U braku sam 6 godina, volim svog muža, imamo divnu dječicu koju vaspitavamo i živimo solidno, radimo oboje. Srećna sam sa te strane mnogo i zahvala Bogu na tome, ali.. Jedini problem u mom životu je njegova majka. Nikad ništa uradila loše nisam, niti uputila kakvu ružnu riječ toj ženi ili pogled, ali već 6. godina trpim njeno ponašanje koje smatram da nije normalno. Konstantno nametanje, dolazak bez najave ( živimo na spratu kuće), kad smo mi vani eto i nje, prisluškuje šta se dešava itd.. Muž je svjestan svega, bilo je priče i postavljanje granica, ali sve je završavalo svađom i nikad ništa se popravilo nije. Pokušala sam da se i ja promijenim, da odgovorim kada provocira ( inače sam ćutala na razna podjebavanja) i ništa. Stvarno pucam po šavovima, a ne znam šta da radim, mlada sam a toliko sam suza prolila zbog te žene, a muž ne želi da plaća kiriju jer smo uložili dosta u sprat, razumijem ga u potpunosti, ali mislim da ću morati spakovati stvari i otići sa djecom, pa gdje god.
Radim kao keramičar i zarađujem 1500-2000 evra mesečno. Posao je zanimljiv brzo mi prođe 8 sati posla.
Vozim dobar auto, putujem Evropom.
Svoju najbolju drugaricu sam upoznala leto pre polaska u srednju školu, postale smo jako bliske ali su njeni bili jako siromašni, JAKO. Moji roditelji nikad nisu dopustili da se ona pored mene oseti kao da je manje bitna ili da manje vredi jer živi u takvom okruženu. Letovala je sa nama, prvi put skijala sa mnom, prvi put je dobila skupu torbicu i skupe patike, otišla u skupi restoran, vodila sam je svuda sa sobom, sve joj placala, nosila je moje stvari, spavala kod mene, isla na vecere sa mojima onda kad ni ja nisam itd.
Ja od septembra krećem u 4 razred, ne znam gde je moja najbolja drugarica i šta radi, odala je sve moje tajne i probala da rasturi moju vezu od 2 godine, na sva usta pljuje o meni i mojim roditeljima... Znam da niste očekivali ovakav preokret, nisam ni ja. Jedan jedini razlog ne postoji za ovo njeno ponašanje.
Posle ovog prijateljstva sam naučila da nikome ne verujem ali mi je krivo jer u dubini duše znam da je dobra osoba ❤️
Nerviraju me kolege koje se non stop žale na razne stvari u firmi, a ništa ne preduzimaju povodom toga. Ja se slažem sa njima oko stvari na kojih se žale, ali isto tako kada sam šefovima više puta iznela te probleme, većina kolega su ćutali kao piiiii...i skoro niko me nije podržao. Ja sam ispala crna ovca jer kako se pobogu samo ja žalim, a niko drugi ne. Ne razumem takve ljude, čega se toliko boje i kako ne shvataju da radnici jako veliku moć imaju kad se udruže. Ako ništa, naučila sam lekciju i od sad se borim samo za sebe.
Škorpija sam u horoskopu i ljude mogu da izbacim iz mog života hladnokrvno kao da nikada nisu ni bili tu.
Gledam neka stranica što prodaje donji veš za mlade devojke, to sve neke tange, kaiševi ko za sado-mazo, kombinezon sav providan pa izgleda kao da si se cela obukla u čarapu... A cene otišle u nebesa, kvalitet 0, sve sintetika jer prave Kinezi. I čemu to sve? Zašto bi neko bacao pare na takve gluposti i izgledao jeftino? Zna se šta je sexy veš, čipka, halteri i to je dovoljno. Ali da glumiš por** divu nekom muškarcu kome je mozak već ispran filmovima za odrasle? Ma važi. Inače žensko sam i ne pada mi ni na kraj pameti da glumim por***arku nekom nesigurnom papanu. A vi devojke razmislite za koga se toliko sređujete i kupujete silan donji veš jer verujte - većina nije vredna toga. Pravi muškarac koji zna šta hoće neće čekati da ga vi zavodite i pravite budalu od sebe.
Ne znam što ste vi mladi ljudi pod tolikim pritiskom, znam da je rodbina krivac ali nije kasno da se udate/oženite u 30im niti da postanete roditelj u 35oj itd. Moja tetka rodila u 35oj, evo ima 2 unuka, drugarica u 33oj, evo kćerka 17 godina. Pa nije 35-65, pobogu.
Nemojte srljati u brak samo zato što je neko rekao da "morate u 25oj da se uzmete". Pa niste roboti, kad upoznate pravu osobu znaćete.
Oženio sam se sa sjajnom ženom, imamo decu, presrećni smo zajedno. Juče sedim i nešto razmišljam. Bože koliko su mi zla nanele žene u mladosti. Manipulisale, lagale, varale. Momka koji mi je slomio ruku jer sam mu bio sa devojkom, a nisam ni znao da ima dečka (nedeljama). Mnogo plaćenih računa gde sam pozvan da ih nahranim. Nameštan više puta u ljubavnim trouglovima, u kojima nisam znao da sam. Prevaren više puta. Više puta pokušale na silu da zatrudne sa mnom. Mogu do sutra da nabrajam. Samo ću reći, hvala ti bože posle svega što si mi poslao ženu anđela.
Domaćica sam, kuham, perem, peglam, pravim zimnicu, učim sa svojom djecom, razvozim ih u obdanište i školu, stignem da pomognem mužu kada radi od kuće. Nervira me kada neko kaže, lako je tebi ti ne radiš, a meni 24h, prođe za tren.
Dolazim kući u 10 naveče, ostala sam prekovremeno na poslu inače radno vrijeme je do 7 plus prekovremeno i nakon toga sam otišla do obližnjeg kafića da uhvatim internet za još neke stvari u vezi posla koje je trebalo završiti. Vraćam se autom bezvoljna, u grudima me guši, mnogo i plačem u poslednje vrijeme bez razloga. Sa vrata me dočekuje paljba pitanjima gdje sam do sad, zašto se ne javljam, zašto sam bezobrazna, a nismo se vidjeli čitav dan. Samo u tišini odlazim u svoju sobu. Mami je rođendan...planirala sam da joj čestitam. Zašto osobe koje su "djeca" u porodici nemaju pravo na osjećanja, voljela bih da i mene neko nekad pita "kako si".