Moj najbolji prijatelj koga znam od kad znam za sebe se oženio i nije me odabrao za kuma jer ga je sada supruga nagovorila da odabere drugog kojeg zna nekoliko godina samo zato što je mnogo imućniji od mene. Razočaran sam u ovaj svet!
Nerviraju me devojke koje komentarišu i govore kako jeftino izgleda oblačenje drugih devojaka koje se oblače otvorenije, mislim da je to samo znak nesigurnosti i ljubomore, ljudi pustite svakoga da nosi ono što voli.
Ah koliko ga volim, a ne mogu da budem sa njim, jer imam muža koji ima invaliditet i ne mogu da ga ostavim.
Malo mi smeta kada u svlačionici teretane oko mene koriste električne cigarete, vejp i ostale stvari, nisam protiv pušača ali nije im mesto po teretanama, izađite napolje, ne budite sebični.
Upoznam devojku, izađemo nekoliko puta. Sve ok, i dopisivanje. I naravno posle mesec dana kreće ono odgovaranje na poruke posle nekoliko sati (ima vremena), pa sinovanje poruka, itd…
Shvatam da nije zainteresovana.
Samo ne znam šta očekujete, naravno da više neće da se javljam. Nemam vremena za bacanje, muškarac treba prvi da poziva na izlazak, da se javlja, itd…
Ali ako i devojka ne pokaže zainteresovanost, džabe sve.
Nervira me ćerka jer je ne zanima da smrša i zategne se. Oduvek je malo u plusu, a sad ima 10 ili 15 viška. Ne izgleda ona loše, ali mogla bi da bude super zgodna, a ona tera neku priču kako je njoj ovako dobro i kako ne bi ništa menjala. Trenira tu i tamo, a jede šta joj se prohte. Ove godine ima 10 godina mature i mogla bi svima da pokaže kako se izvukla, ali ona odbija. Nema dece i ima baš dobar posao, mogla bi u teretanu svaki dan posle posla.
Koliko god neka žena/devojka bila vredna, nema šanse da bi mogla da pojedem nešto što pravi ako ima ogromne nokte (nebitno svoje ili veštačke). Ako vi smatrate da je ovo za osudu, slobodno udarite, ne interesuje me. Ako se vi ne gadite, vaša stvar, ja se gadim. Ne volim duge nokte, ja nosim skroz kratke, najgore od svega je što te sa kandžama ne nose ni rukavice kad prave hranu. To sam par puta svojim očima gledala i od tad sam se zgadila još više. Pravi ćufte, a komadi mesa joj ostaju ispod noktiju i onda to kopa drugim noktom i vraća nazad u ćuftu, fuj. Ispod noktiju ima leglo bakterija.. beži bre, da ja tu razmišljam kakvih ostataka ima, što od hrane, što od intimnih radnji, što od prljavštine iz wc itd.
Na novom poslu na kom je 95% muški kolektiv sam se šokirala brojem muškaraca koji me muvaju kao slobodni, a sveže su oženjeni i imaju malu decu. Znam da nisu svi isti, ali kad jedna žena nagleda toga toliko, kako da ima motivaciju da se sutra uda? Nijedna žena ne bi volela da bude ta koja je rodila a ovamo joj se radi iza leđa. Ne mogu sve te žene koje su se poudavale za takve biti toliko glupe i slepe, nego oni glume savršene mužiće ali ako nešto može da prođe sa strane, zainteresovaniji su za cure nego slobodni momci.
Mrzim sve i prepun sam gneva. Ne volim ni sebe nešto, mrzim što sam smotan, izgubljem, ne umem da se izborim za sebe, i kad krenem nešto, lako se pokolebam i ispadne smešno. Ne podnosim ljude, ne podnosim bahate, samožive, drčne, ljude koji samo nešto traže i prenemažu se, nerviraju me prepametni, nerviraju me glupi, svi me u suštini nerviraju. Ne volim kad me neko grdi i kritikuje, a mrzim i kad me sažaljevaju, mrzim kad mi nešto nameću i guraju, a sa druge strane želim dobar savet i podršku. Ne znam evo. Jako nestabilno i neshvaćeno se osećam.