Otac nas je napustio davno, pre nekih 10-tak godina, ko me god pita, gde mi je tata, ja samo kažem u inostranstvu radi, sramota me reći da nas je napustio zbog mlađe žene, i da je otišao bez pozdrava, i koji se posle toga nije nikada javio.
Gledao sam rukometno prvenstvo u Poljskoj samo u nadi da ću ju vidjeti negdje na tribinama. Otišla je prije dvije godine i nikad se nije javila...
Imam 24 godine, a još uvek mi je žao što nikad nisam bila dovoljno kul da budem rozi moćni rendžer u igri kad sam bila mala.
Mnogo sam dobrih stvari propustila i dobrih ljudi izgubila jer sam se plašila šta će ko da kaže i jer sam bila prenapeta. Kada sad razmislim o tome, skočila bih i septičku jamu i ostala tamo.
Nekad imam potrebu da napravim haos po kući. Porušim sve ormane, polupam sve tanjire itd
Da sam se stvarno okrenula i otišla svaki put kada sam rekla da odlazim, toliko loših ali i dobrih stvari mi se ne bi dogodilo.
Cura me ostavila jer mrzi zmije, a ja imam istetoviranu zmiju na ramenu...
Kakve reflekse i hvatačke sposobnosti imam, prokužim tek onda kada mi mobitel počne padati iz ruku.....
Slagala sam roditelje da sam pala ispit na koji uopšte nisam ni izašla, zato što nisam imala dovoljno poena ni za uslov. 😑😟😢