Još uvek ponekad ubacim 2 kocke šećera u čašu sa vodom, podignem noge na plastični sto na terasi i zaboravim na probleme na 5 minuta dok se sladim i sećam bežbrižnog života sa 5-6 godina.
I dalje želim da se udam u beloj venčanici i da me otac vodi do oltara.
Skoro svaki dan maštam da cu živeti u New york-u a onda dođe baba i kaže mi da nahranim svinje.
Ocu nikada neću oprostiti što mi je na maturu došao pijan...upropastio mi je taj dan!
Kad sam bila mala najviše sam se plašila kada bi me mama ostavila da čekam u redu na kasi, jer je zaboravila da uzme nešto. Ne znam zašto.
Jednom sam za rođendan reko drugu 'Ma ne treba poklon, bitno je da ti dođes', i tako on dođe bez poklona.
Kada sam bio klinac imao sam saobraćajnu nesreću, policajac je mojim roditeljima rekao da u milion takvih saobraćajnih nesreća jedan preživi. Kada sam to saznao, osećao sam se kao da sam potrošio svu svoju sreću tog dana... Desetak godina posle sam ubeđen da sam je potrošio ... Roditelji se razveli, oboje bez posla, krpi se kraj sa krajem... Trudim se oko svega, prijatelja, devojki... a na kraju uvek dobijem nož u leđa. Nekada pomislim što sam morao da budem taj jedan u milion, da nisam moji roditelji bi verovatno i dalje bili zajedno i živeli srećno sa mojom sestrom!
Kada idem na trčanje, ukoliko obučem neku fancy sportsku odeću, tada obično i istrčim više jer umislim da sam profi atletičarka.
Obožavam pjevati duhovne pjesme u duetu sa veš mašinom. Kad krene da zuji baš jako, pokušavam da izvučem što dublje tonove i zvuči tako genijalno!