Najtužniji dan u godini za mene je moj rođendan, jer ga slavim sam, nema ko ni da mi čestita jer nemam nijednog pravog prijatelja... Tada samo sednem u auto, i vozim se polako gradom da ne bih mislio na svoju tugu...
I dalje jedem jafu tako što prvo pojedem onaj biskvit a žele ostavim za kraj.
Predivno mi je kad vidim porodicu koja zrači ljubavlju, pozitivnom energijom i zajedništvom. Živim u porodici u kojoj je sve suprotno od toga, a nekad zna i gore od toga da bude. Jedva čekam dan kada ću i ja stvoriti jednu takvu porodicu poput onih kojima se divim!
Kad igram igricu dok moj čovečuljak skače redovno skačem sa njim.
Uvek, ali uvek kad dođem u butik slučajno mora bar jedna majica da mi padne sa vešalice!
Jednom kada sam bio mali toliko sam volio tepih iz dnevnog boravka da kada su ga roditelji išli baciti, jer je već bio star, ja sam išao za njima, plakao i pokušavao ih nagovoriti da ga ne bace.
Sramota me što završavam fakultet, a ne znam dobro engleski.
Moja drugrica je nazvaka psa Taksi. Jedan dan je otišao iz dvorišta i ona je morala da ga traži. I tako je ona išla ulicama i vikala Taksi a ljudi su se čudili i mislili da nije normalna..