Niko u porodici ne zna da sam cela istetovirana , a oni mi danas rekoše da kupuju bazen uskoro :/
Počeo sam da grlim jastuk otkad je otišla, a nikad to nisam radio.
Kada budem trebala da se porodim, smorim se na pomisao da je kući veselje a ja moram da budem u bolnici...
Skontamo se neki lik i ja na moru ( znali smo se i od ranije) i jedno veče se dogovorimo da se nađemo u 20h ispred pošte u Igalu i tako dođem ja na vrijeme a njega nema, prođe 15 min, njega nema...nakon pola sata odlučim da se vratim kući i stanem na stanicu da čekam gradski... i taman kad sam krenula da zakoračim eto njega.Ja se napravim blesava i uđem a on zamnom i ja onako ljuta produžim do šofera da sam što dalje od njega a on će: " Izvini mooolim te nije bilo namjereno. Pa što se ljutiš kad sam htio da ti budem lijep. Vidiš OBRIJO SAM I NOGE ( pri tome dižući jednu nogu u zrak),zato sam i kasnio. Cijeli bus je gledao u mene i svi su se smijali a meni je došlo da se ubijem.
Upisao sam jednu devojku u imeniku sa sufiksom Levo. Zato što izgleda kao da ne zna gde je levo. Uvek mi ulepša dan kad je vidim u imeniku.
Nikada mi neće biti jasno kako komarac u mraku pronađe uvo da pored njega zuji.
Ostala mi je navika iz škole kad se javljam da podignem dva prsta, tako da i dan danas kada mi treba konobar ja dignem dva prsta.
Došao sam do stadijuma da je reakcija ljudi iz okruženja, kad god nekome ispričam neki problem, bude "Dobro, bre, šta je to za tebe? Lako ćeš srediti to, šta se uzbuđuješ bezveze?"
Izgleda da svi živi imaju više vere u mene u nekim trenutcima nego ja sam u sebe.