Jednom, kad sam bila mala gledala sam non-stop reklame na Tv-u. Jednog dana sam počela da kukam kako me boli prostata..
Kada izađem iz frizerskog salona sa novom frizurom i idem ulicom,pomislim kako svi prolaznici znaju da sam ja bila kod frizera i dive se mojoj novoj frizuri.
Zamišljam kako će jednom, za 500 ili više godina, neko pronaći zabeležene ove naše ispovesti, i iz njih učiti o našoj kulturi, ko smo bili, šta su nam bile glavne teme, šta smo želeli da sakrijemo, kako smo sudili jedni drugima, na šta smo bili ponosni...zanima me šta će misliti o nama.
Obožavam emociju koja me obuzme kada znam da treba da putujem negde i taj "jedva čekam" osećaj mi je jedan od najlepših.
Ne razumem potrebu većine ljudi da ispadnu dobri domaćini tako što će mi stalno sipati piće, iako više nemam kapaciteta, nezavisno od toga da li je to pivo, rakija, kisela voda, neki sok... Ako kažem da ne mogu ili neću, to znači da neću da ispadnem nekulturan i da ostavljam punu čašu iza sebe. Meni gost kad kaže da neće više, ja ne sipam i ne teram ga da pije. To za mene nije dobar domaćin, već navalentan domaćin, koji tera gosta da se oseća neprijatno. Ako je neko već popio čašu ili dve, neće se stideti da popije i treću, četvrtu ako može.
U vrtiću sam imao taktiku kad nešto ne volim da jedem. Gurnem sa stola da ne vide i krenem da plačem. Pravim se kao tužan a u sebi se mislim - 'Pavlaka, pobedio sam te i ovaj put..'
Koliko god me mrzelo da uradim nešto i poželim da prepustim to nekom drugom, vidim da bih ja to uradila mnogo bolje, pa se ipak latim posla.
Jutro mi najlepse počne kad čujem dečka kako kaže :"brm brm brm, ide valjak" i legne na mene svom težinom, kotrljajući se.
Pre par dana dok sam svirao na ulici, prolaze devojka i dečko pored mene, u tom trenutku sam svirao jednu brzu pesmu, dok je nisam ugledao. Stao sam sa sviranjem te i počeo od J.B. "You're Beautiful". Devojka zastade, uze iz novčanika novčanicu, koja se retko daje uličnim sviračima, i ubaci mi u torbu. Ja sav srećan što je shvatila, a njen dečko onako zbunjeno je stajao i gledao do kraja pesme.
Kad se rodio moj mlađi brat (imala sam 5 godina), pitala sam kakav je, na to je moj najstariji brat odgovorio: "Nikakav, više ima očiju nego zuba". Očekivala sam čudoviste da dođe kući. :)