Zovem nekoga i onda zaboravim koga sam pozvao pa cekam da se javi da mu prepoznam glas.
Dala sam dečku pare da nam kupi sladoled,a on je otišao i namerno kupio onaj koji ja ne volim samo da bi pojeo dva, medved jedan.
Kad mi je muž na putu ja ne spavam u našem krevetu, nego u dnevnoj i priljubim leđa uz naslon dvoseda kao da je on iza mene.
Prošle godine sam bio sa roditeljima u jednom restoranu na ručku i jeo ribu. Nasuprot mene je sjedila prelijepa djevojka, duge plave kose, plavih očiju, čaroban osmijeh, savršenih crta lica..Krila su joj falila da bude anđeo. Razmjenjivali smo poglede i osmijehe, krijući od ostalih u restoranu.
Eh, drugovi moji, prokleta riba :/ zalutala koščica i zabila mi se u grlo, počeo sam roktat k'o krme, poplavio, pozelenio, požutio..cijeli restoran se digao na noge..Sljedeća scena koje se sjećam je da sjedim na istoj onoj stolici, mašu mi lepezom da dođem sebi, nasuprot mene nema one djevojke ni njenog društva. Sram do neba i nazad.
P.S. Bar sam preživio !
Bio sam sa drugom u akva parku, a on se zagledao u jednu devojku koja ima velike grudi, devojka je zatim prišla i pitala ga: '' Je l' si se nagledao?'' a on je zbunjeno odgovorio: '' Jesam! ''
Moja cimerka toliko stenje kad se proteže ujutru,da svaki put pomislim:"Evo doživi orgazam NASUVO"
Danas sam shvatio da treba da smršam.
Šetam putem... ono, skroz ivicom puta. Pretiče me auto i ja vidim čovek ladno dao žmigavac...
U tom trenutku sam se osećao kao skanija ili u najmanju ruku kao zaprežna kola.
Najviše volim kad se onako šlogiran probudi u sred noći, zagrli me najjače, kaže da me voli i zahrče u roku od 3 sekunde. Imam utisak da je tad najiskreniji.
15 generacija gimnazije crta figuru velikog ćupa na časovima likovnog...Prošli čas sam zapela i slomila ga...na hiljadu parčića...
Kao mala uvek sam oblačila mamine štikle i namjerno lupala komšijama ispod mene.