Uvek mi je neprijatno u autobusu kada je gužva, a ja ne znam gde da uperim pogled, jer ako gledam u nekog malo duže, misliće da buljim u nju/njega ....
Jednom sam pojela crva u jabuci, sada mi je najbolji prijatelj. Zove se Lazar i on mi je u stomaku umjesto leptirića.
Imam malenog pauka u ćošku sobe, koji se više od 24h bori sa bubom koja mu je upala u mrežu, a 5x veća od njega. Sad mi žao da ga usisam kad tako vredno radi :)
Mnogo mi je teško kada vidim neku staricu ili starca na ulici, u prodavnici, u bolnici, čak mi dodje i da zaplačem nekad. Jednom, dok sam čekala red u bolnici, jednom starcu je ispala zdravstvena knjižica. On je bio toliko nemoćan da nije mogao da se savije da je dohvati, sačekala sam 5 sekundi da vidim hoće li IKO to uraditi ko mu je bio blizi nego ja, svi su ga samo gledali i okretali glave. Ustala sam plačući i potrčala desetak koraka do njega i dodala mu. Ruka mu se toliko tresla i u tom trenutku sam poželela da ga zagrlim. Godinama sam se trudila da se pomirim sa tim da ljudi, inače, gledaju samo sebe. Danas, studiram medicinu, i zalagaću se svim silama da starijim ljudima poslednje dane provedene u bolnici ulepšam svojim osmehom i entuzijazmom ako do toga dođe. Ne želim da gledaju strah svojih bližnjih. Ne želim da iščekuju smrt, ne želim da joj se nadaju. Želim da se osete srećno zbog života koji je ostao za njima.
Za ovu novu godinu kada sam se vratio u zoru oko 5 iz provoda, zatekao sam paketić od malog burazera koji mu je keva ostavila, toliko sam bio pijan da sam otvorio i pojeo sve slatkiše i grickalice i legao da spavam. Ujtru kada je ustao poceo da me budi u 8 a ja legao u 6, i kaže bato bato, onaj šugavi deda mraz nam pojeo slatkiše je*o mater ludu :D umro sam od smeha, izvadio iz novčanika 20e i rekao idi kupi dole sve što ti se jede i pije, malo sam se posramio.
Svaki put, dan pred roditeljski, slučajno dobijem nekoliko kečeva..
Kad shvatim da nemam sreće, setim se sirotog Pere kojota i odma mi bude bolje.
Od 7h do 15h sam gospodin čovek, kome je radna uniforma odelo i kravata ali od 15:01 skidam odelo, uzimam kacigu i jaknu sa štitnicima, sedam na motor od 600 kubika i "krstarim drumovima". Jeste da ponekad dođem na posao izgreban i izubijan od pada, ali jednostavno ne bih mogao ceo život da proživim sedeći u kancelariji bez trunke uzbuđenja.
Kad padnem na kladionici, uđem na PES, i oderem tu ekipu što me je oborila. Odmah mi bude lakše.
Osećam se 5 godina mlađe kad podvrnem rukave na košulji i sakou.