Dok sam se vracao kuci, ugledao sam klince, drugi,treci razred kako pokusavaju da dohvate tresnje.Sa svojih skoro 2 metra nije mi bio problem da spustim granu za njih. Bili su veoma srecni zbog toga i bilo je lepo videti ih kako uzivaju u malim stvarima... Iako nisam ucinio nista veliko, danas sam bio neciji heroj!
Krenem sa dečkom, njegovim drugom i drugaricom putem tvrđave na Exit. Oni dobili karte, fali jedna, nismo našli. Ja mu kažem da ide sa njima, i lik ode. Kao fina sam a malo pizdim.
Kad god hoću da prestanem da mislim na neku devojku, zamišlim je na wc šolji kako vrsi veliku nuždu, i istog momenta prekinem da mislim na nju.
Kao mali, imitirao sam Duška Dugouška, tako što uberem veeeliku mrkvu, gricnem je i kažem "Ej šefe, koji ti je vrag" :)
Oprao sam sudove i očistio celu kuću, jer mi je ćale kod majke u bolnici, i samo bi mu falilo da mora da čisti kad dođe nazad.
Kao mala , želja mi je bila da polomim kreditnu karticu , zato što sam mislila da su unutra sakrivene pare.
Volela bih da imam lepe zube i lep osmeh. Onda bih uvek bila vesela i nasmejana, a ne ozbiljna i namrgođena. Time prikrivam taj svoj kompleks.
Kad sam bila mala baba me je nervirala u autobusu jer mi je pričala kako treba da se ponašam i ja sam joj rekla: "baba baba smrdi ti iz usta."
Upravo mi je tata rekao: ''Idem u Veneciju'', uzeo novine i hemijsku, zatvorio vrata od dnevne sobe i zakljucao se u WC-u.
Doček n.g 2005/06, tačno u ponoć, stojimo na terasi moj muž, dve ćerkice i ja. Posmatramo vatromet. Pogledao me je i uz najlepši osmeh mi je rekao "Voleo bih ove godine da dobijem sina". Te godine "devojka" mu je ostala trudna. Početkom 2007, dobili su sina.