Kad će pojedini da skapiraju da svako ima pravo da da svoje mišljenje na nešto i da prokomentariše. Pogotovo na javnim platformama. Neka devojka/žena, šta li je, objavila je snimak ogromnih(ali baš ogromnih) šiljatih noktiju. Naravno, ljudi su se zgražavali i pisali kako je to odvratno, a ona vređa. Čemu vređanje? Što kačite javno ako neko ne sme da prokomentariše? Što ne zaključate komentare? To što ste vi frustrirani i mislite da možete drugima da solite pamet i namećete mišljenje-vaš problem. Ako mi se ne sviđa, ne sviđa, i? Branim li ja tebi da nosiš te kandžurine? Ako je meni npr fuj, fuj je i gotovo. Ti svoje, ja svoje, ali komentar ću ostaviti.
Ćao svima, treba mi vaše mišljenje i savjet. Imam 25 godina, muško sam i nevin. Mnogo djevojaka mi se nabacuje, ali većina hoće samo kombinaciju, a ja želim vezu. Probao sam sa dvije djevojke, ali nije uspjelo, valjda što zračiš, to privlačiš. Nakon 5 mjeseci veze saznao sam da se bivša čuje sa svojim bivšim momkom i krijući izlazi, pa sam odmah raskinuo. Zvala me je da se pomirimo tako što ćemo imati seks, ali nije htjela da pričamo o problemu, pa sam samo otišao. E sad, imam potrebe i dosta sam perverzan, u posljednje vrijeme privlače me masaže, dodiri, trzaji, dominacija i pokornost sa granicama kroz roleplay, i sve više mi se sviđaju milf žene. Šta mislite, da li da se opustim i probam nešto, ili da i dalje čekam pravu?
Moja žena može prstima da okrene palačinku. Video sam je da to radi i kad sam pokušao isto, opekao sam se. Jel ima neka fora, jesam li ja glup ili sam oženio vešticu?
U lošem sam braku i okruženju. Ne vidim izlaz. Gdje god sam tražila pomoć nisam dobila ni razumijevanje.
Umro mi je tata. Jako mi je teško da se pomirim s tim i mislim da više nikada neću biti ista osoba.
Ne znam da li ste primetili da ljudi koji su najdrskiji i najbezobrazniji prema ljudima oko sebe najviše kukaju kada se njima desi neka mala nepravda?
"Najviše boli ono što nikada nije imalo kraj"
Postoje ljudi koji ne ostanu u našem životu, ali nikada zapravo ni ne odu iz nas.
Upoznala sam ga na početku srednje škole. Naša priča počela je nekoliko dana prije nego što sam krenula u prvi razred, dok je on već bio treći. I možda je baš tako i završila — bez pravog početka i bez pravog kraja. Nikada nismo izgovorili ono “gotovo je”. Samo su poruke prestajale, tišina bi rasla, a on bi se povlačio. I svaki put bih ostajala s nečim nedorečenim u sebi.
Život je išao dalje. Upoznala sam čovjeka koji je danas moj muž, izgradila odnos, dobila dijete. I volim taj život. Stvarno ga volim. Ali negdje duboko u meni uvijek je postojalo jedno “šta da je bilo drugačije”.
Ponekad bismo se opet javili jedno drugom. Par poruka, par susreta. U tim trenucima, sve bi se vratilo — isti osjećaj, ista bliskost, ista nedovršenost. Govorio mi je da ostavim sve i budem s njim. Nikada nisam mogla. Možda zato što sam znala da nikada nije znao ostati.
Uzeo sam stan, garažu kao i skoro pa nov automobil bez kredita. Nisam vlasnik kompanije niti su mi roditelji ili supruga bogati finansijski, niti sam kriminalac. Kada se hoće sve se može. Ali onda čovjek mora razmišljati na način na koji 90 posto ljudi ne razmišlja.
Mislio sam da nešto može biti sa jednom devojkom s posla. Pitao da izađemo pre par meseci. Prihvatila. Oboje imali malo više obaveza u to vreme. Kad se kod mene oslobodilo, ponovo sam načeo temu. Počeli smo da pričamo, otvorila se. Ne deluje baš najsrećnije. Započinje neki kurs na poslu za dobijanje sertifikata koji sam ja već završio, pa smo razgovarali u vezi toga. Pokušao sam da joj odagnam brige. Pitao konačno opet da se vidimo na piću. Nije odgovarala 2 dana. OK, nije "kao" videla poruku. Podsetio. Rekla da je zaboravila, da nije baš sva svoja, ali je prihvatila. Izabrao sam par mesta i predložio. Opet ne odgovara 2 dana. Opet podsetio. Kaže da nije raspoložena pa izbegava "druženja".
Sasvim bi bilo ok da je odbila ili da je, opet, odložila. Ne, nije raspoložena pa rešila da se ne javlja.
Baš se osećam ništavno. I neki raniji moji pokušaji ostvarivanja neke veze su bili... ponižavajući. Ne znam šta je potrebno da uradim da me neko vidi i tretira me dobro, napravi bar jedan korak..