Imam uspomene iz detinjstva za koje nisam 100% sigurna da su se stvarno desile ili sam ih sanjala.
Platio sam veoma težak ispit, nisam se predomišljao ni sekundu...
Kad ne znam neku pesmu u kafani, uvek je naučim za sledeći vikend. :)
Nekad mi se čini da je mene više sramota od onog koji se blamira...
Imali smo zadatak u vrticu da nacrtamo zebre na putu... ja sam ukapirala to kao zebre - životinje pa sam se mučila 3h da ih lepo nacrtam... e blama.... vaspitačica se srušila kada je videla..
U većini puta neke "zabranjene" stvari radim iz inata, a ne zato što ih volim...
Oduvijek sam imala želju da imam kancelariju i da se, kada mi neko dođe, okrenem u onoj velikoj stolici i kažem: Očekivala sam te.
Kad stanem na vagu i vidim da sam se udebljala, uvek se tješim da vaga nije ispravna.
Kad god dobijem neke pare, uvijek mašem sa njima i govorim kotile se, množile se!