Sve devojke koje su me startovale su bile recimo ne bas privlačne i uvek sam ih odbijao. Možda one i jesu za mene i ja za njih ali vodim se time da ako ne mogu da imam ono šta želim neću ono što mogu da imam.
Toliko me smara pozdravljanje i ćaskanje iz kurtoazije da se nekad pravim da ne vidim poznanika koji je na 2m od mene.
Kada sam bila mala, zvala sam Hot Line iz toaleta, i kada se ona cica javi, ja iz straha prekinem. Stigao je račun za telefon ( enorman), keva izvadi listing i kada je videla pozive posumnjala je na sta mislite na koga :) ? I dalje ne zna da sam to bila ja!
Ne podnosim bol u očima kada na ulici vidim devojke u fluorescentnim dugim haljinama kupljenim kod kineza...
Kad god neko hoće da me odveze do kuće, ja kažem 'Ma nemoj da trošiš benzin, baci me do stanice', a u sebi molim Boga da me odveze do kuće.
Prije dva mjeseca smo se sreli poslije dvije godine od raskida duge veze. Bila je ljepša nego što je pamtim, pravi andjeo. Sjedio sam na klupi u centru grada i vjerovali ili ne, prvo sam osjetio njen parfem koji uvijek nosi "Lancome Poeme " pa onda da se ona približava. Poslije prvog uzdaha znao sam da je ona. Pogledali smo se i ništa nisam rekao, a ni ona. Samo je prišla, zagrlila me i rekla mi je "Opraštam ti!". Bio sam presrećan. Nastavili smo da šetamo niz ulicu i pričali smo o svemu. Pričala mi je o fakultetu, o nekim avanturama, o novim ljubavima poslije mene... Onda smo došli do teme o pomirenju, novom početku stare veze. Poljubili smo se i noge su mi klecale. A i njoj, znam. Onda sam se probudio, obukao radno odijelo i otišao da radim. Prokleto jutro, posao i alarm.
Uvek kada stojim na semaforu i čekam zeleno svetlo, čačkam telefon i kao pišem poruku, a u stvari ni nemam kredita...
Jedan drug iz druge škole, znamo se, pravi žurku i pozvao je sve moje samo mene nije. Osećam se kao popišan.
Kad smo bili klinci, brat i ja smo na sred dvorišta sklepali naš auto. Poslagali stolice u dva reda, zabili štap u zemlju i na njega stavili stari volan, stavili 2 cigle (nismo znali da postoji kvačilo) kao gas i kočnicu, štap kao menjač (očito automatik jer nema kvačilo) i neki stari tranzistor kao radio. Terali smo mamu i tatu da sede s nama satima dok mi vozimo, sve dok nam jednog jutra nisu saopštili da nam je preko noći pauk odneo auto zbog nepropisnog parkiranja. Poverovali smo im.