Roditelji se ponose nekim stvarima što sam postigao sam u životu, ali ipak se gledamo kao stranci.. Voleo bih samo da ih zagrlim ali se bojim, ne znam čega se bojim ali je tako.. Tužno je malo to što sam skupio hrabrosti samo svojoj devojci to da kažem, nju grlim svaki put kad se vidimo, a sa njima se izljubim samo za praznike..
Sloši mi se kad vidim muškarca sa šiškama od 2m ispod miške. Nećeš biti manje muškarac ako uzmeš brijač. Isto važi i za dlake koje vire iznad kragne.
Kada gledam neke filmove ili emisije u kojima ljudi nalaze neke starine koje jako puno koštaju, uvijek imam osjećaj da ću i ja jednog dana naći neku takvu stvarčicu i zaraditi milione :D.
Malopre sam ušla u kružni tok u suprotnom smeru. Bilo mi je jako žao mog tate jer me je toliko hvalio kako mi vožnja ide od ruke, a posle ovog umalo nije završio na hitnoj. :/
Kada idem na neko slavlje redovno napravim veći trošak u hrani i piću od vrednosti poklona koji sam doneo.
Sećam se kako sam jednom, dok sam bio u zabavištu, počeo da plačem, a neka devojčica mi je prišla i rekla, nešto ovako : "Da te poljubim ? Biće ti lakše. Ja volim da ljubim. " I poljubila me :) .
Hehehhe :) A stvarno mi je bilo lakse :)
Danas mi je baka rekla 'Djeco, ja se samo bojim da vi ne skrenete s LOŠEG puta'
Diplomirala sam pre nekoliko dana na državnom fakultetu, sve u roku, pričalo se puno toga kad diplomiraš slavlje obavezno, pokloni, čuda... A sada ništa od toga, zatišje, imam utisak da nikog nije briga.