Dok sam bila mala 7-8 god. Prilikom slušanja stranih pjesama sam pisala tekst u svesku, onako kako se riječi izgovaraju i ćirilicom... Pa kasnije čitam taj tekst i pokušavam naučiti pjesmu. Najgore kad vidim šta sam slušala -.- i zahvaljuem se Bogu što moji nisu znali o čemu pjevam. Samo primjer Pachanga-Loco: Ajlajk dseks vitju aftr d partis, ajvana go ovr jor badi -.-
Jedva čekam da dečko i ja počnemo da živimo sami zajedno da možemo da spavamo goli. :)
Sjećam se u osnovoj školi sam znao nastavnici pročitati domaći zadatak iz prazne sveske. Dok me nije provalila davala mi je petice.
Kupio sam mašinicu za šišanje, i danas smo se burazer i ja šišali, i to tako da prvo on ošiša mene pa onda ja njega... Evo sad sedimo ispred kompa i ne smemo da izađemo napolje. :D
Moj pokojni deda je bio slep, nikada me nije mogao videti... Svaki put kada bih kupila nešto novo, npr. patike, trčala sam kod njega da ih opipa jer ih nije mogao videti, a tako sam želela... Samo jednom da je mogao da me vidi... :(
Sanjala sam da me Mile Kitić pretuko jer nisam htjela njegov autogram.
skoro su postavili ležeće policajce u mom naselju...i svaki put kad neko auto uspori, istripam se da će me kidnapovati..
Doktorica koja treba da me operiše je ustvari moja bivša. Sjajno...
Volio bih da živim u vrijeme vitezova i kraljeva kada su sve cure bile dame i CIJENILE te zbog toga što im iskazuješ duboko poštovanje, ljubiš im ruku, dolaziš pod prozor kasno u ponoć i tretiraš ih kao da su sve kraljice... To su bile prave dame i tada smo bili pravi džentlmeni!