Kada su velike ljetne vrućine, u stanu budem samo u gaćicama. Obično haljinu uvjek držim pored sebe tako sa se mogu brzo obući kada neko uđe u stan...
Po načinu na koji se moja mama javi na kućni telefon ili kako izgovori prvu riječ nakon onog ''halo'' uvijek znam ko nas zove. :D
Moj dečko i ja planiramo odlazak iz ove zemlje, on će tamo lako dobiti posao. Plašim se da ja tamo ne uspem i postanem jedna dosadna domaćica.
Nije mi jasno zašto ljudi koji nemaju uslove imaju desetoro dece, a oni bogati jedva jedno.
Uvek kada se vraćamo sa sela, svirnemo dedi i mašemo. Jednom kada smo krenuli kući, pogledala sam iz kola u dedu i videla da plače zato što idemo a on ostaje sam. Srce mi se cepalo.
I dalje ne smem da pogledam diskove sa pobratimove svadbe, iako je prošlo 2 godine, jer sam bio dever i pijan skakao po stolu sa kumama dok su gosti gledali i kamermani snimali.
Svako jutro kada bih krenula u školu mama bi mi rekla "Srećno". Nedavno sam se odselila u drugi grad i kada ujutru izlazim iz stana dođe mi da zaplačem jer mi nedostaje ta riječ..
Kako volim osjećaj prije prvog dejta,čitav dan imam trnce.
Vraćao sam se rano ujutru iz grada mrtav umoran i mamuran i uspavao sam se u upaljenom autu dok sam čekao zeleno na semaforu u Vojvode Stepe.
Probudila me interventna sa uperenim pištoljima u mene, a ja im onako bunovan rekao "NISAM JA, AL' SVE PRIZNAJEM"!