U nastupu besa dečko s kojim sam živela 3 godine me je udario...pogledala sam ga, uzela njegovu ruku, poljubila je i nastavila da sedim i gledam u njega. Malo je reći da je bio iznenađen. Ceo dan i celu noć sam ćutala a kad je otišao na posao, spakovala sam stvari, ostavila ključeve komšiji i otišla kod roditelja na neko vreme. Od tada je prošlo 5 godina. Bar jednom mesečno me i dalje zove a ja mu ne odgovaram...
Radim kao pomorac i zadnji odmor sam planirao sa porođajom supruge. Dete se rodilo dok sam bio u putu nazad, 4 sedmice pre "planiranog". Deo mene je sumnjao iako nisam imao razlog. Za svoj mir sam uradio DNA test i otkrio da mala ipak nije moja. Dok sam čekao rezultate u tajnosti, ubedio sam sebe da je sigurno moja, ćerke se rode ranije, deca se rađaju pre vremena. A onda me saznanje da ipak nije. Ipak sam ostao smiren i sutra u nekoj prilici rekao ženi da sam navodno čuo da me varala, na što me odmah napala i pobesnila, kaže hoće razvod, ja nju navodno varam iako s broda nisam silazio mesecima. Mislio sam tajno uraditi drugi test ali se posvadila i odvela dete. U procesu rastave opunomoćeni advokat je tražio dokumente i ultrazvuk tokom vođenja trudnoće, što je odbila. Sud još nije proveo DNA test a traži da plaćam izdržavanje. Kasnije sam shvatio da je uredno rezala deo sa slika gde se vidi procenjena sedmica trudnoće, namerno je planirala obmanu.
Radim kao kućna pomoćnica i ima nekoliko kuća u kojima spremam. Ima jedna starija žena sa sinom, taj je toliko neuredan da ne mogu da verujem kako može da spava u onoliko prljavoj sobi. Njegova majka samo govori "da mu je da nađe neku ženu koja će ga naučiti reda". A ima druga porodica sa sinom sličnih godina, taj sam svoju sobu sprema i održava. Njegova mama i baba kažu "od malena smo ga učili da zna reda". Sve polazi iz kuće.
Uvijek sam htio biti tata i najveći strah mi je bio da neću moći imati dijete. San se ispunio i postao sam tata. Sin mi ima skoro 4 godine i jako smo vezani, stalno se mazimo, grlimo i ljubimo, govorimo si kako se jako volim. Morao sam na službeni put u Njemačku na 4 dana i to mi je bilo kao da me nema 4 mjeseca. Zanima me da li smo previše vezani jer moj tata nije bio ni blizu ovako oko mene kao ja oko mog sina.
Moj otac je imao radionicu za popravku kola, koju smo nakon njegovog veka izdali jednom majstoru, kuća na Zlatiboru i Kopaoniku, 2 stana u Novom Sadu, stan u Beogradu, 3 lokala u Beogradu i lokal u Novom Sadu, našu porodičnu kuću sa voćnjakom od 70mx40m. Imao je nas otac četvoro, ja sam imao još 2 brata i sestru. Uvek je govorio da delimo sve na 4 dela tako je i bilo od kada smo bili mali čokolada se delila na 4 dela svim jednako. Međutim njih troje su završili fakultete na visokim su pozicijama 2 su završili pravo a sestra je magistrirala za farmaceuta. Nakon života mojih roditelja počeli su da dolaze da se svađaju kome će šta da pripadne falsifikovali su dokumenta da se svakome od njih nešto pripadne i ako imaju krov nad glavom a mene izbacili na ulicu. Svakom od njih sam se obratio da mi nešto prepišu gde bi rekli imaš 10 prstiju pa stvori sam i onako ništa nisi zaslužio. Nakon toliko godina sloge uvideo sam u njima pohlepu.
Dosta mojih drugarica sa fakulteta je nedavno diplomiralo tako što su 90% ispita prepisale sa telefona, pametnog sata, na bubicu ili slušalicu i slično. Meni je ostalo još pet ispita i nikad ništa nisam prepisala osim sa ruke neku kratku definiciju ili neko ime koje nisam mogla da zapamtim. Ne mogu da se radujem njihovom uspehu, ali mi jeste drago zbog njih, nisam ljubomorna, i nisu mi one krive što ja nisam završila. Kad sam to rekla mami, ona mi je rekla da treba i ja da prepisujem i da ne bih studirala sto godina da sam i ja prepisivala. Pa studiraću i dvesta godina ali ništa neću prepisati.
Bio sam srećan kada me je prevarila žena. Prvo, jer je našla nekog, a drugo što sam prestao da je volim već sam to morao da glumim. Sada mogu lakog srca da se razvedem. Sve vreme mi je bilo žao da je ostavim. Lik je kvalitetan i lepši od mene, ali se nadam da je ozbiljnih namera i da će je voleti. Zaslužuje nekog da stvori porodicu sa njim. Ja sam u braku shvatio da nisam za zajednicki život. Sve poslove znam da radim (nisam se zato oženio) već sam jednostavno introvert i imam svoje želje, ambicije i bubice. Moja duša traži slobodu.
Mama i tata mi ništa nisu obezbijedili. Plaćali su mi osnovno, odjeću kozmetiku i džeparac za užinu. Upala na budžet pa nisam plaćala fakultet, vozački platila od onoga što sam skupila od 18.rođusa (tad koštalo oko 450€), vozim auto 13 godina staro, podstanar. Poslije faksa našla posao kod privatnika, daleko od struke. Srećna i zadovoljna, jer za sve materijalno što nisam dobila od njih, duplo toliko sam dobila topline, ljubavi, zajedničkih večeri, pozorišnih predstava koje pamtim, usađenih pravih porodičnih vrijednosti, dvije predivne sestre. Ljudi, to je sve što vam roditelji trebaju pružiti, za materijalno se potrudite sami koliko vam treba.
Kod mene u firmi, prva nedelja novembra, podela paketića deci, Deda Mraz. Došli mi kući kad moja baba kaže, potrošačko društvo manipuliše decom. Umesto da se uče strpljenju, sve mora biti odma sada ili 2 meseca ranije. Sad su novogošnji paketići, a sutra kad odrastu onda će se prezaduživati u kredite za gluposti jer će im biti normalno da sve mora sad i odmah da se kupi. Ima čokolada cele godine i nisu željni čokolade ni igračaka a paketić treba da bude nešto što se dobija za Novu godinu.
Inteligentne devojke su uglavnom ironične, deluju zlonamerno, imaju čudne navike.
Uglavnom nisu interesantne muškarcima za nešto ozbiljno i trajno, idealne su ljubavnice i neke šeme.