Moj dragi mi non-stop priča da me voli. Iskreno ponekad bi mi više prijao neki kompliment!
Moja baba je oplakala sve koji su upali u rupu u kvizu "Ruski rulet".
Žalila sam se na to kako imam mnogo da učim. Moj brat koji ima 3 godine me je zagrlio i rekao mi: "Plačem nad tvojom sudbinom".
Imam 31. god. i crtam kosturske glave kao upozorenje na predmetima. Na kantici eurokrema, heftalici, prekidaču od bojlera...
Ponekad me je sramota da kažem odakle sam, pa kažem da sam iz Beograda.
Iskreno, zaljubljujem se u svoju profesoricu matematike, ona ima oko 23-24 godine, tek je počela da predaje ove školske godine, preljepa je.
Predprošle godine, pred kraj decembra išla sam sa mamom da kupim neke stvari za Novu Godinu. Posle kupovine, kada smo krenuli kući, mama mi je priznala da je trudna, ja sam počela da se derem na nju, govorila joj da ni ona ni tata nisu normalni i terala je da abortira. Čim sam došla kući nazvala sam najboljeg druga i počela sam da plačem i rekla mu to sve, on mi je rekao da nisam normalna, da treba da budem najsrećnije na svetu.Mama je imala u planu da abortira, ali ju je tata sprečio.Kada se moj brat rodio, pre godinu dana, kada je stigao kući, kada sam ga onako malog i bespomoćnog ugledala u krevetiću počela sam plakati, nisam mogla da verujem šta sam tražila od mame, Tata mi je rekao da je to normalno, da svi ljude greše, i da mu je drago što sam se pokajala. Danas, ja se od mog' brata ne odvajam, bukvalno ga u celoj porodici najviše volim, i on je takođe mnogo vezan za mene. Imam još jednog brata, koji ima 12 godina, ja imam 16, i sad' tek shvatam koliko sam bogata ustvari.
Posvađam se s dečkom, odem sledeći dan na more, za 3 dana neko me gađa kamenčićima na plaži, dignem glavu i imam šta vidjeti, on s ruksašićem stoji. Došao da se izvine, pošto nije imao para došao je stopom, 3 dana su mu trebala, ali ipak došao je.
Kadet sam Vojne akademije, treća godina. U prvoj godini nisam mogao da učestvujem na promociji novih oficira zbog neke povrede, tako da sam prvi put učestvovao prošle godine. Moja devojka nije mogla da prisustvuje promociji jer je išla u drugi grad da da dedi pola godine. Bilo mi je krivo, ali razumeo sam, takve stvari su uvek na prvom mestu. Promocija se završila oko 6, a ona se vratila u Beograd oko 7. Umesto da se presvučem, otišao sam direktno sa Akademije kod nje kući. Pokucao joj na vrata, ona ih je otvorila vrata i videla me je obučenog u svečanu uniformu. Na šokiran izraz na njenom licu samo sam joj rekao: "Ako ti ne možes da dođes na promociju, može promocija da dođe kod tebe." Nadam se da se oduševila. Inače, i dalje smo zajedno, prekjuče je prisustvovala promociji. Nema lepšeg osećaja.
Kad padnem na kladionici, uđem na PES, i oderem tu ekipu što me je oborila. Odmah mi bude lakše.