Sad kad imam pare da kupim sve ono što sam oduvek želeo, želja me prošla, haha..kakav paradoks... Uživam u vožnji biciklom i sunčanom danu, to je moja sreća... Život je najlepši kad je jednostavan....
12 godina od kada sam izgubila tatu, nedostaje mi na svim porodičnim okupljanjima, na svadbama, na svemu… iako mnogi misle da sam jaka osoba jer nisam skrenula s puta, teško je mnogo… volim te. ❤️ love you ❤️
Slobodna sam devojka, a na poslu je 95% muškaraca. Na mene se naljutio kolega, koji je oženjen čovek s četvoro dece, jer, pazite sad "nIsAm Mu pOsVeTiLa pAžNju" već sam više komunicirala s drugim kolegom koji je slobodan. A inače mi je zaista drag, ne znam šta da radim, bojim se da se zaljubio...
Otac mi je rekao da ga je sramota jer sam usamljen i nemam prijatelje. Očekivao sam bar podršku od roditelja, baš me je pogodilo :(
U jednom izlasku pre 4 meseca upoznam jednu devojku njoj 36 godina meni tek 19. Dopisivanje, viđanje, padne koji put sex. Ali ni jedno ni drugo nismo mislili ništa ozbiljno među nama ja sam se uvek pitao šta ću ja sa 17 godina starijom devojkom a ona je sama rekla da u meni ne vidi ništa ozbiljno već samo kao usputna stanica, šema kako već. Do našeg prvog sastanka je 7 meseci bila singl, izašla iz jedne duže veze tako da nije htela ništa ozbiljnije još neko vreme. Požalila mi se kako joj naiđe mučnina, da je boli stomak da joj kasni. Uradi ona test trudnće ode kod doktora na pregled kaže joj da je u drugom stanju. Saopšti ona meni te vesti ni jednog trenutka nisam rekao da to dete nije moje već sam stvar shvatio ozbiljno takođe i ona. Abortus nam nije padao na pamet. Na pola puta je od rođenja deteta jedva čekamo da se rodi. Ja sam se zaposlio, dosta privređujem za naš novi dom. Sudbina je kakva takva i njoj morate krčiti put.
Kad čujem gusle, harmoniku, trubu ili frulu aktivira mi se nagon za povraćanjem. Najodvratniji instrumenti i sprave za mučenje koje postoje na Balkanu.
Izljubomorisao sam drugarici u koju sam zaljubljen i ona se bila naljutila i ja se izvinim i ona mi rekla da se opustim ne znam šta da radim planirao sam da joj kupim skupocenu torbicu kao poklon i da joj priznam da mi se sviđa..
Radim kao dostavljač i najviše od svega mrzim ljude koje puštaju svoga psa kad otvore stan! Skače mi po nogama, grebe torbu, ometa me kad predajem porudžbinu... Da li je moguće da nemaš bukvalno 5 sekundi da zatvoriš svoga psa u sobu dok preuzimaš porudžbinu? ili to namerno rade? Nije mi jasno... ne moraš nabijati svima svoga psa na nos!
Nema mi ništa odvratnije nego kad drže psa u stanu... fuuuuj!