Devojke su svojim ponašanjem od mene napravile bezosećajnog kretena... a nekad sam bio dečko koji bi sve uradio za devojku koju voli!
Uvek sam se prema devojkama ophodio onako kako bih voleo da se neko ophodi prema mojoj sestri. Nisam imao puno veza zbog toga, jer se većina devojaka u pubertetu 'loži' na takozvane 'loše momke', i ne žalim za tim.
Moj najbolji drug sa kojim sam delio dobro i zlo 15 godina mi je rekao da se ženi, a iskreno sam očekivao da će mene zvati za kuma, ali nije, odabrao je drugog lika s kojim je isto dobar dugi niz godina. Naravno, ne mešam se u njegov izbor, i ići ću na venčanje jer me je zvao i želim mu sve najbolje od srca, ali nekako gorak ukus je ostao i pomalo sam razočaran tim njegovim postupkom još pogotovo što svi koji nas znaju se čude da nije mene izabrao.
Moja devojka je upravo skočila sa kreveta...i rekla: pobogu kako možes da gledaš utakmicu bez piva i grickalica...obožavam je...
Poruka koju sam poslao ljubavi svog života za 31. godišnjicu našeg braka:
Pre 31 godine, bili smo mladi i lepi. Mlado i lepo nije teško voleti – čista fizika – reklo bi se. Godine koje su prošle odnele su nešto kose, donele nešto kilograma, promenile nas... Nismo više tako mladi. A lepi? Možda je fizika prešla u hemiju, možda su nam se promenile norme, možda su preovladale neke druge vrednosti, možda sve po malo... Ko zna? Uglavnom, čini mi se da ljubavi i dalje ne manjka. Naprotiv. Možda bi moglo i više kada bi se potrudili. Ali možda ovo, koliko jeste, baš zato i vredi, što je bez truda, što je jednostavno tako... Srećna ti godišnjica!
Strah me je da kad se udam, i budem imala dijete, ne ostanem sama, da me muž ostavi, prevari ili nešto da mu se desi. Zato se bojim braka, i kada me pitaju, uvijek kažem da se neću udati bar još jedno 7 - 8 godina, a ustvari niko ne zna da se bojim.
U sedmom razredu na hemiji izvela me profesorka pred tablu da napišem neku hemijsku formulu i kad je trebalo da napišem CO2 ja zabagujem i ona, da mi pomogne, kaže to ima u gaziranim pićima i ja napišem SODA. Malo je falilo da mi zaključi 1...
Uvek kada grmi skinem brus sa žicama, za svaki slučaj.
Iz dana u dan, godine u godinu, bilo posle kraćeg ili dužeg vremena, ispistavi se da je mama bila u pravu. Bilo da su u pitanju velike stvari, ili da treba da ponesem džemper. Hoću li ikada shvatiti da je nekako uvek u pravu i početi da je slušam?