Jedna od najlepših uspomena na bivšeg dečka je kad smo išli zajedno iz škole. Bio neki veliki minus i jak vetar. Ja curka naravno loše obučena, gore samo košulja i kaput. Smrzavala sam se. Skinuo je jaknu i džemper na sred ulice i naterao me da ga obučem. Dao mi je i njegove rukavice.
U nekoj sam fazi kad mi je sve ravno. Apsolutno me boli uvo za svima, osim par članova porodice mada mi i oni skaču po glavi često. Ili sam se umorila ili sam prolupala, trećeg nema.
,,Ne razvodimo se zbog dece!" Moji roditelji su se oduvek svađali pred nama. Vređali najžešće, čini mi se da su se takmičili kako će jedno drugo da povrede. To su bile drame, tirade... Potom bi se međusobno ogovarali kod nas dece. Maštala sam da sa roditeljima odem na izlet ili more kao druga deca. Nije ih zanimalo, zanimao ih je njihov rat. Mama bi od rata nalazila spas u kujni, a tata u kafani. Bar to, tad sam bila srećna, jer bi bio mir. Kratkotrajan, dok se tata pijan ne nacrta. Rado sam išla u školu i podsvesno nosila recept od kuće da sve probleme rešavam agresivno. Majka bi pred razrednim govorila, ne znam šta je, pubertet, valjda'. Nije mi se dolazilo iz škole kući. Lunjala bih po drugim porodicama gde su drugari živeli srećno sa pitomim roditeljima. Kao vrlo malu brat bi me šetao da to ne trpim i ne gledam. Danas? Danas su stari i bolesni. Hvale se dugim brakom od 40 godina. Za mene 35 godina rata i trovanja. Imam divnog muža i slažemo se predivno. Kod svojih slabo idem!
Otac mi je rekao ako ikad dođe do toga da se rastanem od svoje žene, da trebam znati da će on biti na njenoj strani. Jeste ona dobra i brižna do nas sviju, sa svojom taštom tj.mojom mamom ko ćerka i mama ali ipak bi roditelj trebao da stoji uz svoju krv pa kakvo god da je to djete, ovako ispadam ko neko deveto prase!
Posle 12 godina lik koji mi je bio usputna vezica, bez ikakve emocije, krenuo je u napad koji je trajao i trajao, skoro 2 godine. Odbijala sam ga sve vreme, ali on nije odustajao iako je u braku i ima dete. Rekla sam mu da ne želim da budem ničija ljubavnica već da želim sposobnog i stabilnog muškarac pored sebe, brak i još dece iako sam razvedena i imam dete. Nije odustao. Kako sam već više od 3 godine slobodna nedostajala mi je bliskost, hormoni počeli da lude i odlučim da se vidimo. Viđenje se nastavlja, mozak sve više na otavi, hormoni nas pucaju sve jače. Bože spasi me iz ovog prelepog pakla u koji sam upala, u osvetu bivšeg koji mislim da me mrzi jer ga nikad nisam volela ali sa kojim sad imam takvu energiju kao da se sva karma ovog sveta urotila protiv mene.
Zašto, ali zašto nitko ne priča a boli koja ostaje nakon abortusa? Rana koja nikako da zacijeli..
može li bar ovaj post ostaviti trag, da mi koje smo to prošle izjadamo dušu. Možda bi neka majka koja se sad dvoumi odlučila zadržati jedno malo biće, možda spasiš život budućem umjetniku, doktoru, frizeru, izvrsnom majstoru.. lažu te kad kažu da ćeš si olakšati, bolii i ne prestaje da boli i godinama unazad.
Jedne noći sam sanjala djevojčicu koja mi je rekla mama opraštam ti.. Ne mogu i da hoću opisati bol nakon toga sna, utješilo me jedino jer sam je vidjela radosnu, ali džaba kad ja sebi ne mogu oprostiti..
Kad bi mogla najbolje jednom rječju opisati život nakon bila bi to riječ "praznina" .. i ne mogu zamislit ništa što bi tu prazninu moglo popuniti. Ni dvoje djece koje imam, ni moj predivni muž ni sređen život. A nitko ne zna šta nosim u srcu.. nikom to ne bi poželjala..
Moja Lana, neću te prežaliti❤️
Koliko god to možda smešno zvučalo, najveći san u životu oduvek mi je da živim potpuno sama. Odrasla sam u punoj kući, živela i s cimerima neko vreme, pa eto odakle mi možda to. Svaki put kada bih zamišljala sebe s tridesetak godina, zamišljam isti scenario: vraćam se praznom, lepo uređenom stanu nakon posla, dočeka me eventualno kućni ljubimac, imam čitavo veče za sebe, odmor, mir i tišinu. Nemam cimere, partnera ili decu s kojima moram da usklađujem planove, nikog drugog o kome moram da brinem osim o sebi. Koga god hoću pozovem da dođe na kratko kad meni to odgovara, ali bitno je da nemam nikoga da mi sedi nad glavom 24/7. To je za mene idealan život.
Uvek kada se oko nečega posvađam sa dečkom pomene kako je eto baš tada planirao da me zaprosi i da sada namerno neće nego će kad ... i izmisli neki period u budućnosti. Naravno uvek okrivi mene. Imamo ja 32, on 36 god. Ja sam mu u svojoj glavi već dala rok. Nakon toga mu sledi takva šut karta da nije ni svestan.
Baba mogu li da kažem da si bolesna baš, da kažem da si u bolnici kao izgovor za jedan rođendan na koji mi se ne ide.
Baba: Možeš. - Hvala baba.
Baba: Možeš da kažeš i da sam umrla.