Kad dobijem boju od sunčanja, posle tuširanja se ne brišem. Samo se umotam u peskir i šetam po kući da se što pre osušim. Tripujem da ću peškirom skinuti boju. :)
Pre treninga često dođem kolima pred njenu zgradu, pustim našu pesmu i gledam u njen ulaz. I kad završi pesma, kvačilo, gas i odem smoren. Jednom je prošla pored kola tako, al me nije primetila. Prošlo je 2 godine kako nismo zajedno inače.
Toliko glasno kijam, da nikada ne čujem "Nazdravlje", već "ma idi, uplaši me! "
Kad sam bila mala izgubila sam se, vijest je bila na radiju, tražila me policija... :)
Kćerka sam jedinica. Kad sam bila mala, imala nekih 5-6 godina, mama mi je stalno govorila da ću dobiti bracu ili seku a ja sam rikala od plača. Tako da nije ni pokušavala. Sad imam 21 godinu i sve bih dala da imam brata ili sestru.
Kad se spremam za grad sredjujem se satima, a onda decku kazem navukla sam na sebe prvo sto mi je bilo.
Kao mali sam uvek usisavao jednom rukom da tatu iznerviram, da bi on uzeo da mi "pokaže" i na kraju on sve usisa. Godinama sam to radio a on nikako da provali...Jedino što me izvređa al to mene ne pogađa. :)
Kada vam je teško u životu setite se da se moja baba zove Punimirka.
Shvatio sam da nikad nisam imao normalnu porodicu. Iako su roditelji super zarađivali, iako smo imali ,,sve u životu,, osećam se zanemareno. Čitav život su me ismevali, majka me je potcenjivala, histerisala... Otac dođe isfrustiran sa posla i sve što ne sme da kaže kolegama, kaže meni: ,,Ja sam u tvoje vreme bio je***, vozač, najbolji đak... bla,bla..." Uvek su bili bolji drugi. Poverio sam im se dva puta u životu i za dan, dva je to znala čitava familija i svi su mi se smejali. Više vole decu svojih sestara i svoje braće nego mene. Nikad nisam imao normalnu porodicu! A ja: odličan đak, miran, povučen... Sklanjao sam im se sa puta kad hodaju po stanu... Sad: živim sam, super se osećam, želim da se osamostalim u potpunosti i pravim planove da odem odavde...