Inače redovno perem i negujem svoje zube, ali kada sam bolesna to pravilo se krši, to mi je kao neki mali odmor...
Mrzim kad prijateljica kupuje robu koju sam ja kupila prije nje i još zna da ne volim kad je bilo tko odjeven kao ja...
Jedna ozbiljna kompanija u kojoj sam radio pod ugovorom mi nije davala priliku za bolje radno mesto (iako sam obavljao posao za koji nisam bio plaćen vodili su me kao pomoćnog radnika u proizvodnji). Taj famozni ugovor nisam dobio za godinu dana mog rada nego su tu upadale vezare koje nisu imale pojma te bih morao raditi njihov posao a zarađivati mnogo manje! Evo 3 godine od kada sam dao otkaz, skoro i zaboravio na taj period kad zvoni telefon zovu me nude ugovor nemaju stručnih ljudi da im pokrenu proizvidnju! Trenutno nemam posla ali sam samo rekao: "Hvala na pozivu ali ne hvala."
Deda se oženio u 28., drugi deda u 30. godini. Obojica su od prvog dana braka bili ozbiljni, porodični ljudi i takvim stavom stekli poštovanje okoline. Iz priče starijih sam čuo da je u to vreme bilo retko ''zgubidana'' i ''je*ivetra'' i da su čak i oni neoženjeni, slobodni bili odmereni i umereni. Za neki dan punim 31 godinu, fizički se osećam kao da imam bar 20, a mentalno ni toliko i često se pitam šta to nije u redu sa mnom i kada ću konačno i ja da se uozbiljim i postanem produktivan član društva. Džabe mi što imam posao i finansijski sam siguran kada ne delujem sigurno kao odgovorna zrela osoba...
Oduvijek sam mislila da ću ostvariti svoje snove kad budem imala novca, da imam novca mogla sam ovo, mogla sam ono...sad kad imam novac, shvatila sam da me oduvijek kočio strah, a ne nedostatak novca...
Gledam sada svog brata kako se nezahvalno ponaša prema našim roditeljima, a ima sve što može poželjeti.. Nadam se da moj sin neće biti takav. Svaka čast mojim roditeljima što trpe to što se on stalno dere i kritizira sve. Divim im se i volim ih najviše!
Rođena sam 23.avgusta i nikad nisam znala šta sam u horoskopu, devica ili lav, zato svaki put čitam onaj horoskop koji mi više odgovara. hahah
Kad kažem razmisliću ili videću, nikad ustvari ne razmislim o tome, nego sve već znam unapred kako ću uraditi.
Kada sam bio mali i ostajao sam kod kuće, uzeo bih telefonski imenik i pozivao sve redom. :)
Živim u jednom starijem gradu u Njemačkoj već 2,5 mjeseca i kad mi je dosadno izađem vani i šetam ulicama sam i samo gledam te kuće...taj usporeni način života,veselost ljudi,sreću...Želim se zamisliti takvog jednoga dana.