Muž mi je rekao kako trebam da se ugojim, da on više voli kada je sve veće a zna da to pokušavam postići već dugo. Vidio je da mi nije ugodno i sutradan mi je pogledao zadnjcu i prokomentarisao da je mala. Pritom to je čovek koji mi skoro nikada ne udeljuje komplimente i otkako sam s njim uništeno mi je samopouzdanje. Samo sam mu rekla laku noć sanjaj neko veliko dupe i on se naljutio i kaže kako se sa mnom ne može ni našaliti a znam da je to mislio.
Aplaudiram svakom negovanju posebnosti kod mladih ljudi, koliko god da je banalna. Hoćeš da farbaš kosu (ako si muško), da se ne šminkaš (ako si
žensko), da nosiš dve različite čarape...bravo!
Imam 32 godine, i uskoro ću postati osoba sa invaliditetom, moj vid je drastično oštećen, pitanje je dana kada ću ostati bez njega. Pre neki dan sam bila na lekarskoj komisiji, umesto da kažem da ne vidim ljude na 10 metara, ja sam rekla da vidim. Muž mi je nabio pritisak, smatra da sam glupa, po njegovom trebalo je da kažem da ne vidim ništa, a ja zaista želim da radim, imam osećaj kao da me ograničava. A ja svakoga dana strepim da li ću videti svoju ćerku ili ne.
Teško mi je, ali mislim samo pozitivno!
Toliko se osećam napaćeno što nemam partnerku da kad odem u tržni centar uđem u radnje s garderobom, gledam ženske stvari i zamišljam kako bi neki komad lepo pristajao devojci koju tad zamislim i kako bih joj kupovao poklone za rođendan, godišnjice...
Ponosna sam što sam se izvukla iz izrazito toksične veze. Iako sam od početka znala da treba s tim da završim, ljudi moji to je bila kao neka ovisnost i opsesija, kao da to nisam bila ja. Dvije godine se to razvlačilo, sad mi je žao svake sekunde, ali sam sretna što nije deset godina ili cijeli život kako sam nekad mislila da će biti...
Šta je bre ovo s ljudima više? Svi se toliko otuđili...komšije se po zgradama ne poznaju, ne govore "dobro jutro" na hodniku...
Za kafu sa prijateljem obavezan kafić...zašto? Jel nije lepše popiti kafu u svom domu i ispričati se na miru?
Najjači mi je adrenalin kad varam ženu. Žena je super, ali sam ovisnik o tom osjećanju adrenalina kada varam.
Gledala sam neke stare crkvene knjige za rođakom, nešto je istraživala i videla da se neka žena pre 160 godina zvala Pupacija. Meni je to ime fenomenalno i jedinstveno. U sedmom sam mesecu trudnoće i odlučila sam tako da nazovem bebu, što se i mužu sviđa. Zar ime nije baš kul, ja sam oduševljena!
Rođak mi tražio 50€, a kad je tek uzimao kredit za stan, pitao me da mu pomognem. Čovek ima kredit za stan, auto i evo sad njegova žena digla kredit za stan i on od mene traži na zajam 50€. Rekao sam mu da ne može, on se naljutio. Njih dvoje rade obične poslove, ja ne znam kako su se usudili da dignu tolike kredite i kako je to banka uopšte odobrila i koji će im dva stana uopšte. Oni da se takmiče i dokazuju pod kreditima, a od mene da pozajmljuje novac. Nek se svako protegne koliko mu je jorgan dug.