Na prvom sastanku, momak me pitao: ,,Je li ti hladno", na što sam ja budala odgovorila: ,,Ne, ne baš". Stidljivo je odgovorio: ,,Ma jes, jes hladno ti je. Dođi da te zagrlim". To mi je tako slatko bilo. I dalje ga zezam zbog toga :)
Nikad mi, kao maloj, nije bilo jasno otkud Leonardo DiCaprio u drugim filmovima, kad je i on potonuo sa Titanikom.
Naviše mrzim kada mi neko kaže da moramo da pričamo, a neće da mi kaže o čemu se radi..
Imam slike iz djetinjstva gdje poziram sa Nokiom 3310.
Upoznao sam ribu u gradu koja se zove Nada.Uzeo sam joj broj i memorisao ga kao Nada..Slao sam joj poruke istu noć,posle 4 sata ujutro, 5 puta je zvao, molio je da se vidimo, slao perverzne i nekulturne poruke.Jedna od poruka je bila" Nado, izađi mi na crtu".
Ujutro, kad sam se probudio, ukapirao sam da imam kao Nadu memorisanu kuvaricu od 65 godina, koja radi u mojoj firmi.Sve te poruke sam toj ženi poslao, umjesto ribe kojoj sam trebao.Isti dan, kad sam kretao na posao, pokupio sam gospođu Nadu i ona mi se žalila da joj je neki manijak sinoć slao poruke i zvao je, i da ga je prijavila policiji.Morao sam da joj priznam.U zivotu se nisam osjećao gore...Još poruka.."Nado, izađi mi na crtu"
Jutros sam usisao i obrisao prašinu u stanu. Posle sam otišao na pijacu da kupim povrće što sam kuvao za ručak. Usput sam uzeo neko cveće da malo osvežim terasu. Večeras pravim kolače, dolazi mi društvo. Morao sam da se udarim po m*****, čisto da proverim da li ih još imam...
Kada sam bila mala uvek sam bila u centru pažnje, jer sam bila jedino dete u kraju, međutim, napunim tako ja 3 godine i na svet dođe moja sestra. Svet se više ne vrti oko mene, a moj tata, koji je najviše vremena provodio sa mnom počne da posvećuje pažnju svojoj mlađoj ćerki. Toliko sam bila ljuta, ljubomorna, šta li, da sam jednom, dok se on igrao sa njom, uletela u sobu i rekla : "Sad ću da uzmem tebe i to tvoje dete i da vas izbacim kroz prozor! "
I dan danas sam ljubomorna kao pas na sve živo, ali svoju sestru volim najviše na ovom svetu.
Imam veliki strah da dok se ljubim s curom slučajno ne zakašljem.
Ispit je u toku. Kao i svaki student pokušavam da sa puškice prepišem bar neko pitanje. Prilazi mi asistentkinja, koju sam opazio tek kada mi je prišla. Pogledala me je nekakvim nedefinisanim pogledom, sklop gađenja i čuđenja i otišla, ne rekavši mi ništa. Pre toga isterala je par studenata. Sav važan završio sam test i izašao, u prolazu oglednuo sam se u ogledalo i primetio na imam veliku, zelenu slinu na nosu, kao pirsing. Tek tada sam ukapirao njenu reakciju.
Dok sam polagao za kola, uvek se nekako pogađalo da baš na pešačkom bude lepa devojka i da ja normalno stanem. Jedan dan isto prolaze neke lepe devojke ja odmah stanem i sad instruktor meni govori: "Miloše ti uvek staneš svom kalibru, a na svog instruktora ni da pomisliš". I na sledećem pešačkom kao da ju je Bog poslao, prelazi neka baka koja se jedva kreće i ja ono brzo zakočim i kažem: "Ćiro evo i tvog kalibra".