Nema tog osećaja krivice koji bi mogao da uništi moj osećaj sreće kada od lubenice od 16kg SAMA pojedem srce.
Moje drugarice stalno kukaju kako su debele. A kako da ih utešim kad je tako.
Moj najbolji drug sa kojim sam delio dobro i zlo 15 godina mi je rekao da se ženi, a iskreno sam očekivao da će mene zvati za kuma, ali nije, odabrao je drugog lika s kojim je isto dobar dugi niz godina. Naravno, ne mešam se u njegov izbor, i ići ću na venčanje jer me je zvao i želim mu sve najbolje od srca, ali nekako gorak ukus je ostao i pomalo sam razočaran tim njegovim postupkom još pogotovo što svi koji nas znaju se čude da nije mene izabrao.
Obožavam kada kažem dedi da ne smara i on odgovori 'Nikolina sine, ti mene smaraš'.
Dosta mi je više da budem dobra. To je jedna od "loših" osobina koju sam nasledila od oca. Svaki put kada se neko nađe u blio kakvoj nevolji, ja stojim na raspolaganju. Možda su zato ljudi i navikli da me vuku za nos i da me zovu samo onda kad im trebam. Verovatno zato i nemam pravog prijatelja koji će mene pitati kako sam i ostaviti sve samo da bi meni pomogao. Zato od danas kažem dosta!
Studiram u Americi i redovno učim ortake sve srpske psovke i govorim im da zapravo znače "dobar dan" i "ćao" i tako oni kad sam na skajpu prolaze i govore to mojim matorcima, a ja se smejem.
Bude mi neugodno kad profesor objašnjava lekciju i gleda samo u mene. Valjda je u tripu da ga slušam jer buljim u njega, a zapravo ja kontam kako cu trčat na krosu.
Uvijek sam mislila da je duga na asfaltu poslije kiše, kad ono ulje iz auta se presijava u duginim bojama.
Upoznao sam devojku na splavu i pitao je da izađe sa mnom na ručak sutradan, pristala je. Odveo sam je u menzu i od tad se nismo vise čuli.
Neki dan je moj rođak, koji je inače 5. razred osnovne škole, rekao svom ocu: "Slušaj stari, poštuj ti svog sina, a žene su prolazne."