U kompaniji u kojoj radim sva strateška i kadrovska pitanja se rešavaju pored piksle, levo od ulaznih vrata. Bivši dečko mi je stalno pričao da je biti pušač životni stil i način razmišljanja. Mislila sam da se samo pravi pametan, sad vidim da je u pravu!
Još uvek se nadam i maštam da će mi bivši dečko, kada se vrati iz Rusije, kupiti bubuške i pokloniti i kada krenem da ih otvaram u poslednjoj da bude prsten i da mi kaže da želi da provede ostatak svog života sa mnom :)) Ja, još uvek, verujem u čuda :D
Dvoumim se između posla u drugom gradu i dečka u mom gradu...
Sad gledam tatu kako je smrsao i brzo ostario. Nekako se smanjio. A to je sve posledica toga sto radi 3 . smenu 7 dana, i onda dodje kuci u ponedeljak u 8, i ode na posao u 2. I to sve da bi prehranio o otskolovao sestru, brata i mene. I opet, ne secam se kada se zalio zbog toga. Tata, hvala ti za sve!
Pošto nisam baš imala inspiracije, dedi sam godinama uporno za rođendan kupovala pjenu za brijanje i losion. Dok mi konačno nisu rekli da se čovjek brije mašinicom.
Kada sam bio mlađi, pa možda i dan-danas, kada god se SLUČAJNO udarim, padnem, povredim, itd, moji, umesto da me uteše, uvek se deru..
Dečko mi je rekao da mu je drago što imam male grudi, jer bih u suprotnom bila "mnogo dobra riba" i on ne bi mogao da me smuva. Baš utešno.
Nisam znao šta da kupim devojci za rođendanski poklon. Palo mi je napamet da to bude plišani majmun, jer je često zovem majmunče. Potražio sam sve plišane igračke, našao sve životinje osim tog majmuna. U tim trenucima sam razmišljao da počnem da je zovem medvede i kupim joj logično medveda. Ipak sam na kraju uspeo da nađem majmuna.
Dok smo bili mali, sestra i ja smo uzimali mamin brushalter, stavljali WC papir u njega i pravili se se smo Jelena Karleuša.
Kad me pitaju koliko imam godina, nikad ne mogu da se setim, pa im kažem svoje godište.