Neću da idem na 10 godina od male mature, zato što sa ljudima koje gotivim iz osnovne sam i dalje u kontaktu i družimo se, a činjenica da se ne viđam sa ostalim govori da me ne zanima sta su uradili u prethodnih 10 godina.
Jednom sam rekla majci da me češka po kosi. Ona je odgovorila ''Pa ti to ne voliš.''. Tačno, ali ja sam samo htela malo njene pažnje pošto je ne viđam baš često.
Sestra mi je ofarbala kosu i već jedno tri puta sam je iskulirao u gradu jer je nisam prepoznao... Nikako da se naviknem.
Ne razumem potrebu većine ljudi da ispadnu dobri domaćini tako što će mi stalno sipati piće, iako više nemam kapaciteta, nezavisno od toga da li je to pivo, rakija, kisela voda, neki sok... Ako kažem da ne mogu ili neću, to znači da neću da ispadnem nekulturan i da ostavljam punu čašu iza sebe. Meni gost kad kaže da neće više, ja ne sipam i ne teram ga da pije. To za mene nije dobar domaćin, već navalentan domaćin, koji tera gosta da se oseća neprijatno. Ako je neko već popio čašu ili dve, neće se stideti da popije i treću, četvrtu ako može.
Oduvek sam želela da naručim nešto preko top shop-a i da vratim posle 15 dana.
Ponekad imam osjećaj, da mi glava služi samo za skidanje paučine.
Znam da je loše ali želim da ga povredim kako je on mene.