Septembar, klupica u parku, 3 ujutro, prvi put joj rekao volim te, ona mi uzvratila sa ''Volim i ja tebe'' i kao se uozbilji i kroz šalu dobaci ''Znam da si stariji 5 godina ali ja ne se udajem dok ne završim fakultet'' , ja kroz smeh ''Ma obećavaam.'' Koliko sam je obožavao tako blesavu, ludu, jedinstvenu. I danas je takva, samo sa završenim fakultetom, sa detetom i kao moja žena.
Kad sam bila mala, dok mi je mama pravila frizure stalno me je čupala i govorila da za lepotu mora da se trpi. Gledam slike na kojima sam ja sa nekih 5-6 godina i ni dan danas mi nije jasno o kojoj je lepoti govorila.
Uvijek sam obožavala zvuk zrikavaca u toplim ljetnjim noćima, cvrkutanje lasta koje čujem kroz san prije nego što se probudim, jednog djeda koji se svako jutro u osam sati drao "Ribe,ribe!", djece i ljudi dok se vuku do plaže, njihovo vikanje preko ulice.. Obožavala sam da posmatram drveće, lišće...da ga gledam kako se njiše dok osjećam vjetar na licu... Kako sam samo svaku sitnicu primjećivala, bilo je predivno.. A sad, što sam starija manje primjećujem te sitnice koje su mi uljepšavale dan.. Znam da sam jednom sama sebi rekla da nikad neću prestati da obraćam pažnju na takve stvari.. ali neke više nikad neće biti iste. :(
Nema mi ništa gore, nego kad mi nečije majke uvaljuju sinove i kad mi ih počnu faliti.
Kada u busu ima slobodno mesto gde neko može sesti sam i gde neko može sesti pored tebe, uvek sednem na ovo drugo da ne budem usamljena.
Pre neki dan sam položio jedan od težih ispita sa desetkom i ujedno uhvatio uslov za budžet, mojoj sreći nije bilo kraja. Zovem ćaleta i kažem: "Ćaleee desetkaaaaa", a on mrtav ozbiljan: "Jel si znao sve?"
Kada sam bila mala, nekada nismo imali novaca za toalet papir, pa smo se brisali mojim salvetama koje sam sakupljala.
Kada me neko pita: "Šta ćeš ti ovde?", osetim se nepoželjno...
U jednom kafiću kraj faksa obe smene me znaju kao 'veliko točeno'.