Volim lude devojke, ne moraju biti mnogo lepe ni zgodne, ali moraju biti otkačene i voljne za za*ebanciju. Mrzim ove smorene "lepotice" koje se samo smeju i pričaju o haljinama.
Na bratovoj svadbi naručio sam pesmu "Ko te prevari pa se oženi", al nisu svirali :(
Jedno veče sam izašla sa najboljom drugaricom, kako nismo imale dovoljno novca predložila sam joj da naručimo sok u limenci, jer niko neće vidjeti koliko nam je još ostalo i da možemo folirati kako limenka nije prazna. Prešlo nam je u naviku. :)
Kad se moj tata svađa s kasirkom u prodavnici, koja želi da mu ostane dužna 5 dinara jer ju mrzi da ustane do druge kase i uzme sitno, toliko me bude sramota da lagano počnem da se udaljavam sa stvarima praveći se da nisam s njim.
Ni za jedan položen ispit se nisam nešto posebno obradovao, a za svaki sam puno učio i dao sve od sebe. Samo osetim olakšanje....
Kad god hoću da ispričam ili prepričam nešto tužno, počnem da se smejem.. Ne znam što, jače od mene... Koliko mi je samo puta bilo neprijatno zbog toga, neka tragedija a meni se brk smeši .. Užas.
Nikad neću prežaliti što nisam rođen mnogo prije da slušam Tomu Zdravkovića uživo.
Kad vidim ove babe, ponekad razmišljam da li je neka od njih uopšte bila lepa kad je bila mlada.
Najbolje mi je kad sedim u klubu i komentarišem druge kako igraju, a i sam znam da ne bih mogao bolje.