Podelila sam petice đacima, iako bi većina otišla na avgust kod drugih, jer me mrzi da se mučim za male pare!
Otkako sam prestala da se oblačim kao seljanka (minići i štikle), počeli su normalni, kul momci da me šmekaju. Otkrila sam da nisu svi muškarci džiberi bez ukusa, neki vole prirodne devojke u trenerkama i patikama, bez šminke :)
Jednom prilikom sam dobio veću svotu novca na kladži, do mene živi bolestan komšija, živi sa malim unučetom, ćerka, sin i njegova žena su poginuli u saobraćajnoj nesreći, žive od socijale pomoći i jedva prebijaju kraj sa krajem, taj klinja je uvek bio fin i dobar dečkić sa plavim očima, onako baš nasmejan, igrom slučaja moja baka jednom mu je kupila lek pošto on nije mogao da ode do apoteke...otišao sam do apoteke, kupio mu te lekove, a klinji iskupovao slatkiše i hranu od nekih 50ak eura i dao mu 20 da ima za školu. Samo da ste videli taj osmeh njegov i dedinu suzu kad sam im to dao, ja mislim da me to čini boljim čovekom iako sam kockar..
Ceo život me drže u okovima i ne mogu da se oduprem. Ne mogu ništa sama da uradim, ne mogu da donesem sama odluku, ne mogu da odem do prodavnice bez dozvole... Mislim da zaslužujem više slobode i autoriteta nad sopstvenim životom. Imam 21 godinu, a roditelji mi ne daju da živim.
U vrtiću sam uvijek bježala kroz prozor kada dođe vrijeme za spavanje, sad bježim iz srednje da bih otišla kući, spavati.
Svako moje uzbudjenje manifestuje crvenilo na grudima tako da po jačini crvenila znam koliko je bio dobar sex.
Kada sanjam nesto lijepo i probudim se uvijek pokušam ponovo zaspati u nadi da će se san nastaviti.
Kad sjedim na času i vidim da je nešto napisano na klupi, obavezno nešto napišem ili prokomentarišem. Baš neki dan vidim, ljudi se popalili, počeli da 'četuju' preko klupa.
Dosta često odem u grad sa crnim čarapama i belim patikama, a onda u kafiću prekrivam farmerkama da se ne vidi.
Kao mala uvek sam oblačila mamine štikle i namjerno lupala komšijama ispod mene.