Uvek kada vidim da su se neki stranci izgubili, priđem i pomognem im. Ko zna, možda je to početak nekog dugog prijateljstva "na daljinu".
Ja bih svaki dan, a ona misli da je jednom mesečno dovoljno...
Када је требало да полажем пријемни за факултет, моја мајка се тешко разболела. Једном приликом, у болници, поред њене постеље, када су ме питали који сам разред, рекла сам им да завршавам средњу, да треба да упишем факултет, али да ћу паузирати и неговати маму па ћу факултет уписати следеће године. Те ноћи мама је умрла. Никад нећу сазнати да ли ме је, иако је била у коми, чула и намерно се предала, због мене. Ускоро завршавам факултет, због ње.
Prošle subote priđem devojci u klubu dok je bila trezna inače i dobijem klasničnu korpu, posle nepunih dva sata prilazi ona meni i poljubi me i neće da me pusti na miru. Utešio sam se, mogu da prođem posle 6-7 piva!
Kada mi se pripiški u autobusu, a znam da nećemo uskoro praviti pauzu, jedem štapiće ili čips. Kontam natopiće se, neće mi se piškiti.
Moja mama je prilikom sjedenja u kafiću naručila "EKSPRES KAFU". Umjesto espreso kafu. Misleći da ta dođe odmah ..
Jedno veče, dečko i ja smo se igrali igre pogađanja glavnih gradova. Pitao me je koji je glavni grad Kube. Kako nisam znala, rekao mi je kako grad počinje na slovo H i da ima kolač tog imena. K'o iz stopa sam rekla hurmašica. Od tada me zove hurmašica. :-)
skoro su postavili ležeće policajce u mom naselju...i svaki put kad neko auto uspori, istripam se da će me kidnapovati..
Volio bih da živim u vrijeme vitezova i kraljeva kada su sve cure bile dame i CIJENILE te zbog toga što im iskazuješ duboko poštovanje, ljubiš im ruku, dolaziš pod prozor kasno u ponoć i tretiraš ih kao da su sve kraljice... To su bile prave dame i tada smo bili pravi džentlmeni!