Pre spavanja uvek stavim času vode pored kreveta, navika..
Radim u firmi tri godine, gazda me unapredio u njegovog zamenika, ima veliko poverenje u mene, a ja planiram da dam otkaz, imam bolji posao, a ne znam kako da mu kažem, osećam se kao da ga izdajem.
Nekad sam mislila da sam dovoljno pametna i da nijedan muškarac neće moći praviti od mene budalu bez ponosa.
Kada mi zvoni mobilni moji odmah pitaju "ko je" kao da njih neko traži na moj telefon... Valjda stara navika još od vremena dok nisu postojali mobilni. :)
Dala bih sve na svetu da se bar na kratko vratim u detinjstvo i budem srećna i bezbrižna kao sto je to nekad bilo.
Jednom sam vrijeđao čovjeka samo zato što je bio druge vjere. Poslije mi se sve to odbilo od glavu. Shvatio sam da je on mogao isto da učini, ali nije. Bez obzira na vjeru i naciju, bio je veći čovjek od mene.
Kao mali velika želja mi je bila da dobijem vazdušnu pušku "ptičaru" i za 14 rodjendan tata mi ju je kupio. Čim sam je otvorio uzeo sam dijabole i istrčao u nadi da ću ubiti kakvog vrapca.. Sat vremena sam pokušavao i nisam ništa mogao da ubijem. U jednom trenutku vidim jednog koji je bio na svega par metara od mene, opalim i ubijem ga. Plakao sam kao beba sat vremena pušku bacio i nikad više u ruke je nisam uzeo.
Danas nam je 16 meseci. Kao poklon, za 10 meseci, odvela sam ga na paintball. Htela sam da mu poklonim nešto što niko do sada nije i evo sada nosim duks na kome je fleka od onih kuglica. Pogodio me je tačno u glavu.
Od kad sam saznao da mi mlađi brat ima dijebetis i ja sam prestao da jedem slatkiše.. Da bi' mu pokazao da sam uz njega..
Ne znam za vas, ali ja ne mogu da se poljubim, smuvam, štagod, sa potpunim neznancem, pa makar bio najlepši na svetu.. Morala bih makar dva tri puta da izađem sa njim, da ga malo bolje upoznam pa tek onda ako proradi 'ono nešto'...