Majka mi je do skoro bila bolesna, samo što je ozdravila, otac mi je preživeo težak moždani udar, imam sestru koja je zlatna, i molim Boga samo da oboje do kraja ozdrave, da se sve vrati u normalu.
Ne volim da neko utiče na moje mišljenje o određenoj osobi. Čak mi smeta kad mi neko želi nametnuti mišljenje da je određena osoba takva i takva. Volim kad se sama uverim. Obično sam malo rezervisana na početku i polako slažem sličice. Mnogo puta se dogodilo da mi je osoba o kojoj sam čula samo loše stvari na kraju sasvim simpatična. Uverena sam da svi mi imamo određena merila koja se uklapaju u naš način razmišljanja i ponašanja i ne smemo dozvoliti da bilo ko sa strane utiče na njih.
Uvek kada sam u nekom supermarketu, maštam kako će doći neka TV ekipa i reći mi da imam minut da potrpam što više stvari u kolica, i da će to sve oni platiti.
Obožavam da se šetam plažom u kupaćem, iako nisam baš zgodna, zamišljam da me svi gledaju i da sam savršena.
Uvek pre tuširanja/kupanja pokvasim malo kadu, da bi mi bilo toplika kad ulazim u istu.
Od prošlog ljeta nemam momka i svaki put kada me majka nazove i pita 'ima li šta novo', znam da ustvari pita 'ima li kakav momak'.
Sinoć oko 3h pošaljem djevojci s kojom sam 3 godine "Volim te, sve si moje, ne mogu bez tebe, moj život bez tebe nema smisla, zauvjek ću samo tebe voliti" i legnem da spavam. Ujutru mi stiže poruka "hm, šta ti radiš tako kasno?" Eh, ta ženska ljubomora.
Uvela bih obavezno nošenje onih trakica sa semafor žurki (crvena, žuta, zelena) za svaki izlazak. Ovako se ljudi ili boje prići ili se ispale.