Kad sam bio mali mislio sam da se samo mala deca svadjaju i podsmevaju tudjim nedostatcima i da će se to promeniti kad odrastemo. I promenilo se, sad je još gore -.-
Ne vjeruje mi niko da sam se sa diplomom državnog fakulteta zaposlila bez štele...
Konobarica sam u jednom lokalu, i kada hoću da zatvorim na vreme i rasteram preostale goste, pola sata pred zatvaranje uključim tv i pustim glasno crtaće.
Nikada nisam rekla roditeljima, i tako užoj familiji da ih volim. Ne znam, meni je to nekako glupo i mislim da se podrazumeva da ih volim, to ne može rečima da se iskaže.. a oni misle da sam samo bezosećajna.
Izveo sam devojku koju sam upoznao pre nekoliko dana. Kada smo stali ispred njene kuće rekao sam joj: "Znam šta bi trebao da uradim sada, ali neću pošto ne znam šta još tačno misliš o meni. Ako misliš isto kao i ja javi se, ako ne samo me zaboravi." Okrenuo sam se, seo u auto i krenuo, stiže poruka "vrati se".
Pre neki dan, spremamo se ćerka (3god) i ja da idemo u grad, oblačim kratku suknju i kaže ona meni skini to, kratko je, obuci pantalone... Poslušala sam je...
Volim svoj posao, sa zadovoljstvom dolazim sat vremena ranije, ostajem duže, ponekad dođem i subotom.
Svi kažu da je prijateljstvo u troje nemoguće. I sama sam se uverila u to jer sam kroz osnovnu večito bila u takvim grupicama i osam godina sam provela plačući. Na kraju sam ostala samo ja sa jednom drugaricom. Mislile smo da nikad nećemo da se sprijateljimo sa još nekim, jer su nas sve ženske osobe povredile, samo smo nas dve uvek ostale zajedno. Dođe gimnazija i tamo počnemo da komuniciramo sa drugim devojkama i vremenom se združimo sa dosta njih, ali sa jednom posebno. Od tad smo nas tri nerazdvojne. Volim ih podjednako i između nas uopšte nema podvajanja. Ona se nekad plaši da je ona treća i višak jer je kasnije počela da se druži sa nama ali nije tako, niti smo joj ikad dale razloga da misli tako nešto.Sad završavamo gimnaziju i nas tri smo i dalje kao jedno. Postoje još predobrih drugarica pored ali samo su njih dve moji prijatelji. Zahvaljujući njima sam se uverila da je ipak prijateljstvo u troje moguće, jeste retkost ali ako ga gradiš bez ljubomore, laži, ogovaranja, ipak može da uspe.
Mom malom bratu od 9 godina je pukla jetra, zbog tri tumora. Odmah je operisan, i prvi slučaj u Srbiji koji je preživeo operaciju. Doktori su rekli da najduže može da živi još dva meseca bez operacije, a ako se operiše ne garantuju da će se probuditi. Probudio se sinoć posle osam dana iz anestezije. Borac moj.