Imam 24 godine a ne smem mojima da kažem da imam dečka sa kojim sam 4 godine i za koga planiram da se udam :(
Kad čujem pesmu "Tuzno leto", dođe mi da udarim tanjir o glavu... svaki put...
Moja baba je 'ladno jutros nazvala jednu televiziju i pitala ih zašto više ne puštaju njenu omiljenu seriju. :'D Baba, kraljica si!
Pre 4 god devojka mi je doživela tešku saobraćajnu nesreću, 2 nedelje je bila u komi. Tad sam imao 20, svaki dan pre/posle faxa kad god sam mogao bio sam u bolnici i sedeo pored nje, pričao joj ili samo sedeo i posmatrao je. Sve dok jednog dana mi nije zazvonio mobilni, naša pesma (Kelly Rowland - When Love Takes Over)… Izašao sam da se javim, kad sam se vratio u sobu, ona je sva mamurna otvarala oči, nasmejala se i rekla: “volim te”… (taj mali smešak, bio je najlepši ikada). A dalje… dalje se samo sećam zvukova: pištanje kardiograma, vika sestre i doktora, zvuk defibrilatora, njegovi udarci… I rečenice: “ne, stani, otisla je… 11:42”
Svake godine 20.09. ma gde god bio šta god radio u 11:42 pustim istu pesmu, progutam ogromnu knedlu, suzdržim suze, i kazem: “i ja tebe”.
Bilo je to prije godinu dana. Spavala sam kod dečka jer je bio sam kući. sve je bilo odlično, otišla se ja istuširati i u sred tuširanja čujem zvuk otvaranja vrata. Namjestila se ja u zavodljivu pozu i potpuno gola na sred kupaone čekam da on otvori vrata do kraja da završimo tu večer stravstveno, i tako gola, napućenih usana i zavodljivog pogleda dočekam dečkovog tatu, a iza njega moj dečko odvaljuje od smijeha!
Stojim u centru grada i gledam devojke koje prolaze, sve liče jedna na drugu, sve se oblače na isti fazon, sve su kopija kopije... Ni jedna više nema svoj ukus, stil oblačenja...
Kao mala redovno sam gumicu za brisanje "čistila" o teksas farmerice. :)
Kada prelazim granicu najgori mi je onaj momenat kad mi uzme pasoš, pogleda sliku, pa pogleda u mene... sve čekam da kaže da to zapravo nisam ja.
Uvijek okrenem glavu dok neko kuca šifru ...ono kao, mene to ne zanima.
Juče mi je mama pomagala da uradim pripremu za pismenu vježbu. Govorila mi je da antitetanusa ima sve manje u apotekama i da je jako skup, a na to će moja pramajka (87) zabrinuto: "A šta ćemo sad kad nema tog lijeka, umrijet ću ovako mlada".