Kao dete sam imao tu neku sadističku crtu u sebi. Voleo sam da šutnem psa i da slušam kako cvili, voleo sam da povređujem mačke, obožavao sam da sakupim mrave u tegli pa unutra ubacim zapaljeni papir i slušam kako cvrče dok gore... Sve je to trajalo dok me prvi komšija nije napenalio pesnajom u glavu kada sam praćkom pogodio njegovu mačku u oko. On je tada imao pedesetak godina, a ja jedva deset i svi su ga osuđivali jer je brutalno udario dete, a u stvari treba da mu zahvaljuju jer da toga nije bilo ja bih danas sigurno napipao zatvor zbog nekog ubistva. Ta pesnica kao da je resetovala neki moj moralni kod i sistem vrednosti jer od tada ne mogu da skontam kako neko može da muči životinje i veoma rado delim lekcije mlađima kada primetim takvo ponašanje kod njih.
Ostavila sam momka jer je igrao igrice po deset sati dnevno, legao oko tri, četiri ujutru zbog toga. U slobodno vreme je samo hteo da igra, retko smo radili nešto zajedno, a i kad smo radili nešto zajedno samo bi se vratio igricama čim bismo došli kući ili završili to što smo radili kod kuće. Nikad nismo legali u isto vreme i to sam mrzela, jer sam imala osećaj da nas to udaljava. Pričali bismo o tome, sutradan bi legao u isto vreme kad i ja, malo bi se više posvetio meni i posle dva dana opet sve po starom.
Imamo mačku koja se zove Mjau mjau, svi u selu znaju joj ime. Svako jutro mama izađe vani da je nahrani i zove je po dvorištu Mjau mjau. Od komšinice došla kćer i zet i ujutro je on vidio mamu kako hoda po dvorištu i viče mjau mjau. Mislio čovjek da je žena poremećena i nije psihički zdrava.
Kada nisam imao djevojku nijedna me nije htjela. Sada kada sam konačno u vezi djevojke flertuju sa mnom na sve strane. Naime moja djevojka studira na istom fakultetu u kojem ja studiram i pored toga što je meni naravno privlačna, rekao bih da je objektivno privlačna jer vidi se da je dostina momaka balila za njom, ima masu pratioca na instagramu, stotine lajkova i komentara i prije nego smo se smuvali svi su govorili da je prelijepa iako mi nije stalo do tuđih mišljenja i nisam zbog toga sa njom u vezi. Od kad su druge djevojke (od kojih su neke moje drugarice) saznale da izlazim sa njom počele su drugačije da se ponašaju. Konstantno me dodiruju, flertuju, zovu me svugdje. Odjedanput sam im postao mnogo interesantan. Da hoću mogao bih da je prevarim, bez ikakvog truda. Uredu, djevojke da vas pitam: Čemu ta opsesija sa zauzetim muškarcima? Zbog čega sam sada odjednom toliko vrijedan, privlačan i interesantan? Kod mene se ništa nije promijelo osim što sam našao djevojku.
Često nailazim ovdje na komentare da te partner nema pravo pitati s koliko si osoba spavao do sada. Meni to toliko nema smisla. Ako se ja planiram za nekoga udati, naravno da imam pravo znati to! Prvo, želim znati koliki je rizik od zaraznih bolesti. Drugo, to nešto govori o čovjeku. Ne o tome koliko on vrijedi, nego o njegovoj prošlosti. Naša nas iskustva formiraju. O svom partneru i njegovoj prošlosti, prije nego li uđemo u brak, želim znati sve, uključujući i broj partnera. A ne da, kad se udam, otkrijem da ne poznajem tu osobu i budem iznenađena nekim njegovim ponašanjem pa se rastanemo za godinu dana. Pa i da spavam sa 40 muškaraca prije svog budućeg muža, rekla bih mu to. I sve ostalo vezano uz svoj život. Ako me ne može prihvatiti takvu kakva jesam ili kakva sam bila, bolje i za mene i za njega da to shvatimo prije nego li uđemo u brak.
Čim sam došao u situaciju da zarađujem malo više počeo sam da posećujem prostituke. Nizak sam i znam da po mišljenju većine žena treba da se ponašam kao da sam evnuh, da živim u celibatu, da prestanem da se ponašam kao muškarac jer ako si niži od 180 po mišljenju balkanskih žena i nisi muškarac. Pošto to ne dolazi u obzir onda moram ovako da zadovoljim seksualne potrebe. I nemojte mi one šablonske priče 'nije do visine, do karaktera je'. Jeste, do visine je...jeste, do izgleda je. Da nije ne bih imao gomile prijateljica koje me obožavaju a koje su mi samo prijateljice.
Imam velike grudi i uvek mi je bilo neprijatno igrati kolo na nekom veselju, jer ih ne mogu obuzdati. 😣
Od nedavno živim i radim u Nemačkoj a dugogodišnji dečko mi je i dalje u Srbiji. Naravno plan je da i on dođe ovamo. Međutim, ovde imam tetku i dve sestre koje svaki put kada se vidim s njima pričaju loše o našim muškarcima i kako ja moram sebi da nađem nekog Nemca kako su oni drugačiji, bolji za brak i tako dalje. Ta tetka je u braku s Nemcem i dobila njih dve, a njih dve sa mnom pričaju isključivo na nemačkom i izlaze isključivo sa nemcima, jer ih ta ista tetka nikad nije naučila ni reč našeg jezika. A ja se samo Bogu molim da nikad ne postanem kao ona iako ona u mojoj porodici važi za pametnu i uspešnu ženu. Daj mi Bože samo ovog mog pa da mi imamo svoju porodicu što dalje od ove moje prepametne.
Deda mi je umro kao veoma mlad i nisam ni stigao da ga upoznam. Ono što nas dvojicu povezuje je neverovatna fizička sličnost, bukvalno ličimo kao jaje jajetu i to ne treba baba da mi kaže jer sam vidim i slike. Da ne znam da je na fotografiji deda rekao bih da sam ja na radnoj akciji '59 u Nišu. Da komedija bude veća bivša devojka mog dede iz mladosti kopa i rukama i nogama samo da se njena unuka i ja smuvamo. Otvorila bakuta nalog na Fejsu i stalno mi lajkuje slike i piše ''Isti deda'' na šta moja baba pošizi kad joj pokažem.
Četiri godine radim kao novinarka u Njujorku za jedan poznati časopis, a pre toga sam radila isti posao u Beogradu. I da vam kažem nešto, nemate vi pojma koliko je sve ovo namešteno. U 95% slučajeva nismo mi ti koji jure poznate ličnosti po ulicama, fotografišu ih, otkrivamo njihove tajne i slično, ne ide to tako. Ako ste mislili da je nama posao da stojimo 24 sata na ulici i čekamo glumce i pevače kako bismo ih slikali, prevarili ste se. Zapravo, oni su ti koji nas pozovu i u zamenu za veliku sumu novca, traže da ih fotkamo i napišemo par rečenica o njima za neki onlajn sajt ili magazin. I to rade svi, od manje poznatih do velikih zvezda Holivuda. I onda, naravno, kad daju intervju uživo bude ono ''jao, kako su novinari dosadni, stalno me prate, nemam privatnost, jao jao!''...