Jednom sam se toliko napila da sam ukrala bicikl ispred kafane i odvezla se do kuce.
Volim da se sprdam sa drugarom iz klupe kada je neka ozbiljna tema na meniju.Imamo ritual da se vratimo u proslost i kazemo nesto tipa:''Eh,moje dijete,kada sam ja šesetdruge udario na Ruse...''Uvijek se odvalimo smijati kao budale.
Dok sam bila sa dečkom u vezi samo sam njega gledala, nikad nisam pomislila da pogledam nekog drugog, kamoli nešto više. Njemu sam bila posvećena maksimalno i nijedan drugi nije postojao. Na kraju me ostavi zbog druge. I tek sada vidim koliko u stvari ima lepih momaka na ulici, prevozu, fakultetu...
Mislim da nikad neću imati toliko samopouzdanja da idem gradom bez brusa...
Uvek kad se tuširam, onako mokru kosu zaližem skroz pozadi, pogledam se u ogledalo i sam sebi kažem "'de si Fernando Kolunga".
Toliko me mrzelo da se pomeram, da sam se pre neku noć "pokrila" laptopom.
Imam brata od tetke,kojeg volim vise od rodjenog. Zajedno smo prosli kroz neke jako teske situacije i Bogu hvala,kroz neke divne! Uvek smo bili bliski,uvek sam bila tu za njega i ako je bilo potrebno,krvnicki i bez grize savesti sam se borila za njegovu srecu. Tetka je jako los covek. I od sve dece je za njega najvise vezana. Preterano. Jednog dana mi je rekla da treba da prestanem da se druzim sa njim i da prekinem da mu glumim sestru ( misleci na njegovu rodjenu,koja je umrla kao mala). I da sve sto sam radila bilo je iz licne koristi. Uvek me je povredjivala takvim izjavama i uvek sam prelazila preko svega. Samo je prestao da mi se javlja. On je danas poznati pevac,a nas dvoje ne razgovaramo,evo danas,tacno godinu ipo dana. Toliko ga nisam ni videla. Fali mi jako.
Kad sam bila mala otac me zamolio da mu donesem malo bibera kako bi ''zabiberio''supu,ja sam od njega tražila da ja to učinim,stavila sam tri velike kašike bibera u tanjir,i naravno to je bilo preljuto tada.Nije htio jesti,ja sam se naljutila i počela plakati.Uzeo je kašiku i pojeo pun tanjir.