kod oca nisam volela… Kako sam bila slepa zbog ljubavi joj…
Ne razumijem ljekare koji kada vide ekstremno gojaznu osobu neće da joj kažu da je to njen najveći problem. Možda im ljekarska etika ne dozvoljava. Svekrva se stalno žali na otekle noge, stezanje u prsima, visok pritisak, holesterol. Svi je vode ljekarima non stop i tipa ljekari nesposobni pa se traži drugi i tako u krug. Rodbina kao neće da je uvrijedi, a ni njena djeca. Halo ljudi, kakvo je to poštovanje, kakva etika. Ženo moraš smršati 50 kilograma i sve probleme ćeš riješiti.
Muž mi se drogira duže vreme. U poslednje vreme kad god uzme ja sam mu ciljna grupa za napad. Imamo troje dece i ne vidim izlaz iz svega.
Ne znam kako smo se dotakli teme, ali ja bih mom bivšem dečku uvek pomogla kad bi mu zatrebala pomoć a nema nikog drugog da mu pomogne. Bili smo godinama zajedno, odrasli zajedno, nikada me nije povredio ili uvredio, jednostavno kad smo sazrelili smo shvatili da nismo jedno za drugo i stvarno mi je posle svih tih godina nemoguće da mu na primer treba krv za operaciju i da mu je ne ponudim. Apsolutno ga ne gledam kao nekog sa kim bih ikada više u životu bila, nikad se ne bavimo kad se sretnemo, niti ne pogledamo, ali sa neke ljudske strane uvek bih mu pružila pomoć kao prijatelj, danas-sutra i njegovoj porodici. Moj trenutni dečko je na to rekao da kad bi se to desilo da bih za njega bila mrtva, da bivši umire pored mene doslovno ne bi trebalo da ga pogledam. Ja to ne razumem, posle toliko godina neke ljude gledas bukvalno kao prijatelje ako ne kao rod, stvarno su ljudi hladni...