Kada mi se poruka ne posalje iz prve, nikad je ne saljem drugi put, jer smatram da je to znak da ne trebam da je saljem.
Baka mi je sve, majka mi je umrla kad sam bila mala, a otac je otišao od mene, i samo ona brine o meni. Ona ima 80 godina, a ja 22. Nikome neću da priznam da mi je najveći strah da nju izgubim, jer ću tad ostati zaista sama.
Kad mi kasni, mislim da sam trudna iako nisam imala odnose nikada. Bolest.
Životni san mi je da se zaposlim negde...bilo gde. Imam 25 god i ne znam šta ću sa sobom. :(
Uvek kad nemam kartu u prevozu napravim neku tužnu facu i trepćem ko tele dok me ne zaobiđe.
U društvu je neko nešto provalio, a pošto sam bio pomalo prehlađen, kako sam se nasmejao sline su izletele "do poda". Sram na kvadrat.
Rodjena sam kao treće dete, tj. najmlađa od tri sestre. Kada sam izašla iz majčinog stomaka, lice mi je imalo boju crne zemlje i seljačkog rumenila. Otac je skupio snage i rekao mami : "Nema veze što je ona ružna, ove dve starije su nam lepe."
Kada su mi ispričali tu priču, bila sam sigurna u to da mi je tata jedini iskren, uvek bio i ostao.
Baš se pitam da li su svi parovi koji su zakačili katanac na mostu ljubavi ostali zajedno zauvek. :)
Kada sam se operisao i prvi put prenoćio u bolnici, često sam se pitao koliko je ljudi umrlo na tom krevetu...