Pre dve godine sam operisao krajnike, velim - rutinska operacija, ništa strašno… Nedelju dana nakon operacije, kod kuće, otpada mi prva “krasta” i kreću mlazovi krvi iz grla u grlo. Taksijem stigoh do dežurne ORL ambulante - hitan prijem. Doktor na prijemu tvrdi: “Nemaš aktivno krvarenje, to provociraš gutanjem i kašljanjem”, a ja - DAVIM SE U KRVI, zato gutam ili kašljem. Da skratim priču - preko 4 sata neprestanog krvarenja, dok nisu odlučili da me operišu, došla anesteziolog, ja kolabirao - bled ko krpa. Budim se na intenzivnoj nezi, kače mi ringer, a ubrzo i transfuziju. Narednih 10 dana su mi lečili tešku anemiju - 4 transfuzije i 2 plazme. S vremena na vreme se setim tog dana i razmišljam da sam mogao da iskrvarim na smrt.
Obožavam da gledam hari potera, bukvalno nikad nije dosadno da se gleda od početka do kraja. Zato što filmovi traju po dva sata i više.
Muž kupi čips i grickalice da ima kad neko dođe. Niko ne dođe - on pojede sve.
Imala sam spontani u 6 mjesecu trudnoće prije 3 mjeseca, blizanci. Srce mi se slama prestala sam da se radujem, da dišem, da živim.
Otkako mi je baka umrla, božićni i novogodišnji praznici mi nisu više isti. Imam ženu, decu, ali poslednji put sam se osećao "fuzzy" po pitanju tih praznika daleke 2009.
Odlazim u inostranstvo na par dana gde on studira da mu kažem šta osećam. Duboko u sebi osećam da je to ispravna stvar i, ako bi danas bio poslednji dan mog života, volela bih da zna, šta god bio njegov odgovor.
Imam neobičan osećaj rasterećenosti jer će svemu doći kraj, na ovaj ili onaj način.
Baba od mog momka je veoma bezobrazna i niko ne sme da joj se suprotstavi! Žena od 80+ god, ako joj dune da hoće da kreči od mog momka se očekuje da se nacrta kod nje (pošto je on "omiljeni unuk, stariji unuk ne ume ništa). I to je niz situacija, pala joj je slika sa zida, ne ume da upali tv, ne može da okači zavese sama, nema ko da je odveze negde,..Naravno da mi smeta, jer ima i drugi da joj pomognu al naravno ona neće, samo njen unuk, ostali naravno iskoriste to i "izvuku se". Nekad se s momkom zbog obaveza vidim samo 1 nedeljno a i taj 1 dan ona upropasti (ako ne izmisli nesto onda mu prebacuje kako može da se kafeniše sa mnom a njoj da ne pomogne). Još na ovo, baba je veoma drska kada nije po njenom, izražava se uličarski što ne priliči nikome a kamoli nekome njenih godina, a momak i njegovi to pravdaju u fazonu "Pusti je, znamo svi kako je težak život imala". Svi imamo tužne životne priče pa se ne ponašamo na taj način. Sva sreća pa niko ne živi zauvek!
Dok sam plakala i jecala i jedva do daha dolazila, moj dečko s kojim sam preko 9 godina u vezi, je hladno sjedio i jeo, ni da mi priđe, da me zagrli, utješi, njegov komentar je bio da glumim i da samo hoću pažnju, a zbog njega sam bila u takvom stanju, jer nisam imala više snage da izađem s njim na kraj, jer smo se raspravljali i počela sam da plačem, sve me je to baš pogodilo, kasnije sam i dodatno plakala, jer sam vidjela da apsolutno prema meni nema empatije, to mi je ostavilo hajmo reći neku traumu, pa šta će sutra biti kada se uzmemo npr, ako je sada takav, kako da mu pokažem svoje najdublje emocije, kome da se obratim kada mi bude najteže, hoće li on uopšte biti u tako tim trenutcima pored mene, teško mi je, niti ostati, niti otići.
Igrali muž i ja neku nagradnu igru u inostranstvu. Kažem mu šta bi volela da dobijem ali kakve sam sreće dobiću majicu sa slikom majmuna (zaštitni znak supermarketa sa voćem i povrćem). Kad izvlačenje prošlo, i stižu nagrade, on ponosno nosi žensku markiranu torbu koju sam priželjkivala, ladno ga izvukli. Želeo je da dobije to da mi pokloni i ladno mu se želja ispunila. Ja nisam dobila majmuna na majici već verovali ili ne plišano jastuče banana. On ima više sreće nego pameti i sve mu se ostvaruje meni sve kontra ide.
Moji roditelji me nikada nisu ništa naučili. Bio sam jedan od onih koji je mogao da radi šta želi za razliku od vršnjaka. Kad sam ušao u 20te tek sam vidio kolika je to bila greška, nema šanse da se mogu držati bilo kojeg pravila. Volio bi da imam neki "red" i da se držim toga ali uvjek na kraju radim po svom.