Kao mali sam stalno virio kroz špijunku u kupatilu kada dođu kevine drugarice...I nikad mi nije bilo jasno šta ja u stvari vidim.
Kažu ljudi "Ne može da se uči kad su ovakve vrućine". Evo sad je kao malo hladnije i pada kiša, pa će moći da uče. Što se mene tiče, ja ne mogu kako god da okreneš.
Ne perem gornje zube kako pada kiša i donje kako trava raste.
Deset godina smo u braku i svaki put kad me poljubi u vrat osjetim ono nešto sto sam osjetila prvi put kad me je poljubio.
Da mi nije sina starog godinu dana ostavio bih svoju ženu iste sekunde bez razmišljanja. Dok nam se nije rodio sin bila je najbolja žena na svetu. Otkako smo dobili dete postala je nervozna non stop, nema ni malo strpljenja za njega i njegove potrebe, stalno se nešto dere. Za moje potrebe i da ne govorim, stalno joj nešto smeta, a kad pokušam razgovarati sa njom ona samo kaže da je sve ok i da je to samo faza kroz koju prolazi. Trudim se iz petnih žila da joj u svemu budem podrška da joj maksimalno olakšam sve oko deteta jer je to i moje dete, pomažem u kućnim poslovima, svi govore kako sam brižan otac i dobar muž ali to kao da njoj ništa ne znači. Ne znam koliko ću još izdržati ali zaista ne bih želio da moj sin odrasta uz razvedene roditelje i samo zbog njega sam tu pored nje i trudim se i dalje uz nadu da će se vratiti u osobu kakva je bila pre nego što je postala majka...
Da je cutanje zlato moja cela porodica bi bankrotirala samo zbog moje zene. Ne zaklapa.
Imam tetoviranu desnu ruku i mrzim kad me uhvate za zglob pa krenu okretati da vide sve detalje. Samo pitaj brate, pokazaću ti.
Kad se vraćam sama kući iz grada, uvijek hodam što je moguće više na desnoj strani trotoara, kako bih bila dalje od ulice, jer ako neko hoće da me kidnapuje iz auta..e pa neće moći ove noći!
On online, ja online. Reko hajd' da se ja nekad prva javim, uvijek on. Ja mu napišem poruku, minut-dva razmišljam, i stisnem konačno 'Enter', kad ono on opet offline. E baksuze.