Kao mlađa bila sam jako mirna i povučena, kasnije u nekim 20im godinama prijalo mi je da budem buntovna, da se osjećam kao da sam iznad svih, sa svima sam se svađala, nisam dala da mi se neko loše obrati. To je trajalo nekih 5 godina i sada sa 25 shvatam da sam ja bila izgubljena i da mi više prija mir i ona ja koja sam bila nekad. Osjećajna, ljubazna, tiha…
Mislim da je to period koji većina prođe u sazrijevanju, ništa mi lijepo nije donio ali me mnogo naučio. Ovaj mir koji sada imam ne bih mijenjala ni za šta.
Zanima me od kada je trudnoća postala takmičenje? U 7. mjesecu trudnoće sam, nosim nisko i već mi je teško da obučem sam sebi čarape, patike itd. ne zbog obima stomaka nego zbog tupog bola.
Pomenem ovo prijateljici na što ona kaže “Ajoj, ja sam farbala ogradu i krečila u 9. mjesecu trudnoće." ??? Dobro Biljana, nismo sve udate za robovlasnika… Doviđenja.
Moja žena nema nijednu drugaricu osim svoje mame. Ima ona tkz prijateljice, ali niti je ona njima drugarica niti su one njoj. Čim spusti slušalicu kreće najgore ogovaranje. Ne mogu da razumem zašto održavati te odnose s ljudima koje očigledno ne voli, a ni one nju.
Užasava me količina netačnih informacija koje se šire internetom brzinom svetlosti. Evo skoro sam gledala neku emisiju na našoj televiziji u kojoj ''doktor'' priča kako je naučno dokazano da žena u svom telu nosi DNK svakog muškarca sa kojim je spavala jer njeno telo upija sve te informacije i da dete tehnički nije dete njenog muža, nego miks svih njenih bivših partnera. Samo je ''doktor'' zaboravio da doda da je telegonija (ta teorija) zapravo pseudonauka, da je odavno odbačena jer nijedan eksperiment nije uspeo da je dokaže i da genetika prosto ne funkcioniše tako. Ali nema veze, on je nešto izjavio i dokoni ljudi će mu poverovati.
Imam dvoje djece sa invaliditetom, dajemo sve za njih što znamo i možemo, ali mislim da mi nedostaje snage.
Reče mi brat jutros kad se oženi jednog dana da bi volio imati kćerku da bude lijepa kao ja. Sve to fino zvuči ali on ima 50 godina. Znam, nije nemoguće da ima dijete ali ima neke nerealne zahtjeve po pitanju žena, hoće lijepu i mladu a on nije takav. Žao mi ga je.
Kad sam imala 4 godine od djeda Mraza sam zaželjela sestru. Mama je zatrudnila pa izgubila bebu u devetom mjesecu jer se u njen auto zabio pijani vozač koji je na mjestu poginuo. Mama je preživjela, ali nije više mogla zatrudniti. Ja sam ostala dijete jedinica. Svi smo ostali s nekom čudnom prazninom u dubini čak i kao odrasli ljudi. Roditelji stoga svu tuđu djecu tretiraju kao svoju, a ja kao braću i sestre. Osjećam da je postojeća ljubav samo kanalisana u druge ljude. V, živiš u meni.
Nista gore od umišljenih ljubavi, tačnije zaljubljivanja od kog nikad ništa nemate i nećete ni imati. Krene to malo, flert ili razgovori, kao da će nešto i odjednom ništa. Jedno se ohladi, ide dalje, muva dalje, a druga osoba ostaje da se pita, nada, čeka i zamišlja situacije u svojoj glavi. Ta iluzija o ljubavi, idealizacija osobe koju realno i ne poznajete je jedna velika i uzaludna patnja. Kako se izvući?
Ja stvarno ne znam kako neki ljudi ne mogu da ukapiraju da nemaju svi isti ukus. Stalno se vode neke polemike, prepirke, nabeđivanja itd. Ako neko npr voli krupne žene, neka voli, šta vas to briga? Ako neko voli silikonjare, šta vas briga? I tako dalje. Stvarno ne vidim poentu nametanja nekog svog ukusa ili onoga što 'većina' kaže.
Sama sam u stanu, posle raskida. Ljudi moji, svega se plašim u poslednje vreme, kada šušne nešto, ja ustajem. Sinoć mi je neko pozvonio na vrata, nešto malo pre ponoći, dok sam došla do vrata, nikoga nije bilo. Nisam mogla do jutra da zaspim...Sa skoro 30 godina, imam plišanog medu u krevetu. :(