Desilo mi se odavno, išao sam sa drugom do radnje i dok je on kupovao šta je trebao, ja sam ugledao 100€. Naravno, uzeo sam ih i odmah ušao u prodavnicu da pokažem drugu, a prodavačica mi ih je otela iz ruku i rekla da je falsifikat i kao bacila u kantu. Koju godinu kasnije bilo mi je krivo što sam ispao tako naivan.
Vozimo se moja mama, tata i ja kolima do drugog grada, i na radiju kreće pesma "This girl is on fire". Pošto moja mama nije bas dobra sa engleskim jezikom, zamolila me je da joj prevodim tekst pesme. Kako je pesma išla ja sam joj prevodila, i kada je došao refren moj tata je samo počeo da zavija: Ova đevojka se zapalilaaaaa.
Uvijek kada se ne mogu sjetiti imena neke pjesme, samo upišem ime pjevača i upisujem jedno po jedno slovo na tastaturi ne bi li se pojavila moja pjesma.
Kad god prelazim pešački uvek se osvrnem da vidim jesam li brže ja stigla do trotoara, ili ljudi sa suprotne strane.
U društvu važim za veoma 'kul' i opuštenu osobu, ali kada se upoznajem sa novim ljudima uvek mislim kako mi smrdi iz usta, da sam jako debela i da nisam vredna pažnje. Čak i da nije tako, uvek, ali uvek se tako osećam i prilično sam povučena dok nekoga baš dobro ne upoznam.
Svaki put kad odem u WC u nekom od kafića i operem ruke, sušim ih na "onom aparatu" 5 min, al' na kraju obavezno ruke obrišem od hlače.
Kao mala sam jednom pobjegla od kuće, dok je baba spavala.. i posle 3 kilometra, ljudi su me pitali odakle sam, gdje sam pošla (selo) i vrate me nazad. U međuvremenu je baba digla hajku, krenuli ljudi da me traže mislili ukrao me neko. Kad me našla, dovela me kući i za kaznu vezala za banderu kao magare. Sva su mi se djeca smijala, a ja plakala kao kišna godina. Trauma iz djetinjstva.
Nikada neću zaboraviti kada smo bili mali i kad su mog rođaka pitali, šta je u horoskopu, i on onako mali umesto vage, kaže teg.
Sreo sam nekoliko puta ljude koji su mi idoli, a nisam htio autogram. Nikad mi nije bilo jasno zašto bi od nekoga uzeo autogram i šta ljudi rade s tim papirom, a vrište tamo i satima čekaju potpis.
Obožavam kad moj deda kaže da je završio osmoljetku, sav ponosan kao da je doktor nauka.