Večeras sam išao dužim putem kući da ne moram prolaziti kraj autobusne stanice na kojoj sam izlazio kada sam išao kod tadašnje djevojke. Uvijek doživim neki čudan, depresivan deja vu kad mi autobus stane na toj stanici. Na sekundu imam osjećaj da trebam izaći, krenuti prema njenom stanu i da je sve još uvijek u redu, da me pospana čeka. Refleksno pogledam u telefon jer je jako često znala pogoditi točno kad sam na toj stanici da mi pošalje poruku "jesi tu."
Glavom mi prođe misao kako zamotana u dekicu dotrči do vrata kad pozvonim, brzo me poljubi i otrči sitnim koracima nazad u krevet jer joj je uvijek bilo hladno dok mene nema. Barem je tako govorila...
Ne vjerujem da je prijatelj našao top ribu, a on je običan prosjek, nit ima para. Svi iz društva mu zavidimo. A na mene se lijepe samo neke debele i ružne.
Član porodice mi je preminuo od korone, a prijatelj koji to dobro zna i dalje tvrdi da je sve to teorija zavere i da korona ne postoji. On ima pravo da misli šta hoće ali ne razumem kako nema obzira prema meni kojem se to desilo. Njegovo je samo da poštuje moju bol i da šuti preda mnom u vezi toga ali ne, on mora ispasti poseban. Opomenuo sam ga par puta da ne želim o tome, a on i dalje nastavlja. Ljudi, mislite šta hoćete ali ne smarajte porodice preminulih od korone molim vas. Boli.
Mislim da svaki fakultet treba imati u WC-u toalet papir, sapun, toplu vodu i WC šolje. Čučavci ne dolaze u obzir. To treba uraditi iz poštovanja prema studentima, budućim akademskim građanima.
Mojoj ženi je sve važnije od našeg deteta. I posao, i Netflix, i sređivanje kuće. Nema vremena da se poigra s njim, a on je često traži, pošto sa mnom provodi većinu vremena kada nije u vrtiću. Srce mi se cepa kad vidim njegov tužan pogled zato što ga mama ignoriše. Odlučio sam da tražim razvod i puno starateljstvo, ona ne zaslužuje da bude majka.
Znate kad mislite da ste sami na svetu i da vas niko ne razume? Niste sami, dok god imate roditelje i njihovu ljubav. Vi ste nečije dete i neko brine za vas bez obzira na godine. Sami ste kada više njih nemate, kada uđete u kuću u koju ste odrasli a nema ko da vas dočeka. Tad ste sami, bez obzira na sve druge ljude oko vas. Čuvajte svoje blago. Roditelje. Mama, Tata volim vas zauvek. Nedostajete💔
Moj momak želi sex na krovu tržnog centra, ja to ne odobravam, nevina sam i smatram da bar prvi put mora biti u normalnijim uvjetima, ali zaljubljena sam pa mu možda i popustim.
Prestala sam mužu da zvocam, više me ništa ne boli. Kada izađe, ne zanima me gde je, legnem da spavam. Kada baci čarape gde stigne više se ne nerviram, uzmem i odnesen da se peru. Da mi je neko rekao da će on za mene da bude ravna linija, nikad mu ne bi poverovala. Deca su mala, malo da porastu da mogu da krenem da radim i kud koji mili moji.
Muž i ja malo preko 30, imamo dijete i evo još jedna beba na putu, mjesečna primanja preko 50k kn, nova kuća, sve si napokon mogu priuštiti. Život mi je savršen i da sam ga krojila, ne bi ovako dobro iskrojila!