U osnovnoj školi sam na testu iz geografije napisao more Testis umjesto Tetis...
Kada ujutru kasnim za školu dešavalo mi se da umesto soli, u jaja sipam cedevitu...
U mojoj porodici je nenormalno da ja sa 16 god. imam dečka, meni to ne smeta, ali me "drugarice" u školi sprdaju zbog toga...
Mrzim kad sipam gazirani sok i oni mali mehurići me isprskaju po nosu...
Imam osećaj da kada budem imao ženu i porodicu sa istom da ne bih oklevao da je ostavim za curom koju ludo volim, u koju sam ludo zaljubljen , a koja me vidi samo kao prijatelja. Tužno je to , ali ne mogu nikoga natjerati da deli ista osećanja.
Jednom sam šetao ulicom i slučajno pao u nekakvu kanalizaciju, rupu ili šta već... Bio sam prekriven fekalijama.
Uradila sam test za inteligenciju. Malo je reći da sam razočarana. Nisam očekivala takav rezultat. Nije da sam u najnižoj kategoriji, ali ne osećam se toliko neinteligentno kao što je ovaj test pokazao. Mislim da taj test ne može tačno pokazati koliko si inteligentan. Ne znam.
Imam 20 god. i baš i nisam neki plivač. Sve dok mogu da zastanem na noge je ok, ali ne ulazim u velike bazene, ne skačem iz broda na krstarenju (kao mnogo mojih ortaka) itd ... i zato se malo stidim. Eto sad kad mogu sebi da priuštim kurs plivanja mislim da je kasno i da bi to bilo malo smešno.
Preterano brinem o tome šta drugi misle i mnogo se bojim da ne budem ostavljena, pošto se to već dešavalo. Pazim da nekog ne povredim, uvek odgovaram na poruke čim ih pročitam. Strah me da, ako neko vidi da sam pregledala poruku, a odgovorim malo kasnije, ne bude ljut na mene. Uvek vodim računa da moja poruka bude zadnja, da ljudi ne pomisle da neću da im odgovorim, ili da mi nisu bitni. Ako se ne vidim ili ne čujem sa nekim više od 10 dana, počinjem da tripujem da su ljuti na mene. Počinjem polako da ludim. Išla sam kod nekoliko psihologa, ali niko mi nije pomogao. Prestrašno je biti rob sopstvenih misli svakog dana....
Кажу ,,Новац не може усрећити људе"". Мааа даа, финансијска стабилност је просто страшна.