U mojoj porodici se samo ja javljam na fiksni telefon jer me užasno nervira kada zvoni, a sve ostale boli uvo i prave se ludi.
Toliko sam jadna da sam danas koračajući pored bazena sve vreme uvlačila stomak da bi ljudi pomislili da ga nemam.
Muž me ukucao u imenik pod punim imenom i prezimenom! Tješim se da je to zato jer voli da vidi svoje prezime uz moje ime! :)
Posle dobro pročitane knjige pitam se šta ću sa svojim životom dalje..
Filolog sam po struci, ali nema šanse da u razgovoru izgovorim “sad ću” ili “sad će”. Uvek to bude “saću / saće”. To je jače od mene.
U osnovnoj školi sam na jednom kontrolnom umesto ocena pročitala ime oca, i tako u taj kvadratić gde je učiteljica trebala da napiše ocenu ja napisala Milan.
I dalje ne znam kakva je razlika između pekmeza, marmelade i džema.
Imam osećaj da se svi koji se voze iza mene, pitaju ko mi dade dozvolu.
Dok sam išla u osnovnu i srednju školu, uvek kad kupim nove patike, one prethodne bih pocela da koristim za fizičko.
Nije mi ni najmanje smetalo što je moj dečko siromašan, dok nisam videla pacova u njegovom kupatilu. Siromaštvo je jedno, ali higijena...