Kad sam bila mala mislila sam da nam doktori pregledaju grlo s onim štapićima od sladoleda.
Kad god nadjem upaljač u wc-u dok sam na wc šolji, palim štapice za uši i zamišljam da sam kovač iz srednjeg veka koji kuje mačeve i tako ih oblikujem.
Sedeo sam u hodniku bolnice čekajući vežbe da počnu. Dve bake su sedele pored i pričale o životu. Baka koja je sedela pored mene pričala je ovoj drugoj da je umro neki mladić iz njenog komšiluka i odmah prokomentarisala da 'upravo zbog toga, već 10 godina unazad, ne ide na groblje.' Kaže: 'Sramota me, to je trebalo da budem ja, a ne mlad čovek... Ja, stara baba.' Ljudi, ja rečima ne mogu da vam objasnim sa koliko iskrenosti i tuge je baka ovo rekla.
Pravim se da ne znam da u 8:17h ide na posao, u 15:23h se vraća sa posla, u 11:07h ide na pauzu da ruča, u 20:00h ide trčati itd. I sretnemo se tako, kao slučajno. A ja uvek savršeno ispeglana, našminkana, jedva našla šta obući. Slučajno, naravno.
Jedno veče sam se napio ko stoka, a sutra ujutro sam morao kod zubara i odem onako polu pijan, žena gleda zube i u jednom trenutku mi kaže, dečko možeš li molim te da dišeš na nos, a ne na usta....
Na dan kad sam se smuvala sa dečkom upišala sam se, srećom bila je zima i nosila sam crne pantalone. Nakon toga sam ga terala da trčimo do moje kuće iz njemu nepoznatog razloga.
Radim neke promocije, i tako u prodavnici stojim ja i držim ipad sa kojim radim, a žena me pogleda i kaže: "Uplaši me, ja mislila bus plus kontrola i u radnji!"
Kada sam bio mali, vozeći bicikl, komšiji sam slučajno otkinuo retrovizor. Plašeći se njegove reakcije, ostatak ulice sam se zapiškio od straha.