Mislim da su moji roditelji razočarani u osobu u koju sam se vremenom pretvorio... A stvarno bih voleo da ih bar još jednom učinim ponosnima...
Sve do danas sam mislio da govorim engleski solidno. Ali sve je to palo u vodu ,kada sam danas pokupio stopera koji zna samo engleski. Mojih muka i moje patnje dok sam mu objasnio gdje idem i dokle ga mogu povesti! Toliko o mom engleskom.
Moji imaju previše para a ja idem kao klošarka zato što oni ne žele da mi pare budu bitne!
Do moje devete godine imala sam tri imaginarna prijatelja. S dvojicom sam se stalno igrala, a onog treceg smo svi mrzili.
Predajem informatiku u OŠ, i svaki čas u jednom odeljenju jedna te ista devojčica donosi usb i pokušava da gleda seriju Mala nevesta. :/
Mrzim kad se dečko i ja posvađamo pa odemo leći. On se samo okrene na stranu i zaspe, a ja jadna oka ne mogu sklopiti cijelu noć, jer ne mogu ljuta na njega zaspati.. I onda se pitam kako on može?!
Kao klinac volio sam da pravim kule od karata koje bi se na kraju srušile . Izgleda da mi je tako i u životu...
Кад год кренем до града на кафу , увек се та кафа претвори у пиво.
Vozač sam autobusa i najviše volim kada autobus ostane prazan, pa odvrnem Bijelo dugme i pevam na sav glas.
Mrzim maminu rečenicu: "Vidjećemo hoćeš li tako moći kod svekrve!"