Imala sam dečka koji je bio u grdnim problemima (kocka,alkohol...njegovi su bukvalo digli ruke od njega,a nije htio ni da radi nešto nego tako na trikove izvlačio pare od njih)...Kada smo se upozanili nisam znala za to...polako sam sve saznala i tražio je da mu pomognem da i on bude kao svi mladići...pomagala sam i moralno i materiajlno...čak je i godinu na fax-u dao ( i ostale poroke je ili smanjio ili isključio)...zbog njega nisam izlazila,kupovala garderobu, ništa...nekad ni za doručak u školi nisam imala..samo da bih što više uštedela da on može na fax...sa svojim roditeljima u ratu bila,haos proživljavala...(tad sam bila srdnjoškolka )...Kada je povratio poverenje roditelja šutnuo me kao psa..sa rečima..."Jbg meni se sad malo hoda"...Sad je opet na dnu...ružno je reći ali drago mi je...naježim se kad ga vidim....izaziva sve negativno u meni..dala bih sve da ga nikad više ne vidim..da me ne podseća na pakao koji sam prosla sa njim!
Od malena moja najveća ljubav je jedan sportski klub. Zbog te ljubavi sam prelazio stotine kilometra bez dinara u džepu, spavao na klupicama, dobijao batine... Zbog te ljubavi su me ostavile mnoge devojke, izgubio mnoge prijatelje, svađao se sa porodicom... ne znam da li je sve to vredno.
U prvom razredu srednje škole poslala sam mamu da mi opravda časove.Nisam bila sigurna kako se preziva razrednica,pa sam rekla mami da potraži profesoricu Kurčić.Međutim,profesorica se prezivala Kitonjić.
Od kad sam naučila da podižem jednu obrvu, ceo dan provodim ispred ogledala.
Užasno me smaraju roditeljski sastanci , i uvek smišljam razlog da ih izbegnem.
Moja mama ima sestru bliznakinju, a tata brata blizanca. Kada sam bila mala nisam bila sigurna ko je ko.
Jednom sam ušla u prodavnicu i pitala: "Što je ovde mračno, jel' radi ovo?", a onda mi je drugarica rekla da skinem sunčane naočale.
Juče mi je u kafiću prišao jedan dečko i rekao najlepša si devojka ovde, a odmah posle udelio i kompliment da imam bokserski nos i rekao da mu je to fetiš i da bi me poznao među njih 100. Nisam znala da li da se zahvalim ili da samo iskuliram ovako "lep" kompliment.
Sa dečkom sam već godinu dana u vezi. Stekli smo poverenje jedno u drugo, nekako se razumeli i zavoleli. Sve je bilo savršeno do trenutka (8. mesec zabavljanja) kada sam saznala da me je na početku veze slagao za neke stvari, tj. još uvek se čuo sa bivšom. Jako sam bila razočarana, ali nisam želela da raskinemo, dok ne budem sigurna, htela sam da me samo ostavi neko vreme na miru da razmislim lepo o svemu. Objašnjavao mi je, slao poruke, ali sam kulirala. I noć pred moj polazak na put za Beč (išla sam tamo za raspust) popeo se na moj krov zgrade i došao do potkrovnih prozora moje sobe (inače se plaši visine). Uradio je i nemoguće samo da bi me video pred polazak. Iako sam se prepala i tresla cele noći kad sam videla glavu nečiju kroz prozor koji je iznad mog kreveta, to je nešto što mu nikad neću zaboraviti. Naravno, pružila sam mu drugu šansu (poslednju) koju, nadam se, neće prokockati.
Danas sam zakačio jedna parkirana kola, pitam jednog dedicu jel zna vlasnika, a on meni kaže: "Sine okreći se i vozi!" i ja odem...