Nemam neki osjećaj za druge, u smislu da ako hoću da spremam jelo, briga me da li se sviđa osobi ili ne. Ili kad perem veš i peglam, svoj dobro operem i opeglam, a tuđi bilo kako, ne posvetim mu se toliko. Takva sam, ne znam zašto. Nekako mi je sve tuđe odvratno, a moje sveto. Moraću to pod hitno promijeniti kad se budem udala, i nekako postaviti misli da mi momkove majice budu svete kao moje.
Napokon! Još samo par meseci ovog pakla i vraćam se kući u Srbiju. Dugih 9 godina gde sam svedočio materijalnoj, obrazovanoj, kulturnoj, moralnoj i generalno civilizacijskoj propasti Zapada. Papire imam, ali bežim glavom bez obzira. Ne, nisam fizikalisao, niti se družio 'samo sa našima', niti mi nedostaju ćevapi, kafane i narodnjaci. Ovi ljudi ovde, pogotovo migranti (Indusi i Latinosi) i BLM libtards su rasturili i ono malo što je bilo vredno. Zapad više ni u nauci i tehnologiji nije konkurentan. Eno, Kina ima najviše patenata na polju AI, nanotehnologije, kvantnih kompjutera i medicinskih istraživanja. Javne službe ne rade, svi gledaju da te prevare, od zapadne radne etike što vas na Balkanu LAŽU da je ne znam ni ja kakva NEMA APSOLUTNO NIŠTA! Kao menadžer krv sam propljuvao da ih nateram da rade. A znate ko najviše radi i ko je najodgovorniji? Baš migranti iz Poljske, sa Balkana, Ukrajine, Rusije, Laosa, Vijetnama i Tajlanda. Ovo ostalo - domicilni Belci, Crnci, Latino, Indusi, užas!
Dobila sam mononukleozu u 27oj godini. Bilo mi je grozno 3 nedelje, grlo, temperatura, nisam mogla vodu da pijem. Ali mene je toliko ljudi pitalo kako sam i pomoglo, da sam plakala od sreće. Rodbina, drugarice, kolege pa i komšije. Stvarno im hvala. Nekako sam navikla da sve sama radim i nisam očekivala ovoliko ljubavi.
Polažem vozački i žao mi je šta sam to govorila uopće nekima. Odvratnih ljudi da čim te vide pitaju jesi položila ?? Jeb*te se beživotni kad pamtiš da ja polažem pa ti je to glavno pitanje...
Posle 7 godina veze, prevarila sam momka, iako sam tvrdila da nikad ne bih mogla biti ta koja vara. Duže vreme ne osećam prema njemu ništa, čak sam mu to i rekla i pokušala raskinuti, ali on ne odustaje od mene. A ja sam se zaljubila u drugoga, ne mogu da prestanem da razmišljam o njemu, toliko mi srce zalupa kad ga vidim i sva zadrhtim.. Hoću da raskinem, ali ne znam na koji način jer smo već razgovarali, a nemam srca da mu kažem da volim drugog, jer znam da bi ga to uništilo skroz...
Imam bebu od 3 meseca i volim je najviše na svetu, ali nekim danima mi je veoma teško da se povežem s njom. Prosto me nekad nervira što plače ceo dan ili plače "bez razloga", bude mi nekako nepodnošljiva. A onda kad mi se sve slegne i kad mi se osmehne i pogleda s tim slatkim okicama, skroz se istopim i krene da me krivica jede. Preispitujem da l sam dovoljno dobra mama i zašto me nekad preplave negativne misli i manjak strpljenja... Svi kažu, sve je to normalno, neispavana si, malo si i prezasićena al meni je postalo baš teško da prihvatim da pomislim da me vlastito dete nervira nekim danima... Baš postajem očajna.
Ne razumem ljude koji budu s nekim ko je nedavno raskinuo dugu vezu, pa se još i venčaju posle nekoliko meseci. Ja tu ne bih imala mira, ipak su u nekom momentu živeli zajedno, verovatno i planirali porodicu. Ne mogu godine da se izbrišu posle samo tri meseca.
Neću da teram svoje dete da ljubi i voli na silu babu i dedu i tetku, koji ga viđaju 1,2 godišnje po nedelju dana. Ne mogu nam doći u goste da se druže sa detetom jer smo 300km udaljeni, preko video poziva ne umeju da ga animiraju, njihova ćerka, moja jetrva ga nijednom nije ni pozvala na video poziv. A kad im dođemo u goste očekuju da mogu dete (3 god) uspavati, smiriti kad plače, čuvati satima da bi mi kao otišli negde sami, što im inače nikad ni ne tražimo. Odnos se gradi i zaslužuje, ne podrazumeva se!!!
Kad kažete kombinacija, jasno je na šta se misli. Alii, ako ja prespavam kod njega, on kod mene, ako mi ujutru napravi doručak, odveze kući je l i to samo kombinacija. Ako posle s*xa se zagrlimo i ne puštamo, ako čim se probudimo on odmah hoće da ga grlim. Ako me pita "Čija si, moja si" je l to kombinacija. Evo ja ne znam, počelo je bezazleno, ali kod mene su se razvile emocije koje ne priznajem. Ako me pita hoćemo li biti zajedno kad se bude vratio? Mene ne mora da laže, s*x je fenomenalan i ne pada mi napamet da bez toga ostanem, ali eto ponaša se on pažljivije prema meni nego ja prema njemu, i kako tu s njegove strane nema emocija?
Decembar….mesec kada se sve završilo moje detinjstvo, sreća, lepe uspomene tj. mesec kada sam saznala da moj otac boluje od kancera. Sve se promenilo majka svaki dan plače, a ja to ne mogu da podnesem, posto je raspust zaposlila sam se da bih što manje bila kući (iako sam sad završila drugu god srednje) sve mi je teže oca mnogo volim ne bih podnela da ga izgubim, on je veliki borac. Pre smo stalno provodili vreme zajedno sad jedino gde idemo zajedno jeste hemioterapija. Onaj ko nema bolesnog čoveka u kući ne može da razume taj osećaj nemoći da pomogneš nekom koga toliko puno voliš. Veoma mu je teško plašim se da postavim pitanje koliko mu je ostalo, a znam da nije mnogo…