Obožavam kad mi muškarac otvori vrata kad ulazim/izlazim negde :D
Kada je mama kupala naseg psa u kadi rekla mu je daj sine sapu.
Ne pričam sa prvim komšijama zato što su se naše dede, koji su inače rođaci, posvađali oko podele zemljišta. Sramota me zbog toga.
Volela bih da mama ima nekog pored sebe. Imala je 35 godina kada je tata preminuo. Znam da joj je tada bilo teško, ostala je sama i posvetila se meni i mom odgajanju, sebe je zapostavila. Kada naletim u novinama na ljubavnu priču koja se desila ljudima u zrelim godinama, setim se mame. Volela bih da se njoj desi tako nešto.
Kad mi stigne poruka na telefon i iz mrtvih bih se digla samo da je pročitam.
U braku sam sa gluvonemom ženom i zbog toga mi zamera gotovo cela porodica i prijatelji. Ona to zna. Najbednije se osećam kada nakon još jedne preprike sa roditeljima odem kući, a ona se okrene ka meni i dovoljno je samo da pogledam njene vlažne oči i skrušen osmejak da počnem da plačem kao dete. Ja nju volim, ona nosi moje dete. Briga me šta ko ima da kaže. Planiram i da prekinem kontakt sa porodicom i da odem sa njom ukoliko nastave da je ponižavaju kao da je od druge rase. Ne mogu da gledam kako majka mog deteta plače zbog ljudske zlobe. Nadao sam se da će nakon ovoliko godina da je prihvate, ali ništa od toga izgleda.
Kad sam bila mala, najdraže mi je bilo sakriti neku stvar. Svi se slomiše tražeći, i na kraju ja to "fol" nađem i budem glavna.
Kad god se osjećam loše, odem mami na posao da mi njene kolegice kažu kako sam lijep, fin, zgodan...
Jednom sam pojela dlaku jer me bilo sramota da je izvlačim iz usta u društvu.
Kad sam bio mali, deda mi je rekao da krtice pod zemljom voze biciklu! Ja sam onda otišao i odlomio veoma malo parče daske i napunio rupu vodom da bi mogla da surfuje.