Više volim kada mi neko da kopliment za psihičke nego za fizičke osobine.
Mama i tata su mi sinoć na polasku gurnuli jednu paru u ruke, da imam za more, iako već dugo nisam njihova mala devojčica i mogu sama da se finansiram.
Plakala sam kao kiša celo vece.
U osnovnoj školi, nastavnik mi je postavio pitanje, gde treba skloniti narod u slučaju atomskog udara. Umesto da kažem, u javna skloništa, rekao sam: Treba ih skloniti u najbliže javne kuće...
Seksam se sa svojim maserom do iznemoglosti i baš uživam u tome. Još više što to niko ne zna, pa svi misle da nemam nikog, a ja jednostavno to čuvam za sebe.
Obožavam da gledam devojkama u dekolte čak i kada mi daju onaj "sram te bilo" pogled.
Tatina rodbina mi govori ista si tvoj otac, a mamina rodbina ista majka.
Sokove i vode koje su u frižideru uvjek pijem onako iz boce, dok ukućani ne vide.
Trenirala sam odbojku 5-6 godina i bila prilično uspešna ali sam prekunula zbog učenja u gimnaziji. I dalje me srce boli kad gledam naše odbojkašice u reprezentaciji od kojih neke poznajem i privatno jer bih možda bila sa njima da sam drugačije postavila prioritete.
Органски не подносим кад ме другарице зивкају сто пута у току дана да ми преносе шта им је неки лик, на ког се ложе или су тек почеле везу, написао, рекао или шта год већ. И онда ме обавезно питају шта да раде и шта да одговоре. Иако сам женско нисам то никада радила и не схватам потребу да с неким делим баш тако личне ствари, а обично су невиђене глупости у питању. О правим проблемима могу да причам цео дан, али ове глупости стварно не могу да смислим.