Imam 23 godine, 197 visok, 104 težak, treniram izrazito nasilnu borilačku veštinu, na kratko ošišan, tu i tamo nosim martinke "do ispod kolena". Ne živim sa roditeljima. Kada odem kući i gledam utakmicu ili film sa ćaletom, gledam kako da se naslonim na njega. Najradije bih da mu skočim u krilo i zagrlim ga i tako gledam TV. I dalje ga zovem "tajo". Ćale, najbolji si.
Boli to gledati oca kako sve više i više propada svakim danom. Džaba odlikovanja kada to više nije on. S**em u rat.
Kada me traže u kući, a ja sam u wc-u viknem "u kancelariji sam!" i svi znaju gde sam!
Sedim u kafani sa 500 dinara u džepu i 4 drugarice, mislim da je bilo hrabro od mene što sam ih pitao šta će piti...
Kad mi komšija iznad mene udari nogom o pod da bih stišala muziku, nonšalantno se popnem na krevet, udarim nekoliko puta u plafon, čisto da mu se javim. I nikad ne utišam.
Momci smejete nam se što ne znamo ništa o automobilima i fudbalu... A moj dragi je meni upravo udelio kompliment, citiram: "Toliko si zgodna da možeš da budes feshn vik." Duša.