Kada je moja sestra imala 17 imala je jednog momka koji mi je bio pomalo čudan. Čudno je razgovarao sa mnom i čudno me gledao. Ja sam 6 godina mlađa od njega i moje sestre tako da sam tada bila dijete i nisam shvatala zbog čega mi je neprijatno. Jednu noć kada sam bila sama ispred kuće on mi je prišao u zabio mi je jezik u usta. Ja sam ga samo odgurnula i pobjegla, tek kada sam bila starija nakon jedno 2-3 godine kada mi je bilo 13-14 shvatila sam da je to bio pokušaj da se žvalavi sa mnom. Što je najgore moje sestra je tada i dalje bila sa njim. Nikada joj nisam rekla a oni su raskinuli. Kada ga vidim u gradu prođe me neka jeza.
Nisam nešto po prirodi pričljiv i ljudi misle da sam miran i povučen. A mene jednostavno mrzi da pričam. Uživam sam sa sobom u svojim mislima.
Najveći blam sam doživjela kada sam sa jednim dečkom izašla na prvi spoj. Šetamo mi tako, smijemo se i sve pet. Sve do trenutka kada me on iz fore pokušao podignuti. Ispostavilo se da me nije mogao niti odvojiti od poda.... . Da se razumijemo dečko nije mršav, a ja imam 65 kg. Od tada imam komplekse svaki put kada me netko krene dizati. J*bi se M.... .
Trebalo bi na svakih 5 godina edukovati ljude o saobraćaju i vozače i pešake, jer vidim da se dosta ljudi gubi oko svega toga.
Nisam vidjela iskreniji osmijeh od osmijeha moje najbolje drugarice kada je njega slučajno vidjela u našem gradu.
Imam drugaricu koja je inteligentna i sposobna, ali je odrasla uz roditelje koji su, jako je ružno reći, sirovi i zatucani. Svaki dan se gleda Zadruga, čita žuta štampa i ogovara se sokak. Umesto da ju uče pravim vrednostima, oni će ju upropastiti. Počela je da se viđa sa jednim muškarcem, dosta starijim od nje, ali imućnim. Navodno, on nju samo izvodi da se pokaže, ali ništa ne traži zauzvrat. Uz to joj kupuje poklone i daje džeparac. Pokušala sam pred njenom mamom da joj kažem kako je to potpuno pogrešno, nadajući se podršci. Na to mi žena kaže da budalu treba iskoristiti kad je lud da gleda mlade cure i da su njima te pare potrebnije nego njemu, te da se ne mešam. Ostala sam bez teksta potpuno. Dižem ruke od drugarice...
Ljudi koji se hvale cehovima iz kafane su mi oduvek bili prebedni. Koga zabole uvo koliko je koštao vaš izlazak i koga pokušavate time da impresionirate?
Moj drug iz razreda ima rak ali to niko ne zna osim nas dvoje (jer on ne želi da iko zna) a meni je rekla njegova mama...ja kad sam čuo za to bio sam u šoku i nisam verovao ☹️
Sastavljam oglas da tražim sobu u stanu sa cimerima i napišem "ako soba ne liči na sebe na slikama plaćaš piće dok ne zaliči". Niko mi se nije javio.
Kad odem u drugi kafić, a ne u onaj gdje sam inače osjećam grižnju savjest, kao da sam izdao konobara i šankera.