Nakon 6 godina braka, samu sebe lupam u čelo i pitam se dal sam normalna što sam se udala. Svjesna da živim s narcisom, kojem su svi bitni, a djeca i ja smo najgori i ne zaslužujemo ništa.
Uvek su mi deblji i ružniji ljudi od mene govorili kako sam se ugojila. Nikada to nisam čula od zgodne i lepe osobe…
Život mi je postao mnogo lakši kad sam shvatio da ne moram biti najbolji u svemu niti znati sve.
Sad shvatam zašto kažu da je najlepše kad ideš u osnovnu školu. Nema ništa lepše nego kad dođeš iz škole i nemaš mnogo obaveza, imaš slobodnog vremena koliko hoćeš.
Porodila sam se pre 8 meseci. Pre nekoliko nedelja smo se suprug i ja malo zaneli, sutra dan popijem pilulu za dan posle i mislili smo da je s tim gotovo. Juče odradim test jer mi kasni i imam šta da vidim... Šok! Ali i u svom tom šoku ni u jednom trenutku nije bilo razmišljanja o bilo čemu drugom osim o porođaju. Bilo je planirano, samo ne ovoliko ubrzo. A iako nije bilo planirano sad, bilo je željeno. Biće to jedno pravo malo, naopako čudo kad nas je ovako iznenadilo.
Žensko sam i bolesno mi je koliko su neke devojke i žene postale čudne. Otkad je sramota spremiti mužu ručak, očistiti po kući itd? Stalno čitam neke komentare 'nisam mu ja sluškinja, nek sam sprema'? Wtf?! Čekaj, ti si sluškinja zato što radiš potpuno normalne stvari? Znate li vi šta znači kad si nekome 'sluga'? Samo pokušavate da opravdavate svoju lenjost i prljavštinu tim glupim poređenjima. Znate sebe da sredite, a to što vam je po kući džumbus, nikom ništa. Mene bi ubio blam da mi muž radi ceo dan, a da ja sedim kući i ništa ne radim i bunim se što treba da mu spremim nešto za jelo, da pospremim po kući itd. Što je najjače, neki jadnici i povrh posla čiste i spremaju dok im ženturače leže, gledaju serije i sviraju ku*cu. Da nije takvih, kuće bi bile deponije. Slobodno krenite u napad, jedva čekam da se ismejem komentarima ovih novih 'fensi' žena, koje samo lenčare i očekuju da imaju sponzora, a to što jaje ne znaju da ispeku, nikom ništa.
Sviđa mi se to što u Švedskoj radnik ima mogućnost da 7 dana ne ide na posao, a da samo javi poslodavcu da nije dobro.
Ne morate da idete kod lekara da otvorite bolovanje. Jako se poštuje radnik.
Dosta ljudi kaže da ne želi decu jer ne mogu finansijski da im obezbede sve i mislim da se to danas pretvorilo u nešto sasvim pogrešno. Meni je skroz normalno imati decu kada imaš gde da živiš (možeš biti i podstanar ništa vam neće faliti), kada imaš da prehraniš tu decu, da ih obučeš, iškoluješ... Danas se to svelo na neku bahatost. Deca već od ranog uzrasta traže najnoviji telefon, skupu odeću, sve skupo i to danas ljudi misle da je normalno. Od samog početka im kupuju bespotrebno skupe stvari, kolica, sedišta koja su jako skupa samo jer imaju neku marku. Moja deca imaju sve, ali na primer nikad nisam uzimala najskuplja kolica... Nose dosta garderobe koju su nasledili od deteta moje sestre, nešto i kupimo normalno, ali dal je toliko bitna ta odeća koju prerastu. Još su mali nemaju telefone, a kad budu imali sigurno neće imati najskuplji iphone. Ne treba da dobiju sve što požele. Idemo jednom nedeljno u nabavku i pitam ih lepo šta hoće, ako je to okej dobiju. Ne dobijaju sve što požele jer to nije normalno.