Kad vidim da žene koje su 20+ godina od mene starije izgledaju kao da su 20+ godina od mene mlađe, shvatim kolko zapravo nemam para.
Uvek sam se prilagođavala prijateljima, braći, sestrama. Oni hoće da idu negde, a nemaju s kim, ja odem i ako mi se ne ide, odem jer je ljudski biti malo manje sebičan i jer mi je stalo do tih ljudi. Uvek me se sete kad im je dosadno. Ja sam došla u situaciju da ja nemam s kim da izađem, da nemam s kim da otputujem, da nemam s kim na protest da odem, ili da me ispale u poslednjem trenutku, jer se njima to ne radi. Imam utisak da su ljudi nikad sebičniji postali, svako radi šta mu odgovara. I ne, nisam naporna, sklonim se, i ne gnjavim kad vidim da te ne zanima da provodiš vreme sa mnom. Samo boli ova samoća u ranim dvadesetim i ne znam što mi je ovako ceo život.
Dečko poslije 2 godine veze u svađi mi rekao da sa k*** jer sam prije njega bila sa osmoricom, osam veza i imala odnose. Još rekao da ću to uvijek biti i da ne postoji čovjek koji će me prihvatiti takvu i da mu se zahvalim jer je on. Šta reći, bez teksta sam. Imam 25 btw...
Pre 5 dana smo izgubili psa sa kojim smo živeli 10 godina. Osećaj je jeziv. Kako dalje živeti? Osećaj krivice šta da sam ovo šta da sam ono, možda da sam brže bolje drugde? Kako prevazići sve to?
Vikend je. Kupio sam pljesku sa lukom, koka kolu i pustio seriju. Dosta mi je više klubova i ženskih.
Danas mi je muž rekao da otkad imamo djecu ja sam njega zapostavila, a postala njihov rob. Evo ne znam šta da mislim.
Kad ostanem bez novca kradem od sestre po 5, 10 Eura. Novac koristim za hranu.
Najčešće kupim kruh, tjesteninu, povrće.
Sve finansijske troškove pokrivam sam.
Kad mi legne plata, odmah joj to vratim dok ne sazna. Inače neće da kupi ništa u kuću.
Spavala sam sa sestrinim bivšim dečkom, ona njega više ne voli ali sigurno bi se razbesnela kad bi saznala. Što je najgore ja sam se zaljubila u njega i znam da je ta ljubav nemoguća.