da konobarice ne rade u kaficima, ne bih imao kontakta sa zenama. Tuga.
Meni moj tata nikada nije, a verovatno i nikada neće reći: "Sine, izvoli daljinski od TV-a".
Imam problem jer brzo pričam i nekada se dešava da izgovorim nešto izvrnuto, kao npr. jednom u pekari zbog čega sam ostala crvena narednih sat vremena: "Daćete mi molim Vas rol pišu i vicu"....umesto rol viršle i pice...
Imam pege po licu, a dečko mi ne dozvoljava da ih uklonim, uz izgovor: ‘‘Nemoj da budeš kao sve druge devojke, ostavi ih, ja ih obožavam.‘‘
Kad sam bila mala mama me odvela kod frizera i ja sam pobegla iz salona sa pola ošišane glave, jer je ona teta imala beli mantil kao doktori, a ja sam se plašila doktora.
Strašno mnogo ličim na mamu svog dečka i po izgledu smo slične, visina, oblačenje, građa, broj patika.. Ali i volimo iste stvari, odlično se slažemo.. da nemam mamu mislila bih da sam njena ćerka :/
Sanjala sam da sam dlakava kao vulverin i da mi je dečko rekao da se izdepiliram.
Slomila sam 2 prednja zuba kao mala. Svoj prvi poljubac sam izbegavala jer sam mislila da ce mi otpasti veštački zubi dok se budem ljubila.
Entschuldigung sie bitte, dаs ich zu spät kommen! -rečenica koju sam svaki dan izgovarala na vratima učionice, zato što sam uvek kasnila na čas. Kamo lepe sreće da je bilo više tih rečenica koje se 'po kazni' izgovaraju, sad bih odlično pričala nemački i ne bih imala problema sa istim na faxu.
Moj tata ne pokazuje emocije, nikad i nikome, pa čak ni meni i bratu. Nisam osjetila šta je to očinska ljubav dok nisam saznala da je lozinka na njegovom kompjuteru moje ime.