Čitajući ispovjesti shvatila sam da nisu svi muškarci isti.
Dok sam bila mala uvek sam molila tatu da ne zgazi ležećeg policajca jer sam dugo mislila da je to čovek.
Kad hodam ulicom uvek zamišljam ljude, koji prolaze pored mene gole.
Dovoljno sam pametan da shvatim koliko sam glup i koliko toga ne znam. To me na jedan način veoma frustrira.
U prvom/drugom razredu osnovne, pitala je učiteljica šta svinja ima na nogama, ja sam ispao iz klupe koliko sam visoko digao dva prsta da se javim, da bi me napokon prozvala a ja kao iz topa rekao - Štiklice! Jbg, tako me mama učila..
Kad sam bila mala, roditelji su mi zabranjivali da žvacem žvake. Zato sam povremeno odlepljivala iste koje sam nalazila na ulici, ko zna iz čijih usta ispljunute i koliko puta ko zna čime pregažene, i uživala u kamenčićima koji su mi, zajedno sa žvakom, skakutali po ustima.
Svi živi na planeti mi brže odgovaraju na poruke od moje devojke i to me jako izluđuje.
Da mi bi doživjeti dan kada će mi se iskokati sve kokice ....!
Kad spremam ispit uvek kupim čokoladice, grickalice, kafu, pripremim knjige i kad treba da počnem da končno učim, sve to pojedem, popijem i zaspem...