Kad god stojim u blizini nekog besnog automobila,odmicem se sto dalje,jer tripujem da je ispod neko postavio bombu.
Krisom jedem nutelu sa kasikom, a ako neko udje uzmem hleb i pravim se da je mazem.
Sjednem za računar, stavim slušalice, pustim pjesmu na YT, otvorim fejs, pjesma prođe a meni slušalice još sat vremena na ušima... :)
Jednom sam se toliko napio da sam se kući svojima predstavio.
Moj najveći strah je da ne budem roditelj, da ne budem otac.
Ne smatram džentlmenom onog muškarca koji pomaže samo devojkama koje smatra lepim. To nije džentlmen!
Kad sam bila mala, bojala sam se djedovih brkova...kad bi došao iz Njemačke, davao bi mi 100 njemačkih maraka samo da ga poljubim u obraz, ali ja opet nisam htjela...
U vreme kada nisu postojali mobilni telefoni, fixni je bio zakon. Moj tadašnji momak je baaššš voleo da razglaba u nedogled. Nekada su ti razgovori trajali po 2-3 sata... Došla je i noć, kada sam u toku razgovora tako slatko zaspala i ujutru se probudila sa slušalicom u ruci! :) Ma nije se naljutio...
Kad sam bila mala nisam volela da se slikam, a sada se slikam na svakom koraku.