Od cure očekujem da ako joj dam priliku da nešto iskoristi protiv mene da to ne učini.
Imamo rođaku koja je završila FDU i koja dobija uloge i lom komentara da je...loša. Antitalenat. I mi to znamo. Ali je sujetna, prodorna i mislim da je samo lepota i ta prodornost guraju. Ne znam i ne smem da tvrdim da preko kreveta dobija uloge, ali znajući njen karakter, nije isključeno. Ona je miljenica familije, sa svima kao fina, ali ume da bude bezobrazna, imam tanku komunikaciju s njom. Znam da dramski umetnici znaju da budu sujetni, al da ova naša bar ume da glumi, ne, nikako, loši komentari i kritike, a redovno snima nešto, ja sam zapanjena.
Dogovorile smo se nas 3 da odemo kao drugarice na more. I mogu reći da mi je najgore letovanje. Ili najbolje jer sam otkrila njihova prava lica. Jedna od njih je insistirala na mestima gde ćemo ići uveče, druga na plažama, moje predloge nisu prihvatale ili bi se još i smejale. Novčanika su se teško hvatale, ja sam častila dva puta, a onda sam videla da one neće i batalila. Momci nas saletali, ali kad bi meni neko prišao, gledale su da istaknu nešto ružno o meni, jer nisam napadni tip (,,јао, nisi oprala kosu dobro, jao, imaš ogrebotinu na cevanici kad ne znaš da plivas"). Veče pre polaska sam im rekla sve kakve su bile i to smišljeno i lukavo, jer sam sa komšijama iz moje zgrade koji su se zatekli na plaži ugovorila mesto za povratak. To je jedino podlo što sam izvela. Sada ih viđam po gradu, prave se kao da ništa nije bilo, ali meni jeste, te ih ignorišem.
Iritiraju me osobe koje se nosaju sa kafom u papirnim čašama.
Drago mi je kada u skupim prodavnicama nikad nema kupaca.
Imam 30 godina raskinula sam 10 godina dugu vezu, i kada sam mislila da neću biti ni sa kim naišla sam na njega i sada sam sa 7 godina mlađim i presrećna sam ali se po nekad pitam hoće li ovo da uspe...
U današnjem društvu je prosto problem ako imaš decu. Postaješ momentalno nepoželjan u društvu. Jedino sa kime se družiš su ljudi koji imaju decu istog uzrasta kao ti. Ako nemaš takve u okolini, ostaješ prokleto sam i nesrećan. U društvu bez dece, niko te ne želi jer im tvoja deca smetaju. U društvu gde su deca starija od tvoje niko te neće jer su im deca velika i niko neće da sluša te male napasti. I kraj! Na svadbe se tvoja deca ne zovu, ako hoćeš da dođeš snađi se i dođi bez njih! Na slavama naravno da nemaju šta deca da traže, ide samo otac majka je kući s decom. Od života imaš samo igraonice, dečije rođendane i to je to. S decom prijateljstva prestaju, druženja se svode na mame u parku (isti uzrast), na poslu te svi izbegavaju da ne osetiš slučajno slobodu da pitaš nekog da menja smenu s tobom. I tačka! To je prosto tako.... nije postporođajna depresija slučajno porasla, nije zakasnela postporođajna depresija neki fenomen nastao od hormona...to je prosto otuđenost, odbačenost!
Mrzim što sam tako zaljubljive prirode. Serviser dođe na posao da mi popravi računar, provedem s njim pola dana pričajući- zaljubim se. Čovek oženjen.
Drugarica me upozna sa dečkom, on prelep, pametan, elokventan. Pogađajte- zaljubim se.
Ja sam se nedavno udala, ne bih u životu prevarila muža niti nešto loše uradila drugarici, samo su to jednostavno osećanja na koja ja ne mogu da utičem. Da li je to jer mi muž nije tako obrazovan i načitan, pa mi to fali u braku ili je jednostavno do mene i kako da se rešim takvih misli?
U zgradi u kojoj žive dever i jetrva, živi jedan bračni par za dvoje dece. Deca naravno ponekad galame, ali to njima ne smeta, jer su to deca. Ali, dever je pao u mojim ocima, kada je rekao da kad bi komšije imale psa, i kada bi pas pravio buku, da bi se svadjao sa njima, jer on smatra da su ljudi koji ne trpe komšijsku decu koja im remete mir, loši ljudi, a kaže da sigurno ne bi trpeo pse, i da bi uvek tražio od vlasnika da ih utiša. Razočarao me je.
U prošloj vezi me jako gušilo kada nam je svaki seks bio natempiran u smislu da znam ako se vidimo npr. u utorak tada će biti sex i ja već moram psihički da se spremim za to, a nije baš bilo strasti između nas. Nekako se sve odvijalo na silu nije bilo spontanosti. Dok je sa drugim dečkom bilo normalnije iako nisam nešto puno puta došla do kraja, a bilo mi glupo da mu kažem. Posle toga dođe moja treća veza gde je bilo jako puno strasti i tu sam ustvari videla koliko je to bitno iako zvuči jako površno. Pritom ne smatram sebe površnom osobom. Od te strasti ja sam bukvalno živnula u svakom smislu. Letela sam na posao, ništa mi nije bilo teško, prolepšala sam se... Sad kad upoznam nekoga ukoliko nema strasti ja odmah odlazim. Neka sam površna, ali jednostavno mene to oporavlja psihički. Sa prvim dečkom sam se osećala kao baba umesto da je gorelo s obzirom da smo bili baš mladi. Ukoliko nema žara ja odmah odlazim. Može da bude princ na belom konju, ali ako me nešto ne radi ja odoh.