Brat mi se vratio iz inostranstva, kupio je devojci poklone, a meni ništa.
Prošlog leta smo moja sestričina, koja je imala 3,5 godine, i ja išle kod neke rodbine. Nakon što smo ceo dan prozevzečile napolju, smestili su nas u sobu da spavamo. U jednom momentu mi je nešto zasmrdelo i pitam je da se nije ukakila. "Nisam." Onda sam izula baletanke i rekla: "A ovo keki smrde noge." A ona će na to: "Keka, neću ja nikom da kažem."
Otkad sam pročitala onu ispovest da lik pušta na pesacki samo dobre ribe, uvek kad me neki macan propusti, ja utripujem da sam seksi.
Do pre neku godinu bio sam krupniji dosta nego što sam sada. Dve omanje drugarice su htele da uđu u moju jaknu obe i zakopčaju se. Zima, -20 i kusur. Uđu one u jaknu, zakopčaju ali da izađu i da se raskopčaju teoretske šanse nema. Reko ajmo do mene kući, pa ćemo tamo da smislimo nešto. Kako smo ulazili na vratima se stvori ćale koji je čuo galamu. Reko ćale, vodim ti snajke, neraspakovane.
Moje najbolje drugarice su dve blizanke, mnogo ih volim i ruku u vatru bih stavila za njih. Ali one imaju manjak samopuzdanja i ne znam kako da im objasnim da se ne smatraju manje vrijednima i da ona prava ljepota dolazi iznutra, svaki put kada poželim da im kažem tako nešto uglavnom ne ispadne onako kako sam zamišljala i ispadnem budala.
Danas sam saznao da neću ući na budžet. Učio sam po danu i noću, a na kraju nisam uspeo. Nikad u toku godine nisam prepisao. Danas sam otišao u wc i plakao...
Imam jednu prosto neverovatnu životnu priču. Studirala sam u jednom gradu i živela sam sa cimerkom u jednoj zgradi na 4. spratu. Na spratu poviše mene je živela jedna stara bakica. Uvek sam joj pomagala nositi kese iz dućana i tako bi se nekad zapričale. Uvek sam bila osetljiva na starije i nemoćne, pa sam joj s vremenom počela pomagati i oko drugih stvari. Pospremila bi joj po kući, otišla bi joj platiti račune, donela nesto iz dućana, ali najvažnije od svega: popila bi kafu s njom s vremena na vreme, razgovarala s njom i slušala je šta ima da kaže da ne bude usamljena. Pošla sam kući nakon ispita i zaboravila sam na studij i bakicu, samo sam se kući zabavljala s drugarima. Dok nije zazvonio telefon. Bio je to jedan odvetnik. Bakica je umrla i oporučno ostavila meni svoj stan. Nije imala nikoga i tako mi se htela zahvaliti na pažnji koju sam joj davala tokom tih nekoliko godina. Ne možete zamisliti kako sam se osećala. Sad se udajem, i živet ću s mužem u tom gradu, u tom stanu.
Kada nemam dovoljno para za taksi do kuće, stalno gledam u taksimetar.