Nisam baš emotivna i zaista mi je patetična većina stvari koje druge oduševljavaju. No, kada na ulici vidim dečka sa buketom cveća kako žuri negde i jedva skriva osmeh na licu, to me istinski razneži. Danas sam u autobusu videla dečka sa rozim poklončićem, sav sređen i vidno nervozan. Samo sam se zapitala, hoće li nekad neko tako biti nervozan zbog mene... Hoće li nekad neko žuriti da mene obraduje i poljubi me... Kako vreme odmiče, sve sam više uverena da ću uvek samo gledati druge...
Kad sam bio mali najviše sam mrzeo kad na mom rođendanu ostala deca duvaju svećice :/
Bio sam sa drugom u akva parku, a on se zagledao u jednu devojku koja ima velike grudi, devojka je zatim prišla i pitala ga: '' Je l' si se nagledao?'' a on je zbunjeno odgovorio: '' Jesam! ''
Prije sam slušala pjesme radi zabave, a sada kada mi se nešto loše dogodi pronalazim se u svakoj toj pjesmi, stihu, riječi...
Kad god neko onako podigne ruku da nešto pokaže ili uradi, ja imam osjećaj da oće da me udari pa se trznem u pokušaju da se odbranim.
Danas sam bio da popravim zub i pita me zubarka : "Sta radis u životu , čime se baviš"? A ja u tom trenutku utrnuo od anestezije , u ustima mi ogledalce , bušilica , sisaljka za pljuvačku , oni sunđeri i još mi sestra drži jezik da ga ne bih pomerao , i zamislite kakav mi je bio odgovor na njeno pitanje.
Lik mi je gurnuo prst u uvo na žurci i kad sam se okrenula, rekao: Ćao, slatka si, može broj?
Volim da pomažem u rešavanju tuđih problema, jer tako zaboravljam na svoje.
Pravila sam žurku pre neko veče. Uspeli su i mleko da mi popiju iz frižidera, a mamin komentar je bio ''dobro ja da ima vode u cevima''.