Za 5 dana putujem u Rusiju, radiću 6 meseci građevinu da bih zaradio za karneval u Riu i svetsko prvenstvo u fudbalu.
Kao jako mala kad god bih prolazila pored policajaca viknula bi im: 'Haj Hitler', nisam znala tad šta to znači i svaki put bih dobila čvrgu :S
Od kako sam pročitao onaj status "Muškarac sa dobrim pafremom je već odradio pola posla" , čak i u prodavnicu idem namirisan.
Daltonista sam i teško mi je kad to moram da priznam pa makar i ovde.
Zovem se Miroslav Ilić i igrom slučaja upoznajem ja devojku koja se zove Dragana Mirković.. kaže ona ja sam Dragana Mirković i ja odgovorim ja sam Mirosalv Ilić, ona me gleda blago telećim pogledom i kaže ne ja sam stvarno Dragana Mirković, i tako smo se mi upoznavali jedno 15 min dok nije videla moju ličnu kartu...
Imam druga koji mi svaki put kad se vraćam uveče iz grada kući kaže: "Pošalji mi poruku da znam da si stigla". Ne znam zašto, ali ga svaki put kad to izgovori volim sve više.
Volim kad mi konobar kaže ''To mesto je zauzeto.'', a ja mu odgovorim ''Znam, ja sam ga zauzeo.''
Voljela bih da sam neko drugi. Da mi je život uspješan i lijep.
Kad sam bila druga smena, a moj brat prva uvek sam rekla tati da i mene probudi jer sam uvek volela da se samo okrenem na drugu stranu i zaspem.
Ne podnosim kada me neko prekine u sred rečenice i posle kao 'Izvini nastavi'. Teraj se.