Joj, moram vam nešto reći, nisam nikome, niti smem ikome da kažem, misliće ljudi da sam lud. "Upoznao" sam jednu devojku iz Turske pre 3 godine na nekoj socijalnoj mreži, dopisivali smo se tako povremeno, super zezanje ovo-ono. Gledali smo se ponekad i preko skajpa. Međutim u zadnjih par dana, dopisivanje se "otelo kontroli" i spontano smo počeli da pričamo o "onim stvarima" - šta bi uradili jedno drugom. To je toliko napaljujuće da bih otišao prvim avionom do Istanbula da je "rastavim" od života, međutim sve se bojim da je neka zavera u pitanju i da će me tamo dočekati kasapini i baciti kerovima da me pojedu o.O Bolesno jes', al ja nemam m*da da odem sam u nepoznato :(
Zamalo sam izgubio zivot pomagajuci dečku kojeg jedva poznajem da se izvuče iz neke tuče,nikad mi se nije zahvalio za to... Skoro sam ga sreo i nasmejao se kad mi je rekao "mi se znamo od nekud? "
Kada u prodavnici kao kusur dobijem neki sitniš, ubacim ga u limenku od parfema. I jednom, dok sam brojala te pare, naišla mi je sestra od tetke (5 god) i pitala me je šta radim, rekla joj da brojim pare koje skupljam za putovanje. Pitala me kada ću se vratiti, rekla sam joj da ne znam da li ću imati dovoljno para da se vratim nazad, na šta je ona otišla kući, uzela svoj novčanik u kom, kao i svako dete, drži neke sitne pare kojima se igra (ne znam zašto je to deci zanimljivo) i kaže mi ''Evo ti ovo, da imaš da se vratiš!''.
Ja i sestra smo kao manje, pre više od 10 godina, dok smo jele jedne mentol bombonice zapamtile onaj broj na pakovanju, bar kod. I dan danas ga pamtimo obe. 8600102245013
Tek kad odem kod frizera skontam koliko mi je frizura užasna, a tek kad odem u prodavnicu obuće koliko mi je obuća ofucana.
Mrzim kad ljudi kažu da ne postoje pravi prijatelji. Pa kakvim onda ljudima sebe smatrate.
Mama mi uvek kupuje nove gaće i čarape pred neku ekskurziju, ili putovanje.
Kad u kući ima svega, ništa mi se ne jede, a čim nečeg nema, baš to mi se jede.
Slucajno sam provalila dečku sifru na fejsu i pogodite koja je? -Moje ime ! Nije bilo srećnije devojke od mene u tom momentu
Kad sam imao 4 godine zapalio sam fotelju, izašao iz te sobe i sjeo u drugu gdje je bila moja majka. Ponašao sam se normalno sve dok se dim nije osjetio.