Treća sam godina faxa, danas sam pao prvi ispit i to kod rođenog oca, ne smem da ga pogledam u oči od sramote.
Mrzim kad neko prenese svoju nervozu na mene, a onda je ja prenesem dalje na nekog ko mi nije ništa skrivio.
Biću onakva žena svome mužu, kakvu bih ja želela da sam muško.
Priznajem da bih dao sve da mi bivša pošalje poruku, a pravim se da mi do nje više nije stalo.
Često padam u depresiju, razmišljajući o tome da sam samo mali, nebitni mehurić u svemiru.
Drugarica i ja smo bile na ekskurziji i neočekivano su dosli oni ženski dani. Otišle smo do prve prodavnice, obišle je celu i nigde uloške da nađemo.
Nismo znale kako da kažemo šta nam treba, pa smo krenule:
"It's just for women. Once a month. Red days.."
Pošto nas prodavacica nije razumela, drugarica je uzela stvar u svoje ruke, uhvatila se za međunožje govoreći: "We put it down."
E tek tada nas je razumela.
Ulazim u autobus držeći telefon na uhu i pričajući sa drugaricom. Naravno, slobodnih mesta ni na vidiku, pa stanem pored nekog elegantno odevenog gospodina koji sedi. I tako nas dve razgovaramo o školi, učenju, ja pomenem kako sam neraspoložena i umorna, a gospodin u elegantnom odelu ustaje i ustupa mi mesto s izgovorom da uskoro izlazi. Zahvalim se, sednem i nastavim razgovor sa drugaricom dok se gospodin vozio još pola sata stojeći da bi na kraju izašao na poslednjoj stanici.
Dok je moja sestra još bila u vrtiću, spremačica ju je jednom prilikom čula kako govori :"Jao što me boli stomak, mislim da sam trudna".
Kad god se napijemo, budemo zajedno. Počeli smo da pijemo konstantno već 6 meseci... I on i ja. Mislim da to radimo zato što znamo šta će se desiti na kraju. Postaćemo alkoholičari ukoliko neko od nas trezan ne pokuša nešto. Najbolji mi je drug i ne bih volela da se naš odnos promeni.