Koliko lepih devojaka ima po prevozu, pa to je neverovatno...
Najviše volim nakon dugog dana pustiti neku laganu muziku, zapaliti cigaru, doći ovde i čitati redom ispovijesti.
Imam 19god, mene i 2 brata podigla je moja majka sama, otac džukela, živimo kao podstanari.(standarna tužna prica). Stvar je u tome da je moj život savršen radim, fax dajem u roku, živim na moru, imam društvo koje me poštuje i voli. Jedva čekam trenutak kada ću reći kevi da više ne mora da radi i uplaćivaću joj putovanja do kraja života!
Što više zarađujem,sve više shvatam da ipak nije sve u novcu..
Za svoj 18ti rođendan sam od tetke iz amerike dobila Iphone. Nisam imala mobitel, no nisam ni hipster. Nekorištenog, dva dana kasnije sam ga prodala, donijela novac starcima kući da kupe drva za zimu. Iskreno, obradovala sam se novom mobitelu ,ali me više raduje činjenica da moji imaju makar jednu brigu manje.
Bio sam u čudu, otkud silni mravi na mom radnom stolu... a danas sam ukapirao da izlaze iz mog laptopa.
Uvijek kada legnem da spavam uhvatim se za ( . ) ( . ) da provjerim jesam li skinula grudnjak.
Kada sam imao 10-11 godina bio sam kod sestre u gostima na 10 dana u Beogradu, a za to vreme je na tv-u išla španska serija Soledad. Prikazivali su poslednju epizodu u kojoj su Soledad i njen momak morali da se rastanu jer je on dobio posao negde u Americi, a ona je bila primorana da ostane u Meksiku. To je bio toliko tužan trenutak da sam ja počeo da plačem, a bas tada je kroz sobu prolazila moja sestra i upitala me šta mi je, a ja sam, od tolike sramote, rekao da mi nedostaju mama i tata. Sutra dan me je poslala kući iako je meni tamo bilo odlično!
Svaki put kad su rekli da ću ostati bez daha nakon što vidim nešto, nisam.