Moja ljubav večeras slavi 20 godina mature. Nisam ga ispratila. Druga žena ga je ispratila. Ona koju je oženio.
Uvek iskreno odgovorim kada me neko pita za mišljenje u vezi svega. Tako me drugarica jednom pitala "jesam li lepa?" ja sam rekao da nije. Sad me nedavno jedna pitala za mišljenje o njenoj haljini za maturu, ja sam rekao da mi se ne sviđa uz određene argumente. Većina njih se ljutilo kada sam im davao takve odgovore, ali posle nekog vremena, jave mi se često i kažu "ajd reci mi mišljenje za ovo, ono, jer znam da ćes ti uvek iskreno reći za razliku od ovih slatkorečivih drugarica/drugara :) p.s. Umem i da pohvalim, da ne bude da sam hejter :)
Kada vidim koliko me zauzetih muškaraca startuje, kako olako varaju svoje devojke, plašim se da ću jednom biti ja ta koju varaju ...
Reklame iz svog sanduceta prebacujem kod komšija. Rasporedim ravnomerno, da ne bude da samo jedan ispašta.
Živim oduvek u prizemlju, i kada odem u neki stan ne smem sa terase da pogledam dole. Odmah mi se zavrti u glavi i mislim da ću da padnem.
Posvađam se s dečkom, odem sledeći dan na more, za 3 dana neko me gađa kamenčićima na plaži, dignem glavu i imam šta vidjeti, on s ruksašićem stoji. Došao da se izvine, pošto nije imao para došao je stopom, 3 dana su mu trebala, ali ipak došao je.
Drugarica mi je čestitala rođendan tako što je proslijedila poruku kojom sam ja njoj čestitala rođendan.
Koji god smajli da stavim u poruci, nesvesno takvu facu i napravim..
Mužu nikada nisam priznala da je verenički prseten koji mi je dao ružan i da ga ne nosim zato što mi je mali nego zato što je očajan...
Konstantno cupkam nogom. Gde god da sam, u kafiću, na faxu, u busu. Znam da ne valja, al' to mi ublaži nervozu.