Osećam se kao da sam svima tu, samo kada nemaju šta drugo da rade.
Imam samo jednu sliku sa mamom na dan venčanja... Tako mi je krivo :(
Bio je letnji dan, sedila sam napolju sa tatom. Prolazili su Romi i ušli kod nas u dvorište. Pitali tatu: '' koliko koštaju ova '' kola '' '' a tata odg.'' 3.000 '' oni će na to : Uuuu, pa ti si gori cigan od nas.
Da mi bi doživjeti dan kada će mi se iskokati sve kokice ....!
Ako nisam u sredini kad nas više šeta, osjećam se odbačenom.
Kad sam bio student toliko sam učio jer sam želeo da moji roditelji budu ponosni jer nismo imali dovoljno para. Nakon nekog vremena sam izgubio vid i bilo je jako teško. Posle dugog boravka u bolnici uspeo sam snažnom voljom da povratim vid i nastavim još jače nego pre. Sećam se da sam jedan ispit spremio polu slep. Prvi sam diplomirao u generaciji. Danas sam uspešan i samostalan i moji roditelji su jako ponosni na mene. Razmaženi ljudi ne znaju šta znači proći kroz pakao i dostići zvezde.Želeo sam da podelim ovo kao poruku ljudima da nikada ne odustaju.
Uvijek kada me moji pitaju 'kad se vraćas kući?', odgovorim sa: 'Nisam još ni izašla iz kuće!'
Jedva čekam kada ću svojoj deci pričati dogodovštine iz mladosti i pokazivati im se u najboljem svetlu, bez alkohola.
Danas sam zakačio jedna parkirana kola, pitam jednog dedicu jel zna vlasnika, a on meni kaže: "Sine okreći se i vozi!" i ja odem...