Kad sam bio klinac ujeo sam zubarku za prst toliko jako da je krvarila. Žao mi je što danas, kao matori konj, nemam pokriće u vidu dečijeg straha pa da ponovim to.
Volim da nosim kupaće gaće, al nekako imam osećaj kao da čim izađem iz vode svi gledaju u moju alatku.
Kada god legnem pored telefona moram da ga sklonim, jer imam osećaj da me je ozračio i da ću umreti...
Mrzim to što kad god šetamo umesto da me uhvati za ruku on pored mene šeta kao maneken, ponekad uopšte ne obraćajući pažnju na mene..
Mucam od 7-me godine. I pored toga ubrzo zavrsavam jako težak fakultet, imam/imao sam najbolje i neke od najljepših djevojaka u gradu, dosta zarađujem iako sam iz siromašne porodice. Ljudi ne znaju koliko je teško. Bukvalno pola svakog dana borim se da obuzdam govor, prije svakog ispita, sastanka, izlaska. Prije svake riječi razmišljam o svom disanju i kontrolišem ga, naučio sam po 5 zamjenskih riječi za moguću riječ. Ali i dalje ima trenutaka kada se pred ljudima propisno obrukam, ponekad je bolno. Mislim da me baš to mucanje ojačalo i naučilo da budem borac, mada bih volio, i svakog dana se molim Bogu da ono potpuno nestane. :)
Mrzim kad pričam drugu svoje probleme, a on me gleda u sise kao hipnotisan. o.O
Kad god sam sa drugovima na ulici mokrio, takmičili smo se ko će duži trag da napravi.
Jedna od trauma iz detinjstva mi je bila kada drugari dele bombone za rođendan i ovi što uzmu pre mene pokupe sve lepe, a nama na kraju učionice ostanu samo Negro!
Jednom prilikom otišla sam s bratom na njegov oftalmološki pregled, dok mu je ljekar provjeravao vid pomoću onih slova, šaptala sam mu na koje slovo ljekar pokazuje samo da ne bi nosio naočale.
Smatram da je kruh milion puta bolji kada se otkine rukom, a ne izreže!