Dečko mi putuje daleko od mene, zbog njegove najveće ljubavi tj.nogometa. Presretna sam, a i tužna jer znam da ga neću vidjeti godinu dana. Sinoć smo sjeli na našu klupu i oboje plakali. Kroz suze mi je rekao ''ako ti ove suze nisu dokaz koliko te volim, ne znam šta je'', samo sam ga jako zagrlila i rekla da mi daljina ništa ne znači, ljubavi volim te !
Moj deda je umro kad sam bila mala i ne sećam ga se i do jedno sedme godine tripovala sam se da mi je Tito deda jer nam je stajala njegova slika u dedinoj bivšoj sobi.
Ne verujem u horoskop, ali uvek ga pročitam i nerviram se ako nešto loše piše.
Svaki put kad neko pogreši broj i traži neku osobu, ja mu dam osobu koja mi je najbliže, u fazonu: "Evo nje/njega tu, samo sekund".
Kad odem kod druga i on mi otvori vrata samo sa peškirom oko pojasa, sve vreme gledam da li će isti da mu spadne.
Kada tata i mama odu kod rodbine na slavu, uvek očekujem da mi donesu mesa ili kolača.
Nisam vjerovao ni u šta natprirodno... Ali ovo što osjećam prema njoj, je baš takvo!
Dečko me je 'ladno pitao da dođe kod mene u stan da bih mu ispeglala majice.
Kad mi brat porukom javi da dolazi s nekim od njegovih zgodnih drugova i da mu "sredim" sobu prvo odem i sredim sebe pa onda ako ostane vremena za sobu..
imam teoriju da su starija braća i sestre skoro u 80% slučajeva ružniji od mlađih sestara i braće.