Vrhunac mog paćeništva je kad legnem uveče da spavam i zamišljam da imam devojku.
Mrzim to kod sebe što sam u stanju da dam ljudima i desetu šansu, a svjesna sam da realno nisu zaslužili ni onu prvu.
Ako ništa drugo, sigurni ste da posle pet popodne neće da vam banu nezvani gosti. A i to je nešto.
Moj muž tokom korone radi u kancelariji u našoj kući. Skoro je imao video sastanak sa kolegama i u jednom trenutku sam čula (pošto su otvorena vrata) da je prdnuo. I cčjem njega kako govori njima "Jao nešto mi se mikrofon isključio nisam ni skontao,sad radi..." Hahahahha isključio mikrofon da bi goluba pustio.
Gledajući moje ukućane tačno znam kakvu porodicu jednog dana ne želim da stvorim. Dakle, samo kontra treba od ovog kako je moja majka radila. Ako svi jedemo, svi ćemo i da spremamo, a i da raspremamo. Ako svi prljamo, svi ima i da čistimo. Ako jedan odmara, svi će da odmaraju. A ne ovo, moja majka je od mog oca i brata napravila lenštine i uljuljala ih toliko da po ceo dan trči za njima i na kraju kažu kako ništa nije radila. Evo i danas kad joj ja pomažem u svemu i kad delimo poslove uvek ima toliko toga da se uradi i da se opet ne stigne sve, a kako joj je tek bilo dok smo bili mali i dok nisam mogla da joj pomažem ništa to mogu samo da zamislim. Ali za sve je sama kriva. Red je trebalo da uvodi još pre braka i pre rađanja dece, sve posle toga je kasno. Kada joj ovo kažem ona ćuti, vidim slaže se. Jedva izgovori da ja ne činim njene greške. Nek ne brine, neću, ali mi je žao što se toliko muči i što će tek da se muči kad odem ja iz ove kuće.
Odlučim u ovoj izolaciji da sam ispržim palačinke. Prva mi je ispala predebela, masna i isprekidana. Zatim sipam kutlačom za drugu u isti tiganj. Ona je bila skroz crna sa donje strane a sa gornje potpuno bela. Opet neuspeh. Kada sam vadio drugu palačinku i krenuo da sipam za treću prevrnuh bocu sa uljem i zapali se ringla od šporeta. Sačekao sam da se vatra sama ugasi a onda pomislih hajde sada da sve očistim. Uzeh sunđer sa vodom a kako je bila još topla ringla poče iz nje da kulja gusta para, ceo stan je bio u dimu. Šta više da vam kažem.
Volim osobe koje znaju kako da se ponašaju u određenim situacijama. Kad znaju kada treba da budu ozbiljni i zrelo da razmišljaju, a kada se mogu ponašati kao deca.
Nakon srednje sam otišla u jednu skandinavsku zemlju s ciljem da upišem fakultet i počnem život tamo. Nisam ga odmah upisala jer je za ono što želim upisati poznavanje njihovog jezika neophodno. Trenutno učim jezik, cela familija i prijatelji me osuđuju jer nisam kod nas upisala fakultet odmah već sam pauzirala godinu da bih u inostranstvu upisala, govore da ću ostati na srednjoj školi i razne druge stvari, a pola njih je upisalo ono što ne voli da bi eto imali završen faks. Nikada im nisam rekla ništa za to, niti da imam dugoročan plan i da se čekanje i trud isplate. Jako mi je krivo što me svi gledaju s nekim ponosom, kao da sam nižeg ranga sad, samo zato što nisam ODMAH krenula studirati. Svaki dan se pitam je l su u pravu. Ovo jeste teško ali neću odustati i naučiću više ovaj jezik i krenuću studirati bez obzira što kasnim za društvom. Samo ne znam u kakvim odnosima da ostanem sa svima njima.
Imali smo mogućnost da živimo odvojeno, prihvatili smo da živimo sa svekrvom iz sažaljenja prema njoj. Najveća greška ikad. Ne može se živeti normalno u zajednici, najgore je što smo u karantinu. Ona spava od 18h do 4h, mi se uspavamo posle ponoći. Počela je namerno da nas budi u 4, da lupa sat vremena, da kašlje ispred vrata itd. Muž ju je pitao zašto, a ona je rekla da mi budimo nju jer peremo sudove kad ona spava. Da bih joj izašla u susret, prestali smo da jedemo u to vreme i da pijemo čajeve pred spavanje. Nije je zadovoljilo i nastavila je. Ne da da sami spremimo obroke, jer kaže da ona zna najbolje. Onda se začuđava što ne jedemo svinju, iščuđava se svakodnevno i tera muža da to jede. Izaziva sukobe jer se odjednom ponekad izdere na mene zbog razlike u mišljenjima, a ja ćutim. Rekla sam mužu da ga volim, ali da ne mogu da je trpim i da odlazim kod svoje majke. Nadam se da će odabrati mene kad prođe ovo i da još ima nade da budemo srećni.