Najvise mrzim kad se devojka napije kao stoka i ne zna šta radi, a onda kad je popusti, ona se pravi kao da je sve ok i neće ništa da prizna.
Kada sam bila mala, stariji brat me je 2 dana pred Uskrs, odveo do jednog ormara, otvorio ga i rekao (pritom prstom pokazujući na neke upakovane stvari): ''Ovo ti je mama kupila za Uskrs, uskršnji zec ne postoji.''
da konobarice ne rade u kaficima, ne bih imao kontakta sa zenama. Tuga.
Pitam ja mamu:"Mamaaaaa, mogu li veceras na noćno kupanje?" A mama odgovara:"Hoćeš da ti uključim bojler?"
Razvila sam specijalnu tehniku uzimanja žvake u društvu tako da niko ne vidi.
Pala sam na popravni iz nemačkog i danas sam imala usmeno polaganje. Profesorka me je u jednom trenutku pitala nešto vezano za moje hobije ili osobine ili nešto slično, ja je nisam razumela i samo sam rekla "nein", računajući da ako dam potvrdan odgovor, može da me pita da objasnim ili tako nešto. Kad sam joj odgovorila, pogledalame je kao kretena i pitala još nešto upitnim tonom, da bi bila sigurna da me je dobro čula, a ja sam se držala svog odgovora, nakon čega je profesorka rekla samo "bože me sačuvaj".
Večito govorim da nemam snage kada me mrzi da nešto uradim.
Vrtim se u stolici na poslu (onoj sa točkićima) i toliko mi se zavrtelo u glavi da nisam mogao da odem do pulta kad je ušla mušterija...
Na onoj velikoj fotografiji iz prvog razreda osnovne, koju svi imamo, jasno mi se vidi mrva od sendviča.
Iako je smiješna šala, neću da se nasmijem ako je to rekla osoba koja mi se ne dopada.