Meni se život svodi na rečenicu iz filma "Kad porastem bicu kengur" gdje ona kaže: Hoćemo na piće? A ja :Mogli bismo da ja nisam klošar!
Čini mi se da, mojoj baki kada je dosadno, ona ide na operaciju nečega.
Citam dečku ispovesti i kažem "Lik do 20.-e god nije znao šta je bide", a on mi odgovara: "A šta je to bide? BIDE' MAJER???"
Nek' je on meni živ, zdrav i voljen.
Pola puta do kuće otpetljavam slušalice, pola slušam muziku.
Jednom prilikom kondukter mi nije naplation prevoz kada sam hteo da platim... ostavio sam mu 1000din zato što je dobar čovek. (jedva ga naterao da uzme)
Ponosna sam što sedim kući na moj račun jer nisam pristala da mi dečko odnosno njegovi roditelji plate letovanje.
Dečko me je 'ladno pitao da dođe kod mene u stan da bih mu ispeglala majice.
Kad sam bio mali, sve starije devojke iz kraja su se otimale da me čuvaju, kad mama nije mogla. Kad se setim svih tih toplih zagrljaja i dodira moje glave sa njihovim sočnim grudima i usnama...