Malopre sam ušla u kružni tok u suprotnom smeru. Bilo mi je jako žao mog tate jer me je toliko hvalio kako mi vožnja ide od ruke, a posle ovog umalo nije završio na hitnoj. :/
Kada sam imala 5 godina igrala sam se ispred zgrade sa društvom, vidjela sam tatu kako izlazi iz zgrade sa nekim stvarima i stavlja u auto, dok je moja majka plakala na balkonu, dotrčala sam do njega, i pitala šta to radi.. Samo je odgovorio "Vratiću se" , nije me čak ni zaglio. I naravno nikada se više nije vratio. Imam 17 godina, i nikada to neću moći da zaboravim.
Kad sam bio mali budio sam se rano ujutru da gledam crtani i kad bi ustao sat-dva ranije pomijerao sam kazaljke na satu unaprijed misleći da ce tako odma crtani da mi počne.
Tata, mama i ja smo, sve troje, završili Pravni fakultet. Tata i mama su pre 5 godina ostali bez posla, a ja ga nikad nisam ni dobila, otkako sam diplomirala. Živimo u iznajmljenom stanu, otkako smo izbegli iz Sarajeva i sad mama i ja šijemo po porudžbini, a tata radi na građevini i jedva nam bude za kiriju, struju i vodu. Juče sam prodala poslednji komad nakita, koji smo imali, prsten od belog zlata, koji sam dobila za 18-ti, da bismo imali nešto novca. Ali, sinoć, kad smo razmišljali šta nam sve nedostaje i šta nam sve treba, samo smo se izljubili, zagrlili i ostali tako zagrljeni jedno 10 minuta. Shvatili smo da nam ništa ne treba, dok smo zajedno i dok se volimo. Uprkos svemu, kad god izađemo na ulicu, nasmejani smo; kad god nas neko pita kako smo, kažemo ''Dobro!'' i niko ne zna kako teško živimo. Ali, volim ih najviše na svetu, sve bih dala za njih i oni za mene i samo to je važno!
Muško sam i kada sam kod nekog ko nema ključ u wc-u, pišam u centar šolje da bi se čuo onaj zvuk i time se nadam da mi niko neće ući jer će valjda čut.
Kao mala, kada bi se završila školska godina uzimala sam svoje sveske, štiklirala svaki zadataki i ocjenjivala sa 5.
Uvek na fejsu ima neki lik koji svima sve lajkuje, komentariše. Užasno me nervira kada mi prokomentariše neku sliku tipa 'prelepoto<3' pa mu na kraju obrišem komentar. Niti ga znam, i što je najgore smara jako.
Kad me neko tokom razgovora slučajno pljune, ja se slučajno počešem baš po tom mestu.