Najviše od svega na svijetu volim kad ujutru osjetim da moj muž priča sa svojom bebom koja je još u mom stomaku.
Kupila sam suprugu košulju za rodjendan. Prvi put kada ju je obukao rekao mi je:"ovo bi mogla biti ženska košulja, dugmad je na pogrešnoj strani", rekla sam:"nemoguće, kupila sam je na muškom odelu..." Međutim, posle sam videla te košulje baš na ženskom odelu. Sada ćutim, ako kažem, neće je više obući, a osećam se papak. :)
Ponekad volim upitati pitanje na koje već znam odgovor samo da provjerim da li je ta osoba prema meni iskrena.
Moj deda i ja smo imali običaj da uveče gledamo zvezde zajedno. Za 18-ti rođendan mi je kupio zvezdu u planetarijumu i taj sertifikat mi i dan danas stoji na zidu. Iako mog dede više nema ja znam da on na nebu čuva moju zvezdu. :)
Najlepši kompliment, od svih koji sam dobila, je bio kada mi je drug rekao da uvek mirišem na čisto.
Ceo život mrzim nedelju. Svi kod kuće, ne radi se, ćale zvoca, smrdi cela kuća na rucak, jos ako dođu gosti... ma smor...
Od kad sam se zaposlio, pre 4 godine, živim za subotu i nedelju..
Jednom prilikom sam posle uspešno položenog usmenog ispita izlazila iz amfiteatra dok su ostali jos čekali, a neki polagali. Toliko sam bila pod stresom tog dana da sam jedva čekala da izađem iz te prostorije iako sam uspešno odradila ispit. Međutim, kada sam stigla do vrata, umesto da izađem onako sva srećna, ja sam zastala, pokucala na vrata onako baš glasno i čekala da mi neko odobri i kaže: "izvolite, udjite"... Ceo amfiteatar me je pogledao, a ja sam tek tada shvatila šta sam uradila. Nasmejala sam sve tamo prisutne pa čak i profesora, koji mi je dobacio: "Koleginice, slobodno izađite".
Tužno je što, od njih trideset u razredu, niko mi nije pravi prijatelj i nikome ne verujem. Žrtvujem se zbog njih, svađam sa profesorima, pomažem.. a nikad to od njih nisam doživela.
Uvek kad izađem ranije iz škole kad se razbolim, bude mi bolje čim izađem iz školskog dvorišta.