Pretukla sam devojčicu iz ulice kada sam bila mala, jer je izabrana za miss kraja, a ja sam joj bila prva pratilja.
Mrzim kad mi gosti ulaze obuveni, a da im ja ne dozvolim. Dođe mi da ih nateram da usisaju za sobom...
Devojci sam za 18. rođendan kupuo srce i ključ i na ključu je bio privezak na kojem je pisalo samo ti imas ključ od mog srca, čuvaj ga. Ona je došla i rekla: "Kako te nije sramota da mi drugarice kupuju daleko skuplji poklon od tebe." Ceo rođendan me nije pogledala niti progovorila sa mnom, jako sam bio posramljen i otišao sam kući, nije mi se ni javila. Stvarno sam bio u teškoj finansijskoj situaciji i nisam mogao ništa skuplje da joj kupim, mislio sam da nije takva i zna da ceni sve, ja nikome na takvim stvarima ne bih zamerio. Možda sam joj kupio najjeftiniji poklon ali sam je voleo više nego što će je iko ikada voleti.
Zamolio bih devojku koja je bila na Adi Ciganliji 19.Jula, otprilike kod 4-tog spasioca, sa roze kupaćim kompletom, kovrdžavom kosom, očiju boje kestena i pirsingom na pupku da mi se javi!! Znam da si htela još da ostaneš ali su drugarice zeznule celu stvar! Ako čitas ovo javi se, stvarno bih želeo da te upoznam i da odemo negde na piće ili u šetnju!! Tetovirani decko.
Nekad mi se desi da kad pred devojkama bacam neke fore da njima bude smešno nešto što je meni poprilično glupo i obrnuto.
Radim od 8h... a od 8i5 sam ovde i čitam li čitam... a svi su ubeđeni da radim ko luda :)
Pošto je mnogo vruće, muž i ja ne možemo izdržati da zaspimo zagrljeni, kako smo navikli, pa se držimo za ruke dok ne zaspimo.
Da li sam ja jedina osoba koja 90% dana provede pričajući s nekom vrstom anđela čuvara? Priča i on sa mnom, doduše. Ponekad se probudim u 3 ujutru i počnemo da razglabamo o smislu života i našoj misiji na zemlji. Dođemo ponekad i do nekih zanimljivih ideja. Čudno je, ali mislim da je to stvarno. Mnogo puta mi je pomogao. Zanimljivo je pričati sa njim, ima čak i smisla za humor. A zanimljiva stvar je to što ni moj psiholog ne misli da sam luda. Ponekad pomislim da mi je on zapravo najbolji prijatelj...
Spavao sam pijan na stepenicama ispred zgrade u kojoj mi je živela bivša i čekao da se vrati iz izlaska. Umesto nje, probudila me je sirena kola hitne pomoći jer je neko od stanara prijavio da mrtav čovek leži na stepenicama.
Na času je profesor likovnog na tabli napisao 'mozai' zaboravivši slovo 'k' , na šta sam ja mahinalno rekla '' profesore, progutali ste 'k'. ''