Uvek kad me u toku dana čeka neka velika obaveza, redovno pre izlaska iz kuće se obratim mojoj mački rečima "Pa da bole tebe uvo..." I teatralno odem.
Nikad neću shvatit kako neke predivne slike ostanu neprimjećene, a neke Pikasove tamo žvrljotine, koje i ja mogu da nacrtam, postanu tako popularne.
Uvek pojedem dva zaogaja pice nožem i viljuškom, i onda batalim, i nastavim prstima
Desilo mi se par puta da su drugovi pokušali da me poljube i pritom se ispalili i shvatili da ništa neće biti. Nikad nikome nisam to pričala, da ih ne bi bio blam pred drugima ili šta već. Na kraju krajeva cenim ih više jer su makar pokušali, smorili su ovi što čekaju da im sama priđeš...
Dok sam studirao nikada nisam kupovao markice za prevoz, a redovno sam se vozio GSP-om. Ali, kada god sam išao na ispite uvek sam kupovao uredno karte da me ne bije maler na ispitima...
Svi misle da sam bubač i štreber, samo zato što učim. A ja to radim prvenstveno zbog sebe, a onda i zato što mi majka plaća fakultet, a prima samo penziju mog pokojnog tate i nikad joj nije teško da radi nešto, sve zbog nas troje.
Kažem komšinici: "Kako vam je divna frzura, ko vas šiša... bla bla?", a ona mi ladno kaže: "To mi je perika, opala mi je kosa od bolesti". Koji blam!
Mrzim kad se učionica usmrdi od raznih nekupača i kad ja napravim inicijativu prozračenja i otvaranja prozora ''Gospoda'' se bune jer im je hladno.
Kad vidim klince kako čekaju na pešačkom, da li sami ili sa roditeljima, uvek ispoštujem semafor i striktno na zeleno krećem da prelazim ulicu, da dete ne nauči pogrešno. A kad nema dece na vidiku, pretrčavam, ne mož' mi ni komunalna ni šoferi ništa.
Nešto poslije rata, u osnovnoj školi nakon ljetnih praznika nastavnica je ispitivala gdje smo proveli ljeto. Pošto jedina nisam nigdje išla, izmislila sam da sam posjetila New York i dočarala sam moje putovanje informacijana zasnovanim na iščitanim enciklopedijama, knjigama, novinama, jer interneta još uvijek nismo imali! I danas osjećam grižnju savjesti zbog te male dječije laži, ali sam se tad osjećala važnom! :)