Najvise me je zabolelo kada me je komsinica od 70 godina upitala: "A što si ti tako usamljena?". Ćutala sam par sekundi, a onda se lažno osmehnula i slagala da nisam. Imam 16 godina.
Udarila su me kola na ulici kad sam imao 11 godina i to nikad nisam rekao matorcima pošto mislim da bi ih šlog strefio.
Tako kad završim dopisivanje sa njim, odjavim se sa četa i narednih sat vremena provedem iščitavajući isto to dopisivanje. Napamet da naučim, valjda.
Baba me je zamolila da je ošišam... Išlo je dobro dok nije rekla da oće da je ošišam skroz kratko, sada ne izlazi u selo bez marame...
Kada je moj brat otišao kod psihologa (doktora) za ljekarsko uvjerenje pred upis u prvi razred osnovne škole pitali su ga ako ima tri marke i dobije još četiri koliko će tada ukupno imati. On je ćutao par minuta, majka se već uznemirila zbog toga, jer je mali znao da sabira mnogo veće brojeve, kad on progovara :" 161 dinar!" Doktorka je ostala zatečena i pitala ga je po kom je kursu računao. To je bilo u onom periodu paralelne upotrebe marke i dinara.
Moja drugarica pretežno kad pričamo na telefon bude na wc šolji . I svaki put kad treba nešto da "bućne" povisi ton da ne čujem... svaki put čujem.
Svaki put kada me neko pita za mišljenje, moj odgovor počinje sa: ''Stvarno ne znam šta da ti kažem'', a posle te rečenice ide tona saveta s moje strane.
Када испирам суђе све буде супер док не дођем до кашика.