Nekad tako jedva čekam da joj dodje tetka iz Crvenke, ne mogu bre ni ja svaki dan.
Kada sam htela da mi se javi dečko koji mi se dopada, ja uzmem telefon, nađem njegov broj, prislonim na čelo, istripovana da će telepatija pomoći i govorim - Javi se, glupane, ne mogu uvek ja prva! I tako nekoliko puta dnevno. Smejem se onda samoj sebi, ali zadovoljna, misleći- Dosta od mene! Nekad se i javljao, a onda je potpuno prestao i ne znam gde je, ni šta radi a baš mislim na njega... Rešila sam da slučajno šetam isred njegove firme kad završi sa poslom i krene kući...Čisto da vidi kako sam se prolepšala!
Ladno mi se jutros iselila devojka iz stana...a uselila se prošle nedelje nakon što smo se oboje razveli... a bio sam uverenja da je ova zaUvek.
Imam 27 godina i kad mi je dosadno uzmem babinu štaku i glumim dr. Housa po kući!
Imam dečka već 5 godina. Svaku put posle sex-a ja u kasicu stavim 100dinara, pa kad je neka godišnjica ili rodjendan od tih para ju kupim poklon i pomislim ''Ljubavi,sve si ti to zaradio!''
Kada sam u javnom prevozu i vidim nekog lepog lika uvek stanem pored njega i namerno uđem na facebook da, ako slučajno baci pogled, zapamti kako se zovem i nađe me i tako se upoznamo.
Na selu sam kao mali piškio po pilićima koji su bili iza žice i jedna kokoška je uspjela da me ugrize misleći valjda da je crv šta li.
Izlazim iz kuće, vučem dve teške putne torbe, pozdravljam se sa mojima i krećem ka autobuskoj stanici. Autobus kreće tek za pola sata i odlučujem da prošetam. Izlazim na kapiju, bacam pogled iza sebe, moj rot me veselo gleda i laje kao da kaže srećan put. Po prvi put u životu odlazim na duže vreme od kuće, po prvi put cu živeti sam, ali ljudi kažu da je studentski život prava stvar, tu se osamostališ, jer nema više mame i tate da ti pomažu. Idem niz ulicu i gledam klince kako se tapkaju, malo ispod je kuća dežurnog namćora čika Radeta, u dvorištu ogromna trešnja, e koliko puta nas je jurio jer smo ih krali. Malo ispod teren za mali fudbal, predivne uspomene zaista. Gradski park, mesto prvog poljupca i moje prve tuče. Gradsko pozorište, davno zatvoreno, ali njegov ulaz je bio zborno mesto gradske omladine, a danas nekako prazno, nema nikog. Uhvatim sebe da razmišljam kao da se nikad više neću vratiti u ovaj grad, ali shvatam da se jedino neće vratiti moje detinjstvo. Odraslo se jbg...
Kad sam bio klinac, stalno sam prevrtao upaljac kako bi nivo plina bio isti na obe strane.