Mama cesto prica meni a i drugima kako sam joj ja nesto najlepse sto joj se desilo u zibotu,pamti taj 28i oktobar kada me je rodila,najbitniji datum u njenom zivotu...Meni je inace rodjendan 29og....
Jednom me je stomak jako zaboleo i počeo sam povraćati i roditelji i doktori nisu znali šta mi se dešava. Kad' smo otišli kod jednog doktora rekao je da sačekamo u čekaonici jer ima nekog pacjenta u ordinaciji. Tata me je držao na krilu i gledao me tužno. Tad sam ga upitao ,,Tata hoću li umrjeti?'' Rekao je: ,,Nemoj tako da pričaš,nećeš umrjeti, drži se!'' Tada sam prvi put vidio da mi je otac pustio suzu, a do tada sam mislio da on nikada ne može zaplakati. Posle toga je doktor utvrdio da imam upalu slepog creva i da se moram hitno operisati. Prije operacije tata mi je dao neku figuricu nekog vojnika i rekao je: ,,Zamisli da si ovo ti i da moraš da izdrziš!'' Operacija je trajala oko 2 sata. Tata je od nervoze otišao u prodavnicu i kupio cigare, a do tada nije pušio godinu dana zbog kašlja. Kad sam se probudio sva mi je slika bila mutna i prva je mama uletila u operacionu salu da me vidi. Ja sam se posle ovoga osjećao krivim jer je tata zbog mene počeo ponovo da puši. A tog vojnika i dalje čuvam.
Uvek imam spreman odgovor kad me šef pozove telefonom i pita šta radim.
Tek kad odem kod frizera skontam koliko mi je frizura užasna, a tek kad odem u prodavnicu obuće koliko mi je obuća ofucana.
Moj tata, koji je napunio 52. god, jučer je došao na ideju da igramo čovječe ne ljuti se. I svi smo pristali, nakon par trenutaka, majka i otac su se toliko zaigrali da su čak onako ko dijeca posvađali, zato što su ih srušili. Onda sam shvatila, da su oni i dalje zapravo dijeca u duši!
Kad god neko hoće da me odveze do kuće, ja kažem 'Ma nemoj da trošiš benzin, baci me do stanice', a u sebi molim Boga da me odveze do kuće.
Neki ljudi mi govore da ličim na ćaleta, a ustvari sam usvojen.
Kada baš dugo i pomno spremam ispit, razočaram se ako na kraju dobijem lagana pitanja i ne mogu da pokažem i predstavim sve što sam naučila.
U gradiću u kom sam odrasla, jedna baba je posle odgledane serije nazvala policiju da im kaže da je Rosaura ubila Ignacija.
Došlo vrijeme da i ja idem za svojom sudbinom. Sutra idem u glavni grad da studiram i duša me boli kad odem u wc i vidim samo jednu četkicu, maminu. Više me boli što će ona sama ostati nego što ja idem...