Toliko me hoce na kladionici, da kada bih odigrao da će večeras pasti mrak, promašio bih.
Nikada na tiketu nijesam stavio da će tim za koji navijam da izgubi.
Nekad sam mislila da sam dovoljno pametna i da nijedan muškarac neće moći praviti od mene budalu bez ponosa.
Nikad ne jedem vrh korneta iz navike, jer me brat kao malu uvjerio da prodavači time čiste uši...
Uzela baba da gleda slike sa kraja godine u srednjoj što smo se slikali, i pita me ko je ko. U jednom trenutku pita -Jaoo kako ti je ova drugarica mala i ružna, a vidi joj kosu. Pa ko je to? Ja kažem - Razredna baba, razredna.
Otišao sam u prodavnicu i tražio analne baterije umesto alkalne...Od tada je zaobilazim u širokom luku...
Kad sam bila tinejdžerka žvrljala sam svakakve gluposti i sopstvene misli na zid onim nevidljivim flomasterom, koji se vidi samo pod halogenim svetlom. Kasnije je taj flomaster izgubio funkciju i sve moje rečenice su postale vidljive. Umrla sam od blama...
Kad sam na nekom veselju ili kod nekoga u gostima gde ima predjela, obavezno mi ubodeno parče padne na stolnjak na putu do mog tanjira.
Kad su mi ruke hladne pomislim na ono što kažu ,da ko ima hladne ruke dobar je u krevetu, i odmah mi bude bolje.
Radim u kafiću i najviše mrzim kad se ljudi svađaju ko će da plati, pa njih petoro drži pare,a ja stojim i ne znam od koga da uzmem!