Volim da se sprdam sa drugarom iz klupe kada je neka ozbiljna tema na meniju.Imamo ritual da se vratimo u proslost i kazemo nesto tipa:''Eh,moje dijete,kada sam ja šesetdruge udario na Ruse...''Uvijek se odvalimo smijati kao budale.
Kada obučem za izlazak jednu stvar više puta, utripujem se da me ceo grad zapamtio po tome.
Reče meni moja baba danas: "Idem do prodavnice. Šta hoćeš da ti uzmem od grickalica? Može onaj marčelo?". Žena je htela reći mančmelo, a ja sam umrla od smeha.
Mojoj tadašnjoj devojci i meni niko nije verovao da smo se upoznali tako što sam je pljunuo na ulici. Idem ti ja u pekaru da kupim 'leba, nešto se zamislio, nakupim šlajma i okrenem se da pljucnem nalevo ka bulevaru, i BUM! Sreća, nije bilo u glavu, ali nisam ni promašio. Snađoh se brže bolje, pozvah je na piće u znak izvinjenja i tako to... ;-)
Kad sam bila mala, skinula sam se skroz, stavila šarene štapiće za uši između guzova i trčala po kući vrišteći: '' JA SAM PAUN, JA SAM PAUN'' ____tužno ali istinito.
Kad sam bio u osnovnoj školi na kontrolni iz srpskog je bilo pitanje ko su bili narodni pevači (mislilo se na Filipa Višnjića i druge) ja sam napisao Milanče Radosavljević, Seki Turković...
Moja mama se naljutila na tatu jer su ga ubedili da kupi Kirbi usisivač..
Uvek sam znala azbuku, a abecede se i dan danas ne sećam.