Najgore mi je kad imam dvije opcije i koju god da izaberem znam da ću pogriješiti.
Ne volim sebe. Stoga ne očekujem ni da me drugi ljudi vole.
Ja kad gledam filmove uvijek tražim greške ne znam kako ih drugi ne vide, osjećam se kao pametan.
Zaljubljen sam u svoju devojku i u likušu iz igrice, mislim da sam puko.
U pola razgovora za unapređenje, na poslu, uhvatio me je grč u zadnjoj loži i u blagoj panici sam naglo ispravio nogu i slučajno šutnuo direktorku! Ne znam samo kako sam ostao unapređen, al eto... :)
Čim je napisao 'na punolestvu' znala sam da treba da ga ostavim.
Imam 31 godinu i kako vreme prolazi mislim da je sve teže naći neku srodnu dušu sa kojom je moguće funkcionisati na duže staze. Kako razgovaram sa ljudima shvatam da sve više žele neku "slobodu" ne treba im niko za ozbiljno nego samo za neki provod, kao da žive od danas do sutra, a ja bih volela da nađem nekog sa kim ću biti do kraja života i pitam se da li i koliko još ima istomišljenika koji žive za ljubav a ne za te neke prolazne stvari..:)
Ništa gore nego kad zimi izađem pa se toliko deformišem, pobijelim u licu, obrazi i nos mi pocrvene, i svaki put kad se vratim kući bukvalno ne ličim ni na šta.