Danas sam trebao da idem na ispit, ali nisam, jer je brat slučajno poneo i moj ključ od stana kada je otišao na posao, a mene je ostavio zaključanog...
Ne znam zašto, ali kad god prođem pored žive ograde, obavezno pokidam listić, i onda se zaj*bavam sa njim usput.
Kad tata dođe da mi priča o koaksijalnom kablu i Nikolii Tesli baš kad treba da se spremam za izlazak.
Najjači su mi kad kažu, ne smrde mi noge nego patike... a u patike idu ruke.
Obožavam što mi tata svira svadbe, krštenja i slično...skoro svaki put ja i brat uletimo na svadbu i najedemo se i napijemo ko stoke :)
Najviše od svega bih volela da mogu vratiti vreme kada sam bila dete, i osjetiti, pa makar i na tren onu pravu dečiju sreću.
Kada god neko podigne ruke, ja u sekundi pogledam je li obrijao pazuhe.
Juče sam se vratila kući iz grada u kom studiram. Danas sam se sjetila da nisam 100% sigurna da li sam isključila šporet u stanu. HAOS!!! Spremam se da idem na autobus iz ovih stopa!
Uzmem tako tatinu sliku i pričam sa njim, bude mi nekako lakše...
Kad god se posvađam s momkom, uzmem svoj telefon i tipkam poruke, da bi se on pitao s kim se ja to dopisujem. A ustvari šaljem poruke mami, bratu... nekome za koga znam da će mi sigurno odgovoriti.