Kada sam bila mala, sedela sam u dvorištu i uvek kada bi prošao neki čovek rekla bih:,,Zdravo, želim vam lep dan".
Imam osjećaj da mi svaka godina prođe brže od prethodne.
Greškom sam prešla granicu sa sestrinim pasošem. Ona je plavuša, ja brineta i nemamo nikakve sličnosti.
Kada treba da se plati piće, uvek gledam u telefon, kako bi dečko uzeo račun i platio...:)
Moj dečko i ja svako jutro ustajemo u isto vreme, stavljamo kafu...palimo skype i tako pijemo zajedno :D Svi nam se smeju, ali nama je to mnogo lepo.
Brat mi je upisao Harvard, najprestižniji i najbolji univerzitet na svetu. Upao preko stipendije. Srećan sam kao da sam i sam upisao. Veliki je radnik i stvarno je bio dobar učenik. Nadam se da će ostvariti svoje snove tamo. Ljudi me pitaju da li sam nekad ljubomoran, ali ja im ne mogu opisati koliko mi je toplo oko srca kada vidim da je on uspeo.
Moj tata ima 45 godina i još uvijek "ne zna" naći sebi ves pred kupanje, pa mu mama uvijek traži.
Često se zapitam gde ću i sa kim ću da budem u ovo vreme za jedno 20-ak godina.
Pre nešto više od mesec dana sam DNK anazilom saznao da nisam otac mom četvorogodišnjem detetu. Nikome nisam rekao, čak ni moja žena ne zna da znam. Prva misao u onim pomešanim osećanjima mi je bila da sve kažem ženi i da je izudaram, ali onda hladnije glave sam shvatio da ni to nije rešenje. Ne znam ko je biološki otac, ali znam da to dete volim više nego svoj život. Ne znam šta da radim. Nikome ništa nisam rekao od sramote. Ne znam čak i da li da ženi priznam da znam. Ne znam ni detetu da li da kažem, a još manje kako da mu kažem. Noćima ne spavam, a nemam sa kime da popričam. Želim da vam se u ovakvoj situaciji nikada ne nađete, jer je jako teško videti izlaz.
Kad smo bili mali brat i ja vršnjacima iz komšiluka puštali smo filmove za odrasle i naplaćivali "ulaz" tada pola marke.