Nekad tako jedva čekam da joj dodje tetka iz Crvenke, ne mogu bre ni ja svaki dan.
Volim žene jer ovaj svet ispisuje sebe po njima tako intenzivno i duboko. One tako jako doživljavaju svaku boru života i melanholiju nepromenljivosti. Nastavljaju da stoje i nakon najvećih oluja, možda ukaljane ali i dalje na svojim nogama. Daju ne pitajući za cenu.
Skoro mi je na splavu prišla jedna vidno pijana devojka i krenula da me muva baš direktno i svi instinkti i svi ortaci su mi pričali da je iskoristim najgore....i otišao sam sa njom do wc-a i umio je i pitao je da li je dobro, proveo sa njom petnestak minuta da se malo osvesti i izveo i vratio drugaricama koje su se kao brinule gde je ona. I osećam se kao veliki čovek što sam tako postupio. Naravno ortaci misle da sam Bog zna šta uradio.
Danas sam sa majkom kupila nove zavjese u kući i bile smo srećne zbog toga što ćemo nešto novo da uzmemo da sredimo našu kućicu, komentar mog oca je bio da to ne vrijedi ništa jer on s tim može kupiti nekoliko litara rakije....nikad mu nismo valjale u njegovom životu....
Dečka ću videti sutra posle dve nedelje i kod njega idem bez gaća i u haljini da bismo odmah sa vrata mogli u akciju.
Ovaj sajt mi je u poslednjih par dana mnogo promenio život, i zahvalan sam vam svima na tome! Naime, nikad nisam bio zadovoljan sa stvarima što sam dobijao od roditelja, uvek sam im prigovarao to što imam laptop od 1400$ , smartfon od 500$ i to što mi ponekad kupuju ne brendiranu odeću. Uvek sam se svađao sa njima oko toga, nisam izlazio iz sobe dok ne treba da pođem u grad, a ni tad im se ne javim gde ću. Sve dok mi jednog dana drugarica nije poslala link za ovaj sajt ne bi li se promenio (jer se očigledno ponašam kao kreten i prema prijateljima). Kada sam vidio kako su neki ljudi srećni sa tako malo stvari, kako neki nikad ne gube nadu i kada im je najteže zadržavaju osmeh na licu, a sa druge strane ja 18-ostogodišnji KRETEN, koji nije zadovoljan iako sve što poželi dobije. Od tada sam se odlučio na promene, drastične. Hvala vam svima na najbitnijoj životnoj lekciji!
Jedina iz društva sam se sećala svih dešavanja i zanimljivih događaja... Sada kad me neko pita: ,,Sećaš li se...?", iz inata kažem ,,ne" da pokvarim svu ,,čaroliju".
Kad idem pešaka, nikad ne gledam ljude koji su u kolima, a kad se vozim u kolima mislim da svi koji idu peške gledaju u mene.
Četri godine srednje škole sam preživjela samo zato jer sam bila zaljubljena k'o stoka u druga iz razreda. Svako jutro sam ustajala sat vremena ranije, samo da bih se sredila, popila kafu, razbudila i izgledala odmorno. Zlo. A nikad mu ništa nisam rekla...
Nakon što sam pomogao čoveku da ustane sa zaledjenog trotoara, iskreno mi se zahvalio uz reči: "Živ bio sto godina, mladiću." Na to sam ja odgovorio sa: "Neka, neka, ne treba."