Kako je lepo kad plačeš sam uz neke pesme, pa ih posle nekog vremena poslušaš sa bliskim ljudima u mnogo drugačijem raspoloženju. Shvatiš da je sve prolazno i da ipak nisi sam.
Muškarci treba da budu sposobni, radni, spremni da podižu decu i ženu. Treba da imaju konkretan i stalan posao, što više plaćen, to bolje. Muškarci treba da znaju da urade osnovne stvari po kući, da skuvaju ponešto, da budu vaspitani da ne ostavljaju stvari kojekuda i ne budu aljkavi, da uskoče ženi kad treba i kad ne može da obavlja kućne poslove (prehlada, premor, odsustvo od kuće iz nekog razloga). Treba da izdvoje vreme za decu uvek, ali i za sebe. Žena treba da održava kuću, bude uredna, da se posveti deci, ali i sebi i da drži do sebe. Muškarac treba da obezbedi ženi sve za kuću, kao i deci, a nekad i da obraduje ženu. Žena treba da radi neki lagan posao čisto da bi imala za neka (mala) zadovoljstva i za ne daj Bože dane. Ako je muž baš uspešan, onda ne mora ni to, jer taj muž i slučaju razvoda ne sme da zapostavi bivšu ženu i decu. Eto, to je moje mišljenje, osudite me koliko hoćete.
Od malena se trudim, ne da budem dobra, nego da uspem bar u onom prosečnom da neko ne kaže "vidi je, nije sposobna". Dok sam bila srednja škola - "koji ćeš fakultet?" kao da se podrazumeva da mora... Upišem državni fakultet u Bogradu, upadnem na budžet, odem u dom, završim u roku skoro jedina sa smera - sledi pitanje "Kad će master?". Master završim druga po redu iz grupe, u roku, sa prosekom preko 9,5... sledi "Ajde sad doktorske, možeš ti to".... i onda shvatiš da ne treba da osluškuješ dal si u društvu dobar, već da osluškuješ sebe da li si sebi dobar. Shvatila sa 24 godine, opet na vreme. Tad kreće divan ples života. :)
Do svoje 30. godine, kad nisam bila u vezama, seksala sam se sa kim god sam htela, ko god da me je privukao, završila bih u krevetu sa njim, više sa muškarcima, ali i sa ponekom devojkom. Ne kažem da su to bile stotine ljudi, daleko od toga, ali nisam se opterećivala brojanjem. Uvek naravno sa zaštitom. Sa kim mi se seks dopao, ponovila bih više puta, sa kim ne - odmah ćao. Tokom 6-7 godina sam bila u kombinaciji sa drugom sa kojim sam se super slagala drugarski, plus par puta mesečno i super seks. Smeh, zezanje, seksanje, ali nismo bili u fazonu da budem u vezi, bilo nam je lepo tako kako je bilo i ja sam se viđala i sa drugima (za njega ne znam). Sa 30 sam se udala i ne bih nikad prevarila muža. Super nam je i brak i seks evo već godinama. Devojke, ne opterećujte se brojevima. Ako vam se seksa i radite to. Seks je nešto najlepšte u životu, nemojte sebi ograničavati ta iskustva samo zbog osećaja "nemoralnosti" i sl. To su sve izmišljotine. Uživajte!
Oženio se moj drug sa faksa kojem sam se zasigurno sviđala, ali ja sam bila u vezi, što je on znao, pa nisam reagirala. Iako sam sad u braku, nije mi bilo lako vidjeti slike sa vjenčanja. Doduše kad me sretne reagira na mene, a bome i ja na njega, tako da sam svakako ostavila svoj pečat na njemu.
Imam 37 godina i dalje nisam odustala od prave ljubavi i od karijere iz snova!
Ne znam zašto sam mislila da je srećan brak moguć za mene. Prvi muž narcisoidan, jedva se izvukla, drugi, divan, sve do momenta kada je dete napunilo par meseci. Tada počinje da konzumira opijate. Nakon toga, stavlja blokatore, obećava da će biti sve ok.... 5 meseci kasnije, otkrivam da koristi kokain. Opet obećanja da bih 2 meseca kasnije saznala da nije ni prestao da koristi kokain, samo ga nisam uhvatila u tome do tada. Od tog momenta ponovo razna obećanja, ali ovaj put postaje jako bezobrazan, ponaša se kao da sam ja ta koja je "zgrešila'' a ne on. Promenio se skroz. Izbegava obaveze oko deteta, postao je potpuno beskoristan i umesto da jedva čekam njegov slobodan dan,kada možemo da provodimo vreme zajedno, ja se tog dana užasavam jer znam da će da hrče ceo dan i da me vređa kada pokušavam da ga probudim. Taj dan mi prolazi u velikom stresu. Mislim da je razvod jedina opcija...ponovo. Ne znam šta mi nije bilo jasno prvi put. Zaista. Najlepše mi je bilo dok sam bila sama.
Moji roditelji su me odbacili, kao i još nekoliko braće i sestara. Srećom, udala sam se za dobrog čoveka, u dobru kuću, iako sam se nekoliko godina pre udaje mučila puno, i bila sam više gladna nego sita. Muževa porodica me je prihvatila, i sada konačno imam svoju porodicu kakvu sam želela. Svekar je pre nekoliko meseci otišao kod mojih roditelja, rekao im da su nikakvi ljudi, da su rođenu decu odbacili, da sam ja predivno i dobro dete (iako imam trideset godina, on kaze dete, jer bi mi pi godinama mogao biti otac), da ja sada imam svoju porodicu, i da ako me budu povredili, da će sa njim imati posla, a svekar i njegovi sinovi sinovi su mnogo preke naravi, ali su mnogo dobri ljudi, i prema porodici su predivni, a i nikog prvi ne diraju. Muž je takođe predivan prema meni, i konačno sam srećna.