Prosto me ne može privući momak koji nije pametan, obrazovan, kulturan i galantan. Možda zato nemam momka godinama.
Pre par godina sam izgubila dečka sa kojim sam bila preko dve godine. Imali smo tešku saobraćajnu nesreću, umro mi je na rukama.... Danas, posle par godina, svako veče poljubim našu sliku, pomolim se Bogu za njega, ali sa druge strane i opsujem što i mene nije uzeo sa njim. I danas osećam taj isti bol kao tada, pogotovo kada me neki dečko povredi... Ni jedan nije kao on.
Volim kada mi kažu da zračim pozitivnom energijom i da sam jedina osoba koju poznaju koja je uvek nasmejana.
Zašto u hororu uvek ima neka glupača koja ustaje iz kreveta da vidi šta šuška? Šta god šuška zaklaće te, lezi mirna.
Pišem dnevnik i tripujem ću jednog dana svojoj deci čitati kako sam upoznala njihovog tatu i kako sam se osećala na početku veze sa njim. Imam 23 godine i očigledno moram da prestanem da gledam How I met your mother.
Mrzim da se brišem novim peškirima, onim mekanim.. Ništa ne obrišu, samo iritiraju.. Volim one grube, pa nek' su stari!
Ležimo muž i ja na krevetu. Svako sa svojim mobilnim, i čitamo ispovesti. I u jednom trenutku muž mi čita ispovest, i doda na kraju "vidi, ova ista ti"... a ja pre minut tu ispovest žestoko osudila :) posle toga sam se zapitala, da li nekada nismo ni svesni svojih mana, a tuđe tako lako osuđujemo, iako ih možda i mi sami posedujemo!
Studiram u Americi i redovno učim ortake sve srpske psovke i govorim im da zapravo znače "dobar dan" i "ćao" i tako oni kad sam na skajpu prolaze i govore to mojim matorcima, a ja se smejem.
Preminuo mi je tata pre godinu dana i sada kad god napravim nešto što ne mislim da bi se njemu svidelo, imam osećaj kao da on to vidi i užasno se osećam...