Kad mi padne pepeo pored pepeljare, ja pokušam to da oduvam, pošto me mrzi da brišem, a ustvari izleti sve iz pepeljare.
Највише жалим за тим што никад нисам имао неког старијег брата/сестру од кога бих могао да научим нешто, већ сам увек морао да учим из својих грешака.
Kad god dečko zataji i počne da se ne javlja nekoliko dana, ja obučem najužu haljinu i najviše štikle i krenem u klub, a njemu samo sliku pošaljem... Za pola sata se nacrta ispred :)
Kada me ujutru probudi alarm najlepše se naspavam u sledećih 5 minuta dok ne zazvoni opet.
U diskoteci dižem ruke ne zato što me pesma pogodi već da diskretno proverim da li se "čujem".
Svi plaču kad im se kćerka udaje, a moji plaču što sam još kod kuće.
Roditelji su uložili sve što imaju da bih krenuo na fakultet. Plašim se da ih ne razočaram.
Dok sam bila dete nisam se plašila i zazirala od strmog brda na kom smo se zimi spuštali sankama, a sad kad stanem na vrh i pogledam dole vidim tri preloma i dva ozbiljna potresa mozga.
U poslednje vreme hvatam sebe kako živim od datuma do datuma. Tipa, ako je nešto bitno u subotu, kao da se tu završava život. Ne razumem samog sebe.
Uvek imam problem kada negde na netu treba da popunim neki formular pa mi traže e-mail, uvek tripujem da će da ga hakuju.