Moj sin/ćerka će se igrati sa unukom mojih školskih drugova/drugarica.
Volim da vidim kada razmažena deca ne dobiju uvek šta žele pa onda plaču.
Svima govorim "brate", osim pravom bratu njega zovem po imenu.
Imam običaj da, kad pijem kafu, izađem na terasu i pravim se da je zombi apokalipsa, da je sve u ruševinama i da su svi ljudi zombiji, da su kola razbijena po ulici i da ja pravim plan kako da pronađem još nekog ko je živ i kako da se izvučem iz grada. I naravno pustim strašnu muziku da bi sve to u mojoj glavi izgledalo dramatičnije.
Kad sam bio mali mislio sam da se može skakati po oblacima kao po dušeku.
Volim kad deca krenu u školu. Lenčare celo leto a ja radim.
Kad mi dođe rodbina iz inostranstva uvek se pravim kako su mi puno nedostajali samo da bi mi dali što više para.
Za nešto manje od devet mjeseci postaću majka, više mi ništa nije bitno u životu, sa njim ili bez njega ja ću roditi, jer mislim da me je Bog blagoslovio nakon svih loših stvari koje su mi se izdešavale. Moj će mi anđeo promjeniti život.
Danas dolazim sa posla mrtva umorna, ćale leži i sluša rock, u kući je haos. Pitam ga: "Zašto barem nisi maknuo ostatke od hrane sa stola", a veli ti on meni 'uživam dijete užvam, vidiš li da živim rokerski život, haos mora da bude' i poce da maše glavom.
Bio sam na sajmu malopre i zaustavila me tv ekipa, nadam se da je neka slabo gledana jer sam se toliko gluposti nalupetao da je to strasno.