Treća sam godina faxa, danas sam pao prvi ispit i to kod rođenog oca, ne smem da ga pogledam u oči od sramote.
Volim kad se slikamo mojim aparatom, nebitno gde, jer tad ja imam kontrolu nad slikama! :-D
Skoro mi je na splavu prišla jedna vidno pijana devojka i krenula da me muva baš direktno i svi instinkti i svi ortaci su mi pričali da je iskoristim najgore....i otišao sam sa njom do wc-a i umio je i pitao je da li je dobro, proveo sa njom petnestak minuta da se malo osvesti i izveo i vratio drugaricama koje su se kao brinule gde je ona. I osećam se kao veliki čovek što sam tako postupio. Naravno ortaci misle da sam Bog zna šta uradio.
Osećam se kao naivna osoba, zato što sam ubeđena da svaka osoba u sebi nosi nešto dobro, i da se kaje kad napravi grešku... Kad ljudi govore o greškama drugih, uvek pomislim "Pa možda je morao, verovatno se kaje...".
Stvari mi stoje na podu jer odatle nemaju gde da padnu ili da se zagube.
Bio mi je savršen, onda me prevario i sad vidim svaku manu koju do tada nisam primećivala. I fizičku i karakternu.
Kada god mućkam jogurt u čašici, tripujem da će onaj poklopac otpasti i da ću se ceo ispolivati...
Pronašla sam biološku majku. Mukotrpan put. Očekivala sam siromašnu i jadnu ženu koja je po rodjenju dala dete u dom, a ona je više nego bogata i u samom političkom vrhu. I dalje ne mogu da verujem!
Kao klinac kad sam kevi kupovao cigare tražio sam u kesu da mi stave da me komšije ne bi videle kako držim u rukama i da ne misle da i ja pušim.