Danas kad je muž došao sa posla, pokušala sam razgovarati. Ima dosta toga što me muči. Prekinuo me, sa nekoliko zlobnih opaski, nastavio o baušteli i završio sa listanjem po mobitelu. Samo želim nekog ko će da me čuje 😭
Stanujem vrata do vrata sa komšijom koji tone u demenciju. Samo u poslednjih nedelju dana, zvonio mi je na vrata više od dvadeset puta. U prvo vreme sam otvarala vrata i čula najneverovatnije priče njegove uobrazilje, a poslednjih par dana sam prestala. Pravim se da nisam tu. On zvoni, kuca, malo pre je uhvatio kvaku i pokušavao da otvori vrata pošto se nisam oglasila kada je zvonio. Nije hteo da mi da broj telefona svoje ćerke, za koju ne znam ni da li je svesna očevog stanja, niti da li ga obilazi. Teško mi je i žao i neprijatno, znam ga skoro 20 godina i bio je baš pristojan čovek. Trebalo bi ga voditi kod lekara, trebalo bi neko da brine o njemu. Zaboraviće da isključi ringlu, otićiće do prodavnice i neće znati da se vrati.... Da li da zovem socijalnu službu?
Odlučila sam da uradim svaki put kad pomislim na njega po 12 čučnjeva ili toliko trbušnjaka ili plank od minut. Bar neke vajde od toga što je ušao u moj život, napravio haos i nestao bez traga. Kad već ne mogu imati njega bar da imam zategnuto tijelo.
Sve ove godine idem gastroeneterologu zbog problema s probavom da bih saznala nakon desetljeća da su svi ti problemi posljedica ginkeoloških problema. Nizak nivo estrogena i još nekog hormona, uzrokuje veliko opuštanje mišića i crijeva te se crijeva jako uspore pa hrana u meni doslovno trune i fermentira. Od toga gastritis, strašni vjetrovi i proljevi. Rješenje hormonska terapija ali pošto sam već u 40ima, odbila sam i pristala na savjet da pojačano pijem magnezij i vježbam 10 dana prije mjesečnice kako bih ubrzala crijeva. Evo pomaže.
Mislim da je prava ljubav kad se brineš u svakom smislu za nekoga.
Kad sam se porodila nitko mi nije pomogao, ni oko čega, sve sam sama, prvo mi je dijete bilo. Iskreno umirala sam od straha, plakala svaki dan od svih tih osjećaja i hormona.
To nikad neću zaboraviti i preći preko toga, od tada ljudi su zauzeli dugačije pozicije u mom životu, i po tome se ravnam.
Dugo sam patio i razmišljao o prošlosti, ali konačno sam shvatio da je prošlost samo osjećaj za uspomene, ti dani su gotovi, neponovljivi. Nostalgija ih neće vratiti. Imamo samo ovo sada, čak nemamo ni sutra, nismo sigurni hoćemo se probuditi, imamo ovaj trenutak. Ne kažem da sam krenuo živjeti punim plućima, ali čekam i taj klik. Ovaj mi je došao tek u 29-godini.
Mislim da svako zarađuje tačno onoliko koliko i vrijedi njegov rad.
Ne kontam šta je u tim glavama što mogu tako da ti odgovore posle 3-4 h na poruku a ceo dan su onlajn. Ja sam programer i radim za strance za ozbiljnu lovu i opet stignem ljudima da se javim, pa ja ne mogu da gledam notifikacije neotvorene na telefonu. Nije lako tim ljudima stvarno kad kontaju da su bitni, neke ljude ja uglavnom i zovem samo iz sažaljenja jer znam da ih niko ni na kafu ne cima, a oni meni tako, baš nekulturno. Što je najgore ja sam bik u horoskopu i trudim se max oko ljudi, ali kada jednom završimo onda je stvarno gotovo. Neki ljudi baš ne zaslužuju da prstom mrdneš za njih, ali šta ćeš kad si dobar pa im uvek daš šansu dok ti ne prekipi i onda krenu da se čude...
Drugarica raskinula sa momkom nakon 4 godine veze. Mi nismo u kontaktu skoro 3 godine. Razlog je baš ta njena veza i njen bivši momak. Nakon 3 godine ćutanja, javlja mi se i zove na kafu. Želi kao da se ispričamo. Šta sam ja? Ofinger kojeg okačiš i uzmeš kad ti zatreba. Samo sam joj poslala smajli koji se smije (onaj što plače od smijeha) i blokirala je. Ćao zdravo.