Imam momka, u vezi smo na daljinu, zajedno smo već dvije godine, sve je bilo sjajno. Nakon nekog perioda počeo me je vrijeđati, nazivati pogrdnim imenima, omalovažavati i slično. Kada god poželim da odem od njega on to ne želi, ne mogu da shvatim takve osobe vrijedaš me, ne želiš mi dobro a pritom neće da me pusti na miru, želim da se sklonem od njega, želim da živim miran život sama, ne uspijevam se skloniti nikako, toskičan je, misli da ne mogu disati bez njega, smatra sebe za sve zaslužnim i pravi se da je pokupio svu pamet svijeta. Želim slobodu, držite mi fige da to uspijem❤️
Ulazim u bus, sedam prekoputa jednog para, jedino slobodno mesto. Devojka grabi svog momka za ruku, mene odmerava, njega značajno gleda. On čovek najviše gleda u telefon. Potpuno se ponašao pristojno. Nekako mi je bilo smešno… Ona mi je bila smešna. Malo mi je i bilo žao cele situacije. Nesigurnost je grozna stvar.
Čitam redovno ovaj sajt, vidim da ste osuli paljbu po nekom što je više kupovao stvari ćerki nego sinu, iako je ona to zaslužila svojim zalaganjem trudom i učenjem. Kod mene je obrnuta situacija, sin je taj koji uskoro završava faks, dete za primer, sportista, išao na razna takmičenja, trenutno i radi i studira, niko nema šta loše da kaže za njega. Ćerka sa druge strane, pala jedan razred u srednjoj, jedva završila, faks nije ni upisala, ima 23g, neće da radi, i dalje živi sa nama, nekad je ne vidimo ni po 3 dana ne znamo gde je, svaki put je drugi auto dovodi kući, koliko puta je bila na ispiranje, sramota me više. Ali opet su uvek imali isto, i bicikl, i telefon, i laptop, i letovanje. Sada sam oboma kupio auto, i sin je naprosto pukao. Svašta je rekao ženi i meni, i napustio je faks, i krenuo je istim putem kao sestra, ne izlazi iz kafane. Kaže nam ako ona takva može da ima sve, što bi se on trudio i radio kad može isto kao ona da uživa i da se bahati. Ne znam gde smo pogrešili.
Hejj, ja sam samo obična devojka dvadesetih godina koja ne želi da gleda mladost svoje majke kako propada...... Ona je lepa žena u sredini četrdesetih godina i već deset godina nije izašla na dejt. Pošto nju mrzi da se bavi time, a ja imam viška vremena po završetku roka, volela bih da znam gde izlaze, iole ostvareni, single muškarci njenih godina, kako bih joj našla dečka...unapred hvala :)
Nikada nisam razumio muškarce koji se oduševljavaju prostitutkama iako sam i sam muškarac. Kako vas može naložiti nečija gluma da ste kao neki je*ači a ustvari većini njih se gadite i kako se ne plašite spolnih bolesti, ja kad se rukujem sa nekim, nemam mira dok ne operem ruku, a ne gurati tamo gdje gura najveći talog društva: narkomani, ubice, silovatelji, kamiondžije, starci, bolesni, beskućnici, aman ljudi, odvratno.
Kad sam imala nekih 20 godina mnogo mi se sviđao jedan momak sa kojim sam se redovno čula. Izašli smo i na dejt, a onda je on odjednom prestao da se javlja i na moju poruku odgovorio tek nakon 5-6 dana uz izgovor „izvini nisam imao internet”, dok je za to vreme redovno lajkovao drugima slike i bio dostupan na svim mrežama. To me je povredilo jer sam baš bila zaljubljena, ali u redu, shvatila sam ja o čemu se radi. Nismo se čuli par godina i odjednom se on meni javlja putem poruke, kao setio me se i hoće da se vidimo. Sačekala sam par dana i odgovorila mu tom istom “e izvini, nisam imala internet” porukom, a onda ga blokirala svuda. Neka sam nezrela i neka sam zlopamtilo, ali ja sam jako srećna što sam ga odj**ala na isti način!
U vezi sam s muškarcem koji mi je preneo polnu bolest, nikada nije otišao doktoru a ja se lečim sama, u kreditima je, ljubavi prema meni nema. Kada bi mu rekla da bi mi prijalo nešto, samo bi rekao da nema vremena i to mu nije prioritet. Nikad nisam tražila putovanja, šetnje, kafu u gradu, sve što tražim je razgovor i prisutnost kad smo zajedno, a ne da je na telefonu. Puna sam mu podrška, a kad bih ja bila u problemu samo bi počeo da me ignoriše. Bio je i nasilan, počeo je i verbalno da me omalovažava. Govori da ako raskinemo da neće moći živjeti bez mene a ja i dalje ostajem u odnosu. Gušim se u svemu, a za sve krivim sebe. Želim izaći iz ovakvog odnosa ali ja ne znam kako, ako pokušam proganja me.
Kad sam bio treći razred osnovne, nisam želio u školu taj dan, te sam slagao mog, inače strogog oca, da ne idem u školu, jer me stomak boli. Samo je mirno rekao "dobro". Ja si mislio, "To! Pobjeda" Nakon 5 minuta, pita me da li želim, da idemo da se igramo u park. Naravno... i tako sam završio taj dan u školi. Bravo tata!