Ljudi iz moje okoline misle da ću uspeti u životu iako sam ja sve manje siguran u to.
Kad sam bio mali mama me je terala da jedem spanać i pričala mi da je to vitaminska bomba. I ja pojedem i čekam...
Imam 18 godina. Nedavno sam saznala da bolujem od raka kostiju. Svoj život moram menjati iz korena. Osećam se kao ptica u kavezu, sve mi je zabranjeno, a upravo sada treba da mi počne život. Umesto toga, moram se svega odricati i boriti se. U nekim trenucima mi dođe da odustanem od svega, iako su šanse za ozdravljenje velike.
Pošto nismo baš u najboljem finansijskom stanju, ne možemo sebi da priuštimo putovanja, pa onda mama i ja kad nam je dosadno sednemo i pričamo kako nam je tobož bilo juče u Grčkoj, kako sutra već idemo u Tursku, kako samo putujemo, a nikad nismo kući i onda se bar malo nasmejemo :)
Vraćam se iz kafane oko pola 7 ujutu, idem mojom ulicom i vidim ide auto prema meni. Ja onako odvaljen jedva se sklonim s puta i onako mahinalno mahnem: zdravo komšija! Otvara se prozor i čujem: je*baće ti komšija mater kad dođe kući! To je bio moj ćale krenuo na posao!
Када се свидим двојици другара, увек ме онај лепши препусти ружнијем, тј лепши одустане од мене. И тако увек, баш увек. Урек'о ме неко.
Nekad kad se svađam s momkom nađem više njegovih argumenata nego svojih.
Nikad u životu nisam imala dobar kišobran, uvek one kineske od 200 dinara.
Juče me je muž uhvatio kako brijem noge njegovim brijačem i naterao me da mu kupim novi ...
Novi brije još bolje...