Toliko se osećam napaćeno što nemam partnerku da kad odem u tržni centar uđem u radnje s garderobom, gledam ženske stvari i zamišljam kako bi neki komad lepo pristajao devojci koju tad zamislim i kako bih joj kupovao poklone za rođendan, godišnjice...
Ponosna sam što sam se izvukla iz izrazito toksične veze. Iako sam od početka znala da treba s tim da završim, ljudi moji to je bila kao neka ovisnost i opsesija, kao da to nisam bila ja. Dvije godine se to razvlačilo, sad mi je žao svake sekunde, ali sam sretna što nije deset godina ili cijeli život kako sam nekad mislila da će biti...
Šta je bre ovo s ljudima više? Svi se toliko otuđili...komšije se po zgradama ne poznaju, ne govore "dobro jutro" na hodniku...
Za kafu sa prijateljem obavezan kafić...zašto? Jel nije lepše popiti kafu u svom domu i ispričati se na miru?
Najjači mi je adrenalin kad varam ženu. Žena je super, ali sam ovisnik o tom osjećanju adrenalina kada varam.
Gledala sam neke stare crkvene knjige za rođakom, nešto je istraživala i videla da se neka žena pre 160 godina zvala Pupacija. Meni je to ime fenomenalno i jedinstveno. U sedmom sam mesecu trudnoće i odlučila sam tako da nazovem bebu, što se i mužu sviđa. Zar ime nije baš kul, ja sam oduševljena!
Rođak mi tražio 50€, a kad je tek uzimao kredit za stan, pitao me da mu pomognem. Čovek ima kredit za stan, auto i evo sad njegova žena digla kredit za stan i on od mene traži na zajam 50€. Rekao sam mu da ne može, on se naljutio. Njih dvoje rade obične poslove, ja ne znam kako su se usudili da dignu tolike kredite i kako je to banka uopšte odobrila i koji će im dva stana uopšte. Oni da se takmiče i dokazuju pod kreditima, a od mene da pozajmljuje novac. Nek se svako protegne koliko mu je jorgan dug.
Imao sam ljubomornu devojku, toliko je bila ljubomorna da kad zaspim uzme moj telefon, prisloni na facu i otključa ga i sve mi preturi, par puta se pravim da spavam ali vidim šta radi i zato ajde ćao zbogom. Preturaj svome ćaći!
Izgubio sam tatu kad sam imao 15 godina i tada nisam shvatao koliki je to gubitak. Danas kad imam svoje dijete, shvatam koliko mi nedostaje otac i šta zapravo sve propušta. Ponekad se pitam da li je on zamišljao da će dočekati unuke i s njima provoditi vrijeme. Život je okrutan.
Na teži način sam saznala da kolege sa posla nisu prijatelji, ma koliko se zbližil tokom radnog vremena, iako sam taj savjet već pročitala negde, ali eto oglušila sam se i sad bijem glavom o zid.