Gledam preko puta moje kuće, komšije ispraćaju ćerku, koja ide u Ameriku sa mužem da živi za stalno. Sin im je već odavno tamo. Oni ostadoše ovde sami da žive do kraja života. Džaba im onolika kuća i sve pare što imaju kada će svoje najmilije viđat jednom u dvije godine, zato nikad neću otić iz svoje zemlje, pa valjda će i ovde nekad krenuti na bolje...
Ceo život mi se sviđaju, visoki, crni, tamnoputi momci sa gustom dužom kosicom, zelenim očima, masivnim grudima, klasika, ludela sam za njima, a ovaj moj od svega toga ima crnu kosu sa zaliscima do pola glave, al' ga, majku mu njegovu, obožavam i ne bih ga menjala za krdo ovih kosmatih :)))
Ofarbala sam svoju prirodno smeđu kosu u neku za 1-2 nijanse svetliju i tata mi je rekao da mi sad kosa izgleda kao živa ograda u jesen...
Mrzim kad profe objave imena i prezimena u rezultatima ispita. Brate, stavi samo broj indexa, manje će me biti sramota ako padnem.
Kada mi prodavačica kaže kalup je manji/veći, uvek mi treba vremena da skontam da li mi treba veći ili manji broj.
Kad sam bio u osnovnoj školi na kontrolni iz srpskog je bilo pitanje ko su bili narodni pevači (mislilo se na Filipa Višnjića i druge) ja sam napisao Milanče Radosavljević, Seki Turković...
U utorak trebam diplomirati, ne znam šta mi je sinoć puklo da idem rješavati test inteligencije, vjerovatno da vidim koliko sam pametan ili da malo dignem samopouzdanje. Na kraju sam se samo zapitao kako sam uopće uspio završit fakultet.
Danas ja uzimam kokice i kažem 'Daćete mi jedne od 50'.. Čovek mi daje kokice, a ja kažem 'Koliko su?'
Koliko mi je neobično da posle svih turskih i indijskih serija, na TV-u naiđem na špansku seriju. Dođe mi kao odmor za uši slušati nešto što kao "razumem" i bez gledanja...