Danas odem sa drugaricom u grad i naiđe moj bivši. Nakon što se nasmio i spustio glavu ona je glasno rekla "Eno Igora" i kada je prošao isto tako "budaletina". Prvo ne želim da pomisli kako mi je stalo do njega, jer duže vrijeme imam momka i ne pozdravljamo se, a drugo ni kriv ni dužan da ga etiketira budalom. Pitala sam je zašto je to uradila, kaže pa kad jeste. Rekoh joj da svojima tako govori, ja sa bivšima ne komuniciram i nema potrebe za ovakvim ponašanjem. Sramota me bilo.
Ukraden mi je komad nakita u solarijumu. Proklet bio ko god da je uzeo jer to sada vredi jedva 15ak eura, a meni ceo život, dobila sam od pokojne bake na rođenju još, i od tada ga nosim.
Posle žestoke pijanke, stižem kuci oko 7 ujutru i mučim se da otključam vrata od stana. U tom momentu izlazi starica iz susjednog stana uz komentar: "ooo, jutros je neko ipak bio vredniji od mene".
Jutros u 3:30 sam precrtao jednu devojku iz svog života. Priča počinje pre manje od godinu dana kad sam je ja muvao a njena je priča bila kako nije za vezu, niko je ne treba i slično. Kako je vreme proticalo ja sam pokušao više puta jer mi se baš svidela devojka ali sam se zaglavio negde u friendzoni. Pričali smo satima, o svemu i svačemu, kad god joj je bilo dosadno mene bi nazvala. Sinoć mi je rekla kako je se viđala sa nekim dečkom par puta pre par meseci (spontano smo došli do toga). Ne mogu da opišem kako me je to povredilo i razbesnelo. Da mi neko nije dao ni najmanju šansu, bukvalno na piće nije htela i to pod pričom svi muškarci isti, ne treba mi niko i onda mi tako kaže kako se viđala sa nekim par puta i tu se naravno svašta i desilo. Ja sam dobar kad treba neko da pravi društvo, da zasmejava, da daje podršku a ni najmanju šansu nisam dobio. Još je devojka u fazonu da izgled nije bitan (izgledam poprilično dobro da se razumemo). Osećam se tako glupo i izigrano.
Supruga mi radi kao profesor u srednjoj školi i ja kad se nađem u društvu njenih radnih kolega ne mogu da vjerujem kakvi sve kreteni i ljudi slabog općeg znanja rade u odgojno obrazovnim ustanovama, UŽAS.
Nazove me posle 2 godine. I ne kaže šta hoće...samo priča ko da smo se juče čuli zadnji put. A ja sa 40 godina ne znam šta da mislim. Strašno. Hoću li jednom da razumem muškarce u životu?
Gosti su mi došli...ja sam u wcu obavljam veliku nuždu...vode nema (ne znam kako?) Svijet mi se ruši...hahah zaglavljen sam u wcu...u sopstvenom smradu !!!
Najveći blam u životu mi je bio kada sam u trgovini tražio Durex baterije umjesto Duracell.
Bez ikakvog velikog planiranja završimo na moru drugarica i ja sa kojom nikada nisam bio nešto posebno blizak, ali se pogodilo da oboje imamo godišnji odmor istog datuma i baš nikog od standardnog društva ko bi mogao da ide sa nama jer svi tada rade. Za tih deset dana tamo toliko smo se lepo skontali, pričali o svemu i svačemu, počeli baš da se gotivimo da bi sve pokvarili devetog dana jednim pijanim seksom. Čujemo se mi i dalje, družimo se, ali se sve vratilo na neki početni nivo pa čak i hladnije nego pre. Izbegavam ja nju, izbegava ona mene. Od ostalih iz društva sam čuo da se ona žalila kako sam devet dana glumio finoću samo da bih joj se uvukao u gaće, a to mi uopšte nije bila namera i taj seks se jednostavno desio.
Od pre nedelju dana prestajem da pušim i raste mi umnjak. Emotivno sam gori od bilo koje žene u pms-u!