Za dve nedelje idem na more posle 20 godina i osećam se kao dete pred ekskurziju! :)
Kao klinac sam uvek krao novac iz maminog novčanika. Sad sam zaposlen, imam 23 godine, i sada sam ja taj koji ubacuje u njen novčanik! Lep osećaj, moram priznati.
Pričao sam sa sestrom i kažem da mi je kompjuter pun virusa, a deda odgovara: 'pa jeste kad kijate i kašljete tamo u sobi.'
Uvijek kad kupujem lubenicu, lupkam je po' sata da vidim je li zrela ili ne, a blage veze nemam da procjenim...
Nikad neću shvatit kako neke predivne slike ostanu neprimjećene, a neke Pikasove tamo žvrljotine, koje i ja mogu da nacrtam, postanu tako popularne.
Mrzim kad mi se desi to da kad mamu zovnem normalnim tonom ona ne reaguje. A kad se dreknem "Mamaa" ona mi kaže - šta se deres, čujem te -.-
Ja nikada nisam slavila rođendan... Zato sam svom detetu slavila svaki mesec koji napuni, to sam zvala "mali rođendan".
Uvek kad sam na pešačkom prelazu dok čekam zeleno svetlo na semaforu zamislim da sam u nekom srednjevekovnom ratu. Moji ljudi sa ove strane prelaza, neprijatelji preko. Izaberem jednog čoveka sa druge strane i sa njega ne skidam pogled, on mi je primarna meta. I stalno se nadam da ćemo se zatrčati kad se upali zeleno, a moji sabornici me ispale.
Kad sam imao 4 godine zapalio sam fotelju, izašao iz te sobe i sjeo u drugu gdje je bila moja majka. Ponašao sam se normalno sve dok se dim nije osjetio.