Radila sam kao dadilja u americi. Jedan vikend sam bila sama s djecom u kući. Roditelji otišli na kratko putovanje. Uveče bih ostavila vrata moje sobe otvorena u slučaju da djeci nešto treba da mogu da ih čujem, jer je moja soba bila u prizemlju a njihova na sprat. I tako jedno veče, taman legla i ugasila tv, nisam još bila zaspala, čujem ja neko silazi niz stepenice. Uh, mislim se, pa zar još ne spavate. Čujem korake kako idu ka mojoj sobi. Okrenem se gledam ka vratima i čekam da vidim ko je. Niko, nema nikog. Ustanem, odem do dječijh soba, svo troje spavaju. Hladan znoj me oblio. Oka sklopila nisam cijeli vikend. Posle saznam da je baba mog gazde umrla u mojoj sobi.
Naručim ja ulje za brže tamnjenje kože i kad je došlo svaki dan kiša, a prije toga je bilo toliko vruće da sam se tuširala 2 puta dnevno!
Godinu dana ubeđujem sebe kako nemam vremena za čitanje knjiga izvan onih knjižurina potrebnih za fakultet, a sada usred spremanja ispita i svih problema koje imam uzmem i pročitam je za noć. Plakala sam, smejala se čitajući je, probudila se odmorna i puna energije. Falilo mi je ovo. Nikada nisam bila tip koji će da pročita po 30 knjiga za mesec dana, ali po 2-3 mi je uvek prijalo. Shvatam koliko sam zapravo postala poslednjih godinu dana neorganizovana, mrzovoljna, lenja, koliko to nisam ja, a razlog ni sama ne znam.
Jedan od lepših osećaja u životu mi je kad odbijem pomoć osoba koje žele da mi pomognu samo da bi posle mogle da me drže u šaci. Kad vidim njihove razočarane face odmah mi se popravi dan.
Najponosnija na svetu sam što imam divnu drugaricu koja me nije napustila čak i kad sam sve oko sebe odbijala kada sam bila u jednoj izuzetno bolesnoj vezi dobre tri godine. Ponosna sam što kroz sitnice vidim da je u stanju da žrtvuje sebe i mnoge stvari oko sebe zarad mog nekog zadovoljstva ili zarad toga da se potrudi da mi podigne samopouzdanje, pošto sam popriličan kompleksaš. Mislim da nikad nisam doživela iskreniji odnos sa nekim ko ti nije najbliži rod. Ja sam jedna jako srećna, zahvalna i ispunjena osoba.
Već mi je žao što će doći vrijeme kad ću završiti fax, iako sam još srednja. 😑
Ostavio me je momak pre dve nedelje bez nekog normalnog razloga. Sve vreme sam mislila da je to bilo zbog njegove koleginice. Danas sam saznala da je verovatno zbog moje najbolje drugarice koja mi je sve vreme govorila kakav je idiot i da ga ona ni štapom ne bi dirala. Vidim, baš!
U vezi sam sa jednim momkom, kratka veza, evo cijeli dan nije poslao poruku niti bilo šta, ne čekam ni rezultat ispita kao njegovu poruku..
Moram nekome da se požalim na ovo a neprijatno mi je s bilo kim da pričam o tome. Imam 22 godine, žensko sam, imam mlađu sestru od 18 godina. Imam i roditelje, koji se barem po mom mišljenju ponašaju nedolično za dvoje ljudi koji su uveliko u petoj, odnosno četvrtoj deceniji svog zivota. Kad kažem nedolično evo na šta mislim: ljubakanje i neku vrstu vaćarenja pred nama, kad sedimo nas četvoro u dnevnoj ispred TV-a on joj kao neprimetno pipka grudi, ustvari i mi sve vidimo, da ne pričam o tome da odu na spavanje, zatvore se u sobu i svesni da nas dve ne spavamo ponašaju se kao životinje, ako me razumete, neprijatno mi je dok pišem jer ipak pričam o roditeljima a ne nekome tamo. Ne znam šta da radim, smeta mi njihovo ponašanje a neprijatno mi je da pričam s njima o tome, ovo traje a ja nikako ne pronalazim način da im diskretno skrenem pažnju na to.
Često poželim da umjesto onog "ćao", na školskim hodnicima, me zagrli čvrsto, onako od srca i drži neko vrijeme.