Pretežno kad sam pijan, volim olakšati dušu i mjehur, po nečijoj kvaci ( čitaj kvaka) od vrata automobila, zgrade i etc. . . tu mora uhvatiti.
Mrzim kada idem ulicom i naleti na mene paučina! Ne samo da ljudi gledaju u mene ko u ludaka, jer mašem rukama pokušavajući da je skinem, već što nikada nisam u potpunosti siguran da sam sve skinuo.
Svi moji prijatelji i njihove porodice zajedno ručaju, a meni to nikad neće biti jasno. U našoj kući svi jedemo u različito vrijeme, jer je nemoguće da 5 osoba u isto vrijeme bude gladno.
Kada god prolazim pored policije osjećam se kao da trebam da počnem da bježim.
Direktor mi je na godišnjem odmoru. I već deset dana dolazim kasnije na posao, odlazim ranije, koristim priliku dok se ne vrati i ne nastavi tamo gde je stao sa maltretiranjem.
Imam druga koji "sve zna", recimo zadnji branik od BMW-a petice košta 150 eura, a da nije ni pogledao auto niti kako se kreću cene... Uvek, ali uvek me istera iz takta, jer se "razume" i oko mehanike, moleraja, cveća, poljoprivrede, i uvek kad smo sa nekim društvom na sve ima odgovor i sve zna iako se blamira... Ti koji sve znaju uglavnom ništa i ne znaju...
Ne nosim neke knjige u školu samo da bih mogla da gledam zajedno sa drugom.
Uvek imam osećaj da kada imam devojku ili šetam gradom sa drugaricom uvek privučem više pažnje devojaka nego kada sam sam.