Kad sam imao 5 godina izuo sam patike i čarape i bos trčao po dvorištu i vikao "vidi mama ja sam Bosanac".
Nikad ne jedem vrh korneta iz navike, jer me brat kao malu uvjerio da prodavači time čiste uši...
Pravim ti ja žurku kod kuće, kad ono banjava policija.. U prvi mah sam pomislila da su muški strperi, ali samo u prvi....
Dečko mi je ponudio da mi liže stopala. Odbila sam ga.
Moj prvi auto: jugo. Upravo sam ga prodala. Plačem kao kiša. Strašno kako sam se vezala za njega. Sva mi sećanja naviru: prva vožnja duža od 300 km, moja nevešta objašnjenja kod majstora kad ga vozim na opravku, sudar sa žardinjerom, situacija kada mi je otpao gornji deo menjača u sred gradske vožnje, moje pevanje/urlanje jer se ništa ne čuje od treskanja i buke motora i auspuha u toku vožnje...moj jugo, moja ljubav...nikada ga neću zaboraviti.
Ceo život sam mislila da su "Spice Girls" u prevodu "svemirske devojke". I tek danas shvatih da se u nazivu nigde ne spominje svemir (space). :)
Danas sam shvatio da treba da smršam.
Šetam putem... ono, skroz ivicom puta. Pretiče me auto i ja vidim čovek ladno dao žmigavac...
U tom trenutku sam se osećao kao skanija ili u najmanju ruku kao zaprežna kola.
Meni su rekli da je najlakše curama prići tako što im staneš na nogu, pa se potom izvineš, predstaviš i ponudiš dotičnoj da popijete nešto zajedno kako bi se bolje upoznali. Svaka cura kojoj sam stao na nogu je skočila, vrisnula, izderala se na mene, a potom mi šamarčinu svezala. Gdje griješim?