Slijedeće godine u ovo vrijeme, moja prijateljica i ja ćemo biti magistri :) Iako to u ovoj državi ne znači ništa, mi i dalje maštamo da ćemo jednog dana biti bolesno bogate i imati vozača koji će se zvati Žorž. Da ćemo zajedno imati 250 kila jer ćemo biti užasno debele zato što ćemo svaki dan jesti teletinu, jagnjetinu i sl. :) A do tad, krpit ćemo se za kafe i jesti sendvič od dvije marke :)
Od svih praznina u životu, najteže mi pada ova u brusu...
Operisao sam bubne opne, slepo crevo, krajnike, zube popravljao, lomio ruke, noge, ključnu kost, padao, povređivao se ovako, onako, dobijao batine, udarila me struja... Ali to sve malo boli u odnosu na bol koju mi je priredila kad mi je rekla da odlazi od mene zbog posla u Beogradu. Uh...
Posle 3 meseca ne izlaženja, vucaranja po doktorima, konačno ozdravljam i ne mogu biti srećniji na samu pomisao šta ću prvo da radim kad ozdravim.
Sada živi sa drugom i ona će mu roditi dete. Nas dvoje se nismo prestali voleti i zovemo jedno drugog sa sakrivenog broja... i samo ćutimo, jer ne postoji reč koja bi nas ponovo spojila...
Lik 'totalno si moderna mačko, majke mi' mi je komšija. Znači kraljina.
Volim zimu i praznike jer tada bude najviše božićnih filmova. Topla soba, tv i nešto za pojesti, a kroz prozor baciš pogled i vidiš snijeg kako lagano pada. Uživancija!
Moj brat od ujaka je ove godine krenuo u 1. razred. I, uče oni da pišu slovo a... Zadatak je da u jednom redu sveske napišu veliko "a", pa malo, i tako do kraja reda. A on umesto malog napiše veliko, samo manje, i učiteljica ga opomene par puta: ''Malo "a", Bogdane", jer je on samo smanjivao slovo, ne bi li pokušao sam da shvati, i posle nekog 3. puta kaže on učiteljici: "Izvinite, učiteljice, ali ja stvarno ne mogu manje!".