Najgora kazna bila je kada sam u osnovnoj morala da sednem pored dečaka.
Jednom mi je dečko kupio sendvič ujutru i došao na vrata da me iznenadi. Jako sam se naljutila - nije se najavio da znam da ustanem, operem zube i pokušam da ne izgledam k'o natekla panda. Onda mi je bilo žao što sam se izdrala na njega... i sad mi je žao, iako smo već godinu i po zajedno. ;)
Uvijek se zaljubim u momka koji zivi 234567 km od mene :(
Vjerili smo se 2011. godine posle 3 godine veze. On je bio sve ono što sam željela. Nikad u životu nisam bila srećnija. 3 mjeseca nakon naše vjeridbe, saznala sam da sam trudna. Ne zna se ko je bio srećniji, on ili ja. Planirali smo veliku i srećnu porodicu ispunjenu ljubavlju, sve do 2012. kada je poginuo, udario ga je vozač u pijanom stanju i poginuo je na licu mjesta. Taj period je bio jako težak, mučan, bolan, užasan, najgori u mom životu. Svi naši snova, maštanja, nadanja, borbe...sve je to palo u vodu zbog nečije nepažnje. I dan danas boli, i dan danas mrzim što se ovo baš njemu desilo, što se ovo nama desilo. Sad mi je ostalo samo sjećanje, samo divne uspomene na ono što smo imali i naravno, naš mali sinčić, koji je preslikan otac, na šta sam veoma ponosna. Bio je milion situacija kad sam htjela da odustanem, ali znam da to on ne bi htjeo, pa sam nastavljala da se borim. A on je ostao prva i jedina stvar na koju pomislim kad legnem i kad se probudim.
U mom dnevniku postoji jedna koverta, zapečaćena, na kojoj piše "Otvori 2035. godine." Koliko se sećam, unutra se nalazi neki horoskop koji sam kao tinejdžerka našla, ispisala i koji mi je kao "prorekao sudbinu" i kako će mi izgledati život do tada u vezi sa porodicom, karijerom, zdravljem. Jedva čekam da je otvorim tada i, nadam se, slatko ismejem.
Devojka me drži blokiranog na facebook-u zato što je nerviraju moje objave.
Ukratko, bogata sam, zgodna, družim se sa elitom, imam 28 godine. Tako sam odrasla, sve sam živo imala. Sa 24 godine se desilo da sam se zaljubila u momka koji je srednja klasa, vozi neko osrednje auto, ali pak pametan, inteligentan, prelijep momak, najbolji student medicine u Bg. Obožavala sam ga.. sve dok moji prijatelji nisu počeli da ga ismijavaju. Da ga zovu JUGO boj, jer vozi jugo. Bilo me je sramota dok sam izlazila sa njim, prosto su mi ušli u glavu. Ostavila sam ga uz objašnjenje da nismo ista klasa da meni treba neko bogat, jer me moji prijatelji ne gledaju isto zbog njega. Rekao mi je: ''Zato i imam sve desetke i dajem sve od sebe da bi jednog dana, svojoj ženi obezbjedio sve, ali džaba i to sve ako nema ljubavi.'' To veče sam shvatila da mi je džaba sve što imam kad sam njega izgubila. Borila sam se da se pomirimo, nije htio. Sada ima ženu, radi u Čikagu kao kardiohirurg i ima jednogodišnje dijete. A ja sam propala bogatašica koja živi od roditelja. I dalje ga volim.
Sudbina to hteše,8.mart tad' beše,
htedoh cvet joj dati, srce za njom pati.
Rekla je NE,hvala, ja ispadoh budala.
''Daj mojoj drugarici!'' , vrisnu tad' u panici.
A, drugarica debela, cvet je rado htela.
Što me jada pogodi, šta se meni dogodi?
Suze krenuše da liju, svi se meni smiju.
Svaki put kad me neki dobar drug pita za dozvolu da bude sa nekom mojom bivšom devojkom, ja mu kažem: "Ma opušteno, slobodno", iako mi možda smeta. Mislim, ko zna, možda su njih dvoje savršen par, a da ne mogu da budu zajedno jer je ona pre bila sa mnom.