Zovem nekoga i onda zaboravim koga sam pozvao pa cekam da se javi da mu prepoznam glas.
Kad sam na plaži, uvlačim stomak da bi mi se videlo ono malo što imam od pločica.
Svakako da verujem da su zene ravnopravne kao i muskarci i da ne treba samo one da rade sve po kuci, ali nikada ne bih dozvolila da moj tata dodje kuci a da hrana nije spremna za njega, zato sto on radi 12 sati dnevno svaki dan, fizikalac je i mislim da je to najmanje sto ja i mama mozemo uraditi za njega. Tata, znas da si moj heroj
Ovako....Pre oko godinu dana,upoznao sam devojku na fb.Poceli smo da se redovno dopisujemo,da saljemo pesme jedno drugom....Ja inace imam 26 godina,ona dve manje.I sve je bilo sjajno,slagali smo se,pricali o svemu.Kad je doslo vreme za prvo vidjenje uzivo,odveo sam je na pice,kupio joj jednu crvenu ruzu,i na rastanku je samo poljubio nezno.Nakon nekog vremena,iskrsli su problemi,posto su njeni bogati,imaju firmu,ona zavrsava fax.A ja sam zavrsio srednju,i radim,jer zivim sa majkom....A i druge smo vere,sto meni ne smeta.....I dalje je sve bilo ok,a onda me je jednom pozvala da se vidimo.Ona studira uBg,a ja sam na oko 40 km.Tada mi je dala privezak,pesmu koju mi je napisala,i rekla mi je sledece reci : ti si najbolji decko koga sam srela,imas predivnu dusu,i znam da cu se kajati,ali mislim da ne mozes da me pratis u zivotu.......Ostao sam zaprepascen,ja sammislio da su klasne razlike izumrle,...od tada se ne usudjujem da imam vezu,plasim se da cu opet biti ostavljen zbog manjka para.....Prvi put pisem o ovome,i lakse mi je....
Svako jutro dok zakopčavam košulju imam trip kao da radim kao tajni agent, a u stvari idem na njivu da čupam metlice pa oblačim košulju da me ne izgrebe kukuruz.
Ne podnosim kad mi neko stoji nad glavom i prati šta radim na računaru.
Priču, koja je na mene ostavila najveći utisak, mi je ispričao drug, kako su se uzeli njegovi roditelji.
Bili su na nekoj svadbi gde su se prvi put u životu sreli, ceo dan su proveli zajdeno pričacujući o svakodnevnim temama, poslu i slično. (nisu se ni jednog trenutka pobljubili niti zagrlili). Kada se slavlje privelo kraju on ju je pitao da je prebaci kolima. Ona je rekla kako nema potrebe jer ne živi daleko, ali on ju je ipak ubedio jer je bilo prilično kasno. I kada su stigli ispred njene kuće ona mu se zahvalila i krenula da izađe, a on njoj iz čista mira: Sjedi da te pitam još nešto, hoćeš li da se udaš za mene ili nećeš? Ako hoćeš hoćeš, ako nećeš izađi iz kola kao što si i krenula. Ona ostala bez teksa, i rekla "e hoću, baš da te vidim" :D
Evo ih i danas srećni, uživaju u životu...
Ove godine postajem apsolvent...apstinent sam već dve godine.
Osjećam se izabran...Kad je moja mama bila trudna sa mnom i sa mojim nerođenim bratom i kada je otišla na ultrazvuk bolničar joj je rekao da je jedno dijete (nerođeni brat) preminulo i da sam ja umotan u pupčanu vrpcu i kako necu preživjeti,moja mama je plakala,carskim rezom su me izvukli i rekli da sam Božijim čudom preživio i da sam više nego napredan da ne bi preživio taj neki proces, osjećam da mi tijelom haraju dvije duše, bratova i moja, uvijek pitam brata za savjet i dobijem odgovor.. Volio bi da je tu,da je tu moj brat blizanac..