Када сам био мали, често сам звао неке људе и причао им да су освојили телевизор, мобилни телефон...и тако неке стварчице. :Д
Drugu i meni je šifra za cigarete 'barbika', a imam 21 god..
Majka me često čudno gleda.
Већину прољећа сам провео у шуми и радио пуно и сад кад хоћу да продам дрва неће нико да купи а толико сам уложио у то и трудио се.
Kad sam trebala da se upišem u osnovnu školu, išla sam na razgovor sa psihologom, kao i svi. Ona je rekla da nisam baš nešto pametna i da ću uvek da zaostajem za drugom decom. Bila sam vukovac i sad završavam pravni na budžetu. KO SAD KASNI GOSPOĐO?! :)
Moj pokojni deda je bio slep, nikada me nije mogao videti... Svaki put kada bih kupila nešto novo, npr. patike, trčala sam kod njega da ih opipa jer ih nije mogao videti, a tako sam želela... Samo jednom da je mogao da me vidi... :(
Pozove mene jednom moj dečko i dogovorimo se da se vidimo. On sav srećan kao ima nešto da mi pokloni. Ja se jadna obradovala, i kad sam došla očekujem sad Bog zna šta,a on meni da cvet šipka.
Kad god skidam farmerke skinem ih do kolena pa sednem na stolicu da izvučem nogavice. Neretko mi se dešava da se zabuljim u nešto na kompu i tako duže vreme sedim sa spuštenim pantalonama.
Ne umiijem da pričam viceve jer se zacenem i prije početka pričanja istih, i onda ja vrištim od smijeha dok me svi ostali zbunjeno gledaju.
Uvek kada vidim ljude na fakultetu koji su upravo odbranili diplomski, pitam se kada ću i ja već jednom da položim sve ispite, pa da i meni donesu cveće. Danas mi je drug poklonio ružu, moj omiljeni cvet i rekao da je to mali podsticaj da bolje učim.
Ne mogu da dočekam da odem na sajam knjiga. Čini mi se da nema tog novca koji ja na knjige ne bih uspela da potrošim.