Kad se komšije svađaju moram da stanem kraj prozora i oslušnem. :D
Imam 17 godina, rođeni brat mi je poginuo u nesreći pre 2 i po godine u svojoj 16. strašno sam usamljena od tada, i strašno mi nedostaje, iako sam konstantno nasmejana pred ljudima i trudim se da to niko ne primeti. Nemam sa kim da pričam o tome, a nisam imala ni roditeljsku podršku tada kada se to desilo, jer su mislili da je njima najteže, a da mene događaj uopšte ne dotiče. I posle 2 godine se osećam kao da se juče desilo, i mislim o tome bukvalno konstantno. Najviše boli kada nemam sa kim da se svađam oko daljinskog, kompa, i svih tih sitnica. Kada shvatim da sutradan neću imati kod kog ujaka da odvedem svoju decu, kada me pitaju da li imam brata ili sestru, a ja moram da kažem da nemam više. I prati me strašan osećaj krivice što mu nedelju dana pre nesreće kada mi je rekao da me voli, nisam uzvratila, nego sam se samo glasno nasmejala. Stalno sanjam da je opet tu pored mene i ponekad se toliko unesem da sam ubeđena da je tako, sve dok ne odem do dnevne sobe i vidim njegovu sliku na zidu, sa crnom trakom preko nje. Život bih bez trenutka razmišljana dala, jer mi i onako ništa ne znači, za još jedan minut kraj njega u kome bih mu rekla sve ono šta nisam imala prilike da mu kaže
Pretežno kad sam pijan, volim olakšati dušu i mjehur, po nečijoj kvaci ( čitaj kvaka) od vrata automobila, zgrade i etc. . . tu mora uhvatiti.
Mrzi me da čekam da se skuva voda za nes pa samo sipam toplu vodu iz česme.
Moj pas uvek laje i reži na mene kada zapalim cigaru. Počela sam loše da se osećam zbog toga i razmišljam da prestanem da pušim.
Radim kao spremačica u jednoj banci. Jednom prilikom sam ušla iza šaltera ispred kog je stajao najveći red, službenica se pravila da radi i da je duboko posvećena poslu, a ustvari je čitala ispovesti.
Kada sam imala 12. godina otac nas je napustio, nakon dve godine mama se razbolela i preminula. Brata i mene su odveli u hraniteljsku porodicu, oni su divni i nikada neću moći dovoljno da im se odužim za to što su učinili za mog brata i mene. Hvala vam!
Bio sam sa djevojkom 2 godine i par mjeseci i mnogo sam je volio. Rekla mi je da je prekinula sa mnom zbog toga jer joj je postalo dosadno u vezi i što joj nisam posvećivao dovoljno pažnje u vidu nekih poklončića i tih stvari. Uvjek je htjela da je izvedem na večeru ili nešto slično ali ipak nisam. Razlog za to je bio što stvarno nisam imao para, a ona je bila iz malo bogatije porodice i nikako nije razumjela da nisam imao para bar da odemo na kafu jednom sedmično. Nekih mjesec dana prije nego što ćemo prekinuti njoj je bio rođendan i ja sam skupljao jako dugo pare da bih joj uzeo neki bolji i malo skuplji poklon. Kada je došla kod mene i kada sam joj dao poklon, samo je šutila i oči su joj zasuzile ali nije ništa htjela reći zbog čega. Dva dana nakon toga mi je rekla da se viđa sa drugim momkom već sedmicu dana i da ne želi biti sa mnom, zbog toga što nisam dovoljno pažljiv. Volio sam je jako mnogo i to me je dosta povrjedilo, u životu sam možda dva puta zaplakao, to mi je bio treći.
Nakon što smo zajedno pogledali film "Friends with benefits", najbolja prijateljica i ja smo odlučili da ponekad imamo neobavezan sex. Pazili smo na sve i kada bi se malo više zaneli, na vreme sam stao... bar sam tako mislio. Zove se Nikola, a nas troje smo danas srećna porodica.