Kao mali sam stalno virio kroz špijunku u kupatilu kada dođu kevine drugarice...I nikad mi nije bilo jasno šta ja u stvari vidim.
Devojku koristim samo za krevet iako smo 6 godina u vezi. Planiram da je ostavim i zapalim preko.
Toliko sam se ulenjila, da u poslednje vreme ako ustanem pre podne od ukućana dobijem aplauz...
Imala sam prijateljicu koja mi je bila kao sestra od kako smo bebe bile. Spavale smo jedna kod druge svaki dan, išle u istu školu, sedile zajedno u klupi. Izlazile, išle na more sa roditeljima. Živele smo život koji svaka devojka može samo zamisliti. Znala je svaku moju tajnu. Ponekad smo se svađale, ali to je uvek na kratko bilo. Jednom smo se posvađale oko nekog momka i gluposti. Bila sam toliko sebična i tvrdoglava i odgurnula sam je od sebe. Iz dana u dan, veća je distanca bila, umislila sam da imam svoje prijateljice i da mi ne treba ona. S vremenom prekinule smo svaki kontakt. Prošlo je 15 godina i dobila sam pozivnicu za njeno venčanje. Kad sam došla nisam je prepoznala, blistala je, sa svojim prijateljicama. Setila sam se svih naših planova, kako ćemo imati dvostruko venčanje, kako će nam se deca družiti i počela plakati, ali ona nije bila tu da me uteši. Sada ima dvoje dece koju nikada nisam upoznala i svaki dan žalim jer sam je pustila da ode, a mogla sam biti njena kuma...
Kažem komšinici: "Kako vam je divna frzura, ko vas šiša... bla bla?", a ona mi ladno kaže: "To mi je perika, opala mi je kosa od bolesti". Koji blam!
"-Polako kreće iz prve, pa prebaci u drugu, treću, četvrtu, pa se brecne i opet prebaci u prvu, i tako celu noć". Tako moja majka objašnjava kako otac hrče.
Sedim ti ja u autobusu, dremam. Prliazi mi lik sa brzim naočarima, istetoviranim vratom, ćelav.
Pita: "Dečko, imaš kartu"?
Ja mu odgovaram: "Izvinjavam se, ja sam zaboravio kartu kod kuce".
Kaže on meni: "Ma zaboravio si ti k**** moj kući". Toliko o finoći.
Uvela bih obavezno nošenje onih trakica sa semafor žurki (crvena, žuta, zelena) za svaki izlazak. Ovako se ljudi ili boje prići ili se ispale.