Kada sam bio na ekskurziji u Rimu,napio sam se kao stoka i sa drugovima usao u fontanu Trevi da se brckam. Nakon toga smo kao poslednja sirotinja morali da skupljamo pare po autobusu kako bismo platili kaznu.
Moj deda ne ume da kaže "ćao" kad završava telefonski razgovor. Pozove me, pričamo 20-ak sekundi, on sazna šta ga je zanimalo, i samo čujem: tu tu tu.. Svaki put se iznerviram.
Dečko me je zadovoljavao na ulici, mnogo ljudi je prolazilo i javljalo nam se. Neopisiv je osećaj kada znate da oni ništa ne vide, a vi ustvari...
Kada mi je nešto jako smiješno, udaram rukom o nogu...
Najviše volim da se igram sa svojom tromesečnom bebom. Kad ustane onako raščupana i preslatka, ja joj kažem "Kakva si gjoznaaa", a ona smeh od uva do uva! :)
Imala sam 5 godina kada sam se prvi put vozila avionom. Par dana kasnije došla sam u vrtić i rekla svojim prijateljima da sam iz aviona uhvatila komadić oblaka, pojela ga i da je imao okus po šećernoj vuni. Svi su mi povjerovali.. :)
Sočnije tračeve saznam od momka i njegovih ortaka nego od svojih prijateljica...
U gradiću u kom sam odrasla, jedna baba je posle odgledane serije nazvala policiju da im kaže da je Rosaura ubila Ignacija.
Odbila sam besan auto koji je bio poklon za moj rođendan od čoveka koji se nakon 20 godina setio da bude otac. Hvala, ne.