Kao mala nisam htela da jedem sendviče ako mi mama ne nacrta na svaki srce kečapom...
Nije lepo od mene, ali volim kada vidim nekoga ko je odbio moj savet kako se s*ebao.
Kada kažem ocu da mi je mrsko u školu, krene ko i svaki put ista priča:"E sine moj kada sam bio tvojih godina ja sam išao u školu i po kiši i po ledu i po snijegu, a škola je bila daleko i kada bi se vraćao nije bilo uličnih, sam bi se vraćao...
Nešto najgore mi je kad odem kod nekog u goste na par dana i treba da se tuširam, a kod njih u kupatilu nema ključ, rajber ili bilo šta čime bih zaključala vrata. Kad se setim koliko treba da strepim da mi ne upadne niko u kupatilo, dođe mi da se ni ne tuširam...
Kao mala mislila sam da vulkanizer popravlja vulkane, jer sam mislila da su pokvareni kad počnu da izbacaju lavu.
Imam dečka koji ne ume da kaže svom društvu da ima neki dogovor sa mnom, nego dođe ispoštuje mene na sat vremena i trči da sa njima provede ostatak dana/večeri. Drago mi je kad je on srećan, samo nekad boli. Pričali smo o tome, ali imam utisak da je bilo gubljenje vremena, a kaže da me voli.
Moja baba kada god ima nešto slatko u kući i kad npr. ja krenem da to jedem ona odmah kaže: jaoj daj malo, pao mi šećer.. I tako svaki put..
Baba - carica.
Uskoro završavam fakultet i strah me onoga što slijedi. Imam osjećaj da na fakultetu nisam stekla dovoljno znanja da bi se bavila tim poslom i ne znam šta dalje. Iskustva nemam, osjećam se kao da sam izgubila vrijeme.
Moja kćerka ima 13 godina i želi da obrije noge, kaže da ju je stid da obuće šorc kada su joj noge neobrijane jer su sve njene drugarice već to uradile. U dilemi sam, ne znam šta da joj kažem...