Bila sam sa dečkom dvije godine u vezi. Stvarno divan momak, bila sam sigurna da je to to. Međutim, zadnjih pola godine se strašno odao alkoholu. On radi na terenu, zadnjih pola godine smo se slabo viđali zbog posla pa nisam znala da je to toliko uzelo maha. Posljednjih mjesec dana smo bili stalno zajedno i to je bio skroz drugi čovjek. Lagao je kad će doći kući da duže sjedi i pije, desilo se da ne dođe po čitavu noć kući i slično. Kaže promjeniće se, bude normalan dva dana, da ne pije, pomaže oko kuće i onda opet isto. Sve sam to trpila i tražila razumjevanje dok mi nije pukao film i rekla sam mu da ili ostavi alkohol ili se iseli. I iselio se :). Uopšte mi nije teško palo koliko sam mislila. Prerasla sam ga i preboljela još u vezi, pogotovu tih mjesec dana, iskreno je pakao bio. Žao mi ga je samo, jer je divan momak kad ne pije. Momak za poželjeti. Ali u ovakvim uslovima ne vrijedi. Uvijek sam se borila i željala sve da spasim, ali ne možeš spasiti nekoga ko ne želi to, nažalost.
Upoznala sam ga sa ful šminkom, dugom ispeglanom kosom, uskoj haljini i visokim štiklama. Dočekala sam ga u Snupi pidžami, sa kremom protiv bubuljica na licu i folijom na zubima. Evo ga sada namešta mi šporet. Balans je bitan.
Molim ljude koji imaju profil na Linkedinu da ga koriste u skladu sa njegovom namenom-za poslove i diskusije u vezi poslova, stanja na tržištu, struci i slično. Linkedin nije instagram profil i tamo ne želim da gledam vaše slike sa putovanja, letovanja, slike sa prijateljima i vaše interne šale, motivacione citate sa slikom kafe i lične emocije koje se, ponavljam, ne odnose na posao. Profil imam sa razlogom, a vi samo zatrpavate mrežu glupostima i vašom narcisoidnošću.
Nije mi bilo jasno zašto se žene zapuste u braku, dok se nisam i ja udala.
Ne mogu da verujem da sam se toliko mučila da završim pravni fakultet da bih radila za ovu bednu platu.
Svaki brak ima uspone i padove, ali naš u poslednjih godinu dana broji samo padove te smo odlučili da se malo "razdvojimo". Našla sam novi posao, počela više da brinem o svom fizičkom i psihičkom izgledu. Dete neoskuđuje, uvek ima sve s moje strane, više kvalitetnog vremena provodio zajedno i ne spominje oca. On je otišao kod svojih na par meseci, radi, izlazi, objavljuje story bar jednom dnevno. Posle dva meseca poslao za dete 25€ i pitao šta sam kupila. :)
Preko aplikacije za učenje stranih jezika upoznao sam najbolje ljude. Neke sam i posjetio, a neke ugostio.
Nazovem roditelje da im ispričam svoje probleme, oni mi kažu moraju gledati seriju, čujemo se posle. Odem sa drugaricim i požalim se, ona skrene temu na nešto nebitno. Dođem kući i samo plačem, počinjem brinuti da neću sve ovo izdržati.
Jako me nervira kada Instagram prodavci ne stave cene proizvoda u opis slike, već "cena u DM". Koja je poenta toga?! Molim vas da mi neko objasni. Mene to samo odbija od toga da uopšte pitam za cenu, kamo li kupim nešto.
Upoznala sam dečka, stvarno je savršen, prelep i slažemo se oko svega. On je neko ko radi na sebi svakodnevno i mnogo je ispred svoje generacije. I stvarno sam htela da probamo. I on je isto hteo ozbiljnu vezu i ja nisam imala ništa protiv toga, do trenutka kada je rekao da želi da postane mlad otac. Pitala sam ga kada bi on hteo da ima dete rekao je za oko 1 dana. Ja za godinu dana tek završavam školu. Dete mi nije ni na kraj pameti jer smo oboje još deca bukvalno. Raskinula sam s njim.