U jednom periodu sam bila u haosu zbog nezaposlenosti i krova nad glavom. Pomišljala sam čak i na najgore. Jedno veče su me roditelji zatekli dok plačem, zagrlili me i rekli da se u životu sve reši. Dok je njih nikad neću biti sama i bespomoćna. Nisu znali koliko sam zapravo loše, a opet kao da su predosećali. Kasnije se zaista sve i rešilo, ali njihova podrška mi je olakšala pola stvari. Ne znam šta bih bez njih.
Izgubila sam nevinost sa 34 godine. Nisam to rekla svom partneru i sigurna sam da nije primetio. Ko bi poverovao da atraktivna plavuša nikad nije imala seksualni odnos. A istina je da sam uvek čekala na nekog posebnog, pravog. Čekala sam na princa, koji nije nikada došao.
Svaki put kad vidim da neko objavi crnobelu sliku, štrecnem se da je neko sa te slike umro!
Kolega i ja smo se napili na proslavi firme i poljubili. On je oženjen…
Ajde što sam preživljavala mamin klimaks nego što sad moram i svekrvin.
Devojka mi je poginula u saobraćajnoj nesreći. Sinoć je sanjam ušuškanu kao bebicu u mom naručju, pokrivenu ćebetom. Mazim je po kosi, ljubim je po glavi. Toliko mi je srce bilo puni, i toliko je san bio stvaran, da nisam mogao da se saberem kad sam se probudio. Trebalo mi je 5min da se osvestim i vratim u realnost. Posle sam plakao kao kiša. Najgori osećaj. Dao bih sve na svetu da mogu opet moju bebicu da ušuškam i izgnjavim, i da bude sva raščupana. Da mi spava u krilu i da je mazim po kosi i ljubim po njenoj slatkoj glavici. Mogao bih tako celu večnost. Svako veče bih je uspavljivao. Nije mogla da zaspe ako nije u mom naručju. Ako krenem da ustanem, ona se momentalno budi, i zove me ponovo da je uspavam. Nije to radila jer je razmažena i posesivna, već je imala momente PMS-a i nervoze na poslu. Ponekad mazim jastuk. Zamišljam kako nju mazim. Možete me nazivati paćenikom, ali sve bih dao samo da mogu bar da joj naslonim glavu na grudi, ništa više. Ne znam hoću li je ikad prežalit.
Zagrlio bih svoju majku i rekao koliko je volim ali se jako bojim, ne znam kako to da izgovorim i uradim. Posvađao sam se sa njom pre tri nedelje.
Otac sam i više volim ćerku nego sina. Trudim se da ne pokazujem to preterano. Priznao sam.
Pre neko veče okupilo se bratovo društvo kod nas, jer se tako često okupljaju, svi od 24 do 27 godina. I sad priča jedan kako je prevario devojku sa kojom je 2 godine i kako mu je teško, grize ga savest. Ljudi moji komentari ostalih, pa i od mog brata, su - pa šta sad, dešava se, ni prvi ni poslednji put, ponovi da potvrdiš, bar ti je bilo dobro, ko da ona to ne radi... I još mnogo komentara na taj fazon. Slušam ja njih i pitam ga kako bi se ti osećao da ona to tebi uradi, a ovi odmah ko iz topa - Ma jok i ne radi fufica, ne bi 2 puta razmišljala, ko da ona ne bi iskoristila priliku. I pitam se dokle smo došli kad momci u ozbiljnim godinama i vezama ovako razmišljaju...
Prijateljica mi se preselila u Njemačku i ima troje djece. On je ostao tu i ima troje. Prije 20 godina bili su jedno drugom prva, velika, srednjoškolska ljubav. Svako ljeto kada ona dođe ili kada on dolazi poslovno u Njemačku vide se. Ne mogu ih osuđivati jer znam da je to prava ljubav samo im život nije dao da budu skupa.