Frustriran sam, negativan, nezahavlan na životu koji imam (nije neki, fali mu štošta, ali bilo je i gore kad sam bio mlad i pitanje je šta me tek čeka), smotan, nesiguran i izgubljen. Ne znam kako da promenim svoju sitauciju, umoran od svega, nezadovoljan, bezvoljan. Mrzim svoj posao, a naročito kolektiv, na faksu mi je ostalo nekoliko ispita i nikako da se namolim da ih dam, a ni strukom mi se ne bavi preterano. Propalitet sa 24 godine.
Dugogodišnja pijateljica u koju sam mogla da se zakunem, i od skoro kuma me je jako povredila toliko da sada ne pričamo. Nikad se ranije nismo zamerale i nisam videla ovu stranu nje. Ukratko na njenoj svadbi moje dete (3god) je ušlo u sredinu kola i bacalo joj haljinu, da se razumemo ne visoko, ništa se nije videlo, samo onako u igri. Inače je 90℅ vremena presedelo na stolici jer sam forsirala samo da ne zasmeta. Od tog dana kuma se promenila i kroz poruke se stalno malo malo žalila na nešto i to onako drsko. Moje dete je trebalo da baca latice kada su izlazili iz crkve, a pošto se ona ukipila i nije htela ona mi je nakon pregleda snimka rekla nisi ni vežbala sa njom. Na kraju je rekla da je dete nevaspitano i da smo mi nevaspitani.
Jednom mi na poslu bilo loše od ručka, naručivali smo iz jednog restorana čiji su vlasnici prijatelji moje kolegice. Ja sam samo rekla da mi nije dobro sjelo, uopće ne optužujući restoran, a kolegica je odmah agresivno stala u njihovu obranu. Ispitivala me šta sam jutros jela u kući, kad sam rekla šta počela je govoriti da mi je sigurno od toga muka, a ja tu hranu jedem svako jutro i sve bude ok. Nisu mi jasni takvi ljudi koji tako nenormalno brane nekog svog, a ja čak nisam ni rekla ništa protiv restorana.
Prošle godine mi je mama umrla i više ništa nije isto. Čini mi se da sam naglo ostarila, tuga i nedostajanje ne prolaze iako život nastavlja dalje. Ljudi, grlite ih više, zovite ih češće, uživajte u svakom razgovoru, svakom ručku, svakoj kafi sa njom dok je imate....ja jesam i toliko bih volela da mogu makar još samo jednom...
Za mene je pravi muškarac onaj koji otvoreno kaže šta hoće od devojke, pokaže osećanja, ako ih ima, kaže jasno i glasno šta očekuje u odnosu. Bilo kakve igrice me ne zanimaju!
Trudna sam. Moj muž nema nikakvog razumijevanja za mene i moje stanje, često je grub prema meni. Više sam emotivnija i razdražljivija nego prije trudnoće, što je i normalno u ovom stanju. Nakon što se rasplačem, on se sprda, iskreno ne mogu više da podnesem takvo ponašanje. Nakon svega toga on kaže kako ima razumijevanja za mene.
Ljudi bukvalno ne postoji slučajnost. Pre dva meseca sam upoznala divnog dečka koji se pojavio u pravo vreme na pravom mestu kada je meni trebala pomoć bukvalno niotkuda. I rešio mi je neke bitne stvari. Bukvalno iz vedra neba. Nešto postoji sigurno. Verujte.
Trudna sam 8 mesec i juče sam išla u kupovinu odeće za bebu i druge opreme i iskreno se začudila. Većina boja koje su tamo su bele i bež, više ništa skoro nema boje i tako roditelji oblače decu. Igračke bele ili bež, a one baš treba da budu pune kontrasta za bebe. Pre su deca nosila boje, majice sa crtanim likovima i to smo voleli, sada kao da toga ima sve manje. I viđam po gradu takvu decu obučenu u sivo crno i bež. To je izgleda postalo trend da bude sve bez boje, i kuće nameštaj, ali i dečija garderoba. To mi je baš nekako bezdušno i jednolično.
Planiram da idem preko. Moja devojka bi za to vreme živela kod mojih roditelja i čekala me. Međutim ona je to odbila. Pitam se šta dalje.
Ne znam šta bih rekla, u 40im sam, slobodna, ali kad vidim šta se dešava sa vezama & brakovima, nije mi žao. Varanje, nasilje, čim upoznaš nekog odmah ispituje šta imaš, stan ili kuću itd. a čak i ako kaže da je slobodan, ne možeš mu vjerovati. Svi nešto lažu, glume, izmišljaju. Lijepo je biti zaljubljen i sretan ali to ne može sa lažovima.