Imam sreće s instruktorkom, zna da objasni nije živčana i ne galami.
Mislila sam da nikad neću biti majčinski tip. Danas to dijete volim više od svega i najviše volim vrijeme provedeno sa njim.
Nisu mi jasni ljudi koji dižu kredite za skupa kola, letovanja, zimovanja, a žive sa roditeljima u kući…
Koliko su meni ove zabave gde se otkriva pol deteta odvratne. Odvratne su mi zbog reakcija roditelja. Retko ko se istinski obraduje detetu ma kojeg da je pola, većina se smori, nebitno da li oba roditelja ili jedno. Fuj. Prave se tužne face, mrgode se, npr ako ispadne dečak, onda očevi i majke skaču, bacaju sve pred sobom, cepaju majice, bljak. Tačno se vide da im je drago što nije devojčica. Užas. Zbog takvih nezahvalnih budala bi ukinula to, da se ja pitam. Stvarno ponižavajuće.
Nakon 5 teških godina borbe sa paničnim napadima i depresijom, ja sam dobro već 11 godina. Radim, putujem, izlazim. Bilo je teško ali korak po korak uspjela sam. Bilo je kriza ali i to je prošlo. Sad mi se ukazala prilika da odem u Ameriku. Ja se budim, strah me, hoću li uspjeti? A što ako padnem? U to kad razgovaram sa mojima, a što ideš kad imaš toliki stres, nemoj ni ići. Pa zovem svoju dugogodišnji školsku prijateljicu. Ništa ti ne bude bilo, idi uživaj, i samo pozitivno. I kupi mi džemper. Ona mi je besplatni psiholog i jedina osoba koja kad god ju zovem točno zna što će ti reći.
Što sam starija, sve više želim da budem domaćica. Kao mlađa sam maštala o velikoj karijeri bla bla, a sad vidim koliko je to naporno. Radim od 8 do 4 i kući ne dođem pre 5. Ako nekad ostanem duže na poslu, onda i kasnije stignem kući. Trenutno živim sama i nemam decu, a toliko me izmori što sam van kuće svaki dan po 10 sati minimum da nisam ni za šta. Nemam uopšte volje nakon posla, ne mogu da zamislim da sutra na sve to imam i decu kojoj se posle napornog radnog dana moram posvestiti. Želim porodicu kojoj ću se posvetiti 100%, a ne samo sat-dva na dan.
Bio sam loš đak u osnovnoj i srenjoj školi, a na fakultetu (državnom, tehničke struke) sam blistao i bio jedan od najboljih studenata. Sada radim kao inženjer. Neka sam ograničen, ali neću i ne mogu da učim ili radim stvari koje me ne interesuju.
Jedna od najlepših uspomena na bivšeg dečka je kad smo išli zajedno iz škole. Bio neki veliki minus i jak vetar. Ja curka naravno loše obučena, gore samo košulja i kaput. Smrzavala sam se. Skinuo je jaknu i džemper na sred ulice i naterao me da ga obučem. Dao mi je i njegove rukavice.