Tačno znam koju ću djevojku oženiti. Mi trenutno nismo zajedno, ali u dubini duše znam da je ona prava za mene. Mogu imati stotinu veza, ali samo s njom vidim brak i porodicu.
Nikad nisam pružila oral muškarcu. Smatram da je to skroz ponižavajuće za jednu ženu, eto.
Živim u Holandiji već 5 godina. Sebe sam ovde pronašla i mnogo sam mirnija i lepše živim. Dok sam živela u Srbiji mislila sam da sam sklona depresiji a tek sada shvatam da me sredina i čitav način i standard života bacao u očaj. Kada pogledam kako ovde ljudi žive zdravije, putuju, profesionalni su, bračni odnosi su mnogo zdraviji, bave se svojim životom, šetaju, sa decom provode kvalitetno vreme umesto da ih samo slikaju za instagram i puće se ispred ogledala, setim se koliko mi je gadno sve vezano za Balkan. Kad me pitaju zašto ne idem često u Srbiju, stalno izmišljam izgovore vezane za posao i nedostatak vremena a istina je da čim stignem, osetim negativnu energiju naših ljudi, frustraciju, komplekse i samo želim da se što pre vratim.
Recite mi zašto neki roditelji dele decu, naročito kad su u pitanju ćerka i sin. Žensko sam i imam dva starija brata, svi imamo svoje porodice ali moji roditelji svu svoju imovinu su već raspodelili (usmeno). Nemaju oni nekakvo bogastvo nego me boli što mene u svemu isključuju. To što ne nosim više njihovo prezime i što sam žensko ne znači da ne nosim više njihovu krv i gene i da sam manje vredna zbog toga.
Imam 31. Toliko želim devojku. Nikada mi ovoliko teško nije palo to da sam sam. Svi oko mene se udaju žene. Ja sam. Na te svadbe idem sa roditeljima. Ranije sam se ok nosio sa tim a sada tonem. Ne znam kako naći devojku. Nadam se da će ovaj osećaj proći i da ću imati samopouzdanje opet.
Nakon 5 godina vidjela sam ga jučer sa djevojkom. Ja sam bila sa svojim mužem i da vam kažem nisam ništa osjetila u vezi njega. Hvala ti bože, preboljen i zaboravljen je.
Ne "pomažem" svojoj ženi jer mojoj ženi ne treba pomoćnik - treba joj suprug. Ne radi se o pomoći, jer imamo podjelu odgovornosti. Živimo zajedno u kući, pa je očito da čistim ovu kuću jer je i prljam.
Nisam pomoćnik svojoj ženi u kuhinji jer ako i ja moram jesti moram i kuhati.
Nisam pomoćnik svojoj ženi koji pere suđe - to činim jer i ja prljam tanjure, čaše i vilice.
Nisam pomoćnik svojoj ženi oko djece, jer to su i moja djeca i to je i očeva dužnost.
Nisam pomoćnik svojoj ženi u pranju, vješanju ili slaganju odjeće - to činim jer je to i moja odjeća i odjeća moje djece.
Ja nisam "pomagač" u kući, ja sam dio toga. Što se zahvalnosti i zahvale tiče, pitao sam prijatelja kada je zadnji put zahvalio supruzi, kad je završila s čišćenjem kuće, pranjem rublja, mijenjanjem posteljine, kupanjem djece, kuhanjem, brigom o ostalom...
Krećite se, ponašajte se kao pravi supružnik, a ne kao gost koji dolazi samo jesti, spavati, okupati se i zadovoljiti tjelesne potrebe...
Ja sam svoj mir jako skupo platila i zbog toga neću da se petljam sa muškarcem koji ne zna šta hoće. Nađi drugu igračku Aleksandre. Ja nisam ta.
Prije 10 godina sam se u Sarajevu zaposlio kao (neiskusan) programer, u tom trenutku sam za svoju plaću mogao kupiti 1 m2 stana u Sarajevu. Danas sam vođa programerskog tima, ekspert u svojoj oblasti, plaća mi je enormno veća nego na početku, ali danas za svoju jednu plaću ne mogu priuštiti 1 m2 stana.
Dečko koji je radio 2 smene i koji je finansirao oca koji boluje od teške bolesti, ponavljao je razred jer nije dolazio u školu, devojka koja nije htela da ide u školu je prošla razred. Da ne pričam o tome koliko je on bolja osoba od nje. ŽIVOT JE NEPRAVDA.