Izgubili smo sina, bebu koja se lavovski borila mesec i 5 dana. Posle uspešno urađene "balon" intervencije na srcu trebao je da se oporavi, bez kasnijih posledica. Ali bez pomoći aparata za disanje izdrzao je oko 30 sati, pa je u roku od mesec dana vraćan i skidan nekoliko puta. Znam da su doktori i sestre dali sve od sebe i zahvaljujem im se na humomanosti i profesionalizmu koji nisam doživeo u Srbiji, ali nažalost to ne mogu da kažem i za porodilište gde je beba rođena i gde je dobila ocenu 9 i gde su tek posle 8-9 sati primetili da nešto nije u redu...
Jedno veče sam se napio ko stoka, a sutra ujutro sam morao kod zubara i odem onako polu pijan, žena gleda zube i u jednom trenutku mi kaže, dečko možeš li molim te da dišeš na nos, a ne na usta....
Prolazim pored Laze Lazarević i jedna gospođica sa prozora mi kaže: Jao što si lep. Prelep si! Ništa lepše nisam videla... Mislim se u sebi: Nećeš ti skoro odatle...
Poruku koju mi je poslao dečko koji mi se sviđa sam skontala tek nakon 7 dana i pošto je već prošlo dosta vremena, nisam mu odgovorila (bilo mi glupo). Danas me izbrisao iz prijatelja. Ne znam je li smiješno ili žalosno.
Imam momka već 4 godine i najviše se bojim da će me zaprositi, a meni se još ne udaje.
Oduvek sam bila mirna i povučena i to mi nije donelo ništa lepo u životu, samo ismejavanja drugih. Najviše bih volela da se promenim, ali ne ide.
Voljela bih da moja majka odluči da li će sebe da smatra intelektualcem ili će da gleda Farmu. Oboje ne može!
Kad preko leta odem kod babe na planinu, noću legnem na vruć krov i posmatram zvezde. Ne vidim ništa sem zvezda, izgleda kao da si u svemiru. Obožavam taj osećaj, kao da lebdiš.