Džabe mi što imam krov nad glavom, tri obroka dnevno, pa čak i internet mogu da priuštim. Džabe što me to čini delom "povlašćenog" stanovništva. Kada se sve ostalo u mom životu već dve decenije raspada, kada svaki dan moram da gutam nepodnošljiv bol sa osmehom, da se sakrivam kad plačem...bar jednom, samo jednom da mogu da priuštim sebi da se požalim da mi je teško, makar anonimno, makar strancima. Žao mi je što sam slaba...i sramota me je što i sada plačem, ali bar niko ne vidi.
Kad mi veza sa devojkom predje preko 6 meseci, ja urežem njeno ime na crepu krova, i datum. Na njemu su urezana tri imena, i tri datuma, sa tim što mislim da više nikada neću urezati još jedno ime, našao sam pravu :)
Jednom na moru sam upoznao neke Škote, zapili smo se u jednoj kafani. I sve je dobro bilo dok se ja nisam toliko napio da sam potpuno zaboravio da pričam engleski. Nisam mogao da se setim nijedne reči, bukvalno.
Nisam prošla na prijemnom, čak sam ga veoma loše uradila i nikad nisam pomišljala da zbog toga mogu biti ovoliko razočarana u sebe.
Danas sasvim slučajno saznah neverovatnu istinu. :) Bila sam na rođendanu kod brata od tetke sa svojim roditeljima. Tamo su između ostalih bili i roditelji moje majke i tetke. Pričali smo o nekim stvarima iz njihovog detinjstva (tetkinog i majčinog) i deda mi kaže sledeće: "Tvoja majka je imala 6,7 godina i ja sam je poslao ispred zdrade na kiosk da uplati loto, a ona je za taj novac kupila sebi igračku (automobil), a onda, uveče dok smo pratili izvlačenje shvatim da bismo od sutra živeli 100x lagodnije da nije tog automobila glupog" i da mi je majka bila imalo pametna! :) Al' jbg, otkud je ona znala da je to dobitna kombinacija - umeša se moj otac! :) Ja ne verujem ! :D
Otišla sam da uplatim kredit do trafike i žena mi je dala papirić i olovku kako bih joj zapisala broj, a ja sam se, umesto toga, potpisala.
Na maturi moje osnovne škole obula sam štikle visoke 15cm i pilično dobro sam hodala. Međutim, drug koji je išao sa mnom je bio za glavu niži od mene i sve vreme me je vukao dok smo išli u koloni misleći da ćemo zakasniti. U trenutku kada smo izašli iz škole on me je povukao i meni je štikla upala u rešetku tako da sam iskrivila nogu, ali sam se ispravila i nastavila hodati. Samo nekoliko ljudi je to videlo. Međutim, kada smo dobili video snimak mature seli smo da ga gledamo i na snimku se jasno vidi kako nestajem i zatim se odjednom pojavljujem. Svi su se slatko smejali. Sada kada pričamo o maturi prvo čega se drugarice sete je to. Koji blam.
Nikada djeci ne govorite da su inteligenta, jer se umisle. Imam osjećaj da me to ukopalo.
Volim kada prođe devojka i za sobom ostavi trag parfema.
Imam jednu prosto neverovatnu životnu priču. Studirala sam u jednom gradu i živela sam sa cimerkom u jednoj zgradi na 4. spratu. Na spratu poviše mene je živela jedna stara bakica. Uvek sam joj pomagala nositi kese iz dućana i tako bi se nekad zapričale. Uvek sam bila osetljiva na starije i nemoćne, pa sam joj s vremenom počela pomagati i oko drugih stvari. Pospremila bi joj po kući, otišla bi joj platiti račune, donela nesto iz dućana, ali najvažnije od svega: popila bi kafu s njom s vremena na vreme, razgovarala s njom i slušala je šta ima da kaže da ne bude usamljena. Pošla sam kući nakon ispita i zaboravila sam na studij i bakicu, samo sam se kući zabavljala s drugarima. Dok nije zazvonio telefon. Bio je to jedan odvetnik. Bakica je umrla i oporučno ostavila meni svoj stan. Nije imala nikoga i tako mi se htela zahvaliti na pažnji koju sam joj davala tokom tih nekoliko godina. Ne možete zamisliti kako sam se osećala. Sad se udajem, i živet ću s mužem u tom gradu, u tom stanu.