Pozajmljujem drugu pare iako znam da neće moći da ih vrati. Njemu trebaju za hranu a meni za cigarete...
Priznajem da imam predrasude o razvedenim muškarcima ili ženama, okrene mi se želudac kad mi neko kaže da je razveden, uvek pomislim loše o toj osobi.
Ulazi ćale u kuću, ostavlja otvorena vrata i keva se dere "zatvaraj vrata, gle uđe mušica, ma bumbar, koji bumbar obad!", i tek će ćale "mlada znaš da obad voli da ubada" i pogleda me i kreće da se smeje, šta da radim, plakao sam od smeha.
Mrzim kamere na svadbama, jer sutra kad se gleda CD svi upiru prstom u mene...
Moje drugarice i ja smo one što "na kafi" ogovaramo sve i svakoga. Ne mislimo da je tračanje nešto loše. Pa time nikome ne naudimo. I uživamo u tome skoro svaki dan.
Jednom sam pojela dlaku jer me bilo sramota da je izvlačim iz usta u društvu.
Kada sam imala 4 godine otac me je odveo na šišanje, uobičajenu paž frizuricu. Frizerka mu je rekla da imam loš kvalitet kose i da je najbolje da me ošiša skroz kratko-da kosa ojača. Kad me je doveo kući mama se rasplakala kad je vidjela kako izgledam. To mi je najveća trauma iz djetinjstva.
Прилази мој друг риби у једном отменом кафићу.Старту је он њу на неку сељачку фору, каже она њему :"Дај пусти ме, оставио ме сад дечко, најрађе би се убила", а друг је гледа збуњено и одговара:"Ај купи литру вињака да се убијемо заједно"