Kao dijete sam jako volio video igrice ali nikad nisam imao računalo niti mogućnost da igram. Tako je prošao i period srednje škole i fakulteta. Tek sa 35 sam se sjetio nekih igrica i kupio ih (ili preuzeo besplatno) i upalio da igram. Shvatio sam da sada ne želim da igram igrice nego samo želim da doživim onaj osjećaj sreće koji imaš kada kao dijete od 14 godina upališ video igricu. Nažalost tog osjećaja više nema a malo sam i tužan zbog saznanja da ga nikad neću doživjeti.
Volim svog muža najviše na svetu😍i posle 22 godine braka❤️Volite se ljudi, jedan je život🍀
Bavila sam se muzikom, upoznala sam skoro sve pevače i pevaviče sa naše scene, ali NIKO nije imao takav pristup kao Džej kada sam ga upoznala na nekom snimanju Novogodišnjeg programa. Za njega sam tada bila neki nepoznati i uplašeni devojčurak, a prema meni se poneo kao da sam njemu ravna. Kulturan, nasmejan, ljubazan, rekao je "Mala, dođi ovamo da te upoznam sa Šabanom i Sinanom, da vide kakvo kulturno i talentovano dete imamo!" I oni su bili ljubazni i fini, ali ta "magija" koju je Džej nosio u sebi, neki tužan, a topao pogled i u isto vreme duh veselog deteta koji je imao, to ne može rečima da se opiše. Ja tada, kao neko ko je imao 16-17 godina nisam bila svesna sa kakvim legendama sedim za istim stolom.
Zvao sam bivšu s nepoznatog broja, pucao balone preko telefona i prekidao vezu. Sad misli da je proganja duh.
Poseban krug pakla za ljude koji se zapričaju sa kasirkom.
Curi sam rekao da je posebna. Tako zovem svaku kojoj zaboravim ime.
Dopisujem se 8 godina s istim čovjekom i nismo se vidili nikad. Kad sam otišla u njegov grad 500 km dalje reko mi nisi se najavila nije se htio nać, a 2 godine iza tog pišemo i dalje.