Jednom sam u hodu udarila glavom u banderu na kojoj je stajao plakat- Boris Tadić - Samo napred.
Једном сам као клиња ( неки први други разред ) пролазећи поред комшијине куће у дворишту угледао пластичну палму . Та палма ми се из не знам ког разлога свидела и ја сам ушао у двориште полако и узео је . Цео дан сам се играо са њом . Како је дошло вече и како сам легао да спавам нисам могао ока да склопим само сам размишљао о палми . Сутра чим сам устао прва ствар што сам урадио је да сам узео палмицу и вратио је неприметно на исто оно место одакле сам је и узео .
Moj tata kuca po tastaturi od laptopa kao da je pisaća mašina.
Najviše mrzim kad se pojavi neka žena, koju vidim prvi put u životu, i onda mi objašnjava kako me je čuvala kad sam bila mala, a naročito kad mi kaže 'a sećaš se ono kad si imala godinu dana pa ovo, pa ono...' Kako ne, sećam se ko juče da je bilo!
Kada sam bila manja i kada se posvađam sa mamom uvek sam se pitala da li me ona i dalje voli. :)
Devojka je htela da me upozna sa roditeljima kako bi "procenili moju ličnost" (oba roditelja psihijatri), shvatio sam to kao šalu. Dijagnoza je bila da sam isuviše fin i dobar za nju. Više nije bila šala, da li su na finjaka hteli da me otkače ili su možda bili u pravu?
Nemam dobre prijatelje, nemam para, ali imam velike snove i znam svoje mogućnosti i nikad neću odustati.
Kad sam bila mala stalno sam cepala stranice novina na kojima su bile gole tete da tata ne bi mogao da ih gleda.
Ne znam kako i zašto, ali se na kraju uvek ispostavi da se moj drug zaljubi u mene. Čim pomislim da napokon imam pravog druga, on mi izjavi ljubav. Ja ni prema jednom ništa ne osećam osim one drugarske, ortačke ljubavi. Mrzim što samoj sebi namećem osećaj krivice, ali isto tako znam da ja ni u jednom trenutku nisam dala povoda ni jednom od njih, da pomisle da može da bude nešto među nama. Sad moram još jedno prijateljstvo da ugasim, jer ne mogu da objasnim čoveku da možemo samo prijatelji da budemo. Bedak.