Mrzi me da peglam stvari. Opeglam kada se oblačim za nešto baš baš važno. A ovo ostalo samo obučem i kad me moji smaraju zbog toga kažem: "opeglaće se na meni!"
Juče sam postao kum drugaru kojeg znam od detinjstva, kojem sam jednom prilikom spasao život, koji je skoro ostao bez oca...Uvek sam bio tu za njega, kad je bilo teško i pružao mu podršku...Sad čeka sina sa budućom ženom...Kada mi je rekao da će svog sina nazvati po meni, samo sam ga jako zagrlio i počeo da plačem kao kiša i rekao mu da ću uvek biti tu za njega i njegovu porodicu i u dobru i u zlu..Neka je sa srecom druže...i veruj mi, dolaze bolji dani ne može zauvek biti sve crno! Voli te tvoj kum!
Najvise mrzim kada idem iz prodavnice i zaustavi me komšinica, kao, da pita kako majka, a zapravo pilji u ono što se nalazi u kesi koju nosim.
Kupio sam 2 para istih patika, da mi sestra može pred vratima ostavit kad ne dođem kući do kasno, a mama ipak misli da sam došao.
Koliko su mi odvratne djevojke koje postavljaju slike sa malom djecom. One ispoziraju, a djetetu muka od slikanja i kao "dušaaa" "bebaaa", a djete pozelenilo.
Cesto prođem rukom kroz kosu, nenamerno. I desi se da neki dečko to shvati kao 'signal'. I sebe i njega dovedem u nezgodnu situaciju.
Posle svih lažnih prijatelja i razočarenja u ljude u koje sam nekada mogao da se kunem, plašim se da u nastavku svog' života ne prepoznam pravog prijatelja, jer ne verujem više nikome.
Sedim ja u troli i kod VMA ulazi dekica i seda pored mene. Ceo put cita nešto i uzdiše. Ja slučajno bacim pogled i piše konzilijum za maligne tumore. Nakon nekoliko stanica dekica izlazi i laganim korakom pognute glave odlazi. Ja sam sišla na sledecoj stanici jer nisam mogla da zadržim suze, plakala sam kao malo dete.
Najboljeg druga sam zamolila da mi pokaže kako se ljubi jer sam kao trebala da se vidim sa nekim dečkom. Evo sad će godinu dana od kako smo zajedno. Jesam ga prešla, on će meni "drugarica".