Najviše uvreda i teških reči u životu sam čula od onih koje volim.
Uvek mi slušanje muzike u busu pokvari trip da ceo bus čuje šta ja slušam. Mislim nije da me je sramota onoga čega slušam, muzika je ogledalo čoveka ali opet uvek utišam kad uđem u bus.
Dva prednja zuba su mi malo rastavljena i maštam o danu kad bi mi bili skupa da se i ja jednom nasmijem k'o čovjek!
Kad sam imala 5god, gurnula sam mlađeg brata, koji je tek prohodao, u ruže i okrivila babu za to.
Živim sa mužem i dvoje dece u jednosobnom stanu. Sa starijim detetom delimo krevet, dok je mlađe u krevecu. Ove jeseni starije dete kreće u školu, a ja ne znam ni u koji kutak da mu stavim radni sto, a kamoli krevet. Beg od svakodnevice mi je maštanje o kupovini stana u kome ćemo svi imati po sobu. Moje maštanje ide toliko daleko da intezivno gledam kataloge i biram nameštaj, boje zidova i opremu za svoj imaginarni stan kao da ga sutra kupujem..
Ostavio me je jer ne mogu da imam decu, nije imao hrabrosti da to prizna. Nije mi krivo što je to razlog, krivo mi je što nije bio iskren.
Tata mi je polomio miš i tastaturu jer je imitirao bubnjeve dok je slušao neku pesmu....
Odrasla sam u kraju na klupi sa ostalim klincima iz kraja, uglavnom sve dečaci su bili. Sada eto živim preko granice i normalno sve devojke su moderne, našminkane i u trendu obučene, a ja nikako da se izvučem iz svojih trenerica i patika. Osećam se kao izrod ovde, mislim umem i ja da se sredim vikendom, al šta ću kad je meni ovako najlepše.
Sestra mi se rodila 25 maja. Umalo joj nisu dali ime Titomirka..