Uvek moram dva puta vaditi mobitel iz dzepa, jer prvi put nisam primetila koliko je sati.
Razmisljala sam o tome da ostavim ukljucenu kameru tokom noci dok spavam, ali se plasim sta bih mogla videti ujutru...
Kad god cistim svoju kucu ili spremam rucak tripujem da sam sluzavka u nekoj od kuca u onim spanskim serijama i kad god odlucim da krenem drugi posao ja kazem sebi "Si Sinora"! Osecam se bolje!
Kada me u kafiću pitaju: "Keš ili kartica?" zbunim se i uvek prodje par sekundi pre nego što odgovorim.
Volim da jedem u krevetu, ali kasnije mrzim kad me mrvice grebu.
Danas sasvim slučajno saznah neverovatnu istinu. :) Bila sam na rođendanu kod brata od tetke sa svojim roditeljima. Tamo su između ostalih bili i roditelji moje majke i tetke. Pričali smo o nekim stvarima iz njihovog detinjstva (tetkinog i majčinog) i deda mi kaže sledeće: "Tvoja majka je imala 6,7 godina i ja sam je poslao ispred zdrade na kiosk da uplati loto, a ona je za taj novac kupila sebi igračku (automobil), a onda, uveče dok smo pratili izvlačenje shvatim da bismo od sutra živeli 100x lagodnije da nije tog automobila glupog" i da mi je majka bila imalo pametna! :) Al' jbg, otkud je ona znala da je to dobitna kombinacija - umeša se moj otac! :) Ja ne verujem ! :D
Obožavam to što devojka mora da mi se popne na prste da bi me poljubila!
Smučio mi se moj rodni grad. Isti ljudi, ista lica, sve isto, ogovaranja, užas. Bilo gde bih otišao, samo da se sklonim, gade mi se svi.
Kad ozbiljno sjednem da učim, ugasim zvono da me niko ne ometa, a onda svakih 3 min. virkam, jel me iko zvao il' poslao SMS...
Uvek postoji ona jedna pesma, koja nosi toliko uspomena da kad je slušaš, ne možeš da se ne rasplačeš.