Kad sam bila mala odjednom sam prestala da govorim, moji su me vodili kod logopeda i psihologa...a ja sam se, zapravo, zgranula kad sam cula svoj glas na snimku i htela da postedim okolinu svoje frekvencije :)
Kad krenem na vazan ispit,prosipam vodu sama za sobom...
Kada mi ispadne sapun dok se tuširam uvek pomislim: "Da sam sad u zatvoru loše bih se proveo".
Uvijek kad berem grašak u vrtu, pjevam onu pjesmicu: u jednom vrtu medju cvje-e-e-ćem, čudesan grad se sakriooo, u njemu žive mala bića, kažu da graškograd je tooo... A imam 20 godina. I onda mi kažu da sam zrela za ozbiljnu vezu... I doubt.
Radim ceo dan od jutra do sutra. Preko 15h dnevno bez subote i nedelje. Život mi se ruši, devojka će da me ostavi, roditelje i prijatelje ne viđam i što je najgore svi misle da ih izbegavam, meni samo treba jedan dobar odmor, koji ne mogu da uzmem. Dobrodošli u kapitalizam.
Ne mogu da zaspim uveče ako nije mrtva tišina, a zato svi moji profesori imaju tako mio i uspavljujuć glas, da zakuntam kao beba...
Kad šumeća tableta ispliva na površinuu, pokušavam da je vratim dolee prstoom.
Juče sam, posle teškog dana, zagrlio devojku i slušao kako diše. To me je smirilo...
Svaki put kada mi profesor postavi pitanje ja u sebi znam odgovor, a nikad neću da kažem, jer se plašim da se ne izblamiram pred odeljnjem.