Kad god mi vreme to dozvoljava, na posao idem svojim motorom. Imam ritual koji se sastoji od toga da kada idem nekim podužim pravcem (uglavnom je to Gazela) vrištim, neartikulisano urlam poput Tarzana, ili divljački iz sveg glasa pevam neke rok ili navijačke pesme. Zbog gustog saobraćaja i zvuka motora verujem da se to ne čuje, a svakako se od kacige ne vidi. Kad stignem na posao skidam kacigu, nabacujem učtivi smešak, i prebacujem se u stanje ljubaznog kolege, tašna, mašna i odelce, ceo fazon.
kada se neki momci raspituju za moje drugarice, a ne za mene pomislim da nisam dovoljno lepa i smorim se.
Virim kroz ključaonicu kupatila dok mi se žena kupa, iako smo preko 10 godina u braku ... uživam da je na taj način vidim golu...:)
U svoj bazenčić sam prosula kilu soli i zamišljala da je moree.
Mama viče na mene sat vremena i na kraju kaže '' Nemam reči stvarno ''.
Ostavio bi tu devojku koja kaže da je nije privukao fizički izgled kod mene.
Moja mlađa sestra koja inače ima 7 godina, pesmu koja ide "Danas Montenegro, sutra Montekarlo" pred učiteljicom peva "Danas moj je negro, sutra moj te karo" i rekla je kako sam je ja to naučila. Sutradan me je njena učiteljica pozvala na razgovor u školu.
Kad šumeća tableta ispliva na površinuu, pokušavam da je vratim dolee prstoom.