Izuzetno teško sam odrasla. Roditelji su brata i mene dobili mladi, nisu nam prižili ni ljubav ni novac. Često sam išla pocepanih patika i bez užine u školu. Uspela sam da završim fakultet, kupim sebi manji stan i da imam za pristojan život. Iako je od teškog život prošlo 20 godina i dan danas povremeno imam noćne mora kako se gladna smrzavam na putu do škole u pocepanoj jakni i probudim se u suzama.
2025 je dobrim dijelom moja godina. Sredinom godine sam položila stručni ispit za moju struku, nedavno sam položila ispit općeg znanja. Prestala sam konzumirati cigarete i počela sa zdravijom ishranom, samim tim sam smršala. Još da dečka nađem i da 2025 potpuno bude moja godina 😏
U ratu i poslije rata, kad god bismo htjeli Kinder jaje brat i ja mama bi rekla da su to gluposti da tu nema šta pojesti konkretno, znala sam da nemamo para i da je to skupo. Sad imam troje djece i uvijek im kupim Kinder jaja, sakupljaju igračke iz svih kolekcija, srećna sam zbog toga.
Roditelji me se žele odreći jer mi momak nije završio fakultet. Mi smo presretni zajedno, ništa nam ne nedostaje, imamo super primanja, znamo se jako dugo, planiramo brak i decu. Njihov problem je kako će reći poznanicima i prijateljima da im se kćer inženjer udaje za nekoga "manje vrednog". Nikada me nisu pitali da li sam sretna sa njim, već pričaju najgore o njemu iako ga nikada nisu ni lično upoznali.
Momak stavlja jastuk na moje grudi svaki put kada treba da legne na mene. Kaže da u suprotnom ima osećaj da leži na parketu. :')
Radim u IT-u 7 godina, i trpim svog kockoglavog šefa koji se kuži u informatiku i tehnologiju toliko da mu ja upisujem nove ljude u imenik. Napokon sam završio dodatnu edukaciju koju mi nije htjela platit tvrtka i sad mi je drago jer me ne drže u šaci. Sutra napokon dolazim potpisati sporazumni raskid ugovora i zatim počinjem na novom poslu s početnom plaćom od 2.800 eura…
Spletom okolnosti sam dobio posao od jedne firme iz Amerike posao oko excel-a. Par puta se čuli preko video poziva, potom su oni došli u Beograd da prazgovaramo još jednom oko tog posla te su mi na tom sastanku rekli da bi želeli da vide moj ofis u kojem radim čisto da se uvere sa kime imaju saradnju. Ja bukvalno nisam imao svoj ofis, niti para da zakupim sad neki lokal. Jedino što sam imao jednu šupu u mom dvorištu koja je zvrljila prazno. 5 Dana fore sam imao da to uredim da liči na nešto. Ćele mi znao malterisati tu šupu 5x5m je malterisao ceo dan, ja dole izlio košuljicu kako bi postavio pločice, zovi majstore da razvedu podno grejanje, šupa nije imala prozor pa onda probijaj zid da ugradiš jedan PVC prozor, bukvalno 2 dana pred njihov dolazak sam okrečio, prebacio radni sto, računar i laptop, osvežio malo cvećem radni prostor. Za 5 dana je izgledao kao bombonica ko bi rekao da je tu bila šupa. Oni su se oduševili malim radnim prostorom.
Pre mesec dana, sasvim neočekivano, kolega koji je radio sa mnom je unapređen. Malo je reći da sam se šokirala. Dobio je mnogo veću platu, auto i sve što ide uz to.
Od tada, svoj radni dan počinjem sa rečenicom “Dobro jutro lepotice, svoj današnji angažman uskladi sa činjenicom da Aca vredi mnogo više od tebe. Zna se ko su perjanice naše firme”. Prija mi :) radim samo ono što baš mora. Od proaktivnog radnika postala sam reaktivni, za sve čekam nalog, nemam mišljenje i u 17h sam na vratima. Rasteretila sam se! I jasno mi je, da ipak jedno žensko u Srbiji teško može da se izbori među grupom muškaraca koji nisu voljni da priznaju da vredi.
Abnormalno mi idu na jetru osobe koje na slavljima, u klubovima itd. izigravaju neke podizače atmosfere i nekog ko sjedi i ne pleše dižu na silu da pleše i kao galame na tu osobu jer ne pleše i samo sjedi. Aman čovječe pusti me i pleši ako ti se pleše. Možda ja nisam spretna i nadarena tako kao ti, možda imam neki problem trenutno zbog kojeg ne mogu ustati i plesati i skakati, glupirati se, a možda jednostavno nisam taj tip, uživam negdje i bude mi lijepo čak i ako se ne napijem i ne plešem. Pustite na miru ljude koji sjede, da im se pleše ustali bi plesat i bez vašeg forsiranja.
Dete mi je uvek bilo okrenuto više ka prirodnim naukama. I ja sam, i žena isto. Radio je i ostalo dobro ali ovo mu je išlo baš od ruke. Baš baš. Međutim, crtanje mu je i sad u 3.srednje katastrofa. Redovno dobija 1-2 a na teoriji 5. Zbog drugih predmeta su mu izvlačili dve godine 5 na kraju. Kaže mi razredna na početku godine da mora da popravi i da neće moći više da mu 'sređuje'. Ja pitam 'Što mora?'. Kaže 'da bi bio vukovac'. Rekoh 'to ne mora, niko ga ne tera', ona me gleda u i pita 'jel vi ne želite najbolje za njega?'. Rekoh 'Dete razvaljuje matematiku, fiziku, hemiju, šta će mu crtanje. Već zna da će na matematički fakultet, kakva Vukova diploma, šta ima od toga?'. Zakazala me kod školskog psihologa u petak. Najbolje da ću da ga teram u skoro 18g da uči da crta...