Kažu da nisi pravi student dok ne padneš ispit i ne položiš kolegu/koleginicu...
Nakon sinoćnjeg viđanja s kolegom, ostaje mi još da padnem ispit, i ispunila sam sve uslove...
Otac mog deteta smatra da ono ne mora da slavi rođendan, da nam ne treba auto, da ne moramo da idemo na more. Ja sam shvatila da mu onda ne trebaju ni brat ili sestra. Najteža ali najispravnija odluka koju sam ikada donela, verovatno.
Kao mali mislio sam da Englezi u školi uče srpski jezik, jer mi, Srbi, učimo engleski.
Juče su me neki ljudi u vozu pitali šta studiram i ja kažem da uskoro završavam biologiju, smer ekologija. Od njih petoro koji su sa mnom bili u kupeu, četvoro je počelo da se smeje i sve to sa pitanjem: " šta ćeš ti sada sa tim?". Ja sam izabrala da se u životu bavim naukom koja me najviše interesovala, uložila sam toliko truda i rada i onda će tamo neki ljudi da ismevaju to, pa da me bude sramota i da se osećam jadno. A da sam frizerka ili kozmetičarka svi bi mi čestitali...
Ne znam zašto se kod žena zovu nausnice a kod muškaraca BRKOVI.
Kad me neko fotografiše, ako ne držim ruku na kuku, uglavnom ne znam šta ću sa njom, pa na slikama ispadam kao da sam sa blago retardirana.
Svako veče pred spavanje stavim dve kašike u frižider i ujutru kad ustanem stavim ih na oči da ne bih imala podočnjake.
Nikad neću shvatiti zašto mama na svaku moju poruku odgovara i potroši 11 feninga na ''Ok''.
Kada sam kući, roditelji mi kažu, izadji malo napolje nemoj ceo dan gledati u taj kompjuter, a kad izađem, onda bude imaš li ti dete kuću.
Jednu noć sam išla u grad i trebala mi je bijela pismo torba, i baba mi da njenu iz mladosti. Sutradan ona će meni: "Hajde vrati mi onu torbu, nisam ti je dala za stalno!". Kao da će sa 80 godina ići negdje, pa će joj trebati. :)