Mama i tata mi ništa nisu obezbijedili. Plaćali su mi osnovno, odjeću kozmetiku i džeparac za užinu. Upala na budžet pa nisam plaćala fakultet, vozački platila od onoga što sam skupila od 18.rođusa (tad koštalo oko 450€), vozim auto 13 godina staro, podstanar. Poslije faksa našla posao kod privatnika, daleko od struke. Srećna i zadovoljna, jer za sve materijalno što nisam dobila od njih, duplo toliko sam dobila topline, ljubavi, zajedničkih večeri, pozorišnih predstava koje pamtim, usađenih pravih porodičnih vrijednosti, dvije predivne sestre. Ljudi, to je sve što vam roditelji trebaju pružiti, za materijalno se potrudite sami koliko vam treba.
Kod mene u firmi, prva nedelja novembra, podela paketića deci, Deda Mraz. Došli mi kući kad moja baba kaže, potrošačko društvo manipuliše decom. Umesto da se uče strpljenju, sve mora biti odma sada ili 2 meseca ranije. Sad su novogošnji paketići, a sutra kad odrastu onda će se prezaduživati u kredite za gluposti jer će im biti normalno da sve mora sad i odmah da se kupi. Ima čokolada cele godine i nisu željni čokolade ni igračaka a paketić treba da bude nešto što se dobija za Novu godinu.
Inteligentne devojke su uglavnom ironične, deluju zlonamerno, imaju čudne navike.
Uglavnom nisu interesantne muškarcima za nešto ozbiljno i trajno, idealne su ljubavnice i neke šeme.
Jednom sam kao dijete komentirala izgled djevojčice iz škole, kako se oblači kao muškarača i sl. Ona je bila iz siromašne obitelji s puno djece i nije imala za bolje. Brat mi je tada održao takav govor, da mi više nikada u životu nije palo na pamet tako nešto komentirati. To je bilo prije 20+ godina, sramota me mog ponašanja i sad kad se sjetim. Naučio me važnu lekciju. Hvala brate <3
Iz centra za soc.rad sam bio pozvan nedugo posle smtri moje supruge, kada je je moj tada 14-godišnji sin prijavio za navodno nasilje u porodici. Imao sam ubeđenja, a i saznanja da je bio instruiran od sestre i majke pokojne supruge da tako postupi, a po sredi je bila njihova namera da mi oduzmu decu. Radnica centra S.I. me poziva telefonom i kaže mi da je sestra moje pokojne supruge urgirala preko nekoga da se obavi razgovor sa mnom. Na samom razgovoru mi kaže "Nemoj da se kačiš s porodicom M.".
Da skratim, odmah mi oduzimaju starateljstvo nad detetom, S.I. mu kaže da omah ide kod tetke i da se nipošto ne vraća kući, jer mu od mene preti opasnost po život.
U toku razgovora sa stručnim timom, od njih osmoro, niko mi se nije predstavio, a radnik centra M.M. mi kaže kako će moj sin od sada živeti s tetkom i njenom porodicom. Prekidam ga u pokušaju da objasnim da ne postoji "Tetkina porodica". Mogao bih do sutra. Odvojili su mi dete od mene koje sada ne želi da me vidi. Kako spavaju?
Moj muž je rano ostao bez oca i od tada se sam morao snalaziti u životu. Sposoban je i vrijedan, sam sastavlja namještaj, popravlja hladnjak i kućanske aparate, kreči, postavlja laminat i još mnogo toga. Nažalost, njegova dobrota ga često košta jer susjedi i prijatelji znaju da će uvijek pomoći pa to i iskorištavaju. Kad mu kažem da nije u redu što sve radi besplatno, samo se naljuti na mene. Meni stvarno nije normalno da susjedu okreči stan od 46 kvadrata bez ikakve naknade ili da mom nesposobnom bratu sastavi dva ormara, i to sve iz dobre volje. Moj Petre, ti si očito najgori prema samome sebi.
Uvek mi je bilo lepo u tvom prisustvu. To si mogao da vidiš po meni i osetiš. Voljeno, zaštićeno, opušteno, poželjno. Kao Boginja. Mrzela sam ali i volela te tempirane trenutke i uvek sam zamišljala kako je tek kad bih bila duže sa tobom. Nemir sam jedino osećala kad te ne vidim i ne čujem dugo.
Imam 35 godina i nemam sreće da pronađem srodnu dušu. Vjerovatno sam previše dobar prema djevojkama, a danas to nije u modi. Posljednjih 10 godina sam pokušavao ostvariti normalnu vezu, međutim nije mi polazilo za rukom. Da spomenem da sam siturian, radim i živim sam. Poslije svega povukao sam se u sebe i poslije duge emotivne pauze konačno preko posla našao osobu koja mi se na prvu dopala i za koju sam bio spreman da je oženim, da bih danas otkrio da ima dugogodišnju vezu. Užasno sam se razočarao, jer ne želim da kvarim nečiju sreću. Zato i ostajem sam, teška srca. Možda je sudbina odredila da tako bude.
Osipam se kada vidim po društvenim mrežama žene koje kuvaju sa puštenom kosom, koje se šminkaju, a da takođe prije toga ne pokupe kosu sa lica nego im se onako lijepi po puderu dok se šminkaju. Djeluje mi baš neuredno.