Kasnim ja na bus, vidim ga desetak metara ispred na stanici i vidim da me šofer čeka.
Otvorena vrata i ja u trku ulećem.
Ali zapne mi noga za ulaz, i počnem da padam unazad. Refleksno se hvatam za nečiju nogu i vučem. Čuje se cepanje pantalona, ja se prosula celom dužinom, čoveku otišla nogavica. Ništa me ne pitajte. Ceo dan vrtim film. Pun autobus.
Kradem komšijama smokve. Kad ih oni ne jedu, zašto da trule?:D
Kad god skinem grudnjak moj muž se iznova iznenadi i kaže WOOW.
On online, ja online. Reko hajd' da se ja nekad prva javim, uvijek on. Ja mu napišem poruku, minut-dva razmišljam, i stisnem konačno 'Enter', kad ono on opet offline. E baksuze.
Juče mi je bio užasan dan. Dečko me je ostavio, posvađala sam se sa najboljom drugaricom i sa sa mamom. Plakala sam dugo i odjednom ulazi moja četvorogodišnja sestrica i u ruci drži veliku čokoladu. Rekla je:"Nemoj da plačeš. Izvoli čokoladu, teta u vrtiću mi je rekla da slatko popravlja raspoloženje." Dan mi nije uljepšala čokolada već ona.
Uvijek sam se pitala ko pojede svu onu hranu koju kuhari spreme u onim kulinarskim emisijama na TV-u.
Imam 26 godina, volim Balaševica i Garavi Sokak, i lepše mi je da me devojka gleda, nego da imam sex na jedno veče.
Uvek sam se divila apotekarima koji pročitaju ono što je lekar naškrabao.