Jedva čekam da vratim dugove i da se probudim jedno jutro sa tim fenomalnim osećajem kad nikome nisi dužan.
Zove me na more devojka u koju sam ludo zaljubljen, a nemam love da idem. Život je ponekad tako surov.
Volela bih da mogu da zaspim i kad se probudim da se vratim na vreme pre nekih većih grešaka u mom životu, ali sa ovom pameću. Ili, ako ništa, da se probudim zgodnija!
Uvek kad idem u prodavnicu ako imam više para sebi ostavljam novije novčanice.
Nervira me kada moju ljubaznost muškarci protumače na sasvim drugi način.
Najduža veza mi je trajala 6 godina, tačnije sve dok moja devojka nije morala da ide u Ameriku sa porodicom. Ja nisam imao novca da odem pa smo se rastali. Ona je imala novog dečka, ja novu devojku. Tužno. Ali i dan danas, kad god smo usamljeni, imamo Skype sex. Voleo bih da se vrati i da je oženim.
Mislim da sam jedna od retkih koju je, u ovo teško vreme besparice, obradovao otkaz.
Uvijek kada dođu gosti i napravim kafu strah me da nije dobra i dok piju ja im gledam u lice da vidim reakciju.
Samo meni može da se dogodi da spremam ispit, učim i nerviram se, da mi od tog ispita zavisi budžet, a da pored svega zaboravim da ga prijavim! Smejem se da ne bi plakala...
Devojka sam..Ne psujem nikad ali kad vidim koliko je loša Barselonina odbrana, Pikeu ispsujem sve od pradjeda do Šakire!