Osuđujem roditelje koji su imućni, a svojoj djeci ne žele nimalo pomoći. Pri tome ne mislim da djeci treba dati sve servirano na zlatnom pladnju, ali da kao roditelj nećeš pomoći za prvi auto, stan i sl. A MOŽEŠ, nije mi jasno. Poznajem kćer jedinicu vrlo imućnog građevinskog poduzetnika, tata sebi kupuje novi Mercedes čim izađe novi model. Kćer radi kod privatnika za 900€ (u RH), živi s njima i još plaća tati trećinu hrane i režija. Auto nema, on joj ne da da vozi njegov. On i mama idu na luksuzna putovanja, ona sjedi kod kuće jer tata neće platiti i za nju, a njoj je preskupo. I on se još time hvali po gradu, kao, i on je sve sam radio i zaradio, nije ni njemu nitko plaćao, zašto bi ona dobila na gotovo, to je njegov, a ne njen novac. I još uredno pljuje njen fakultet i posao, to su sve neradnici, on je sa srednjom školom nosio cigle po +35 C i uspio, blablabla. Od takvih ljudi treba bježati.
Pozdrav društvo, izneo bih ličnu borbu i zamolio da što više osoba pročita, jer ako i jedna osoba otkrije na vreme i bude spašena, uspeo sam u zamisli. Naime, otkriven mi je karcinom debelog creva pre dva meseca stadijuma T2, operisan sam robotski pre mesec dana i krenuo pre dve nedelje sa hemoterapijama u trajanju od 6 meseci. Napominjem da imam 36 godina, nepušač, zdrav život i kako mi je rečeno, ovo zlo je bilo u meni već dobrih 3-4-5 godina i zahvatilo 11cm debelog creva, a da toga naravno nisam ni bio svestan. Bol niti bilo kakve tegobe nisu postojale, podmuklo skroz, već prvi simptom je bila pojava krvi u stolici početkom godine, da bi se iz meseca u mesec pogoršavalo. Elem, za sve osobe uzrasta 30+ godina, jer je to preporuka sadašnje medicine za preventivni pregled, zamolio bih srdačno da uradite kolonoskopiju kako bi mirno spavali. Radi se u sedaciji/spavate, ne boli apsolutno ništa i za pola sata je gotovo, tako da ne vidim razlog da se ne iskontrolišete. Hvala i živi bili.
Raskinula sam s momkom zato što smo zajedno 5 godina, zato što ima 39 godina i navodno još uvek nije spreman da imamo dete. Kad god bi pokrenula normalan razgovor o tome, promenio bi temu. Smatram da ne zaslužuje da bacim svoje dragocene godine, a želim da imam porodicu jednog dana. Njemu želim sve najlepše.
2014te godine sam se udala, 2015te razvela. Moja bivša svekrva je smatrala da treba odmah da rodim dete SAMO da bi ona osetila šta znači imati unuče jer Bože moj, ko zna šta joj može biti. Mi tad podstanari, posao na određeno vreme, finansije 0, sve ispod proseka ali kad su oni mogli odvajati od usta za svoje što ne bih i ja. Na svakom okupljanju je koristila priliku da me u masi ocrni i ponizi a bivši muž ćutao jer "nije čuo" šta je rekla". Ja mu nisam zamerala, nije znao bolje, pokupila se i otišla. Taj dan mi je pljunula pod noge i rekla da, ako neću ja, ima ko hoće. Ove godine, kao i prethodnih 5, moj sin nosi tortu na godišnjicu braka mojih roditelja. On ne zna šta je inflacija, nije dobio patike 3 broja veće, nije me video nervoznu kada plaćam račune, zna da je nedelja dan za porodicu. Mlađi sin nije nasledio njegovu odeću, ima svoju ali sve što je malo, doniramo s ljubavlju. On se više nije ženio, ostao je sa svojima do dan danas. Ja sam im oprostila ali život nikad nije.
Sjedim u autu na parkingu preko pola sata, čekam druga da nešto završi i posmatram narod okolo. U jednom momentu vidim na autu ispred sebe da je prednja guma malo izduvala. Dolazi čovjek, reko', Izvinite, čini mi se da Vam je prednja guma izduvala, kaže on meni šta te boli ona stvar. Mislim se u sebi, jest, vala, u pravu si, ko te j*be.
Muž mi je po prirodi veseljak i od kad smo i bili u vezi uvek je dok se kupao pevao neke narodnjake. Sada imamo bebu od godinu dana i po ceo dan nam na tv crtani za decu i pesmice. Juče dolazim ranije sa posla, i tiho sam ušla u kuću i čujem ga da se tušira kad on peva na sav glas "zakleo se bumbar, zum zum zum zum". Slušala sam ga tako malo i posle lupim vrata malo jače da čuje da sam stigla kući kad on krenuo ko iz topa "UZ MORAVU VETAR DUVAAA!!"😅😅😅
Mislim da su muškarci koji prihvate ženu sa decom heroji jer toj ženi daju krila a deci sigurnost i toplinu koju nikada nisu osetila. Naravno, ne mislim da treba da budu majmuni koji čuvaju tuđu decu kojoj je majka koristoljubljiva i gleda samo gde će da se udomi. Mislim na par koji se pronađe, poštuje, voli.
U braku sam već 3 godine, super nam je, planiramo bebu, napravili smo svoju kuću, oboje radimo, apsolutno se slažemo ali je problem moja rođena majka. Rastala se od moga oca prije desetak godina, on je nažalost preminuo pre 5 godina, oseća se usamljeno, razumem… Ono što ne mogu da razumem je konstantno nabijanje grižne savesti jer imam svoj život. Ako ne nazovem sedmično barem, dobijem poruku “Živa sam ako te uopšte interesuje”, “Izgleda da me je lako zaboraviti zar ne…” ili “Imaš li ti majku?” NE MOGU! Konstantno izluđivanje…
Kad me je Bog stvorio empatičnu, što mi ne dade i inteligenciju da pomažem narodu, umesto da idem tako kroz život bez smisla.