Pre neki dan je njegovoj baki bilo loše i ostao je s njom dok joj nije bilo bolje. Sinoć je meni bilo loše, a on je rekao "Ostavljam te da spavaš". Mislim da nikad neću da mu značim ni upola kao što mu znače članovi njegove porodice, iako uporno tvrdi da nije tako. Imam više dokaza u prilog mojoj teoriji nego njegovoj i žao mi je što prema meni ne oseća tu empatiju kao prema njima. Za njih je tu, a ja izgleda mogu sve sama...
Koliko god me privlače stariji muškarci u mojoj glavi se prvo javi misao zašto neko tako lep, zgodan i kulturan nije uspio da se oženi (a to želi). Prvo pomislim da ima neku veliku manu koja se odmah ne vidi, da je teška osoba ili švaler...
Treba mi savet. Naime, moj verenik ide na venčanje kod prijatelja, i rečeno mu je da za mene nema mesta (mada je svadba od 400 ljudi). Mesec dana nakon je naša svadba i taj mladoženja je pozvan, jer moj verenik insistira na tome. Ne znam kako da se postavim?
Ne znam kako muža da nateram da ide na terapiju i uvidi neke stavri. Ne želim samo ja da mu pričam, i punim glavu jer ispada kako ne volim njegove roditelje. Nije da ih ne volim, ali su ljudi samozivi i teški manipulatori. On od njih krije kolika mu je plata, prvo ne znam zašto oni to moraju da znaju, kad nešto kupimo krijemo, jer uvek njegova mama ima komentar ‘za to imaš, a za nas nemaš’. Ako planiramo neko putovanje on danima ne spava jer ne zna kako njegovima da kaže, evo poslednji put je bio u fazonu ajde nećemo da im kažemo, nećemo slike da kačimo neće nikad da saznaju. I kad kažem to nije normlano potraži pomoć on mi kaže preterujem. Ja menjam uskoro posao i trebaće mi auto, evo on ako ne oboli zbog toga ništa onda nije uradio..
Meni ovo stvarno nije jasno: Upoznali se uživo i osetio sam da sam joj se dopao i dodam je na insta, ali joj se ne javim. Ona deaktivira nalog i prođe neko vreme (par meseci) i kad je opet bila aktivna javim joj se i dopisivali smo se normalno i zovem je na kafu dvaput ili triput i ona je "u guzvi" i drugi put "nećeš se sa mnom usrećiti", okej kraj priče što se mene tiče. Njena drugarica mi kaže da sam ja nju ghost-ovao, e pa blokiraću vas obe sad kad se ponašate kao derišta a imate 28 god obe.
5 godina u vezi 1 u braku, dete ima godinu dana. Živimo sami u stanu, muž menja smene ja ostala posle porodiljskog bez posla. Naravno domaćica sam sada i volim da provodim vreme sa sinom i jedva čekam da se muž vrati kući koji takođe posvećuje vremena detetu puno. Nažalost nisam vratila liniju i jako sam ugojena sada što nikada pre nije bilo. Uvek sam trenirala, lepo izgledala negovala se i radila. Sad nemam vremena za sve to, nemamo pomoć od baba i deda nikakvu. Vidim da mu se ne sviđam i to me lomi, ne zna koliko... Danas je odbio odnose i pitam zašto, a on kaže pa nisi nikakva, izletelo mu se. Nikad me nije uvredio, nije ni sad imao nameru, ali nmg da verujem da toliko utiče i da nema razumevanja... CEO dan sam plakala dok je na poslu, osećam se ružno i beznadežno.
Muž mi je postao previše nervozan, nervira ga ako kasnim 5 minuta, ako sam u štiklama pa idem malo sporije, vječito je mrzovoljan i traži problem gdje ga nema. Imamo sve hvala Bogu, dvoje zdrave djece, pristojna primanja, slažemo se super kad je normalan, ali on je uvijek nervozan, iznervira ga gužva u saobraćaju, to što nema parkinga, bukvalno svaka sitnica i onda se to odrazi i na naš odnos.
I jutros tako idemo na posao, i ode drugim putem sam jer će kao brže doći do svog posla (ne mora biti tačan u minut), iskuliram to i ulazim na vrata kad ide direktor. Čovek se svaki put ozari kad me vidi i popravi mi dan. Znam da i on ima problema ali svaki put mi se nasmije, sasluša, pita, pohvali i baš mi popravi dan kad god se sretnemo.
Čim sam nervozan sredim stan, em on čist em se meni rasčiste misli. Preporučujem !!!
Moj muž je bio normalan dok nismo otišli u Nemačku da radimo. Imamo 2 dece a on ne shvata da gazirani sokovi, keksovi, čipsovi sa raznim ukusima,veštačka brza hrana u izobilju, nije nikakvo bogatstvo već trovanje organizma. Ne branim deci ništa ali svaki dan neograničeno, nije ok. Muž je iz siromašne porodice, gde su odrasli na testu, krompiru i samo nedeljom piletina i kolači od testa. Više gladni nego siti. Kao dete je gledao kako druga deca jedu užinu a njemu išla voda na usta. Treba mu psiholog da leči traume a ne da od dece pravi nezdrave gojazne osobe koje se prežderavaju.
Muž je ljut na mene. Rekla sam mu da mi ne pada na pamet tj. da neću i ne mogu da prolazim kroz proces veštačke oplodnje ako se ispostavi da ne možemo da imamo dete, prirodnim putem jedino ako je suđeno i to je to, nek traži drugu ženu ako mu je dete bitnije od svega u životu.