Moja ljubav večeras slavi 20 godina mature. Nisam ga ispratila. Druga žena ga je ispratila. Ona koju je oženio.
Note i akordi postali su moj drugi jezik, i veoma često upravo taj jezik iskazuje moja osećanja kada me onaj prvi izneveri.
Prijatelji mi govore da me ljudi ne vole zato što sam stalno namrgodjena, a stalno sam namrgodjena zato što me ljudi ne vole.
Imam neke ideje koje nemam s kim da realizujem. Ide mi se na VN Mađarske. Išla bih peške do Novog Sada. Živela bih mesec dana na Tisi. Nije to do para. Ne treba meni dečko da me finansira. Meni treba saputnik da se pratimo. 24 su mi godine i njega ni na vidiku.
Ja i dalje pricam sa svojom majkom ja i dalje nju najviše na svetu volim ja i dalje nju osećam, čujem je kako se smeje i kako me bodri iako moja majka već 9 meseci ore nebeske njive iako sam ljuta na nju zato što me je ostavila tako a nismo se ni pozdravile nismo se ni poljubile za laku noć kao svako vecč pre spavanja...
Htela sam da imam frizuru kao barbika moje sestre. Pošto nisam mogla da objasnim frizerki odnela sam BARBIKU i držala je u ruci dok je ona radila na meni pred punim salonom.
p.s. imam 22 godine.
Kada napokon položim težak ispit i izađem iz kabineta, ne osećam se kao da sam položila, samo zahvalim Bogu da je gotovo.
Sa dečkom sam već godinu dana u vezi. Stekli smo poverenje jedno u drugo, nekako se razumeli i zavoleli. Sve je bilo savršeno do trenutka (8. mesec zabavljanja) kada sam saznala da me je na početku veze slagao za neke stvari, tj. još uvek se čuo sa bivšom. Jako sam bila razočarana, ali nisam želela da raskinemo, dok ne budem sigurna, htela sam da me samo ostavi neko vreme na miru da razmislim lepo o svemu. Objašnjavao mi je, slao poruke, ali sam kulirala. I noć pred moj polazak na put za Beč (išla sam tamo za raspust) popeo se na moj krov zgrade i došao do potkrovnih prozora moje sobe (inače se plaši visine). Uradio je i nemoguće samo da bi me video pred polazak. Iako sam se prepala i tresla cele noći kad sam videla glavu nečiju kroz prozor koji je iznad mog kreveta, to je nešto što mu nikad neću zaboraviti. Naravno, pružila sam mu drugu šansu (poslednju) koju, nadam se, neće prokockati.
Vidjela sam članak sa naslovom: ''Muž iz groba, mobilnim, zove ženu svake noći!'' Naslov sam pročitala mami i sestri. Sestra je pitala zašto ga ne otkopa, a mama je samo rekla: ''Pa lakše joj je da mu odjavi broj!''
Osoba sam sa invaliditetom i volim da se šalim na račun svog invaliditeta. Volim ljude kojima nije problem da se nasmeju ako im je smešno kada nešto odvalim, a obožavam ljude kojima nije problem da originalno dopune fazon!