Kad se sa nekim raspravljam i u toku rasprave shvatim da nisam u pravu, nikad ne priznam nego nastavljam po svome.
Danas u prevozu sam se pred penzionerkom folirao kako me boli stomak da ne bih kojim slučajem ustao sa sedišta, a sve zato što mi se ćuna digla ni zbog čega.
Položio sam prijemni upao na budžet, mama me probudila da mi to kaže, dok ćale mi je rekao da pokosim travu, sad moram ovako rano da kosim travu.
Imam trip da ljudima drugačije izgledam, nego sebi kad se pogledam na ogledalo.
Kad god odem kod zubara, obavezno moram da pitam za svaki instrument šta je, šta će mi raditi i da li će puno boleti. Znam, kukavica sam.
Najgore mi je kad ugovorim izlazak sa devojkom, a ona povede drugaricu. Kad ih vidim molim se da su samo krenule u istom pravcu, ali ne ona je tu celo veče sa nama i naravno kada su dve devojke zajedno onda je tu smejanje i međusobni pogledi kad kažem ili uradim nešto sasvim normalno...najgori osećaj na svetu ovome.
Pao sam kroz prozor sa trećeg sprata trčeći za ping-pong lopticom i preživeo sam. . .
Nema mi ništa gore nego kada mi za neki ispit govore: "Ma proćeš ti to sigurno". Pa draže mi je da mi ništa ne govore nego to.
Kad sam bila mala mrzila sam kada gosti dođu i na stolu bude, između ostalog, neki keks, a mama me pogleda ono ''ispod oka'' dajući mi do znanja da ne smijem prići ni stolu ni keksu.
Imam ojsećaj da mi život prolazi, čekajući da mi se želje ostvare.