Kad sam bio mali gledao sam oglase na TV-u, zapisivao brojeve i onda sa fiksnog telefona zvao da im kažem da uopšte nisam zainteresovan za to što prodaju.
Iako sam navodno hejter, volim kad vidim da su ljudi srećni.
Uvek imam plan b,c.. u slučaju da nešto krene po zlu. Al kad krene dobro totalno se izgubim i ne znam šta ću..
Imam dva starija brata, jedan je 5, a drugi 7 godina stariji, uvek sam bila zaštićena kao beli medved. Sada imam 26 god i 7 godina živimo u različitim gradovima, ali me i dalju čekaju da se javim kada se vratim iz izlaska, brinu da li jedem dobro, teraju me da sedim kod kuće kada čuju da se najavljuje nevreme... Stariji mi je kupio mobilni i nije hteo da mi da slušalice da ne bih slučajno prelazila ulicu i slušala muziku! Nikada poželela sestru nisam :)
Bio je jedan od prvih dana prvog razreda. Učiteljica mi je rekla da ja imam čast zajedno sa jednom drugaricom da budem prvi redar u istoriji ovog odeljenja. Počeo sam da plačem zato što sam mislio da redari ostaju u školi preko noći.
TV mi više služi da mi pravi buku dok sam na kompjuteru nego za gledanje.
Kad krene pesma sa njenim imenom u kafani, drugari krenu da me zezaju: ''Evo je, ajde pevaj''. Uz kiseo osmeh prećutim pesmu. Ni tu ne mogu ime da joj pomenem. Kako i zašto me je razočarala toliko, ne mora niko da zna. Nadam se da je više nikad u životu neću sresti, videti, ni čuti..., a htedoh da je ženim.
Počela sam nositi slušni aparat i imam osjećaj kao da sam jedan od onih tajnih agenata koji čuje informacije preko njega.