U jednom izlasku pre 4 meseca upoznam jednu devojku njoj 36 godina meni tek 19. Dopisivanje, viđanje, padne koji put sex. Ali ni jedno ni drugo nismo mislili ništa ozbiljno među nama ja sam se uvek pitao šta ću ja sa 17 godina starijom devojkom a ona je sama rekla da u meni ne vidi ništa ozbiljno već samo kao usputna stanica, šema kako već. Do našeg prvog sastanka je 7 meseci bila singl, izašla iz jedne duže veze tako da nije htela ništa ozbiljnije još neko vreme. Požalila mi se kako joj naiđe mučnina, da je boli stomak da joj kasni. Uradi ona test trudnće ode kod doktora na pregled kaže joj da je u drugom stanju. Saopšti ona meni te vesti ni jednog trenutka nisam rekao da to dete nije moje već sam stvar shvatio ozbiljno takođe i ona. Abortus nam nije padao na pamet. Na pola puta je od rođenja deteta jedva čekamo da se rodi. Ja sam se zaposlio, dosta privređujem za naš novi dom. Sudbina je kakva takva i njoj morate krčiti put.
Malo je smešno da je ljudima bila potreba korona da bi shvatili da ne smeju da veruju ni sistemu ni nauci, a toliko je sve bilo očigledno i ranije, ali količina otupelosti i slušanje drugih je neverovatna i tužna...
Mislim da psihoterapeuti imaju ovoliko posla samo zato što ljudi više nemaju prijatelje.
Kad čujem gusle, harmoniku, trubu ili frulu aktivira mi se nagon za povraćanjem. Najodvratniji instrumenti i sprave za mučenje koje postoje na Balkanu.
Prevario sam i ostavio devojku sa kojom sa bio jako jako dugo. Znam da je to užasna stvar, ali ne znam šta mi se dogodilo...
Ne mogu bi da zamislim kako se osećala u tom trenutku, sve što smo zajedno gradili se srušilo u trenutku...
Nadam se da je srećna i da je Bog čuva.
Voleo bih da je sretnem i vidim da je dobro i da je našla nekoga pored koga je srećna.
Izljubomorisao sam drugarici u koju sam zaljubljen i ona se bila naljutila i ja se izvinim i ona mi rekla da se opustim ne znam šta da radim planirao sam da joj kupim skupocenu torbicu kao poklon i da joj priznam da mi se sviđa..
Radim kao dostavljač i najviše od svega mrzim ljude koje puštaju svoga psa kad otvore stan! Skače mi po nogama, grebe torbu, ometa me kad predajem porudžbinu... Da li je moguće da nemaš bukvalno 5 sekundi da zatvoriš svoga psa u sobu dok preuzimaš porudžbinu? ili to namerno rade? Nije mi jasno... ne moraš nabijati svima svoga psa na nos!
Nema mi ništa odvratnije nego kad drže psa u stanu... fuuuuj!
Nedostaje mi da živim samostalno. Živela sam dve godine sa bivšim momkom i još dve godine sama, ali sam morala da se vratim kod svojih, jer jedna plata nije bila dovoljna za stan i ostale troškove. Nisam polagala račune gde sam i u koliko sati se vraćam kući, radila sam šta sam htela bez da mi se to prebaci. Sada je samo neko gunđanje, rasprava skoro svaki dan. Mada i dok sam živela sama su mi često dolazili, ali sam ipak imala mir. Volim često sama da iskuliram sa sobom, a moji zahtevaju da budem sa njima od kada ustanem, pa dok oni ne legnu u krevet i još mi prebacuju što ostajem posle njih da pogledam film, iako imam preko 30 godina.
Danas je kolega na poslu htio da reže tortu za svoj rođendan, budući da je bio jako nespretan ja sam uzela taj nož i isjekla tortu. Rekla sam nema veze, ja sam žensko. Nakon toga sam razmišljala o svom činu i što sam uletila da pomognem, to je bio neki moj ženski instinkt i kultura. Sto puta su muškarci meni mogli pomoći za neke stvari koje se u društvu podrazumjevaju da su *muške* ali nisu. Shvatila sam da su to neki sadašnji gubici karaktera drugačije ne mogu da shvatim. Nije mi jasno kako su mogli prolaziti pored mene i čak svirati mi dok se ja patim i nespretno mijenjam gumu na autu…