Kako me neopisivo iritira kod kupaca to što im se često dogodi da nakon što kupe i plate ono što im treba, i taman kad (hvala Bogu) krenu prema izlazu, odjednom se sjete da su zaboravili još 10 stvari i onda s onim kesama dođu nazad i s njima šeću po dućanu i izgovaraju onu glupu foru "Tko nema u glavi, ima u nogama" Hahah 🙄🙄🙄
Čvrsto sam ubeđena da ljubav ne postoji uopšte. Postoji samo korist i ništa više. Mislim da čak ni ljubav između majke i deteta ne postoji. I ništa mi ne može promeniti mišljenje. Čvrsto sam ubeđena da je ljubav bajka za siromašne.
Iako je dečkov stan smatram da imam pravo otjerati nepoželjne goste. Ipak i ja živim tu.
Kada se viđam sa bivšim dečkom namerno se ne okupam posle velike nužde da ne bi došlo do s*xa…
Karijerno sam jako ostvaren čovek - po završetku medicinskog faksa sam sa 26 otišao u Nemačku, tamo završio specijalizaciju i došao do državljanstva. Sa 35 sam se preselio u Švajcarsku gde radim evo već 5 godina, plata mi je 5-cifrena u francima. Posedujem više nekretnina.
Oženio bih neku našu 20-25 god (bitno samo da je lepa i zdrava), uglavnom jer kad budem sa vršnjakinjama odmah počinju priču o VTO, a ja sam prošao dovoljno muka da bih se i time smarao. Poznanice kritikuju ovu moju želju. Imam li moralno pravo na to ?
Mislim da nitko nema niže kriterije za dečka od mene- da ne komunicira vrištanjem i uvredama, da ne prijeti/jest nasilan, da me ne vara, da ima posao, da nije fizički odvratan, da ne bjesni na svaki problem (bar na svaki drugi ili treci) I to je to, ništa doslovno više ne smeta, samo nemoj biti odron. Nažalost našla sam baš takvog, jedino što nije odvratan fizički ali psihički je rugoba. Sad sam u tolikom strahu i anksioznisti, toliko puna srama i jada da ne znam što da radim, odakle da počnem.
Sestra je dete nazvala Rodoljub. Ime je toliko ružno a ne znam kako da joj to kažem da se ne naljuti.
Sada će svi reći da sam ja pogrešila i da sam to trebala da vidim, ali muž mi ništa više ne pomaže ni oko kuće ni oko dece. Nije bio takav dok nisam rodila treće dete. Za prva 2 deteta je i spremao po kući, znao i ručak da spremi i da nahrani decu čak i kad su bebe bili, da presvuče, okupa, ma sve baš. Bukvalno bi došao sa posla i rekao mi da sednem da odmorim i da on preuzima. Kako je treće dete stiglo uopšte ništa ne radi. Dođe sa posla,ode u kafić preko puta naše kuće i presedi tamo ceo dan sa društvom, bukvalno ga vidim sa prozora. Ne radi apsolutno ništa, neće ni travu da pokosi, a kamoli šta drugo. Sve sama radim i ne znam kako ću više. Pričala sam sa njim, ali nema vajde od toga. Bukvalno se čovek skroz odjednom promenio.