Kad jedina u odeljenju pročitam lektiru, svi me mole da im prepričam. Dok su one pušile k..., da se izrazim tako, ja sam čitala. I trebalo bi da sad i one dobiju to što su pušile. I dok me one ili oni mole da im prepričam ja ne mogu da odbijem, a i neću da im prepričam. I sad im objašnjavam tako komplikovano, služim se nekim terminima koje znam da ne znaju samo da ne bi shvatili. Jer nije pošteno da ja koja sam toliko vremena potrošila na čitanje imam istu ocenu kao oni.
Duša me zaboli kada se potrudim da spremim ručak bratu i sebi, a on ode i kupi da jede.
Kad sam bio mali, bio sam ljubomoran na svoje roditelje, pa kad bi oni spavali zajedno, ja bih uskočio u sredinu i gurao tatu na jedan kraj, a mamu na drugi! :D
Kod mene ne važi ono glupo pravilo, kad mi se sviđa neka devojka da čekam tri dana pa da je onda zovem, ja je zovem odmah sutradan, jer hoću što pre da je vidim.
Kad god u filmu, seriji ili crtanom vidim da će neko ili nesto pasti u vodu, obavezno naglas kažem "buć", iako imam 18 god.
Kada me u prodavnicama odece prodavci opomenu da razgledam zensku odeću(iz neznanja), uvek se pravdam da razgledam stvari za devojku.
Kad god gledam film kod kuće, pojačam jako zvuk kako bi se osećala kao u bioskopu.
Svaki dan uradim nešto čega se plašim i nikad mi nije dosadno.
Najžešće mi je kad dođu neki gosti i kažu mi ''jao kako si porasla'', a jok biću zauvek mala -.-''
Uvek kada mi neko poveri neku svoju tajnu ili neki svoj problem imam potrebu da i ja njemu kažem nešto što mene muči... Ne znam zašto, valjda da bi bili "kvit"... Ti si rekao meni, pa sam i ja tebi...