Uvek mi je neprijatno u autobusu kada je gužva, a ja ne znam gde da uperim pogled, jer ako gledam u nekog malo duže, misliće da buljim u nju/njega ....
Danas kad sam krenula na posao, zaustavio me je moj sin koji ima 2 godine i 9 meseci i rekao "mama ja mislim da si ti mnogo lepa".
Bijem dečka. Bije i on mene kad baš preteram. Uvek počnem prva.
Kada nesto čitam na engleskom u sebi, osećam se kao čistokrvni Englez, a čim pustim glas to zvuči k'o da čitam indo-kineski. . .
Mogu da učim u krevetu, na podu, u busu, u kafiću, uz muziku, televizor, ljude oko mene, ali za stolom nema šanse!
Došao sam do stadijuma da je reakcija ljudi iz okruženja, kad god nekome ispričam neki problem, bude "Dobro, bre, šta je to za tebe? Lako ćeš srediti to, šta se uzbuđuješ bezveze?"
Izgleda da svi živi imaju više vere u mene u nekim trenutcima nego ja sam u sebe.
Zaljubljena sam u svog druga već 3 godine, neću da mu kažem jer me strah da ću da nam pokvarim prijateljstvo. Uvijek ga savjetujem oko djevojaka i često od njega čujem rečenicu ''volio bih da nađem curu kao što si ti.'' Tad mi prođe kroz glavu da mu sve priznam ali ja se samo nasmijem i započnem drugu temu.
Pokušala sam da ubedim mamu da odigramo par-nepar da bi videle ko će od nas prati suđe. Nije upalilo.
Kad sam imala nekih desetak godina slušala sam radio i odlučila da nazovem tada neki večernji program. Nazvala sam i naravno šutila i tako par puta i to je meni bilo zanimljivo, sve dok voditelj nije pročitao na radiju moj kućni broj i izvređao me.