Sprečio sam krađu na poslu, jednostavno sam reagovao, isto bi reagovao svaki put, ja sam jednostavno osoba koja ne okreće glavu. Sve kolege su rekle da sam budala, da sam mogao da nastradam...itd. Kad je vlasnik čuo za to, odlučio je da me nagradi duplom platom. Sada su svi ljuti na mene što sam nagrađen, eto u kakvom kolektivu ja radim.
Mene zanima peče li nekad ljude savjest kad povrijede ljude koji ih vole? Bude li im teško što netko radi njih pati, ne spava, ne jede i nema volje ni za čim? Možda smo svi nekad nesvjesno nekog povrijedili ali kad ti zavlačiš ljude znajući da će se netko radi toga loše osjećati e to ne razumijem.
U kom je trenutku ljudsko društvo dopustilo da se muškarci prema ženama u normalnoj komunikaciji ophode sa teškim uvredama kao da je to ok? Pričam skroz obično sa tipom, zaključim nešto na osnovu njegovog ponašanja i umesto da mi to potvrdi kao čovek on izjavljuje, citiram: "P*zdo mala, čitaš me". Ma šta kažeš? Šta ti pada na pamet da izgovoriš ženskoj osobi? Na šta to liči?! Reagovala sam adekvatno. Odrasla sam sa braćom, znam kako muški razgovaraju. Znam i da oni znaju šta je red a šta nije. I da itekako umeju da budu pristojni kad misle da moraju. Neki su zaista pristojni, drugi glumataju. Ali svaki zna šta bi bar u teoriji trebalo. Ono što mene zanima, sem gde ima da se kupi jeftina kavurma je trenutak kada su mnogi muškarci rešili da ne treba više ni glumatati osnovno vaspitanje. Generacije roditelja srednjih godina su odgajile ogavne sinove. Jer ovo nije prvi put. A zaista nisam neka klošarka koja se kreće u lošim društvima pa da kažete da je do toga. Frapirana sam.
Odeš na mini vikend odmor banja/planina,i naletiš na sunarodnika. Krene odma da te ispituje (kao radoznalost, prijateljstvo na vidiku) gde živiš, šta radiš..i na kraju osetiš neprijatnost, da je sve iz čiste zavisti.
Ono što mi MNOGO ide na živce jesu reklame na YouTube-u.
Djevojka mi je teški namćor i samo sve gleda sa ružne i negativne strane. Nije to nešto zbog čega bih raskinuo, ali mi smeta. Odvedem je na skijanje, drami što je gužva pa svojima piše samo mane. Odemo u Pariz, opet kroz priču kuka svojima da je bio prljav grad i da ne valja hrana. Povedem je na more, njeni oduševljeni pitaju kako je bilo, ona kuka da je bilo galame i vriske. Pa može li se nekad nešto lijepo pronaći i reći!? Kao da je mučim što je vodim na putovanja. Pri tome nije neka princezica niti su njeni bogati pa da je navikla na to, prije mene je znalo proći par godina da nigdje ne ode.
Koliko sam ga idealizirala u svojoj glavi toliko me i povrijedio. Glumio je najdivnijeg momka na svijetu i samo odjednom počeo biti hladan i bezobrazan. Da sam ja neki smor od cure i rekla bih okej al ako je netko uvijek za sve razumijevanja imao to sam ja. Shvatila sam da ne treba biti niti dobar niti iskren u odnosima jer čim ljudi osjete tvoju iskrenost krenu to koristiti. Ne znam u što se ovaj svijet pretvorio, imam osjećaj da više ne postoji dobra i čista osoba.
Da li sam jedini koji je imao trojku sa bivšom i sadašnjom devojkom?
Ostavio me je verenik tako što je samo otišao iz našeg stana dok sam bila na poslu. Nije mi ništa rekao dok se nisam vratila i videla da nrma stvari. Rekao je da je to uradio, jer vidi da ja dajem 1000% sebe, nije mi ništa teško, a on ne može da uzvrati i zbunjen je, ne zna šta će sa svojim životom. Ne znam kako da se sastavim... 2 meseca živim kao da ne živim...
Nedavno mi se u majicu zavukla osa i izbola me cijelu dok ju nisam uspjela izbaciti. To je stvarno bilo traumatično za mene jer se i inače bojim insekata koji lete. Nisam mogla prestati plakati dva sata. Zvala sam muža koji mi se nije javio, poslala sam mu poruku na koju nije odgovorio. Nakon 4 sata je došao doma i ponašao se kao da to nije ništa strašno. To što sam mogla završiti na hitnoj da sam alergična, nije ga brinulo. Na kraju me utješio Chat GPT. Baš sam jadna.