Ponekad se pitam kako imam obraza da osudjujem druge ljude, a šta ja sve radim.
U vezi sam više od 3 godine, moja je djevojka jako uspješna, dok ja i dalje stagniram u mjestu. Jako je volim, ona je žena mog života, znam da i ona mene voli, još sam i prvi muškarac u njenom životu, al me strah da joj sve ovo ne dosadi i ne poželi nekog boljeg od mene...
Danas sam patosirao lika na ulici koji me je ismevao zbog moje debljine.
Imam toliko male grudi da mi je dvogodišnja ćerka razvukla majicu, namestila rukice i iznenađeno rekla "Nema"!
Mama mi je svake noći lepila uši selotejpom da ne budem klempava kad porastem.
Vrelim danima, uđem u GSP autobus bez klime, preskačem ljude da stignem do prozora, okačim ruke o šipke i luftiram pazuh.
Imam naviku da kad ulazim u kuću pregledam obuću, da znam da li je neko u poseti... Jednom sam se prevario i otvarajući vrata glasno ''pustio'' gasove... Tek tada sam primetio sestru i njene drugarice, koje su ušle obuvene! Blam...
Sa svojih 20 sam mahinalno, nakon što sam vidjela kazaljku bojlera, rekla: "Neko misli na mene!". Šta ti je navika...
Uvijek pokrivam noge pokrivačem, jer se bojim da će me ona cura iz filma "Krug" povući.
Shvatila sam da mi je potreban psihijatar u trenutku kad sam pokušala da uplašim mog psa da bi prestao da štuca.