Kad sam bio mali mislio sam da ljudi imaju ograničen broj reči koje mogu da izgovore tokom života i kad potroše sve reči onda su nemi.
Uvek imam neki trip da ko je nemiran kao klinac bude dobar čovek kada odraste, a ko je miran kao mali bude problem kao odrastao.
Najgori osjećaj na svijetu mi je kad se udarim malim nožnim prstom o namještaj.
Volim kad stavim čačkalicu u usta, osjećam se k'o neki kauboj.
Pokušala sam da zapalim cigaru uz pomoć upaljača koji jedva radi i acetona. Zamalo da zapalim kuću...
Najviše mrzim kada mi mama kaže: "Nevena, najbrža si, aj skokni do prodavnice da kupiš hleb!"
U vezi sam s momkom tek 7. dana, ali petljali smo skoro 4.mjeseca. Nisam htjela biti s njim, jer mi moji ne dozvoljavaju. Za našu vezu skoro niko ne zna (samo naša najbolja prijateljica). Mislim da nema nježnije i finije osobe od njega, morala sam. Žao mi je roditelji.
U poslednje vreme hvatam sebe kako živim od datuma do datuma. Tipa, ako je nešto bitno u subotu, kao da se tu završava život. Ne razumem samog sebe.
Prije nedelju dana, razveli su mi se baba i deda.. Ej deda ima 72 godine baba 67..Deda je prešao da zivi kod nas i sad više ne mogu da spavam od njega.. Prinudno spava na bratovom krevetu (inače je brat na fakultetu ) dok se baba gospođa izležava u 2-spratnoj kući ...Luda familija.
Ja sam uvek više voleo žvaku nego kusur. Kusure sam morao da vraćam..