Radim kao automehaničar,i skoro svakog dana, svakog dana do 18h izgledam kao klošar, prljav, u radnom odelu. Neki ljudi me gledaju sa gađenjem, kao da sam upravo izašao iz kontejnera, ali šta da radim, takav mi je posao, i nekada mi je krivo zbog toga. Jednom mi je jedna baba rekla "Sinko, nikada ti nećes naći devojku kada si non stop prljav".
I dan danas me boli ta rečenica.
Ne podnosim ljude koji u autobusu na +40 zatvaraju prozore, "da ih ne ubije promaja".
Kad čekam bus na stanici uvek šetam tamo-vamo ko kreten.
Šarmirala sam 10 godina mlađeg dečka. Osećam se kao Demi Moore.
Slučajno sam u devojčinom mobilnom video poruku od njenog navodno najboljeg druga " volim i ja tebe <3 :* :* :* ". Nisam hteo ništa da joj govorim, suzdržavao sam se i nisam hteo ništa da je pitam da ne bi' ispao ljubomorno đubre, na kraju večeri me je pobedio crv sumnje i pitao sam je šta to znači, ona je rekla da imaju samo topli odnos (nadam se ne suviše topao). Nisam raskinuo niti planiram... samo se pitam da l' je to tako normalno... samo se nadam da mi neće srce slomiti.
I posle kažu 'Kriva ti kičma'.
-Pa naravno da mi je kriva kad se po ceo dan krijem od profesora da me ne prozove.
Kolega me je neki dan obrukao pred nekim djevojkama, da ispadne važan.
Mislim da će mu onaj laksativ u kafi, prije poslovnog sastanka dobro doći...
Plašim se da ću raskinuti divnu vezu zbog nedostatka ambicije svog dečka.
Najveće životno razočaranje sam doživio kad sam skinuo svoju curu. Obučena je izgledala kao avion, a kad se skinula kao trotinet.