Ovog leta bukvalno sam imao viška na računu da odem na letovanje i to skoro bilo gde bilo je dovoljno i za višenedeljne aranžmane u Južnoj Americi ili Australiji. Rekao sam sebi j**eš ta s**nja i pomodarstva dao sam mojima da kupe novi traktor i proveo 2 nedelje godišnjeg u Kosjeriću.
Muž i ja smo prošle godine bili na moru u Crnoj Gori. Ušli smo u jedan restoran, konobar je došao i pitao nas šta želimo da poručimo, tu smo se mi nešto dogovarali i moj muž mu kaže šta želimo, a on nas mrtav hladan pogleda i kaže 'izvinite ja vas ne razumem' moj muž opet ponovi, a dečko kaže 'moram da zovem prevodioca ne vredi'. Mi zanemeli
Već opasno besni, dolazi prevodioc i kao 'izvolite', a mom mužu već prekipelo i pogleda u konobara i kaže 'samo mu prevedi da puši k****'. Tada i nikad više.
Užasno me nerviraju osobe koje puno pričaju. Smatram da pogotovo cure trebaju imati mjeru u tome.
Godinama nisam razgovarao sa roditeljima jer sam odbio nastaviti obiteljski posao u poljoprivredi. Studirao sam u inozemstvu, pronašao ljubav, osnovao obitelj, imao super posao. I oni se odjednom javili i tražili da se vratim na selo. Nisam nikad pokazao da se želi baviti s tim, zato sam i studirao nešto drugo. Ne znam zašto ih je ovo toliko povrijedilo, ali nisam lud da dovedem ženu i djecu da uzgajaju povrće. Ovdje imamo sve. Pokušao sam se javiti, ali su isključili telefon i promjenili brojeve.
Dopisujem se sa curom koja preko instagrama uživa ko top model, izašao vani sa njom i tako čekam ja nju očekujem top modela kad dolazi bager... Šta rade sve društevene mreže :(
Moji su se rastali kad sam imala 8 godina. Svo vrijeme sam mislila da me otac ne želi vidjeti, da me ne voli. Od toga je prošlo 30 godina i nakon što je mama umrla našla sam njena stara pisma. Ona je lagala da me ne želi vidjeti, a zapravo mu je branila da mi se približava, prijetila mu policijom. Selile smo se nekoliko puta jer je on uvijek tražio način da me vidi, a ona je to izbjegavala. Sad više ne znam kako da ga pronađem. Nismo sa njegovom rodbinom u kontaktu, ne znam da li je još živ, da li živi u istom gradu. Žao mi je što sam ga mrzila.
Nekoliko puta u periodu od 4-5 godina sam sanjao isti san, da drug i ja stojimo na vidikovcu u blizni našeg grada(mesto zaista postoji) i da me on gura sa te litice i ja ginem. Nisam tome pridavao značaja, ali je on posle nekog vremena počeo više puta da me zove da idemo na taj vidikovac i to stalno kad smo sami. Počeo sam da nešto tripujem oko toga, ali sam mislio da sam samo paranoičan. Ipak, uvek sam našao izgovor da ne idem.
Međutim, jedno veče, prošle godine, mene hapsi policija u gradu, u izlasku. U mojim kolima pronalaze pištolj i drogu. Nastaje opšti haos, preti mi robija. Spasava me to što momak od moje sestre ima kamere na kolima, a bio je parkiran naspram mene i na čijim se snimcima vidi jasno da drug iz sna, sa još jednim likom ubacuje u moj auto kesu sa pištoljem i drogom. Prethodno je tražio od mene ključ, da uzme telefon, ostao mu u mojim kolima. Sada leži u zatvoru, na 4 i po godine. Sad znam da sam živ, jer sam odbio da idem na taj vidikovac. Više puta!
Moj brat je već 3 godine u vezi, štoviše, živi sa svojom curom. Oni žive u stanu koji je ona prije 4 godine kupila uzevši kredit. Ona je fakultetski obrazovana i radi 6 god. u struci. Moj brat je zbog nje upisao još jednu godinu doškolovavanja. Sa nama je ona uvijek ljubazna i kada priča, uvijek se izražava gramatički pravilno, jer po struci je prof. književnosti. Imam osjećaj da ne voli ni mene ni moje roditelje jer u toj njenoj srdačnosti nema nikakve ljubavi za nas. K tome je još djevojka iz grada pa kad nas pozovu na ručak uvijek budu neke moderne fensi gluposti za jest, dam se kladit da sarmu ne zna smotat. A mom bratu sve to odgovara, on nju uzdiže u nebesa, pogotovo kad je o kuhanju riječ. A otkad je s njom niti jednom nije mami i tati režije platio ili napunio frižider..a na godišnji se ide i to on plati većinu jer ne mora plaćati stanarinu kod nje..kako se ljudi promijene brzo, i to na gore...želim svog brata nazad.