Plačem, često plačem, skupi mi se neka bol u grudima i suze mi poteku. Osećam se nesrećno u vezi, a volim mog momka, voli i on mene bar tako kaže, ali i dalje svaki dan plačem jer osećam neku tugu. Niko to ne razume, a mog momka to nervira i onda galami na mene, a meni bude sve gore... i sve mi se više plače :(
U meku sam par puta, slučajno, ceo posluzavnik ubacila u one njihove kante.
Kada uzmem sladoled na stapić obavezno pogledam da li sam šta dobila na nagradnoj igri. Kada uzmem kornet uvek bacam omot i nikada se ne setim da pogledam, možda sam do sada dobila tri automobila i kuću, ko zna.
Uvek kada se koncentrišem nešto da uradim nesvesno držim isplažen jezik.
Kad mi stigne poruka kasno u noć, uvek pomislim da mi se neki od bivših napio pa onako emotivan setio da se javi. Obično to bude ili račun za telefon ili da je neko koga sam zvala opet dostupan.
Некад не знам да ли сам уопште гладна, али једем за сваки случај.
Kada sam počeo pozitivno o svemu da razmišljam, sve je krenulo uzlaznom putanjom.
Pročitah sad ispovest neke cure da ima osjećaj da kad je mama galami da sluša topshop reklamu zbog onog al to nije sve ,jednom sam ja svoj mami rekla eto te ko topshop ,kaže ona meni 'jest ,ali topshop možeš da prebaciš ,a mene ćeš bome da slušaš'
Oduvek me je zanimalo kako se oseća ćelavi čovek kad mu kiša kaplje po glavi.