Moja devojka je na rođendan svog brata pozvala bivšeg dečka da peva, koji se inače bavi muzikom i peva privatne proslave… Ne znam šta da mislim o svemu tome...
Blago vama koji niste društveni i niko vas nigde ne zove. Ja sam jako druželjubiva i non stop imam neke svadbe, krštenja, rođendane, kakve god proslave. Bukvalno nikad dočekati vikend kad nemam ništa od toga. Mnogo mi novca odlazi na to, toliko da ove godine najverovatnije neću ići na letovanje niti bilo kakvo putovanje jer već imam najavljeno 30-ak slavlja. Da naglasim da su mi svi ti ljudi bliski i bitni, te nije u redu da kod jednih odem, a kod drugih ne.
Koliko je odvratna ona zalizana puštena kosa kod žena. I to mi je neka frizura. Užas.
Imate li i vi u društvu osobe koje su počele strašno da vam idu na živce, ali ne možete da se prestanete družiti jer nemate konkretan razlog.
Uskoro se ženim. Moja žena ne mora da uzme moje prezime niti planiram da to tražim. A ovi mooji poludeše oko tog pitanja.
Razlika u tome da li je flert ili uznemiravanje, leži u tome kakav je vaš finansijski status izgleda.
Ne mogu da razumem kako pojedini matorci sebi dozvole toliko da propadnu u pogledu fizičkog izgleda... Fuj.
Odnedavno sam član jedne fitnes grupe, ali verovatno ću se ispisati. Devojka koja nas trenira ima dobre predispozicije, ali je zaista neodgovorna. Ako nas ne dođe pola ona nas spaja sa drugom grupom iako mnogi od nas ne mogu u drugi termin, ali uredno plaćamo članarinu. Pa i da samo jedna dođe treba da održi trening. Realno, kada bi sve koje plaćamo taj termin došle, ne bi imale gde stati. Još nešto što mi se ne sviđa je previše bespotrebne priče i zadržavanja vremena. Nisam došla da se družim nego da treniram. Uvek te tri iste žene čavrljaju. Zašto ne izađete u kafić pa pričajte. Ili neka pričaju one kojima se ne radi, ali instruktorka treba da se posveti nama koje smo došle po to što nam je rečeno da ulazi u tih 70 evra članarine.
Godinama sam se trudila da zatrudnim, tačnije 5 godina. Imam drugaricu koja je imala isti problem, takođe i radimo zajedno. Išla sam na testiranja, često smo pričale o tome, jer je i jednoj i drugoj bilo teško zbog toga. I hvala Bogu u međuvremenu sam zatrudnela i dobila svoju bebu, svoj najveći blagoslov. Nikome nisam htela da pričam do 3 meseca, srela sam je u gradu u rekla sam joj njena relacija mi je bila odvratna. Samo me je pogledala onako iznenađeno i nije ništa rekla, samo je rekla super i otišla. Ja razumem kolko je teško i sve, ali kako možeš biti takva osoba i da ti nije drago zbog tuđe sreće prijateljice?