Uvek se izlogujem sa fejsa kada gledam filmove za odrasle. Što je sigurno, sigurno je. :) Još bi mi falilo da u onom tabu iznad chata piše: "Ta i ta recomends gang bang hard core" i ostale bajke i tralalajke. :)
Kada sam bila manja pozvala bih na rođendan i prijatelje koje ne volim, čisto da bih dobila više poklona.
Nikad nikoga ne pitam kolika mu je plata, je li našao devojku, zašto se ugojio, zašto se tuče u gradu, zašto nosi japanke, zašto ne polaže ispite redovno itd. I isto očekujem od ljudi, jer mislim da je to sastavni deo kućnog vaspitanja.
Kad god šaljem sms i u njemu spominjem nekog, pre no što pošaljem tri puta proverim da li je dobar broj u strahu da ne pošaljem baš toj osobi koju spominjem u sms. Pa čak i kada se uverim, opet tripujem da može videti.
Volim kada spremim tatu lepo za posao, da ide opeglan, kada već mama nije tu da to uradi...
Prvi put sam juče čuo oca da pjeva. Inače je imao težak život i dosta je ćutljive prirode. To mi je bio najljepši trenutak ikad!
Ljudi ne shvataju koliko je lepo biti zdrav. Molim vas, nemojte se nervirati, jer ne znate šta je vredno nerviranja, treme i straha.
Uvijek sam, kao dijete, htjela da uđem u TV dok traje neka serija i da kažem ko koga vara, laže, petlja.
Ponekad pustam neki dobar cover i puštam muziku do daske da bi komsije mislile da ja pevam.