Ne muvaj me i ne flertuj sa mnom ako ne želiš zbližavanje!!!
Živimo u istoj kući sa svekrom i svekrvom, isti ulaz, svako ima svoj sprat. E sad, zanima me mišljenje i drugih ljudi.. Mužu je normalno da djeca idu kod njegovih svaki dan, kao da je to njihova kuća, a moji su neka 2 km od nas, i nikad ih neće odvesti tamo. (Jelte ja sam se udala). Meni to naravno smeta, jer i moji zaslužuju i trebaju da provode vrijeme sa mojom djecom. Kod mojih treba ići samo u "goste" kad ja idem, a njegovi mu trebaju biti "domaći". U poslednje vrijeme sve češće razmišljam o razvodu, jer vidim da u ovom braku sve konce vučem ja, bukvalno osjetim kako tonem psihički..
Imam druga koji kaze za sebe da je direktan i kaze svima u lice pa to nekada izgleda i bezobrazno. Ja kada to njemu uradim on se naljuti, a očekuje od mene da prihvatim kao nešto dobronamjerno.
Moja majka je jako teška osoba, po malo i bezobrazna. Imam strah od nje, njenih reakcija. Ako joj bude loš dan na poslu, taj dan bolje kući ja da se ne pojavljujem. Najviše me boli to, što imam osećaj, da ne voli kad sam sretna. Našla sam predobrog momka, ali prosto ne može da ga svari, da l njega ili to što sam ja pored njega procvetala. Svakako. Boli me. Žao mi je mama, ali želim sa budem srećna.
Volim te se ne kaže.
Nedostaješ mi isto.
Nego se kupi avionaka karta.
Ne znam ima li tko dosadnijeg šefa na poslu. Svaki dan me ostavlja poslije radnog vremena da još radim iako ja tražim da idem. Na kulturan način kaže evo brzo ćemo samo još ovo da riješimo. Kad dođem kući smara me pozivima, sve vezano za posao. Hoću izludit, mislim da ću ga u tri lijepe poslati jedan dan. Stvarno puno radim, ne izvlačim se od posla ali džabe čovjek hoće sve i odmah.
Kad sam bila u studentskom domu, cimerica nikad nije čistila svoje dlake iz tuš kabine. Ja se tad bojala konflikta i danima sam skupljala hrabrost da joj kažem da mi to smeta. Samo je rekla dobro, malo uvrijeđeno. Od tad je bila tako neka čudna atmosfera, nismo uopće ni pričale, meni je bar bilo neugodno a možda i njoj. Ako ništa ispoštovala je za čišćenje.
Moji roditelji su odlučili da mrze mog muža i njegovu familiju. Razlog ne znam, niti želim da pitam. Zlo mi je od tih odnosa i ponašanja.
Volio bih da nekako život može ponovo krenuti iz početka, pa da odem ponovo u studentske dane, ispred kuće jedne divne Anje i pitam da bude moja zauvijek. Jer, i posle 13 godina, skoro da ne prođe ni dan, a da ne pomislim na nju... Anja, ako čitaš, sjeti se vidikovca, klupe i pogleda na Boku. I znaćeš ko je 🙂
Muž i ja živimo u inostranstvu. Idem na kolektivne aktivnosti kako bih malo bila među ljudima. Mnogo mi nedostaje moj narod, moji prijatelji i porodica. Pričala sam sa mužem i njemu ne treba druženje sa drugim ljudima, briga ga za to. Dovoljno mu je što se redovno čuje sa svojima.