Posto nocu ucim a vrata od terase su mi stalno otvorena, privucena svetloscu u stan je usla leptirica, ogromna je! I sad ona tako vec dva dana leti po stanu a meni zao da je ubijem, nazvao sam je Zorka. Zorka i ja sad zajedno ucimo, a ja se nadam da cu poloziti ispit jer sam bio human i nisam je ubio.
Svake subote odlazim na preživljavanje u obližnju šumu sa samo jednom malom konzervom mesnog nareska i jednim nozem. Mojima kažem da idem kod druga.
U 6 ujutru krećem na posao i ponesem kesu đubreta da bacim u kontenjer, ali sam odlutao u mislima i odneo ga na posao i tek tamo ga bacio. Ponekad mi je baš teško da se konektujem sa mozgom tako rano.
Imam malenog pauka u ćošku sobe, koji se više od 24h bori sa bubom koja mu je upala u mrežu, a 5x veća od njega. Sad mi žao da ga usisam kad tako vredno radi :)
Veza mi je pukla kad sam prestao da se svađam sa devojkom...
Stvari mi stoje na podu jer odatle nemaju gde da padnu ili da se zagube.
Mrzim kad je nekome uzrečica, 'brateee'. Brate ja ovo, brate ja ono, brate, brate, brateeee. Užas.
Svaki put kad raskinem s nekim momkom stavim našu pjesmu da zvoni kao alarm kako bi je zamrzila, a ne plakala kad je čujem.
Dečku sa kojim sam par dana sam rekla da volim bivšeg dečka, na šta mi je on rekao da ćemo to zajedno da prebrodimo. Mnogo je dobar i ne smem da propustim tu priliku da budem srećna ali...
Plakala sam i u jednom momentu u moju sobu ulazi mi trogodišnja sestra. Nisam želela da vidi suze na mom licu, jer sam ja njena 'velika seka'. Okrenula sam se i počela da brišem suze, a ona mi je prišla i pitala me šta mi je, gde sam se udarila da poljubi pa da mi prođe. Samo sam se nasmejala i rekla da me više ne boli.
Sitnice mnogo znače, odlično sam se osećala posle toga i otišla sam sa njom da se igram.