Uvek kada odem na groblje, ili upalim sveću, mom rođaku koji je zbog bolesti umro u 30 i nekoj, i iza sebe ostavio ženu i malu decu, uvek mu prepričam kako su mu deca i sta ima novo, da ništa ne brine i da smo svi dobro.. (Poslednja želja mu je bila da mu čuvamo decu...)
Volim da pred spavanje razvijam neki film za koji znam da se nikad neće desiti.
Stavila sam svaki grudnjak na pranje. Sad moram izaći s*sa bez.
Razmišljala sam dugo da uzmem maminu zlatnu narukvicu i da je prodam jer sam u dugovima. Prodala sam i grize me savest.
Kao mala sam želela da u crtaćima, bar jednom, pobedi loša strana. :)
Nekad kad nemam dovoljno vremena da se spremim za izlazak i ne stignem da nalakiram sve nokte na nogama, nalakiram samo prva 3 jer se oni jedino vide u štiklama koje nosim.
Evo već pola sata se sređujem da bih pozvala jednog dečka na kafu. Porukom.
Moj otac priča preko telefona malopre: "Ne mogu sutra, moji putuju, pa treba da ih spremim i pošaljem" Kao da smo paket neki.
Teorija relativiteta mog tate:
Krivica je različita, u zavisnosti od toga ko je kriv.
Primer:
Ja oborim nešto - ja sam smotana, nepažljiva, ne vodim računa...
Moj tata obori nešto - ništa strašno, to se može desiti svakom.
Mene je uvijek zanimalo da li momke žulja njihova alatka kad spavaju na stomaku, ali nisam imala priliku da pitam.