Žensko sam i ponekad se plašim svojih seksualnih fantazija.
Kao klinci smo revodno igrali mali fudbal u dvorištu. Kako bismo utvrdili pravila imali smo onu izreku: ''Pu poliži'', pri kojoj pljuneš na zemlju i ko to poliže on poništava pravila i igra se kako on odredi. Ja sam to polizao. Tuga, majke mi..
Danas u prevozu sam se pred penzionerkom folirao kako me boli stomak da ne bih kojim slučajem ustao sa sedišta, a sve zato što mi se ćuna digla ni zbog čega.
Kada sam bila mala, nisam znala brzo da čitam pa bih zamolila mamu i tatu da mi prepričavaju. Oni su stalno odgovarali sa : ''Evo odmah, samo minut, sacekaj...'' pa se sad čude zašto i ja kada mi kažu da ugasim kompjuter, dođe, družim se sa njima i uradim nešto po kući odgovaram isto to.
Devojka mi pominje detalje iz seksa pre mene. Volimo se, ja nju obožavam, ali svaki put kad tako nešto kaže u meni je kao u vulkanu.
Cenim ljude pred kojima mogu da govorim o svemu, a da ne razmišljam o tome da li je to ispravno ili ne.
Cesto prođem rukom kroz kosu, nenamerno. I desi se da neki dečko to shvati kao 'signal'. I sebe i njega dovedem u nezgodnu situaciju.
Najveći blam je kada trčiš ko budala do busa i dođeš ispred vrata i vozač ih zatvori i ode. Pa onda misliš da ti se ceo bus smeje.
Imam druga koji mi je rekao: "Tebe ni grč ne bi u'vatio". :((
Moj brat, kad je bio mali, u želji da izjavi da mu se ni jedna devojčica ne sviđa, rekao je: "Nikad vam neću reći da sam se zaljubio u Saru."