Kad idem pešaka, nikad ne gledam ljude koji su u kolima, a kad se vozim u kolima mislim da svi koji idu peške gledaju u mene.
Skontala sam da sam odrasla. Ne biram više sveske za školu, svejedno mi je kakva je.
Od svih svojih ukućana jedino još sa svojim mačkama razgovaram.
Prošlo veče mi je dečko čitao "Ježevu kućicu" jer nisam mogla zaspati.
Idem pre neki dan do drugarice, šetam da "izluftiram glavu", sva nikakva. Raskinula s momkom pa sam ske*ana. Stižem do njenog kraja i vidim scenu: Čovek skuplja plastične flaše iz kontejnera, savija ih i ubacuje u prikolicu. Ide mu sa tranzistora neka pesma i on uz nju pevuši, sav nasmejan.
Onda skontam, ja sam pokunjena zbog jednog idiota, a ovaj lik skuplja smeće po kiši i u stanju je da peva pravo iz srca.
Ta mi je scena pomogla da shvatim koliko sam nezahvalna na svemu što imam u životu i posle toga sam se malo "trgla" i promenila ugao gledanja.
Sudbina to hteše,8.mart tad' beše,
htedoh cvet joj dati, srce za njom pati.
Rekla je NE,hvala, ja ispadoh budala.
''Daj mojoj drugarici!'' , vrisnu tad' u panici.
A, drugarica debela, cvet je rado htela.
Što me jada pogodi, šta se meni dogodi?
Suze krenuše da liju, svi se meni smiju.
Imala sam košmar noćas - sanjala sam da je Facebook uveo da svi mogu da vide ko vam je gledao profil i koliko puta, i da su me posle toga zvali bivši dečko i njegova devojka da mi kažu da prestanem da ih uhodim. A meni je profil najviše posećivala sestra.
Od kad sam saznao da mi mlađi brat ima dijebetis i ja sam prestao da jedem slatkiše.. Da bi' mu pokazao da sam uz njega..