Pita mene moje dete od 15 godina da li će morati da slavi 18. rođendan ko svadbu? Pogledam muža i iz topa odgovorom, ne sine, bože zdravlja poćićemo na ručak sa babama, dedama i tetkama, a onda ti povedeš drugare na večeru u neki restoran sa muzikom, lepo se provedete… mama i tata sve plate i razvezi drugare po kućama… jel može tako? Meni je to idealno, al izgleda da sam vrsta u izumiranju.
S momkom sam 8 godina u vezi. Već 3 godine živimo zajedno, renovirali smo i sredili njegov sprat kuće (uložili moje i njegove pare). Ne prosi me niti to suptilno najavljuje, ne planira da se vjenčavamo. Kaže; neće da se upisujemo kod matičara jer "nema svrhe da ulazimo u brak dok nisam trudna niti imamo dijete"... A mi već 3 godine živimo zajedno, s tim da smo formalno još momak i cura. Ne znam šta da mislim ni šta da radim. Ne mogu da bacam 8 godina u hladnu vodu niti želim dugo još da živim ovako vanbračno dok ne zatrudnim. Otvoreno je priznao da me bez djeteta neće ženiti. Mnogo mi je teško.
Mom mužu je neko reko da izgleda mlađe...po ceo dan se gleda i to komentariše kao u fazonu mora da pusti brkove ne bi li izgledao starije.... Na to sam mu pustila hladan tuš da ko god mu komentariše da je mlađi u odnosu na svoje godine mu samo laska zarad nekih poena (šef je na poslu i ima mlađi ženski kolektiv). Eno ga, snuždeno me gleda kao da sam neki zločinac. Ma marš bre...
Otkad mi je najbolja prijateljica otišla u inostranstvo, nisam više ista osoba. Postala sam jako neraspoložena, usamljena, pokušala sam se družiti sa kolegama sa posla ali bez uspjeha, i osjećam se kao da nikome nije stalo do mene i da svima smetam, osim kada je ona tu (dođe jednom godišnje). Toliko mi nedostaje i često plačem zbog svega toga.
Ako se žalite na toxic prijatelje... Imala sam ,,drugaricu" kojoj bi đavo zavideo. Ovako da je vidiš fina, a zlo! Tokom srednje mi je mnogo lagala, tokom studija naskakala na momke koji su želeli da budu sa mnom, koristeći izazovan izgled i vulgarno oblačenje. Napustila sam prijateljstvo kad sam uvidela da se druži sa narkomankama i prostitutkama po separeima bogatih momaka. To mi se zgadilo. No, to nije sve. Igrom slučaja saznam od supruge mog bivšeg dečka da me je drugarica prodala za 300e! Nije imala pare za more i sve moje tajne i poruke sa njom o tom dečku dala je za novac toj devojci tada. Dno dna! Najgore što je često srećem i ne znam kako pravilno da reagujem. Saznam i da je imala abortus bebe od dečka sa kojim je bila i da je pričala da će se udati za njega. Sada je promoter verskog života, slika se po manastirima, a postoje ljudi koji kažu da se po hotelima za novac prodaje. Strava me uhvati kad pomislim s kim sam se družila, jezivost!
Moj dečko je lep kao slika. Kada to kažem, zaista tako i mislim. Ne sad kao moj je, pa mi je lep. Objektivni kriterijumi, 190cm, 100kg, telo zategnuto, krupan i crn + brada. Šarmantan, svašta u životu prošao. Opet zaljubio se u mene. Ja sam neki prosek, slatka i buckasta, 170cm visoka, prvi mi je bio u svakom smislu, neiskusna... Stvarno mi je nejasno kako ga zadržavam dve godine. Meni niko u dm ne piše, a kamo li uživo da priđe. Njega startuju cure dok je sa mnom, a o porukama da vam ne pričam. Dok on i nema šifru na telefonu… Kada sam ga pitala izokola, rekao mi je da mi je srce kao Rusija veliko i da sam ljudina, da sam ga time kupila. Zaista, radim na sebi, ta njegova lepota, šarm i muškost me guraju samo napred u svakom smislu ali opet stalno sam uplašena da mu ne dosadim. Isto mislim da nešto želi ozbiljno, par puta mi je napomenuo da će moja lepota doći do izražaja kada rodim, da neće moći da me odbrani od udvarača… Neki savet?
U braku sam 10 godina i bila sam jako ponosna na naš odnos. Sve konflikte smo lepo rešavali i gotovo nikad se nismo svađali. Odlučili smo da imamo dete i ubrzo se sve promenilo. Muž je brižan otac ali je jako puno odsutan (više nego mora), ne misli da je pravedno da obaveze oko deteta delimo partnerski nego mu je ok da sve ja radim. Ne spavamo u istoj sobi od kako sam se porodila (jer je važnije da se on naspava jer radi), ne jedemo zajedno jer on jede napolju ili ono što mu mama pošalje iz druge države (ne želi da kuva), ne trošimo novac zajedno nego ja žickam polovinu potrošenog na dete a nekad i ne dobijem. Kako vam ovo zvuči?
Verio sam jednu ku**u pre par meseci.
Samo što tad nisam znao da je ku**a.
Najzanimiljivije od svega šta sam ja dozvolio da na veče veridbe, sve iznađenje, nju, prsten, sve što je podrazumevalo taj čin ona slika, izbaci neki kolaž slika na kome mene nema.
Sad da sam ja neki ružan lik pa ajde, da razumem, međutim baš nasuprot tome, njeni svi oduševljeni mojim izgledom, 90% njene rodbine kaže da sam lepši od nje.
Mic po mic vreme prolazi, ona sve čudnija, krije telefon dok se dopusuje, da bih na kraju došao do toga kad sam uzeo njen telefon da se ona zapravo čuje još sa bivšim.
Odmah sam joj raskinuo veridbu, pa neka ide njemu neka bude žena, meni neće.
Neka hvala.
Ne želim dečka bez fakulteta i mnogi me napadaju zbog toga. Smatram da je u redu da očekujem šta i sama imam. Uz to sam se odselila od roditelja da bih se osamostalila, ako je mnogo lakše bez kirije, tako da ni momci koji rade, a ne planiraju da se odsele ne dolaze u obzir. Ne znam šta je tu za osudu.
Kod mene u školi je jedna devojka uradila i nos i usne a možda čak i još po nešto na licu. Inače ove godine punimo 18, ali ja ne razumem kako njoj nije ružno da joj usne izgledaju kao dve viršle, kakav je to ispran mozak... I pre nego što me napadnete, da bi svako to uradio da ima pare, ne ne bi, ja lično sam prilično zadovoljna svojim izgledom, ne mislim da sam savršena, ali sam sebi lepa i nikad ne bih ništa uradila, zna se prvenstveno zašto je izmišljena estetska hirurgija, ali smeta mi što oni to uporno nameću kao neki standard lepote, a meni to ne može biti odvratnije i mrzim što sam deo ove umobolne generacije (čast izuzecima), pa sad osudite slobodno.