Ja više ne mogu!! Celo lice mi je obraslo dlakama! Vodali su me kod lekara ceo život,ali ništa.....U društvu me omalovažavaju i dali su mi nadimak King Kong :( To me jako boli! Volela bih da sam kao svi ostali...Posavetujte me šta da radim,moj život je pakao!
U petom razredu osnovne nastavnik mi je dao mikroskop da steknem rutinu u korišćenju za republičko takmičenje. Ne znam da li sam uspeo u tome, al' sam bar saznao kako mi izgledaju spermatozoidi.
Moja baba uvek govori za decu i prasiće da su ružni kada misli da su slatki da ih "ne urekne". I tako jednom kad su kumovi dobili bebu mi smo išli kod njih i ja kad sam je videla, rekla sam "jao sto je ružna", mama me je uštinula da niko ne vidi, tada sam se proderala pred kumovima i svim ostalim gostima "mama što me štipaš". I danas prepričava kako ju je bilo sramota.
Taman kad pomislim da sam isplakala sve suze one krenu opet. SAMO DA OZDRAVI.
Sećam se dok smo još išli u osnovnu brat i ja, tata nije imao novca da nam kupi sve knjige i onda nam ih je prepisivao kada bismo pozajmili od nekog.
Uvek kada idem sama negde nosim slušalice sa sobom, koje ne skidam sa glave dok ne dođem na određeno mesto. Da bi mi se skoro desilo, dok sam sedela na klupi, da mi priđe jedan fin deka, sedne pored mene i kaže: " Drago dete, da li ti uvek nosiš to na ušima? Meni to izgleda kao da mrziš ceo svet i da nećeš da pričaš sa ljudima." Samo sam ćutala.
Kada pričam sa devojkom koja mi se sviđa, ponekad se pravim da sam zaboravio neku informaciju koju sam saznao od nje, da ne pomisli da sam zaluđen njom, a u stvari pamtim svaku reč koju mi je ikada rekla...
Kada mi ne radi internet, onda su mi i Word i Paint zanimljivi.