Već godinu dana se borim sa bolešću. Upravo ta bolest mi je oduzela moj društveni život.. strah me da ću ostati sama. Nitko me ne razumije,osjećam se tako jadno i prazno...
Moja majka je psihički bolesna i odbija da uzima terapiju koju joj je prepisao psihijatar. Njeno ponašanje je užasno i bukvalno izluđuje mene i oca. Trudim se da budem podrška ocu koji više nema prijatelja, jer ih je moja majka sve oterala..
Redovno mi se ranije dešavalo da sa planine ili mora umesto ortaku pošaljem poruku devojci- ovde je extra ima vrh riba ...
Jako želim da mama ozdravi i da sve bude kao prije. Da smo jedna mala vesela porodica.
Imam 21 godinu i ne podnosim devojke koje nemaju lepe manire i ne znaju se ponašati u društvu. Znači nije mi bitno ni obrazovanje, ni izgled, poreklo, koliko ih je imala pre mene, ali ako ne zna osnove bontona i lepog ponašanja dobijem alergiju.
Mrzim kad mi se desi to da kad mamu zovnem normalnim tonom ona ne reaguje. A kad se dreknem "Mamaa" ona mi kaže - šta se deres, čujem te -.-
Kupim burek sa 3 kg masti i sira i uz njega Light jogurt sa 0% masti, da se ne ugojim.
Kada gledam neki film i vidim da je preporučen za gledaoce svih uzrasta, odmah se smorim jer nema scena seksa...
Pre par godina kad sam se vraćao kući iz kafane desila mi se jako čudna stvar. Vraćam se tako sam, popijan, mesečina... i vidim dve devojke, lepe visoke ,đuskaju u mraku. Krenem u priču sa njima, pružam ruku da se upoznamo, kad ono osetim list na dlanu. Bilo je to njiva kukuruza, a dva visoka su se njihala na vetru... Malo je reći da sam bio izbezumljen posle tog muvanja.
Uvijek sam mislila da je duga na asfaltu poslije kiše, kad ono ulje iz auta se presijava u duginim bojama.