Kao mali sam mislio da je predosadno biti kralj. Samo sjediš na onoj hladnoj stolici, sam, a oko tebe 20 čuvara koji su kao kipovi i čekaš da ti dođe neko, pokloni ti se i zamoli te za nešto. Predosadno :D
Nikad mi neće biti jasno na osnovu čega ljudi znaju na koga od roditelja liči tek rođeno dete.
Moji otac i majka su pre dve godine otisli na letovanje u Susanj, tatu je nazvala drugarica iz osnovne skole koja zivi u Sutomoru da dodju na rucak, na koji su naravno otisli. U toku tog rucka pricali su o deci i o razlicitim stvarima, da bi tata pitao drugaricu "A gde ti je zet" na sta mu je ona odgovorila "Svira klavir u Spuzu(zatvoru)" da bi je tata mrtav ozbiljan pitao ne znajuci sta je Spuz "A kad ce imati nastup u Beogradu" .
Pre 4 godine sam spasila život bratu, presadili su mu moj bubreg, iako su roditelji u početku bili protiv toga, bojali su se da će nas oboje izgubiti tokom transplantacije. Danas smo oboje živi i zdravi i ne kajem se zbog toga što sam uradila, volim ga najviše na svetu! Najviše se i plašim da se ponovo ne razboli, a da ja neću moci nikako da mu pomognem.
Kada prolazim pored neke dobre ribe namerno okrećem glavu jer hoću da se tripuju da nisu baš toliko dobre da se svi zablenu u nju
Kada koleginica u kancelariji počne da srčeeeee kafu dođe mi da joj nabijem šolju u grlo, a inače sam vrlo smirena osoba...
Radim u bolnici na odeljenju koje se zove produžena nega. Tu dolaze pacijenti za koje više ništa ne može da se uradi i tu provode zadnje momente svog života. Pre mesec dana sam se mnogo potresla zbog jednog dekice koga su doveli na moje odeljenje. Kada sam otišla do njega, da mu dam dnevnu dozu lekova, rekao mi je - mala ja znam da meni nema izlaza odavde, posedi malo sa mnom da poslednje što vidim bude nešto lepo. Pokušala sam da ga ohrabrim ali, valjda čovek oseti kada dođe kraj. Privukla sam stolicu i sela kraj njega, uhvatila sam ga za ruku, a on me je samo gledao i ćutao. Posle nekoliko minuta sam morala da krenem kod drugih pacijenata, a on mi je rekao samo hvala ti. Nepunih sat vremena posle toga je preminuo. Nikada neću zaboraviti njegov lik, urezao mi se u sećanje.
Kad se nađem iza drugarice koja ima mnogo dobro dupe, trudim se da je preteknem i tako se sklonim 's vidika' jer sam u tripu da će muškarci koji su iza nas misliri 'gledaj ovu žgoljavu, skloni se bre kvariš mi pogled'.
Kad god vidim da neko trči za autobusom obavezno gledam da li će da stigne i navijam 'trči, trči, stižeš, ajde'.