Ništa mi nije bilo gore nego dok sam išla u osnovnu i srednju školu, pa dođem kući i kažem da sam dobila tipa četvorku, a roditelji odmah kao iz topa “pa zar nije moglo više, možda je mogla biti petica”? Užasno sam mrzima tu rečenicu.
Bila sam u nekoliko loših veza, zavaravala samu sebe da nisu tako loše. Nikad zapravo nisam bila sretna u tim vezama. Zatim sam jedan duži period bila sama, zapustila se, kao da sam odustala od ljubavi. U tom periodu su se baš sve moje prijateljice udale i dobile djecu. Bila sam sretna zbog njih, ali izjedala me misao da ću ja ostati sama. Onda je odjednom, potpuno neočekivano u moj život ušao muškarac. Taj čovjek mi je pokazao što je ljubav i što znači biti u vezi punoj podrške i poštovanja. To je čovjek koji me istinski voli, koji cijeni prave životne vrijednosti, koji je vrijedan i nije mu teško ništa napraviti za mene, za nas, u kući i oko kuće. Osjećam se sigurno, zahvalno i voljeno. Vjenčali smo se prije 6 mjeseci. Ponekad mi se čini nevjerovatno da mi se tako posrećilo jer kao da do jučer nisam vjerovala da za mene postoji takva osoba. Bože hvala Ti!
Ne razumem kako neko može da voli jutarnji seks. Ma koliko god da volim nekog ili taj neko da voli mene, jednostavno se osećam odvratno ujutru a isto tako sam i previše osetljiva što se tiče i te osobe koja je pored mene. Normalno da se svi budimo naduveni, otečeni, glas nam je drugačiji, zadah, miris tela... Ne mogu da verujem da neko uopšte tad razmišlja o tome da ljubi partnera a kamoli da ima seks, odmah tad čim se oči otvore.
Imao sam brata koji je nažalost poginuo. Sada sam jedinac i poslije mnogo godina i dalje zaboli i zavidim kada vidim kako su sretni ljudi koji imaju brata, sestru. Emocije prorade jednostavno i suze krenu. Volite i čuvajte svoje.
Jedva čekam da dobijem dete i to neko nemirno kao što sam ja bio. Ima da ga vodim po gajbama svih onih dušebrižnika koji su me poslednjih 10 godina požurivali da ga napravim, kako bi im polupalo pola kuće, a ja se sve vreme pravio lud i povremeno ga samo rečima grdio da nije lepo to što radi.
Ljudi moji, ne mogu vam opisati koliko mi ide na živce stav moje majke da su deca najveće blago, da se za njih živi i sve što uz to ide. Ceo život je imala samo nas decu i nikakav hobi, interesovanje i društveni život. Nisam protiv dece, ali jednostavno ne želim da mi se sve svede na decu i da izgubim svoj identitet kad rodim.
Prvi put me je udario jer sam ga napala što mi se ne javlja na telefon a pijanči sa mojim drugaricama, svakog sledećeg puta ne mogu da se setim ni zašto, da bi mi rekao da sam sve to zaslužila i da će to raditi uvek dok ne popravim svoje ponašanje. Mamu ti tvoju perem te i peglam, sve svoje zapostavila zbog tebe.
Ostaviću devojku koju jako volim i sa kojom sam planirao život zato što uvek kasni. Okej je kad neko zakasni 10-15 minuta nekad, dešava se svima. Ali svaki put kad se dogovorimo, ja dođem na mesto gde treba da se nađemo i čekam je bar sat vremena. Svaki put! Najgore od svega je to što je ona u fazonu opušteno, nema veze, na kraju sam ipak došla. Skrenuo sam joj pažnju jedno 30 puta i nemam više snage da se nerviram oko gluposti koja se verovatno nikad neće promeniti. Zamislite kako se osećam nakon što je čekam dva sata da dođe, a ja u kolima kao nenormalan čekam. Ni ne ide mi se nigde posle toga, osim kući da spavam.
Dok sam se vozila u autu čula sam na radiju da je taj dan "DAN komplimenta". I tako ja pošaljem bivšem dečku poruku i kažem mu da je danas taj dan i da mu želim udjelit kompliment; da sam mu ja najbolje što je imao.
Zaslužio je da ga se pohvali.
Zamorno mi je ovo doba sveznalica. Pevaljka se razume u medicinu iako nije prišla medicinskoj školi, kamoli fakultetu. Neki što pika loptu se bori za tropske kišne šume, inženjer bi glumio frizera, nastavnik vikendom glumi profesionalnog sportistu... I svi znaju sve. A na kraju niko nema pojma ni o čemu. Držite se stvari u kojima ste dobri i nemojte da vas bude sramota ako o nečemu ne znate. Mnogo je veći problem ako glumite da znate.