Morao sam da izvršim veliku nuždu i izabrao sam prostor ispod lešnika, ne znam zašto. U naboljem trenutku, naišao je jedan čovek, a ja sam se pravio da skupljam lešnike. U junu.
Deda mi je umro 4 dana pred 18.rođendan. Iskreno, tada mi je bilo žalije što neću praviti žurku
Studiram u drugom gradu i veoma retko idem kući. Nekad me tako grize savest sto se češće ne viđam sa mojima, jer će možda nekad biti kasno i žaliću što nisam više vremena provodila sa njima.
Kad sam bila 4. razred dobila sam prvi mobilni.
Pošto sam bila klinka niko me nikad nije zvao pa sam se zvala sa fiksong i pričala sama sa sobom po pola sata.
Račun za telefon je bio nenormalno veliki, majka mislila da je neka greška, izvadila listing i skontala da ima poluretardiranu ćerku.
Kad mi je dosadno pošaljem "trudna sam" na nepoznat broj i onda čekam reakciju.
Čvrsto sam uvjerena da Kinezi kod kuće jedu viljuškom, a da sa onim štapićima, za*ebavaju ostatak svijeta.
Moja mama još uvijek vjeruje da su mi oči crvene od sočiva.
Kad sam bio mali našao sam volan, našao sam retrovizor, nacrtao tablu za taxi, nacrtao taksimetar
i sve to stavio na krevet, a onda terao dedu da glumi da je mušterija koja seda na krevet govori mi ulicu, vozim ga, pričamo o njegovom životu i na kraju plati vožnju sa novcem od monopola a nekad i pravim.