Stvarno ne razumem majke koje decu retko izvedu napolje ili deca sama izađu, a onda svima skaču nad glavom. Ne znam šta rade, ali toliko lupaju kao da valjaju klade po stanu! Niko nema razumevanja za druge. Izvedite decu napolje, pobogu, stan nije predviđen za skakanje i lupanje. Užas jbt!
Kao dete sam bila istraumatizirana od tetke koja svaki put kad bi došla bi mi rekla “dođi da vidim jesu li ti si*se porasle”. Bože sačuvaj.
Ja i suprug smo nastavnici njemačkog jezika i radimo u prosvjeti. Jako se trudimo, radimo već 6/7 godina, putujemo na posao, konstantno umorni i iscrpljeni i opet ne možemo sebi da priuštimo da riješimo stambeno pitanje već živimo na spratu kod njegovih roditelja. Trudimo se dodatno da zaradimo honorarno ali to ne mijenja previše. Bila sam super učenik i student, radila kako sve kako treba i šta imam od toga? Razočarana sam.
Susjedi iznad mene dobili malu bebu. Ona konstantno plače, svakih dva sata otprilike, budi me noću, smeta mi preko dana za učenje, tako već dva mjeseca...baš me polako odbija od toga da imam vlastito dijete...
Zaljubljen je u mene i nije mu jasno zašto mu ne izvraćam pažnju, a ima devojku. Sad šizi jer ga ignorišem dok je na zimovanju sa njom. Ne znam šta si očekivao, da imaš dve devojke i da trčkaramo za tobom? E moj ti...
Naši prijatelji su dobili dijete. Stalno se čujemo, uvijek smo tu šta god treba, čak muž i ja pričuvamo starije dijete ako je neophodno. Ali mi je čudno u zadnja tri mjeseca, oni nas konstantno bockaju nekim neprijatnim komentarima. Često iskoriste priliku da ponize naš brak, da je naš odnos manje vrijedan jer nemamo djecu još uvijek, da tek treba da vidimo šta je brak kada djeca dođu. Ili ako odemo negdje odmah komentar lako je ići kad nemate djece, vidjećete kad djeca dođu, lako je se vama slagati sad, pitaćemo vas kad budete imali djecu, daće oni nama savjet kako treba da se održi savesn brak jer su sve prošli itd. Prećutim svaki put, ne znam kako da reagujem, sve mislim da im je samo težak period pa tako liječe frustracije, ne želim da se ogriješim, ali me mnogo vrijeđa.
Kad sam bila mlađa trebalo je dosta truda da me primeti neki muškarac, iako sam uvek izgledala sasvim pristojno. Sada, kada sam prešla 40, kada mi je (po pitanju izgleda) samo bitno da sam uredna, kada se trudim da ne zapadam za oko nikome, ne mogu da ih se oslobodim, saleću me sa svih strana... O živote, naopak si!
Zagrlile me i majka i sestra veče pred slavu posle dužeg vremena. Nevezano jedna od druge. Skroz nenadano. Koliko mi je to značilo! 🥹
Saznao sam da je jedna devojka koja mi se sviđa malo promiskuitetna, ali svakako ću je opaliti.
Bili smo kratko u vezi, a konkretan razlog ni danas ne znam.... Nego, ljudi, bio sam najsrećniji čovjek kad znam da ću posle posla leteći pod tuš i potom preći dva grada da je iznenadim. Pjevao sam joj Šobićeve pjesme držeći je za ruku i gledao prelijepo lice i njenu kovrdžavu kosu. Htio sam je čuvati kao nacionalno blago i pružiti i više nego što mogu. Osjećao sam se kao prvak svijeta u njenoj blizini. Danas sam oženjen čovjek i prošlo je mnogo godina, ali kad bih mogao ponovo nazad, a da nisam oženjen, od svega lijepog, ponovo bih birao nju. Anja, ako nekada pročitaš... O kako bih voleo da si tu!