Čitao sam devojci poruke na Facebook-o, našao sam poruke sa bivšim, napisala mu je da nikoga neće voleti kao što je njega, baš sam ske*an sada, a baš je volim.
Sinoć sam u kafani naručio pesmu "Tužno leto", a pevač mi je rekao da ne pevaju tu pesmu.. Samo sam izašao iz kafane i otišo kući.. Nisu ni kafane kao nekada...
Kad sam išao u vrtic, bojao sam se wc šolje. Nikad nisam kakio u vrtiću jer sam se bojao da me ne proguta.
Kad se moj tata svađa s kasirkom u prodavnici, koja želi da mu ostane dužna 5 dinara jer ju mrzi da ustane do druge kase i uzme sitno, toliko me bude sramota da lagano počnem da se udaljavam sa stvarima praveći se da nisam s njim.
Često kažem prijateljima da nisam čula telefon,a u stvari kada neko zove pritisnem 'silent' , jer ne želim niko da me smara.
Dogovorimo se drugar i ja, da on glasa za mene, a ja za njega, ja pobedio, a on ni jedan glas...sramota me živog pojela.
Mama i tata su gledali neku emisiju o osobnosti koja se može pročitati iz rukopisa, eno ih sada vise nad mojim bilježnicama...
Mrzim kada dođem u školu i kažu mi kako ništa nisu učili, a onda ih profesor prozove i sve znaju.
Ili kada mi kažu da su samo pročitali pred spavanje i dobiju 5! Jel stvarno misle da sam budala i da ću da poverujem u te gluposti?!