Ljudi me dosta drugačije tretiraju kad sam sređena i kad nisam i priznajem da mi je zbog toga teško da prihvatim sebe.
Koleginici koju ne podnosim sam nožem malo isekla jaknu.
Koja je fora sa onim otvaranjem usta i telećim pogledom kad vas neko snima posle šminkanja? Jedno je pokazati, tipa zatvoriti oči, okrenuti se sa strana, a nešto sasvim drugo(odvratno) otvarati usta kao krava i praviti neke nakaradne face.
Otac je nakon nepunih 4 mjeseci od mamine izgubljene bitke sa rakom našao djevojku mlađu od mene (25). Osjećam se posve sama u ovoj neizmjernoj boli koja ne prolazi.
Pročitala sam veliki broj knjiga. I kada slučajno ugledam knjige kod neke osobe, radost mi je posebno velika jer je ona već deo mog sveta i mog znanja. Podsećaju me na sve što sam ostvarila kroz čitanje.
Kako me nervira u busu kada neko nešto gleda na telefonu a zvuk im pojačan do kraja! Imaju li ljudi osećaj da nisu sami i kako nemaju gram opšte kulture, meni nije jasno.
Nikada neću zaboraviti, niti razumeti reči moje mame, dok me je skidala polugolog sa jedne devojke, jer nas je nahvatala na gomili u mojoj sobi. Od tolikog posla, nismo je čuli kada je ušla u stan, niti smo je čuli kada je otvorila vrata moje sobe i zatekla nas in sweden action 😄😄😄 Drala se, mislim da nas je čuo policajac na ćošci, koji je regulisao saobraćaj. Dobro da nije došao da vidi šta se dešava u stanu, od tolike dreke.
Moja žena ne zna dobro da izgovori slovo R. Kad je rodila devojčicu, ubedio sam je da se zove Aurora samo da je čujem kako slatko kaže 2 puta R za samo par sekundi i to najdražem biću koje imamo nas dvoje...usput, ime mi se baš sviđa a zbog izgovora još više...volim ih obe najviše na Svetu.
Ne kontam ljude koji moraju da pametuju glupim komentarima, kaže mi drugarica to nije odmor ako se ne otputuje i ne pliva. Ja uzela godišnji da ne radim ništa, da sedim na terasi u stanu i čitam magazine. Da spavam kad mi se spava, da gledam filmove. Baš mi došlo kao reset sistema da gledam u oblake i slušam vrapce. Da sredim račune, misli i planove. Godinama nisam imala ovako vreme za ništa. Sin mi se oženio i otišao da živi sa devojkom, muž našao ljubavnicu duplo mlađu hoće razvod, ode i on a stan treba da prodamo i podelimo. Ne osećam ništa ni tugu ni bes, baš ništa, žedna mira i tišine kao davljenik. Tek mi je 45, ceo život drugima ugađala a sad je red na mene da ugodim sebi.
Volim kad cura plače poslije svađe. Tad znam da sam pobijedio.