Kad neki od mojih bivših momaka objavi neku pesmu na fb, detaljno proučim tekst pesme da vidim da li je očajan. :D
Kada sam bio klinac, rekli su mi da ce mi na rodjendan doći jedna plava devojka, ne mogu vam opisati koliko sam se razočarao kada nije dosla štrumpfeta.
Kad mi neko zabrani da se klatim na stolici, krišom dok ne gleda zaklatim se još jednom kao dokaz da ne može da mi naređuje.
Nije važno što je moje srce slomljeno u milijun sitnih djelića i što moram da razmišljam kako da ga sastavim i krenem ispočetka....kao da godine koje sam djelila s tobom nisu važne, kao da su uzalud potrošene,nestale...kao da nikad nismo postojali mi. Važno je samo da si ti srećan,da si nastavio tamo gdje smo stali, ali sa nekom drugom. Kao da ja nikad nisam za tebe postojala,kao da me nisi volio nikad. Samo tako...bacio si godine koje sam ti dala, moju mladost, moje snove. Znam, neki bi rekli klasična priča: ona ostavljena, on gad. Pa možda i jeste klasična i otrcana,ali je MOJA. A to najviše boli....
kao mala sam se krila u korpi za veš kada bih igrala žmurke sa sestrom. Sad ni noga ne može da mi stane u tu korpu.
Noć pred svadbu sam spavala sam mamom i tatom u krevetu.
Oštenila mi se kuja pekinezer. Sad i ona ima veće sise od mene.
Mrzim kada zavežem rep i onda me čupa samo jedna jedina dlaka zbog koje moram opet da vezujem. -.-
Voljela bih da mogu da se ljubim sama sa sobom da vidim kakva sam u tome.