Upisao sam fakultet da bih lakše otišao iz države... Ne ponosim se time ali...
Bivša djevojka mog dečka ima rak dojke i njega je to ljudski potreslo. Samo sam rekla nazovi je i pitaj kako je. Osjećala sam da sam bolji čovjek nakon toga, čemu ljubomora, ko danas koga može na silu da drži uz sebe.
Danas mi je rođendan. Prije 3 dana sam se zakačila s dečkom s kojim hodam već godinu dana i od tada se nismo čuli ni vidjeli. U pitanju je bila obična, bezvezna svađa. Danas je poslao u*ranu poruku u kojoj je napisao: Sretan ti rođendan.. Samo to...
Da me muž vara saznala samu u leto 2009-te godine.Od tada u našoj porodici nastaje pakao.Žena sa kojom me vara je vlasnica lokalne kafane,žena sumljivog morala,koja često menja partnere.Milion puta mi je obećao da je sa njom završio ali bi ja uvek saznala da su ponovo zajedno.Pre godinu dana moj muž je prestao da pije i odlazi u njenu kafanu.Život nam se iz korena promenio,bolji je otac našoj deci,više je u kući.Mislila sam da je konačno krenulo na bolje i da dolazi period normalnog života.Pre mesec dana na našem računaru sam našla više snimka dotične vlasnice kafane kako se ljubi sa različitim likovima .Snimci su sa nadzorne kamere iz njene kafane.Kada sam muža pitala o čemu se radi I odakle mu uopšte to,ako nisu u kontaktu,smislio je neke dečije izgovore ,kako ga ona proganja a to je za njegovu zaštitu. Idiotizam.Juče sam po ko zna koji put saznala da su njih dvoje svo vreme zajedno.Njegovo odgovor je da mene I decu voli više od života,da ne zna što to radi I da ga ne ostavljam jer sam jedina stvar koja ga drži da ne zastrani skroz.Bez obzira na decu,bez obzira na moju ljubav prema njemu odlučila sam da svu tu prljavštinu , bolest I opsesiju ostavim iza sebe I odem.
U osnovnoj školi, nastavnik mi je postavio pitanje, gde treba skloniti narod u slučaju atomskog udara. Umesto da kažem, u javna skloništa, rekao sam: Treba ih skloniti u najbliže javne kuće...
Tata mi je umro kad sam imala 8. meseci, iako mi nikad nije ništa nedostajalo pored majke i braće uvek je postojala neka praznina u meni. Njemu je pre smrti najveca želja bila da dobije ćerku i tako sam i ja stigla 20. godina posle moje braće :D. Kad sam bila mala zamišljala sam da je moj tata neki tajni agent ili nešto (posledica gledanja tv-a) i da će jedan dan doći i jako me zagrliti i reći da mu je žao što nije mogao da bude samnom. Danas shvatam koliko je dečija mašta čudna ali i koliko pruža utehe.
Odlučila sam da zaveštam organe, ali moji roditelji ne podržavaju moju odluku. Baš naprotiv. S jedne strane razumem njihov stav, ali ipak smatram da nisu u pravu. I uradiću šta sam naumila. Poštujem svačiji stav, ali bih volela da više ljudi razmišlja na sličan način. Uz malo više kolektivne svesti svet bi bio lepše mesto.
Imam psa, kojeg držimo u dvorištu i ja moram non stop da idem da joj sipam vodu. Danas sam, posle tuširanja, umotana u peškir otišla da joj dam vodu i ona je skočila na mene, svukla mi onaj pešir i sve komšije su mogle da me vide. Nažalost, i jesu me videli...
Kad sam bila mala udarala sam glavom u zid kad nije bilo po mom.
Vraćala sam se iz škole biciklom... Vozila sam po stazici sve dok se ispred mene nije stvorio covjek s psom. Pokušavala sam ga zaobići na sve strane, ali nikako nisam uspjevala... Raširio se po stazici i sporo hodao. Zvonila sam mu, on ništa... Ne miče se... Šetka se i dalje i pjevuši... kakav bezobrazluk, pomislila sam. Na kraju sam bijesno uzdahnula i odlučila projuriti pored njega, makar ga okrznula. Okrznem ga, on se zaljulja. Počne se ljubazno, ali zbunjeno ispričavati. Osvrnem se i shvatim- čovjek je slijep. Njegov pas je pas vodič... A ja sam bila ljuta što mi se nije izmaknuo.