Kad sam bio mali, tipa 4 godine, ćale se šalio zajedno sa jednom porodičnom drugaricom da mu je to devojka, pored moje keve. Znala je ona za tu šalu, naravno, samo to je i bila. Ali jednog dana, dođem ja do vaspitačice kad se pričalo o tatama i kažem da moj tata ima i devojku i ženu. Vaspitačica se šlogirala i pozvala moju kevu na razgovor. Kad je keva došla i čula o čemu se radi, postorjila je mene i ćaleta kući i izvikala se na nas dvojicu, a mi se smejali kao dve budale..
Kad god vidim osobu da trči u sebi se proderem: 'run bitch ruuuuuuun'.
Najviše mrzim kada se dečko i ja posvađamo i vidim da mi je poslao poruku koju mu je keva izdiktirala. -.-
Mrzim kad neku osobu iz sve snage zagrlim i osjetim da ona mene nije. Odvratan osjećaj...
Mama mi je jednom držala glavu kad sam pijana došla kući i povraćala. Najgori osećaj na svetu.
Moja devojka živi u susednoj zgradi, pa se nekad gledamo tako kroz prozor i pričamo. Jednom je onako gola otvorila prozor i pozvala me na kafu, nisam mogao da odbijem.
Prošle godine na rođendan mog muža sam rodila naše prvo dete. Moj muž kaže da mu je to najlepši poklon koji je ikada u životu dobio.
Imam druga koji "sve zna", recimo zadnji branik od BMW-a petice košta 150 eura, a da nije ni pogledao auto niti kako se kreću cene... Uvek, ali uvek me istera iz takta, jer se "razume" i oko mehanike, moleraja, cveća, poljoprivrede, i uvek kad smo sa nekim društvom na sve ima odgovor i sve zna iako se blamira... Ti koji sve znaju uglavnom ništa i ne znaju...
Tužno je što, od njih trideset u razredu, niko mi nije pravi prijatelj i nikome ne verujem. Žrtvujem se zbog njih, svađam sa profesorima, pomažem.. a nikad to od njih nisam doživela.
Kada profesor na ispitu pita studenta koji odgovara neko pitanje a on ne zna, meni dođe da kao u osnovnoj školi dignem dva prsta ako znam. Jednom sam to mahinalno i uradio. :)