Kad god muž kupi kutiju cigareta, uvijek mu izvučem jednu,dvije u toku dana (ni sam ne primjeti koliko puši). A onda,kada mu nekada navečer nestane cigareta, izvadim tu jednu, dvije i obradujem ga! Nekada ne razumijem pušače.
Volim kada dam krv za nekoga kome je potrebna. To me ispunjava.
Imam običaj da barem jednom nedeljno dođem do Dunava, zapalim cigaru, iako ne pušim, i razmišljam, nekako pored vode jasnije razumem neke stavri.
Sutra punim 40 godina.
Kada sam bila mlađa za ljude koji su tada imali četrdeset, mislila sam da su matorci.
Želim da kažem da se osećam divno, godine su nebitne za sreću.
Ja sam srećna osoba, majka ,žena. ♥
Mrzim kada idem ulicom i naleti na mene paučina! Ne samo da ljudi gledaju u mene ko u ludaka, jer mašem rukama pokušavajući da je skinem, već što nikada nisam u potpunosti siguran da sam sve skinuo.
Imam 21 godinu i svaki put kada mi neko persira i pita me "Jeste li vi . . .?" odgovorim "Jesmo".
Shvatila sam da mi je potreban psihijatar u trenutku kad sam pokušala da uplašim mog psa da bi prestao da štuca.
Skoro svakog dana u busu viđam jednu predivnu devojku. Verovatno kao i ja, ide na posao. Još uvek joj nisam prišao, jer ne znam kako. Što je još tužnije, verovatno nikada ni neću.
Kada sam bila u osnovnoj školi, roditelji su mi plaćali sređivanje kuće.Svaka soba je imala svoju tarifu, a za dnevnu sobu sam uz pregovore uspela da dobijem i do 1000 din. Ubrzo mi je ekonomska kriza upropastila biznis...