Kad sam bila mala i kada bi mi noga utrnula mislila sam da me to mrvice od hleba bockaju pa sam skidala čarapicu da ih izvadim .
Član sam jednog amaterskog pozorišta, pre tri godine igrali smo komad u kome je bila scena strasnog poljupca, pedstava je bila dobro posećena i naš upravnik je odlučio da oduzme ulogu moje partnerice i dodeli je svojoj ljubavnici, kao protest zbog toga ja sam pre svake predstave jeo belog luka, posle trećeg nastupa otkazala je dalje učešće i opet su mi vratili moju partnericu.
Mrzim kad se vratim sa puta i kad me ljudi koji me sretnu, pitaju: "Vratio si se?" Ne, nisam, ovo je moj hologram!
Nikad mi neće biti jasno zašto ljudi tjeraju od sebe one koji bi život dali za njih, i trče za onima koji ih uporno povrjeđuju...
Sve sam ubedila da sam jako loš lažov, a ustvari ja veoma često i uspešno lažem.
Imam 21 godinu... želim da pijem kafu sa drugaricama po kafićima, izlazim, putujem, vidim more ponovo posle 13 godina, a najviše bih volela i da idem na fakultet... ali ne mogu jer radim da bi mama, brat i ja imali od čega da živimo.
Kad sam prehlađena spavam sa čitavim pakovanjem toalet papira.
Jedva čekam kada ću svojoj deci pričati dogodovštine iz mladosti i pokazivati im se u najboljem svetlu, bez alkohola.