Moj tata je dugo bio bolestan i poslednjih godina je uglavnom ležao na kauču u dnevnoj sobi. Imamo mačka koji, kad bi ušao u kuću, pre nego što dobije da jede, dođe do kauča da se javi mom tati, on ga pomazi par puta i mačak produži sa mnom do radionice da jede. Tata je umro i mačak je sad zbunjen, prošlo je više meseci a on se i dalje nekad vrti oko svoje ose pored kauča i zbunjeno mjauče ili skoči na kauč i gleda gde je tata, traži ga, mjauče. Kad dođe stric, mačak skoči na kauč da mu se umiljava, a inače ne skače na kauč ni kad ga dozivaš...
Pitam se nekad da li ljudi imaju grižu savesti i da li je to uopšte bitno u današnje vreme? Šta je danas bitno?
Samo želim s*x kombinaciju. Muka mi je od ozbiljnih veza, gde su trudiš i lomiš, napatiš se a na kraju ništa.
U roku od 6 meseci sam se razvela, ozbiljno razbolela i našla se na ivici egzistencije da bi mi osoba koju sam smatrala najboljom prijateljicom zamerila jer ne provodim dovoljno vremena sa njenim detetom. Mali stalno pita za mene a nisam dva meseca došla da ga vidim i zabavljam.
More marš i ti, eto tako. Kako vam se bre izgubi empatija kada vi neki postanete roditelji?
Momak mi je kupio poklon za rođendan od 6000 dinara, a mesečno zaradi više od 5000 eur. Bavi se IT. Da li ovo vama ok?
Iako sam u sretnom braku kad god vidim bivšeg (duža veza) osetim emocije kao prvog dana. Muž je divan čovek, obrazovan, miran, vredan, inteligentan, sa materijalne strane nam ništa ne fali (stan, novi auto, putovanja). Vezu sa bivšim sam raskinula jer je bio umišljen i finansijski potpuno nepismen. Stalno je otvarao i zatvarao firme, davao silni novac na statusne simbole (stari besni auti, zlatni lanci itd). Međutim, kupio me njegov šarm, humor, akcenat (nikšićki). Nikad se nisam osećala tako sigurno - neki su ga voleli, neki su ga mrzeli, ali svi su ga poštovali. Čak i kad nije imao novca tretirao me kao princezu, uvek bi se setio da mi kupi neki sitnicu, izvede na večeru. Bio je jednom rečju mangup - klinkama poželjan, a zrelim ženama odbojan. Ili bi tako trebalo da bude? Jutros smo se slučajno sreli na mestu gde smo se upoznali. Sređen, zgodan, lep, jak, ljubi mi ruku. Krenule su mi suze, a on - "Zašto plačeš? Šta je bilo?! Reci! Ima da ga ubijem!"
Se*e mi se više od estetike, glume po društvenim mrežama, poštovanja zapadnih trendova. Svi glume sreću, a nikad tužniji i usamljeniji, glume ljubav a varaju se međusobno, glume bogatstvo a nikad siromašniji iznutra. Društvene mreže su zlo, a ljudi su postali toliko prosti i površni da je to jezivo.
Nije mi jasno kako ljudi imaju sex u kolima ili negde spontano gde nemaju mogućnost da se istuširaju pre toga. Ja ni sa mužem kući nikad to ne radim pre nego se istuširam. Mislim da ne bih mogla da uživam u tom činu.
Doveli su me u situaciju da biram između supruge i roditelja, izabrao sam suprugu.
Smešno mi je što se drogerija zove drogerija, kao da prodaju drogu.