Radim u firmi kod tradicionalnog srpskog gazde na mestu dizajnera, a postao sam domar i magacioner.
Završio sam fakultet, usavršavao se na ko zna koliko kurseva i radionica. Tražio sam aktivno 2 godine posao ali nisam mogao da nađem ništa što bi bilo plaćeno više od 250-300 evra. Odlučim da se vratim kući na selo i sa mojima radim u rasadniku. I tako eto ostao sam bez društa, niko od silnih "prijatelja" iz prestonice nije se setio da me pozove za ovih godinu dana, a mnogi neće ni da se udostoje da mi odgovore na običnu poruku i poziv, a kada odgovore to je jao izvini u gužvi sam, radim imam puno posla i sl. Kao da sam postao vanzemaljac za njih, ili šta već.
Ne znam šta je sloboda dok ne dođem u stan, kad ono cimerica nema, i onda raspalim od Rickyja Martina - Livin La Vida Loca i plešem kao luda.
Imam jednu kombinaciju sa starijim (neoženjenim) čovjekom. Prije smo radili skupa i držao me je kao kap vode na dlanu, ali ja sam bila u fazi u kojoj mi nije trebao nitko. Kako imamo iste poroke sada se tu i tamo vidimo kod njega u stanu i on me uzme u ruke kao najgladnije stvorenje na svijetu. I spavamo skupa i ja otiđem i svima dobro. Zadnji put kad smo se vidjeli, pitam ga mogu li obući njegovu košulju, on pogleda oko sebe i kaže ¨uzmi sto želiš... Radi što želiš.¨ Način na koji je to rekao je meni srušio svijet. Možda samo umišljam, ali mislim da me voli.
Suprug i ja smo u braku skoro godinu dana. On je nedavno ostao bez posla a ja radim kod privatnika neprijavljeno za 20 000. Upravo sam saznala da sam trudna. Ne znam šta treba da uradim sada.
Danas sam zamalo poginula autom, još uvek ne mogu da verujem da sam u trenutku mogla da izgubim život i da sve što sam planirala padne u vodu u deliću sekunde...
Volela bih da živim život pun iznenađenja, da nemam vremena da se radujem jednom jer dolazi drugo, samo da mi život nije ovako monoton i siv..