Na granici uvijek posumnjam u svoju izjavu kad carinicima kažem da ništa nemam da prijavim. A to je u 99 posto slučajeva.
Kad god slučajno dodirnem curu koja sjedi do mene u autobusu bude me sramota, jer može da pomisli da namjerno pružam ruku ka njoj, da sam neki neiživljeni jadnik. Zato kad sjednem pored cure trudim se da se što više odmaknem, što takođe mogu da pogrešno skontaju.
Čekam da mi cimer napusti stan ,da bi uzeo keks iz šteka i pojeo sam.
Kad sam išao u vrtic, bojao sam se wc šolje. Nikad nisam kakio u vrtiću jer sam se bojao da me ne proguta.
Imam 22 i u tripu sam da ću oćelaviti... Svaki put kada vidim da mi je bar jedna dlaka opala, u žalosti sam narednih 7 dana.
Gotovo uvek me je sramota kada se ujutru vraćam iz noćnog izlaska i vidim sve te ljude u radnim odelima kako idu na posao, uglavnom spuštene glave prolazim pored njih.
Devojci mojoj su potrebna 2 minuta da doživi orgazam a meni 22... Pitam se ko je ovde lud..
Svaki put kad se razbolim(kao i sad) razmišljam kako sam zapostavio svoj život i kažem sebi čim ozdravim krećem sa treninzima, učenjem i ostalim pravim stvarima..tako mislim samo dok ne ozdravim.
Studiram u Americi i prvo što sam ih naučila je pesma "Prokleta je Amerika".
Uvijek sam imala tako poremećen odnos sa tatom... bio je alfa mužijak, onako sav važan kada udari majki šamar jer mu nisu ispeglane čarape... plašila sam se kada me zovne imenom... a voljela sam ga više od bilo koga i od sebe.. bilo je teško cijelo djetinjstvo vući ga za rukav i pitati "Je li ovako dobro? Voliš li me sada malo više"... Odustala sam od svega što volim, prestala sam da idem na hor, da igram folklor... Prestala sam biti djevojčica jer on želi sina.. Nosila sam široke majice i trenerke kada sam počela da se razvijam, jer samo "kurve" oblače farmerice i tunike... Trebalo mi je skoro 20 godina da zavolim sebe, takvu kakva jesam.. osjećajna, ludasta, ljubavna (majčin opis mene), plačljiva, ponekad tako zbunjena, ali svoja i posebna.... Njega ne volim od kada sebe volim.. Ali je uspio... On je natjerao dio mene da se plaši svega, da ne vjeruje, da preispituje svaku rečenicu po sto puta, da se ustručava, da se uplašim pred svakim većim izazovom..