Kad sam bila mala bila je nekakva nagradna igra u kojoj se valjda trebalo poslati na neku postansku adresu koje smo pogledali Barbie crtice. Ja sam umjesto toga nazvala njih na telefon i nabrojala nekoj teti sve sto sam pogledala i trazila nagradu. Ona mi je objasnjavala kako to moram poslati postom, a ja sam bila uporna i viknula joj da mi posalje nagradu i da se ne raspravlja. Bilo mi je oko 4 godine.
Zbog svoje bivše devojke sam u jednom danu prešao 420km samo da bi se videli na 4h, i kad smo raskinuli rekla mi je da ne pokazujem da mi je stalo do nje -.-
Udala sam se u jednu od bogatijih porodica u gradu. Iz ljubavi koja se polako gasi. Porodica je na glasu kao imućna, ali to je samo gde treba da se vidi, ja sam ta koja nemam prebijenu paru, za svaku sitnicu moram da tražim. Muž je posvećen "biznisu" pa mene i dete retko kad gleda. Inače mamin je i tatin sin, igra po njihovim pravilima. Nemam gde pa ovde da olakšam dušu..."Nije sreća para puna vreća."
Večeras dolaze da me prose, jer je moj otac uvek tako želeo...
Некад ми је био уписан у фону: "Он♥", а сад само: "Пи*ка".
Pre 3 godine kada sam imao temperaturu i kada me sve živo bolelo, a moji su bili na poslu, zamolio sam devojku, koja živi 10 min. od mene da dođe da mi pomogne malo, skuva čaj, izbleji čisto 2-3 sata kod mene dok moji dođu sa posla. Nije mogla, jer joj taj dan pukao nokat i morala je HITNO do grada da ga uradi.
Samo želim da sam na nekom mjestu gdje me niko ne moze čuti i da se derem dok mi ne pukne glas...
Kada sam bila mala, uvijek sam se sa sestrom kladila u šamar.
Uvek dvaput merim temperaturu u slučaju da je toplomer prvi put pogrešio.