Sa ocem sam non stop u nekom konfliktu.. Imam svoj posao a on ima privatni biznis u kojem mu i ja pomažem kad sam slobodan, ali koliko god pomogao njemu je malo i čim se suprostavim kao da nikad nisam ništa radio.. Mislim da ću otići iz države i napustit i posao koji volim iako radim kod privatnika samo zbog njega.. Jednostavno uništava mi život svojom nezahvalnošću i osudama..
Ceo život (26) godina sam slušala roditelje. Sad kad napokon želim da budem srećna, roditelj mi brani. Dođe mi da se spakujem, odem i da se nikad više ne vratim. Više me ništa ne vezuje ovde.
Dečko se naljutio na mene jer nisam htela da se ljubim sa njim zato što je bio prehlađen!!
Moja cimerka ne pere zube pre spavanja. Sledeće jutro oseća se zadah po celom stanu.
Tehnologija nas je upropastila. U mojoj kući samo vlada negativna energija, brat je izludio od kompjutera, samo se dernja po kući. Roditelji žele stati u kraj tome ali nemoguće je bez galame, to tako loše utiče na mene.. I tako ukrug, a ništa se ne mjenja. Tehnologija napreduje i mi ljudi slabimo sve više, ovo je propast. Žao mi u budućnosti djece što će doći na ovaj propali svijet. :/
Radim u menjačnici već par godina, i tek sam ovde uvideo razliku između bogastva i nemaštine, kao npr. kada nam nam dolaze malo imućniji ljudi koji menjaju veću sumu novca njima se moraš ulizivati i samim tim praviti im bolju cenu a kada radnička klasa menja novac koji je krvavo zaradila ideš da ih što pre makneš da ne prave gužvu, takav je život surov i nerealan. Tako da znate da postoji kurs za elitu i niži stalež a ne samo prodajni i kupovni, znači CENKAJTE SE!!
Često puta mi se desi da tačno znam i predpostavim šta će ljudi reći ili uraditi, kao gledati film koji nikada niste gledali a pogodite razvoj i radnju.
Bio dobar djak, uzoran čak. Nisam završio fax na vreme, još studiram i mislim da razvijam kompleks niže vrednosti.