Dečko me je pitao šta radim, odgovorila sam mu "Pušim cigaru sa strepnjom", odgovorio mi je "Pozdravi Strepnju".
Imam 31. god. i crtam kosturske glave kao upozorenje na predmetima. Na kantici eurokrema, heftalici, prekidaču od bojlera...
Kad sam bio mali gledao sam neki dokumentarni film o životinjama i bila je neka poplava i sve životinje su uginule samo je ostalo malo divlje prase i malo lane, toliko mi je bilo žao da sam plakao cijeli dan i na kraju sam otišao da spavam i opet sam nastavio kad sam ustao.
Imam 24 godine, vukovac, vukovac, izuzetan student, jedan od najboljih diplomaca moje generacije, fakultet završen u roku, izbeglica, izbeglica, izbeglica, jedan rat, drugi rat, jednom previše ste kvalifikovani za ovaj posao, drugi put, treći, peti...jednom mi niste dali stipendiju, drugi put mi nise dali stipendiju...neću prihvatiti ni ministarsko mesto kad me budete zvali nazad.
Roditelji su mi se razveli, ali znam da se još uvek vole. Uskoro je moj 18-ti rođendan i ja ću namestiti da se vide posle 7 godina, i ako Bog da i pomire.
Uvijek kad nekom cestitam rodjendan, tri puta provjerim jesam li dobro napisla, jer sam jednom prilikom dobila poruku "stetan ti rodjendan i sve najbolje" od momka kojeg sam voljela i bas me bacila u bedak, jer nisam znala da li je to namjerno napisao ili slucajno (mislim da je bilo namjerno, da me isprovocira) i poslo mu je to za rukom.
Vraćam se ja juče iz grada sa drugaricom i odjednom čujem glasan smeh drugarice koja jedva izgovara reči: ''Dođi da vidiš ovo!'' Prilazim ja kad vidim na autu zalepljen papir i na njemu piše, citiram: ''Nemoj da mi daš kaznu, nisam odavde, nestalo mi benzina, ne mogu da se preparkiram, žurim na ispit. Hvala''. Crkle smo od smeha.
Sa svojim sadašnjim dečkom sam se smuvala tako što sam pri parkiranju svoga auta, njegovom autu slomila prvo svijetlo.
Moja sestra se udala prošle godine i sada živi u Švajcarskoj. Ja sam skoro došao u Francusku da studiram, a keva i ćale su prvi put u životu ostali sami. Ne znam kako uopšte njih dvoje žive sad, sami, kada su ceo život slušali galamu mog ili sestrinog društva, mislim da im život nikad teži nije bio.