Ja samo zelim da spakujem svoj život u ranac i da odem. Da sednem u prvi voz na železnici pa dokle stignem. Novo jutro, novi grad, nova hrana, nova kultura, nove navike, izazovi i oni ljudi koje vidite samo jedanput u životu ali nikad ne zaboravite... potpuno i apsolutno napuštanje komfor zone i ustaljenih dogmi koje zahtevaju da završim fakultet, udam se, zaposlim i rodim decu. Daleko od toga da ja to ne želim i daleko od toga da mi sad nesto fali, ali svet je previše veliko mesto da bih ja život živela samo na jednom mestu.
Pre par godina sam otišao u inostranstvo jureći karijeru, uspeo sam, obogatio sam se. Sada se vraćam da osvojim srce devojke u koju sam bio zaljubljen još od pre odlaska.
Najviše mrzim kada se dečko i ja posvađamo i vidim da mi je poslao poruku koju mu je keva izdiktirala. -.-
Kad odem kod doktora i sedim u čekaonici, posmatram zaposlene u Domu zdravlja i razmišljam da li se muvaju i spavaju s kolegama kao u Uvodu u anatomiju.
Kad sam na treningu, pred klincima sam strog i glumim autoritet, a ustvari sam veće dete od njih.
Kad mi utrne jedna ruka i ne mogu da je pomeram, drugom šakom uhvatim ovu utrnulu da osetim 'kakva' je.
Moja mama misli za svaku curu sa kojom pričam da je moja djevojka!
Dogovorimo se drugar i ja, da on glasa za mene, a ja za njega, ja pobedio, a on ni jedan glas...sramota me živog pojela.