Seo sam u kafić sa ortakom i naručio espreso. Konobarica mi je donela espreso sa nacrtanim srcem (zrncima kafe ili kako se vec to radi). Nisam bio siguran da li je to neki znak da joj se sviđam ili svi u kafiću dobijaju takav espreso. Lepšu curu u životu nisam video, zračila je prirodnom lepotom. Kada sam plaćao račun, nasmešila mi se i ja njoj, ali je nisam pitao za broj fona ili da se vidimo nekada. Sada mrzim sebe.
Mrzim kad mi se spava, a svi tad nađu da šuškaju nekim kesama i sl. Nisu ni svesni koliko se to čuje...
Ne mogu da vam opisem koliko mi prija kad mi majka moje devojke kaze da je konacno nasla lepog,dobrog i normalnog decka.:D
Imao sam kuče sedam godina, bilo je rase rotvajler. Svi su ga se plašili i niko nije smeo da mu priđe. Jedino moja porodica i ja. Ja sam mu sve živo radio. Šetao ga, igrao fudbal sa njim, jahao ga, učio da sedne, legne, da da šapu, kažnjavao ga, vukao za rep, ležao sam sa njim u boksu... Voleo ga! Ali jednog dana kada sam se vraćao iz škole rekli su mi roditelji tužnu vest. Neko ga je otrovao. Tada, tog trenutka svet mi se srušio. Bio sam nervozan, bacao sam stvari naokolo, plakao, i trčao sam do placa (gde smo ga i čuvali) sa suzama u očima. Kada sam stigao tamo, legao sam sa njim, zagrlio i plakao. Nisu mogli da me odvoje od njega. Nedelju dana sam imao temperaturu, i samo sam drhtao. Nikada groznije se nisam osećao. Voleo sam ga više od života. Iako sam imao tad' 13 god. mrzeo sam sebe. Ne znam zašto, ali eto.
Danas je moja mama razgovarala na telefon sa ženom koja nas je obiteljski pozvala na večeru, pa je željela provjeriti da li mi volimo pastrmku. Kada je ona postavila to pitanje mojoj mami, iz pozadine se čuo glas njenog muža: "Ma kako neće voljeti pastrmku, pa oni su s mora."
Umrla sam od smijeha. Pastrmka i more, ma super! :)
Moj tata se veselio uz narodnu muziku koja je bila na tv-u... toliko se veselio da je pojačao tv do kraja i bacio svoje papuče po kući, kao da lomi čaše..
Toliko sam siguran da večeras neću nijednu na'vatati da sam ostavio na sebi "Ronaldinjo" bokserice...
Kada me je majka pitala kakvu tortu želim za osamnaesti rođendan, rekao sam da hoću onu iz koje će da izađe striptizeta.
Danju mi stvari redovno stoje bačene na krevetu, dok noću iste te stvari samo premestim na stolicu.
"Dušo, stigla sam!" To govorim svako veče kad dođem kući, iako živim sama.