Šou mi je kad se muškarci žale da žena nešto traži od njih, a oni su ti prvi koji traže da im se kuva, čisti, pere.
Moji roditelji sasvim drugačije tretiraju mog brata i mene, a to ne priznaju. Dok ja radim u velikoj firmi na glasu (jer sam se školovao za određeno zanimanje), on je nastavio porodični biznis sa srednjom školom i bukvalno ima neograničen pristup porodičnom novcu. Dok ja plivam u kreditima da bih obezbedio supugu i decu, njemu se kupuju automobili, nekretnine, plaćaju letovanja…, a sve se pravda time da je i on u porodičnoj firmi, a ja nisam, pritom niko ne spominje da na početku nismo mogli obojica da budemo u firmi i da sam ja odabrao drugi put samo da bih ostavio prostora da on ima posla. Prozivaju me da ja uživam radeći za drugoga za dobru platu, a niko ne vidi da je moj život teži nego bratovljev koji niti ima radno vreme niti ima radne dane, niti ima šefove. Bukvalno me tretiraju kao da nisam deo svoje primarne porodice, neko i ne zna da imaju dva sina. Nisam razgovarao o ovome sa roditeljima, jer ne želim da se između mene i brata ispreči priča o novcu, ali boli me nepravda.
Volim decu, sama sam i trudna, ali kad nam dođu gosti (ili dođu kod svekra na spratu) ja zaključavam vrata od određenih prostorija. Većina dece danas je nevaspitano, ako mu kažeš 'ne idi tamo, tamo je kuca' on namerno za kvaku, a ja treba da mislim da li će se desiti nešto ili ne, jer roditelji mahom ne reaguju... Skoro nam je bio dečak koji je otvarao kuhinjske elemente i tražio nam da mu damo slatkiše, dok su roditelji sedeli mirno i bez blama.
Nema ničeg goreg od šutnje cijele grupe ljudi koji znaju da im prijatelj vara ženu, ali svima neugodno reći. I zbog te kukavice od čovjeka nitko ne može ženu pogledati u oči. I pomisliš sto puta u sebi, ma gotovo je, sve ću reći jadnici, a ona se sjetiš njihove djece, sto razloga zašto ne i postidiš se gore od tog besramnika. I sad da vas pitam ljudi moji? Prelomiti, reći i gledati kako sve ode u p.m ili i dalje biti kukavica i glumiti da si čovjek?
Uvijek sam se pitala kako prepoznati pravu osobu. Kako znati to je taj? Dok nisam upoznala njega. Sada znam kako. Ovaj osjećaj ni sa kim prije nisam imala. Godinu dana veze, i kada se vratim na početak, koliko je sada ljepši i bolji osjećaj s njim nakon dublje povezanosti. Svakim danom ga volim sve više i znam da je to čovjek s kojim želim ostarit.
Kuvam kao baba.. Sve odokativno i uvek ispadne super.. Izgleda da sam i ja za nešto talentovan 😄
Potpuno mi je fascinantno da je sve gotovo.
Iako je prošlo više od godinu dana od kad nismo u kontaktu, ja imam zakazanu svadbu, čekam bebu sa drugim, ne mogu da verujem da sve ono što smo imali više ne postoji.
Volim svog budućeg muža, obožavam svoju bebu, ali kad pomislim na tebe….
Stegne mi se u grudima.
Nadam se da si našao svoju sreću i da je ona srodna duša onako kako sam to bila ja😢❤️
Mama mi je davno rekla da jednom kad odem od kuće (živjeti s nekim/udati se) da se više ne vraćam. Mislila sam da ne misli ozbiljno, a onda je sad nakon 5 godina kad sam proz šalu rekla da se možda vratim kući (živim sa zaručnikom) rekla da u tom slučaju mogu jedino tražiti stan. Nemam kuda... Hvala, mama.
Ima 3 godine kako radim u agenciji za digitalni marketing. Teško su me primili, jer tu ima dosta para, dokazivala sam se dugo, tek odskora mi pružaju poverenje za velike projekte, oči sam sebi probola buljeći u ekran... Plata odlična, sve, ali... Zaposlili su moju sestru od tetke, jer joj je mama uticajna dama. Sestra je prema meni ok ovako pred rodbinom privatno, ali na poslu je otrov, spušta me i sabotira, u tome je podržava suprug, a i tetka koja mene i ne gotivi, dok moja mama njenu ćerku obožava i hvali, a meni kaže da uveličavam njene pakosti. E, pa, neću dati razmaženoj klinki da mi uzme poziciju, jer nisam preko veze došla u agenciju, već radom, neka je i sestra!
Zarađujem oko 300 000 dinara. To je u Srbiji sasvim dovoljno za normalan život. Imam kolege koje slično zarađuju i stalno su nezadovoljni, traže povišice svako malo. Meni to nije jasno. Umesto da uživaju malo, brinu samo kako će da izvuku još 100-200 evra. Iako smatram da svako treba da se trudi da napreduje u karijeri i da zarađuje više, mislim da nije sve u novcu. Treba čovek da uživa u tome što ima. Treba se družiti, putovati, veseliti se. Ne mora letovanje da bude all inclusive da bi bilo lepo. Meni je super da ležim na plaži ma gde god da je, samo da je vesela ekipa tu i da zajedno uživamo u odmoru.