Ostavila sam ga zato što je loš u krevetu, samo legne i očekuje da ja sve radim... Inače on izgleda jako dobro, lep je, zgodan, mlad..ali džabe.
Ne mrzim ja alkohol, mrzim ponašanje ljudi pod dejstvom alkohola.
Divim se ljudima koji u hotelu na doručku već tip top budu sređeni, ja jedva otvotenih očiju dođem...
Sa 17 sam u njemu imala najboljeg druga, sa 21 momka, a danas najboljeg muža. Život je lijep.
Družila sam se s jednom osobom kojoj nisam smela reći svoje mišljenje ili se usprotiviti jer bi ta osoba pobesnela. Koliko joj je samo bilo krivo, užas. Naravno, ta osoba je uvek mogla da kaže šta misli, da vas vređa, provocira... Posle se pita što nećete da se družite s njom. Strašno je koliko ljudi je emocionalno nezrelo.
Prvi poljubac s novom osobom uvijek je bio na mušku inicijativu. Evo, napokon jednom i na moju. Ja sam njega prva poljubila i baš nam je bilo lijepo!
Jako boli gledati druge ljude kako grade živote. I djeca i posao i prijatelji. Jednostavno sve ide kako treba. Nisam ljubomorna i jako mi je drago zbog njih, ali mene to neće i neće. I duša me boli. Tako bi htjela neko malo pile da leži na meni i da nam se otkucaju srca poklope.
Uvek sam korektna prema ljudima, i prilikom upoznavanja i kasnije, ali boli me što mene ljudi shvataju olako. Kad pričamo ne gledaju me u oči ili šalju one 'čudne' poglede u fazonu nebitan si. Nisam smaračica, poštujem različita mišljenja, ali jednostavno, mali broj ljudi se prema meni ophodi sa poštovanjem.
Drustvo mi se raspalo, kad sam se zaposlila nadala sam se da ću upoznati novo ali sam se prevarila. Svatko radi svoj posao nitko nije voljan družiti se ili produbiti odnos sa mnom iako ću tu ostati raditi. Nisam neka nametljiva, nastojim prema svima biti ok, ali ne vidim zainteresiranost. Baš se osjećam usamljeno.