Kad sam bio klinac ujeo sam zubarku za prst toliko jako da je krvarila. Žao mi je što danas, kao matori konj, nemam pokriće u vidu dečijeg straha pa da ponovim to.
Najjače mi je kad u emisijama u kojima spremaju hranu kažu: "I jos sastojak koja svaka kuhinja mora da ima..." i tipa izvade jaje od prepelice.
Ponekad me bude sramota od gledanja u muško međunožje, naročito ako muško primeti, ali valjda je to tako - kako muškarci gledaju ženama u grudi, tako i mi malo zveramo dole :)
Pre nekoliko godina moja baba je stavila sarme da se kuvaju u ekspres loncu.I posle nekoliko minuta, ona htela da skine onaj poklopac i nesto se zeznulo i sarme su letele k'o blesave po kuci i posle smo morali da krečimo.
Obožavam emociju koja me obuzme kada znam da treba da putujem negde i taj "jedva čekam" osećaj mi je jedan od najlepših.
Uvek kad kupim neku novu odeću mislim kako će mi život biti drugačiji sa tim novim stvarima...
U jednom periodu života bilo mi je užasno teško i svaki dan sam do posla prolazila kraj jedne reklame na kojoj je samo pisalo " sve će biti u redu" To mi je davalo snagu. Reklama. Zamislite
Šarmirala sam 10 godina mlađeg dečka. Osećam se kao Demi Moore.
Njegov tim odneo je pobedu na poslednjih 8 utakmica. Otišla sam na 9 zbog njega, da gledam kako igra. Izgubili su i to sa rezultatom 6:0.
Mislim da mi je to bila prva i poslednja na koju sam otišla.