Na našoj slavi, svekrva je za jelo koje su svi hvalili gostima rekla da sam napravila ja, a u stvari je ona.
Kad pomislite da ste zaboravni, sjetite se mene: juče sam otišla autom na posao, vratila se kući pješke i danas sam tek shvatila da mi je auto ostalo u gradskoj garaži.
Namerno pravim buku dok komšije spavaju, samo da vidim koliko dugo mogu da izdrže.
Svet za koji su nas roditelji vaspitavali više ne postoji...
Nekad sam joj vadio tampon. Eh, šta je mladalačka ljubav.
Mislim da me muž nikada nije voleo. Poštovanje da ali ljubav kao prema supruzi ne. Ja sam njega smuvala i uvek imala više želje i motivacije za sve u životu. Prestanem da osećam prema njemu sve što sam imala, bezrezervno se dala i za njegov posao i za decu koju imamo (za to mi nije žao ali za njega jeste). Ni fakultet nisam završila. Da nema dece ne bi me bilo ovde gde jesam, otišla bih i izvela snove koje sam kasno shvatila da ih imam i koji su. Sad čekam da deca porastu pa da se otisnem gde mi duša ište. Tu ću biti za decu uvek ali većinu vremena će moći sami, kada krenu na fakultet ili se zaposle. Imaće svoje društvo i potrebe više van porodice nego unutar. Milion puta sam ga vraćala na te probleme koje on pravi jer nema emocija sa njegove strane i milion puta sam ja razmišljala da možda umišljam i preterujem ali duša oseća i fali joj svašta nešto, verujem da moje emocije ne varaju. Neispunjena sam pored njega, ne želim da imamo odnos, nije mi lepo.
Namerno ostavljam otvorena vrata od stana da vidim ko se usuđuje da uđe.