Pitao da se uda... nije rekla ni da ni ne, kulira...pije pivo :(
Plačem svaki put kada se napijem, ne znam zasto. I uvek me je sramota posle toga.
1995. godine mnogo izbeglica se doselilo u moje selo, ja sam tada imao 5 godina, nisam bio svestan situacije. Odmah pored moje kuće se doselio jedan dečko, zvao se Miroslav, koji je tada bio mojih godina. Brat od strica i ja smo se odmah upoznali sa njim, igrali se svakodnevno, vremenom je počeo malo da nas smara jer je uvek od nas uzimao slatkiše. Dali smo mu nadimak Željko. I tako jednom mene tata pita sa kim ideš u park a ja mu kažem sa bratom i Željkom, pita on a ko je Željko, ja kao mangup kažem Miroslav, a tako ga zovemo jer je željan svega, sekund kasnije tata mi je zakucao takav šamar da sam sve zvezde prebrojao i naravno kaznio. Taj šamar cu pamtiti čitav život, to je bio šamar koji me je naučio da poštujem druge i njihove živote.
Trauma iz mog detinjstva je sastav iz srpskog "Proleće u mom kraju" .
Bojim se sebe i svojih misli. Jedan dio mene ne pripada ovome svijetu...
Kada su me moji učili imenima prstiju na ruci, kod kažiprsta ja bih rekao samo "prst". "Ali, kažiprst", rekli bi moji, na šta sam odgovarao sa: "Pa je l' sam kazao"
Toliko sam se zaljubio da čitam i moj i njen horoskop.
Obožavam kad pečem rakiju sa tatom, ludnica i haos 5 dana.