Živim preko puta cvećare, nikad cvet u životu dobila nisam. Kakav životni apsurd!
Volim da me ljudi gledaju dok čitam knjigu u autobusu, jer čitam mnogo dobre knjige i možda neko vidi naslov pa i on pročita. Tako se osećam kao prosvetitelj. :)
Operisao sam bubne opne, slepo crevo, krajnike, zube popravljao, lomio ruke, noge, ključnu kost, padao, povređivao se ovako, onako, dobijao batine, udarila me struja... Ali to sve malo boli u odnosu na bol koju mi je priredila kad mi je rekla da odlazi od mene zbog posla u Beogradu. Uh...
Sve vreme sam napaljena. I to tako već nekoliko godina. 24h. A kad dođe do toga da treba da spavam sa nekim ja se toliko unervozim i sramota me je, a toliko bih želela to. Ja sam luda, sunce mu poljubim.
Svi misle da sam u banani što me je vjerenik prevario i ostavio, a ja sam zapravo poprilično zadovoljna svojim životom.
Konačno sam opet sama u svom stanu, upisala sam drugi fakultet jer me prvi nije usrećio...radim posao koji mi je zabavan, na dijeti sam, vozim bicikl, šetam psa...
ZBOGOM DOMAĆICI KOJA JE ŽIVJELA U MENI 2 GODINE!!!
Za kompjuterom sedim u takvoj pozi da polako počinjem da se pretvaram u Stivena Hokinga.
Jednom prilikom kad sam htela da presednem iz busa u bus koji je iza mog, u žurbi i frci da mi ne bi pobegao, izašla sam na prva vrata i uletela na zadnja istog.... skontala sam tek kad sam videla da svi oni ljudi od malopre bulje u mene...
Na lijevom kuku imam vene koje se ukrštaju u obliku srca, zbog toga se osjećam posebno.