Saznala sam gdje baka drži slatkiše i svaki dan uzmem samo jednu bananicu :D.
Dok radim kontrolni i zveram unaokolo, kad mi se pogled susretne sa profesorom ja kao krenem da pišem i pomeram olovku koja ne dodiruje papir. xD
Uvijek kad mi širi tange, majka ih stavi iza neke posteljine ili negdje pri kraju, da komšije ne vide šta nosim.
Neko od drugara : " Papku, evo ti je ova što dahćeš na nju!"
Ja : " Vidim, nisam ćorav, sad će maestro to da reguliše"
Ona (u prolazu) : "Ćao momci"
Ja (prilazim) : "E (ime dotične), one skripte što treba da ti dam, mislio sam ako hoćeš da se nadjemo sutra, idem do Ušća nešto pa tamo, možemo i neki film da pogledamo, ima nekih akcionih dobrih, mislim ako voliš krv, tj. nije da ja volim krv,doduše volim malo u Tarantinovim filmovima kad onako prsne odjednom, mislim krv kad prsne...A možemo i animirani neki ako hoćeš, kako sam ja voleo crtaće kad sam bio mali, znaš onu začaranu šumu, ono 'Car Mrazomor kolo vrti, zlih veštica vojsku smrti'..."
Svaki put, SVAKI JE*ENI PUT!
Ove godine bio sam u CG na letovanju.... smuvao sam se sa jednom prelepom Crnogorkom. Iako smo bili samo dve večeri zajedno, ja sam se u nju zaljubio kao neki balavac, i više ne mogu da je izbacim iz glave... sad plačem zato što nemam para da zapalim za Bečiće, samo da je vidim i glas da joj čujem...Dva najlepša dana u mom životu.... a sad se osećam tako prazno... fali mi reči da opišem kako se osećam...
Živim s roditeljima i sestrom. Ima već par godina kako osjećam da svako od nas živi za sebe. Pitam se kad i zbog čega smo se tako otuđili.
Kao mala roditelje sam budila tako što sam im otvarala oči prstima....
U decembru sam dobila novu cimerku...
Čim je ušla u sobu pao mi je mrak na oci... Ona je baš tip devojke koje ja ne podnosim, perfektno doterana, visoko uzdignute glave, dok priča vidi se da je prepuna samopouzdanja, veoma lepa i zgodna ali strašno naložena... Možda sam bila malo ljubomorna, ali više su to bile predrasude koje su vladale mnome. To isto veče sam otišla kod druga i otkukala celu noć kako neću moći da živim sa nekim takvim, ko je očigledno površan i prepotentan.
Prošlo je od tada 8 meseci... Ja sam tu devojku toliko zavolela, ona je bukvalno ja u drugom telu, nisam upoznala plemenitiju, bolju i pametniju osobu, postala mi je najbolji prijatelj i daću sve od sebe da ostanemo cimerke dokle god to bude bilo moguće.
Shvatila sam da koliko god ljudi bili drugačiji od nas ne treba suditi knjizi po koricama i treba svakome dati šansu.
Sami ja i devojka u kolima sedimo. Odvalim glupost kao po običaju i ona kako se nasmejala, tako naglas blago podrignula. Njoj je toliko neprijatno bilo, da je promenila 16 boja na licu i već otvorila vrata da pobegne napolje. Skupio sam vazduh, progutao ga i na silu naglas podrignuo, čisto da se ona nebi osećala glupo, da joj bude lakše. Nasmejala se, zagrlila me i zahvalila što sam joj se dobrovoljno pravio društvo u podrigivanju.
Kada sam kao mali dobio vaške, bio sam ubeđen da će one nestati, tj. se podaviti ukoliko budem držao glavu pod vodom neko duže vreme.