Imam 21. godinu. majka mi je umrla od raka kad sam imao 10, tako da sam odrastao pored ćaleta. Pre 3 godine sam ga prvi put video uplakanog, kada sam mu nakon sto nam je opljačkan stan i ukraden sav novac i nakit koji je ostao od pokojne majke, da novac nije bitan ali da mi je krivo što više nemam nijednu uspomenu na majku (osim njene uramljene slike). Iako se foliram da sam jak/hladan i da sam preboleo njenu smrt, nikad mu nisam rekao koliko mi je teško, koliko ga volim i koliko sam mu zahvalan što me je izveo na pravi put . Ona koja me gleda odozgo mi je najveća motivacija u životu i znam da ona ne želi da se ikada predam, iako se ona predala...
Kad sam bila mala, bojala sam se fotoaparata, jer sam mislila da kad se uslikaš ostaneš zatočen unutar fotografije.
Baš me zanima seti li se mene dok je s njom. Nije 6 godina malo.
Kad sam napravim palačinke, ne jedem ih sa istom slašću kao kad to neko drugi uradi za mene.
Jednog dana smo moje drugarice i ja krenuli na plažu. Kad smo pošli da se spuštamo niz kamene stepenice, video sam da je ta plaža puna kamenja i stena i rekao: 'Aaau ljudi koji kameleon' *umesto kamenolom. U tom trenutku su moje drugarice vrisnule i počele da beže ko lude nazad. Jedva sam ih stigao i ubedio da nisam video guštera.
Najviše volim novu godinu, kad padne sneg napolju, a u kući toplo, i svi budemo zajdno.milina!
Pitali su mi sestru kakva je u vrtiću, da bi njen odgovor bio ''Lepa sam''.
Baba mi je pričala kako je bila zaljubljena u jednog dečka kao devojka, kako su se sastajali dok je ona čuvala ovce, on dolazio na livadu i tako pričali. Međutim, njeni su je udali za dedu koga je prvi put videla kad su došli po nju. Bilo je mi je žao.