Najviše mrzim kad odem u neki klub i neka cura krene da igra sa mnom, a ja ne znam da igram...
Maštam da me dečko zaprosi na neki neviđeno romantičan način. Poznajem ga i znam da će to više biti po principu: "Aj se bre uzmemo."
U mojoj kući još uvek nema ravnopravnosti između polova. Moji su striktno naklonjeni muškom dijelu porodice.
Mama mi nije dala da se brijem ispod pazuha u 7. razredu, a imala sam žbun...
Ponekad kad idem ulicom i slušam muziku koja me toliko ponese, na ivici sam da zaigram i pevam.
Kad mi je ljubavnica neki dan poslala poruku da se nađemo, bio sam toliko sretan da sam ženi rekao da je volim.
Uvek kad idem kod frizera bude mi glupo da idem sa prljavom kosom.
Cura mi poslala "pamet u glavu na tom rođendanu". Malo sam se nasmejao jer mi je to majka zadnji put rekla u 8 osnovne.
Sinoć mi je mali imao temperaturu. Plakao je i probudio i starijeg brata. Cijelu noć nisam spavala, za razliku od muža koji je glasno hrkao u spavaćoj sobi i uopšte se nije obazirao na to što se sama borim sa dvoje male djece. Ujutro je otišao negdje nije se ni javio gdje će, čak ni marku za hljeb nije ostavio. Da je bar nazvao da upita kako je dijete ali nije se udostojio, kamoli treba li meni išta... Naveče je došao, muzika je grmila iz auta, sa skupocjenim telefonom i osmjehom od uva do uva...naravno, para za telefon, cigare i kafanu uvijek mora biti... Ujutro je opet negdje otišao, ništa nije rekao. Hvala Bogu, mališa je bolje. Skupila sam nešto para pa ću ih sad koji dan odvesti u igraonicu i na kolače. Dobra su to djeca. Nisu oni krivi što sam se ja udala za idiota. Sad samo mogu da molim Boga da nađem posao...