Imam 20 godina i najveći mi je strah da će ove najljepše godine brzo proći i da ću nešto prospustiti i kajati se zbog toga..
Nikada neću naučiti da nisu svi ljudi "budale" da čine drugim ljudima usluge, kao što sam ja.
Prestala sam da gledam strane filmove. Dok ja čitam prevod, ni ne stignem da odgledam film.
Pronašla sam kontraceptivne pilule u sobi moje kćerke. Osjećam se ružno ali ne znam zašto, shvatam da je to normalno. Ima 18 godina.
Kako godine prolaze tako ja gubim kontakte sa prijateljima. Postali su nezainteresirani za druženja, niti imaju vremena za otić na pivu par puta godišnje. Kako malo izlazim bojim se da ću uskoro ostati bez društva...
Sa ocem sam non stop u nekom konfliktu.. Imam svoj posao a on ima privatni biznis u kojem mu i ja pomažem kad sam slobodan, ali koliko god pomogao njemu je malo i čim se suprostavim kao da nikad nisam ništa radio.. Mislim da ću otići iz države i napustit i posao koji volim iako radim kod privatnika samo zbog njega.. Jednostavno uništava mi život svojom nezahvalnošću i osudama..
Ceo život (26) godina sam slušala roditelje. Sad kad napokon želim da budem srećna, roditelj mi brani. Dođe mi da se spakujem, odem i da se nikad više ne vratim. Više me ništa ne vezuje ovde.
Dečko se naljutio na mene jer nisam htela da se ljubim sa njim zato što je bio prehlađen!!
Moja cimerka ne pere zube pre spavanja. Sledeće jutro oseća se zadah po celom stanu.