Kada sam bila mala, na pitanje mamine prijateljice kojoj smo otišli u posjetu (pred kojom je mama željela ispasti ponosna majka pametne djevojčice) : Šta želis biti kada odrasteš? Odgovorila sam, na mamino zaprepaštenje: BATA ŽIVOJINOVIĆ!!
Tukla sam šnicle i odvalila se po prstu kao da nije moj.
Imam druga koji mi svaki put kad se vraćam uveče iz grada kući kaže: "Pošalji mi poruku da znam da si stigla". Ne znam zašto, ali ga svaki put kad to izgovori volim sve više.
Dečko me je zadovoljavao na ulici, mnogo ljudi je prolazilo i javljalo nam se. Neopisiv je osećaj kada znate da oni ništa ne vide, a vi ustvari...
Kada odem na more, uveče izađem na terasu i posmatram ljude iz susednih zgrada. Uvek mislim da ću nekog golog videti. :)
Ćaletu sam upisana u imeniku pod punim imenom i prezimenom.
Pre neki dan stojim ja u prodavnici, a ispred mene neka baba uplaćuje kredit. Pita nju dečko koja je mreža a ona odgovara NOKIA.
Nagovorila sam roditelje da mi kupe mali ćilim za moju sobu, da bih imala manje da usisavam.
Svaki put kad ispletem pletenicu ili riblju kost istripujem da sam Lara Kroft.
Ponosna sam što se i posle više od 10 godina od osnovne škole i dalje družim sa istim prijateljicama.