Najviše sam volela da kao mala zaspim u kolima kad se vraćamo kući, pa moji moraju da me nose do kreveta.
Ceo život imam utisak da, u bilo kojem stanu ili kući da sam, voda iz kuhinje i kupatila nema isti ukus.
Kada me traže u kući, a ja sam u wc-u viknem "u kancelariji sam!" i svi znaju gde sam!
Kad uhvatim mušicu pa je pustim, osećam se kao ribolovac.
Kad sam trebala da se upišem u osnovnu školu, išla sam na razgovor sa psihologom, kao i svi. Ona je rekla da nisam baš nešto pametna i da ću uvek da zaostajem za drugom decom. Bila sam vukovac i sad završavam pravni na budžetu. KO SAD KASNI GOSPOĐO?! :)
Kad smo kao mali igrali žmurke, par puta sam se upiškila dok sam čučeći bila skrivena iz nečega.
Često, kad profesor predaje, ja potvrdno klimam glavom, kao da ga razumijem šta on objašnjava.
Sinoć sam poslala svom dečku sliku na kojoj sam imala pletenice i napisla: "Vidi me", na šta mi je on odgovorio: "Vidim da nemaš brus." Seljak...
Uvek sam se divila apotekarima koji pročitaju ono što je lekar naškrabao.