Mama je sad prostirala veš i naišle su moje tange. Samo sam čula: "Crno dete, kakvo ti ovo kanapče?"
Imao sam milione, pa bio dužan milione, sad ih opet imam. Sve to traje 10 godina, a stalo je u jednu rečenicu. Da sam imao sreće i dobio bebu u svim tim dešavanjima, verovatno bih se imao čime pohvaliti, ovako nemam, novac je totalno nebitan.
Kad sam bila mala kad god bih naišla na neke limenke, zgazila bih na njih kako bi se zakačile za patike, i tako hodala ulicom. Tripovala sam se da nosim štikle :D
Kada u prodavnici kao kusur dobijem neki sitniš, ubacim ga u limenku od parfema. I jednom, dok sam brojala te pare, naišla mi je sestra od tetke (5 god) i pitala me je šta radim, rekla joj da brojim pare koje skupljam za putovanje. Pitala me kada ću se vratiti, rekla sam joj da ne znam da li ću imati dovoljno para da se vratim nazad, na šta je ona otišla kući, uzela svoj novčanik u kom, kao i svako dete, drži neke sitne pare kojima se igra (ne znam zašto je to deci zanimljivo) i kaže mi ''Evo ti ovo, da imaš da se vratiš!''.
Moja baka je kao mlada krenula da abortira sa mojim tatom jer je bio četvrto dete, a bili su jako siromašni i na putu izgubila novčanik. Šta je sudbina... :)
Drugovima pričam kako bih se vratio na more, u fazonu ludilo, provod, alkohol.. a ustvari.. vratio bih se samo zbog cure koja mi je bila letnja avantura, koja mi je ostavila trag u srcu.. i sada ne mogu da prestanam da mislim o njoj...
Mrzim kad idem ulicom pa mi svirnu kola, a pogotovo kamion koji me redovno istraumira...
Najboljeg prijatelja , kuma sam prvi put video dok je sedeo na meni i lemao me pesnicama zbog boga pitaj čega više se ni ne sećamo...eto šta ti je život.