Živim za dan da diplomiram, pa diplomu nabijem na nos svojoj "majci" koja nikad nije bila uz mene, koja nikad nije imala vremena da razgovara sa mnom, koja se nikada nije brinula sta se sa mnom desava i koja pod roditeljstvom smatra samo finansijsko obezbjeđenje djeteta, koja je uvijek bila tu da me omalozava i ismije i zbog koje sam se uvijek osjecala najvecim šljamom u historiji covjecanstva. Živim za taj dan!
Napišem sestri poruku "najlepše želje", misleći kad bude dolazila kući da mi kupi, ona mi odgovara "i tebi :D"
A volim je što je luda.
Kad god se javim na fiksni telefon i čujem - ''Dobar dan, da li je to distribucija? '', uvek kažem ''da, izvolite.....Sad ću da vam dam mog kolegu'' i dam slušalicu majci, ocu ili bratu i posle umirem od smeha kad im vidim facu kad kažu ''izvinite stvarno...ali pogrešili ste..'' :'D
Moj mali sinčić od 3 godine, ljubi ga tajo, 7 dana je proveo kod deke i bake na selu, pošto ja radim dan noć i ne stižem ništa, a mamu smo nažalost izgubili na porođaju :(. Dolazim ja danas po njega, a on mi trči u zagrljaj, ja mu pružam lizu i bananice, a on se toliko obradovao i zvekno mi poljubac i kaže: "taju i deku vojim naviše". Ja reko što deku, a on meni zato što mi je kupovao 2 sladoleda na dan i davao piva kad baba ne vidi, i kupio papagaja. Sit sam se ismejao. Mali moj, jedina snaga i jedini razlog zbog koga sam nastavio dalje sa životom, ljubi tajo svog macana. Nadamo se da ćemo i mamu naći i proširiti porodicu. :)
Moji roditelji su podigli kredit da bi mi platili studije. Tokom prve godine držala sam crveni račun za struju u knjigama iz kojih sam spremala ispite. Kad god sam osetila umor izvlačila sam račun, stavljala ga pored sebe i nastavljala dalje. I moja najveća sreća kada sam saznala da sam diplomirala kao student generacije se sastojala baš u tome što to mogu da kažem njima i bratu.
Najgori osećaj je kad moram da pozovem mamu (koja ima veću tremu od mene; čeka i drži palčeve) i kažem joj da nisam položila ispit.
Ulazim u autobus držeći telefon na uhu i pričajući sa drugaricom. Naravno, slobodnih mesta ni na vidiku, pa stanem pored nekog elegantno odevenog gospodina koji sedi. I tako nas dve razgovaramo o školi, učenju, ja pomenem kako sam neraspoložena i umorna, a gospodin u elegantnom odelu ustaje i ustupa mi mesto s izgovorom da uskoro izlazi. Zahvalim se, sednem i nastavim razgovor sa drugaricom dok se gospodin vozio još pola sata stojeći da bi na kraju izašao na poslednjoj stanici.
Ћале и ја имамо посебне надимке. Кад год га видим смислим одједном нов надимак, типа лупим: " Ћаларекс ! ". А он ми одмах узврати са: "Синарекс! ". И тако, Ћалкан - Синкан, Ћеил - Сеин, Ћалукс - Синукс. И сваки пут ме испоштује.
Imam najzgodnijeg komšiju i po ceo dan 'visim' na špijunci. Inače sam niska i penjem se na stolicu da bih mogla da ga vidim. Jednom je on prolazio pored mojih vrata i ja skliznem sa stolice, laktom zakacim kvaku i otvore se vrata, a ja padnem!
Kao mala redovno sam gasila svetlo u kuhinji dok je mama pekla nešto u rerni, da bih ja sela ispred i zamišljala da sedim kod logorske vatre.