Kad sam bio 4. razred osnovne, godinu dana starija "devojka" mi je rekla da hoće da se smuvamo... Uveče kad sam trebao da izađem u ulicu da "odradimo taj" čin ja sam se uplašio i ostao kući pod izgovorom da me boli zub... Posle toga sam se pravio kao da ništa nije bilo... Seronja...
U vezi sam 3 godine ali, bolesna sam i bojim se da će uskoro shvatiti da mu ne treba da cijeli zivot brine za mene, kad može naći neku s kojom ce živjeti sretno i bez stalnog nerviranja i brige. A najveća mi je podrska, bolja od bilo koje prijateljice... i sve na ovom svijetu.
Izgubili smo sina, bebu koja se lavovski borila mesec i 5 dana. Posle uspešno urađene "balon" intervencije na srcu trebao je da se oporavi, bez kasnijih posledica. Ali bez pomoći aparata za disanje izdrzao je oko 30 sati, pa je u roku od mesec dana vraćan i skidan nekoliko puta. Znam da su doktori i sestre dali sve od sebe i zahvaljujem im se na humomanosti i profesionalizmu koji nisam doživeo u Srbiji, ali nažalost to ne mogu da kažem i za porodilište gde je beba rođena i gde je dobila ocenu 9 i gde su tek posle 8-9 sati primetili da nešto nije u redu...
Imam veoma malo svojih slika. Ni jedan rođendan, letovanje, čak ni slike s krštenja nemam. Jedino imam slike iz škole, i kad smo išli negde pa nas drugi slikaju i daju nam slike. Nije novac za foto aparat bio problem, već samo nezainteresovanost, i to stvarno zameram mojima. Ja kad budem imala decu, promeniću to sigurno, jer ne želim da dođem u situaciju da mi bude neprijatno kad me dete pita kad odraste 'A što nemam svojih slika, kao da nisam ni postojao?'
Nikad mi nije bilo jasno kako je svaki TV kanal bio najgledaniji na kraju godine.
Bila devojka kod mene i odemo u bracni krevet mojih roditelja. Za vreme seksa pukne jedna od letvi koje drze dusek ali me to nije ni malo omelo. Ispratim ja devojku kuci i odem da pogledam stetu i vidim da se jedna letva skoro prepolovila. Ja je okrenem naopako samo da bi dusek stajao pravo i uvece se namerno porvem sa caletom i gurnem ga dovoljno da on mora da se doceka rukom bas na to mesto i naravno letva pukne i on okrivi mene i svakako sam morao ja da je zamenim.
Ljubav svog života sam uoznala u kafani, jedino mesto za koje sam tvrdila da sve i ostane tu kada se započne!
U sedmom razredu osnovne jedan drug me je stalno gledao u usne dok smo pričali, mislila sam da mu se sviđam...^^ Sad završavam srednju i kapiram da mi nije gledao usne, nego brkove...
Najgore mi je ono kada želim leći, ugasim svijetlo, zažmirim, a ono k'o iz topa mama uleti u sobu, upali svijetlo i kaže: "Uh, treba mi nešto".