Mislim da moji roditelji nisu ni svjesni kakvog alkoholičara imaju u kući :/
Volim kada ispeglam kosu, pa mi iz kose iskoče moje vilinske uši..ŽIVELE KLEMPAVE DEVOJKE! :D
Kad jedem masnu hranu volim da obrišem ruke od krevet.
Pre nekoliko godina sam za izlazak sa jednim dečkom obukla mini suknju, računajući da ćemo u neku šetnju, ili na piće. Odveo me je na bilijar. Od tad na sastanke idem u farmerkama, za svaki slučaj.
U društvu važim za veoma 'kul' i opuštenu osobu, ali kada se upoznajem sa novim ljudima uvek mislim kako mi smrdi iz usta, da sam jako debela i da nisam vredna pažnje. Čak i da nije tako, uvek, ali uvek se tako osećam i prilično sam povučena dok nekoga baš dobro ne upoznam.
Deda je uvek želeo da se rodi dečak no rodila sam se ja. Želja mu je bila da se zovem Radomir po njegovom dedi. Dan danas me predstavlja rođacima kao "ovo je trebalo da bude Radomir".
Najveći strah mi je da će me ošišati neko ko sjedi iza mene u busu ili tramvaju.
Kad sam na faxu, puna sam nekog elana za učenjem, a čim dođem kući ta ideja me prođe.
Sedim ti ja u autobusu, dremam. Prliazi mi lik sa brzim naočarima, istetoviranim vratom, ćelav.
Pita: "Dečko, imaš kartu"?
Ja mu odgovaram: "Izvinjavam se, ja sam zaboravio kartu kod kuce".
Kaže on meni: "Ma zaboravio si ti k**** moj kući". Toliko o finoći.
Životni mi je san bio prekidač za svjetlo ostaviti da stoji na pola, mislila sam da je nemoguće, al evo maloprije se dogodilo. Sretna sam kao da mi je dvije godine.