Kada se pogledam, mislim da nisam toliko ružna, a kad vidim kakva sam na nekim slikama, muka me uhvati
Sada sam igrala slagalicu i pobedila. Lik mi je napisao na kraju "'crkla dabogda"'. Kakvi smo mi ljudi....
Kad sam bila mala, jednom sam piškila u liftu, jer nisam mogla da čekam da stignem do stana.
Pravim ti ja žurku kod kuće, kad ono banjava policija.. U prvi mah sam pomislila da su muški strperi, ali samo u prvi....
Jučer sam sedeo u kafiću i mahnuo sam konobaru jer sam želeo da platim i da idem. On mi je samo uzvratio mahanjem i otišao u drugu ulicu- onda sam shvatio da to nije bio konobar!
Kad sam bila tinejdžerka žvrljala sam svakakve gluposti i sopstvene misli na zid onim nevidljivim flomasterom, koji se vidi samo pod halogenim svetlom. Kasnije je taj flomaster izgubio funkciju i sve moje rečenice su postale vidljive. Umrla sam od blama...
Ne znam za vas možda ja i nisam normalan, ali moj san je da nađem devojku koja voli moj klub koliko i ja, koja će da se nervira zbog njega bar upola kao i ja. Da odemo na stadion da ustane sa stolice i vrisne "DAJ LOPTU KRETENUUU", da se svi oko nas krste, a ja sam sebi da kažem to je moja devojka.
Nikad nisam imala drugaricu kojoj mogu bukvalno sve da kažem.
Kao mali sam voleo da vozim biciklu po velikim barama, obožavao sam da razdvajam vodu.