Iako ga mnogo volim raskinula sam nakon dve godine veze na daljinu. Nije bio 100 % siguran da je to to i nije pravio nikakve planove za budućnost za nas. Oboje imamo 37 godina i oboje znamo da želimo brak i porodicu. Volim ga mnogo i želela sam porodicu sa njim ali me je ubijao time da nakon što kaže: "Nikog nisam voleo ovako i ni sa kim nisam stigao ovoliko daleko" kaže i: " Ne znam, nisam siguran, nisam siguran da je to to, ne znam još uvek i ne znam kad ću znati". Čak je izgovorio i "Što bi ja žurio ako se tebi žuri?" I "Jel sam ja tebi dužan nešto?". Na kraju sam ja ispala nestrpljiva i neko ko ucenjuje i neko ko ga opterećuje. A on je taj za koga nije postojalo Mi i naša budućnost i on je taj koji uglavnom nije imao vremena za nas a mene nazivao sebičnom jer ne razumem kako on nema vremena da se vidimo, (dešavalo se čak po mesec dana i više) i kako još nije siguran. Mogao je da prosto kaže "ne volim te dovoljno, idi.." To bi bilo fer i ljudski. Zašto to ljudi rade?
Pre oca mog deteta nikad nisam imala duge veze jer sebe nisam videla u tom načinu života. Nakon što smo se nas dvoje rastali, definitivno sam razmislila i odlučila da više dece, vezu i brak ne želim da imam. Sin mi je porastao, a posle razvoda nisam nikog imala, i ne bih imala živaca da budem opet s nekim, da opet imam dece i prolazim kroz sve isto. Sad mi je dete veće, lakše mi je, imam više vremena za sve pa i za sebe, i dolazak nekog novog bi mi samo to poremetilo.
Ne volim preterano da pričam, više sam zatvorena osoba. Obožavam masaže i počela sam da idem od skoro. Problem je što sam išla već na 6,7 mesta i uvek ista priča, žene koje me masiraju nikako da ućute. Želim da legnem tih 30-45 minuta i da uživam u tišini i relaksaciji, a ne da stalno neko melje. Posle toga se osećam još gore, jer ne mogu da se opustim kad stalno neko pokreće neke teme. Zadnji put sam odlučila da ću da odgovaram samo sa da i ne, i sa aha, da bi shvatila da ne želim da pričam. Međutim ona je toliko pričala sama sa sobom, da je počela da priča u o nekim intimnim stvarima, bilo mi je neprijatno. Razumem da sigurno postoje i devojke koje vole da pričaju tokom masaže, ali ja mrzim. Najbolje bi bilo da kad devojka dođe na termin može da izabere silent termin i svima super.
Osoba koja mi je bila sigurna luka i jedini oslonac i podrška u životu je preminula poslije kratke bolesti. Ne znam kako da nastavim sa životom.
Ja volim samoću, mir, to sam shvatila kad su moji u kući, ja jedva čekam da odu. Idealna veza bi bila ona gdje živimo odvojeno i viđamo se kad hoću, tj. on dođe kod mene, bude 1,2 dana i obratno. Da sve bude opušteno, bez drame, lakog dogovora oko izlaska, putovanja a ne zvocanja i smaranja. Gdje da nađem takvog, ne volim izlaske?
Udata sam za čoveka koji s oduševljenjem govori o svojoj kolegenici...slušam ga i ne verujem. On i ne shvata da se zaljubio preko ušiju. Za grđe zlo, zamolio me je da zovem i urgiram joj za posao i napredovanje (iz iste smo branše svi samo ja imam poznanstva). Zvala sam, devojka mi nije ništa učinila loše, čak nije verovatno ni kriva što se ovaj zacopao... Reko, aj da budem čovek i da odgledam nečoveka dokle će da ide. Ljudi smo u zrelim godinama i ja sam šokirana. Kolegenica je klinka...
Tek kad sam otišla na more sa dečkom videla sam da uopšte nismo jedno za drugo. Viđali smo se 3 ili 4 puta nedeljno i tad je sve bilo okej, ali nismo duže sami ostajali. Sreća pa nisam pristala na zajednički život već sam raskinula.
Ne znam šta nije u redu s današnjim momcima. Svaki hoće samo se*s. Neki budu pošteni pa kažu da žele samo to. A ovi drugi su mnogo gori. Obećavaju kule i gradove, ponašaju se kao gospodin savršeni, ali kad im pomenem da neću odnose najmanje 6 mjeseci dok se ne uvjerim da me voli, istog trenutka nestanu. Ne da mi se više da bilo kome dajem šansu, svaki je tu samo iz koristi. Bojim se da momci uopšte nisu ni sposobni da vole...
Mnogo puta mi se dešavalo da me ljudi odbace, ispare, udalje se od mene čak i da prestanu da mi se pozdravljaju na ulici a bez ikakvog meni znanog razloga. Sa nekima sam bila bliskija, sa nekima poznanik ali uvek jednako posvećena da se osete prijatno, da nikad ne podbadam, provociram, ne rastužim, čak sam i pomagala. Toliko je to uticalo na mene, da sad ni ne očekujem da se bilo ko zadrži u mom životu. Sigurno je nešto do mene samo ne znam šta. Da sam bar ikad dobila povratnu informaciju da znam na čemu da poradim a ovako ostaje da se pitam sve vreme šta to kod mene nije u redu...
Supruga i ja smo mladi, 25 godina, imamo dete od godinu dana, u poslednjih godinu puno stvari ćutim i trpim, ne mislim na prevare već mešanje njene majke u sve, kao da su pupčanom vrpcom vezane, živimo na 10 minuta od nje a supruga nije u stanju 5 dana da prođe i da se ne vidi s njom, ne kažem da treba jednom mesečno ali brate preterano je. Supruga ne radi jer je sa detetom i ja im pružam sve, smatram da je njoj teže preko dana sa njom nego meni na poslu, i svaka čast svakoj majci koja je sama sa detetom, kraljice ste. Ako se raziđemo jedino me muči dete, ja bih svaki dan bio s njom posle posla ali me plaši to da se ona ne odalji od mene, da bude više privržena baba zmiji jer će biti s njom ceo dan, žena je lezi lebe pa će biti ceo dan zajedno, ubija me pomisao da je ona odgaja jer imam osećaj da ću biti samo poznanik detetu dok ne poraste. Ako iko ima ikakav savet pomogli biste mi mnogo, ljubim vas sve❤️