Kuća mi je odmah pokraj dječjeg parka. Kad god slušam djecu kako broje dok igraju žmurke dođe mi da izađem igrat s njima.
Dok sam studirao imao sam kolegu kojem baš nije dobro išao engleski, hoću reći , katastrofalno. Ispit iz engleskog , prevodio nešto i pita ga profesorka šta znaci traffic, on razmišlja nekoliko sekundi i kaže ... Pa trafika.. xaxaxaxa ceoo amfiteatar u transu... profesorka umalo nije pala sa stolice.. Eh nedostaju mi ti dani.. :)
Studiram i mnogo učim, a retko izlazim. Dečko mi je iz drugog grada. Povremeno ga slažem da idem u izlazak, čisto da se ne bi uljuljkao previše, da izazovem malo pozitivne ljubomore :)
Sedim danas u autobusu i čujem neko stalno priča, kad sam se malo zaslušala, skontala sam da pričaju o nekom romanu, ulepšalo mi je dan što vidim da još postoje takvi ljudi.
Da me nije sramota vrištala bih kod kozmetičarke dok mi tretira lice.
Kad mi crkne jedna slušalica uglavnom me mrzi da kupim nove, pa je samo stavim u uvo i pretvaram se da radi...
Zabrinem se kada vidim neku babu u busu sređeniju od mene...
Čim se uhvatim knjige toliko mi padne pritisak da na oči ne mogu da gledam. Uvek tako...
Čak i kad najgore uradim ispit i znam da ću pasti,postoji u meni nek nada da ću položit koja nikako neće da se ugasi.Čak iako znam da ću past ja se razočaram kada zaista padnem.Tako i drugim stvarima ,zaista se pitam da li je to vrijedna odlika.Biti sposoban da nikad ne ugušiš nadu do kraja.