Imam trip da kad god vidim neku nafuranu cicu ja skrenem pogled i gledam na drugu stranu kako bih joj stavio do znanja da me ne interesuje baš zato što je nafurana.
Iako idem sa babom i njenom komšinicom na more, ponela sam sve tanga gaćice, kontam imaću više mesta u koferu za druge stvari...
Upoznao sam jednu djevojku preko fejsa, strankinja. Iako me nikad nije vidjela u životu poslala mi je ogroman novac, a ja se itekako ponosim s tim.
Jednom sam našao mobilni telefon dok sam šetao, nije bio Bog zna kakav, a i iz pristojnosti sam hteo da ga vratim vlasniku. Počeo sam da listam po imeniku mobilnog telefona i pozvao broj 'Kuća'. Javila se žena, i dogovorili smo se gde ćemo se naći da bih joj vratio telefon. Sačekao sam je na dogovorenom mestu, i kad vidoh ono ljutita žena hoda prema meni. Približila mi se, otela mi telefon i počela me optuživati da sam joj ga ja ukrao. Takvu nekulturu u životu nisam video. Hteo sam je ošamariti tako jako da padne u nesvest. Odšetao sam i odlučio da nikada, ali više nikada neću vratiti mobilni telefon koji pronađem.
Kao klinac kada sam se upoznavao sa djevojkama govorio sam da mi je Vanja nadimak, a kao ime im ne mogu reći... stidio sam se što imam žensko ime, a sada mi je skroz ok, čak mi se i sviđa moje ime.
Osuđujem ljude koji rade kao čistačice ili vozači autobusa jer ih zamišljam kako su u mojim godinama bili ''previše kul za učenje''.
Zanima me da li ljudi koje viđam po školi znaju moje ime i prezime kao što ja znam njihovo...
U poštama i bankama večito se nešto naslanjam / penjem na šalter da bih mogao da vidim kako im izgleda softver na monitoru. Programer sam.