Kada čačkam uši, uvek se setim svoje učiteljice koja je pred nas trideset stavljala prst u uho i tresla celu ruku i samim tim i sve svoje narukvice i prstenje na ruci.
Predivno mi je kad vidim porodicu koja zrači ljubavlju, pozitivnom energijom i zajedništvom. Živim u porodici u kojoj je sve suprotno od toga, a nekad zna i gore od toga da bude. Jedva čekam dan kada ću i ja stvoriti jednu takvu porodicu poput onih kojima se divim!
Na kevinom brusu sam naučio kako da ga skinem. Stavim ga na jastuk koji je ispred mene i vežbam dok mi prsti ne otpadnu.
Kada nešto slučajno opsujem pred ocem, on me pogleda i samo kaže: "Kako te nije sramota, ti si curica!", mrzim taj osjećaj!
Čekao sam devojku 40 minuta iako živi na 5 minuta hoda od tog mesta i kada je konačno stigla rekao sam "ok pošto si ti stigla ja odoh".
Nikad nisam imala hrabrosti da kažem baš sve što mislim.
Dok sedim u sali i čekam da počne film pravim se fin, pa kokice jedem jednu po jednu. Čim se ugase svetla i počne film krenem da ih jedem ko manijak i nestanu za 5 min, ali se svaki put na pola filma pokajem jer mi ništa ne ostane i poželim da sam nastavio da se pravim fin...
Nema mi ništa gore nego kada kinem, a tek sam stavila maskaru.
Kada vidim sliku neke cure u autu obavezno gledam izgled sjedišta ako se vide ili nečeg drugog kako bi skontao koji auto vozi.
Moj otac, inače bivši profesionalni vojnik, imao je naviku da se skoro svakog dana izdere na mene i moga brata oko najmanje sitnice kao što je nenamešten krevet, kesa od čipsa pored računara, itd. Ulazio bi jednom dnevno tako u sobu da se isprazni i ja sam ga nekako razumeo i navikao se na to, ipak mi je otac i svašta je u životu prošao. Sada, brat je otišao na fakultet i od tada, svaki dan uđe u sobu i vidim po njegovom izrazu na licu da mu je žao što je otišao-od toga dana se ni jednom nije razdrao na mene i imamo neverovatno dobru komunikaciju, nekako mi nedostaje njegova ljutita faca...