Volela bih samo jednom da imam nekog prelepog dečka, da ima para, da je frajer, a sve to da bi mi "drugarice" crkle od zavisti jer misle da su iznad mene. Posle toga bih se vratila traženju normalnog i inteligentnog, za svoju dušu.
Tata mi radi cijeli život kao autolimar, od jutra do sjutra. Prije par dana mi je pokazao nekog novog džipa i pitao me da mu objasnim kako on to može legalno zaraditi. Jedva sam se suzdržao da ne zaplačem.
Naučena sam da sve u životu treba zaslužiti i ponekad mi je veoma neprijatno kada dobijem skuplji poklon, ili kada neko iz društva plati moj račun u kafiću. Uvek imam osećaj da sam dužna da vratim istom merom.
Devojka i ja ponekad, posle izlaska, sednemo u moja kola, spustimo naslone sedista, izujemo se i naslonimo noge na šoferšajbnu i pustimo muziku na radiju. Tako samo sedimo i pričamo na parkingu kod njene zgrade. Tad osećam da mi ništa vise nikada neće trebati.
Kad idem sama noću ulicama gde nema žive duše, kad vidim neka kola da idu ka meni, obavezno počnem da hodam kao muškarac... vodim se mišlju da valjda neće napasti nekog ''muškarca''.
Kad shvatim da nemam sreće, setim se sirotog Pere kojota i odma mi bude bolje.
Jedem majonez i mazem se kremom protiv celulita. Pa kud puklo da pukne.
Svaki put kad učim za ispit i preskočim neko pitanje u fazonu: 'ma ovo neće biti' uvek baš to pitanje izvučem! Provereno sam baksuz.
Pre neki dan sam čekao bus pola sata, tek sam se onda setio da bus ne ide tim putem.
Kad me neko tokom razgovora slučajno pljune, ja se slučajno počešem baš po tom mestu.