Najveća praznina je kada nemaš oca, nikada ga nisi vidio i ne znaš kakav bi bio prema tebi da je živ.
Svaki put kad dam psu da jede, sipam mu hranu u činiju, pomazim ga i kažem mu "Prijatno!", a on mahne repom i kao da mi se zahvaljuje. Uvek mi ulepša dan. :)
Jutos mi došla devojka i sva tuzna i uplakana i ja nisam znao kako da je oraspolozim i tako skoknem do kupatila i trimerom napišem njeno ime na mojim čupavim grudima i kad je počela da se smeje....Mojoj sreći nigde kraja...
Kad vidim kineze na ulici redovno se proderem KONISUAAAAAAA, oni iskuliraju, a ja ispadnem budala.
Kada sam bio mali svaku bezobraznu reč koju bi mi moj stariji burazer rekao ja sam zapisivao na papirić i uveče pokazivao roditeljima..
Ove godine ispunila su mi se dvije velike želje. Zapravo sve se to desilo u toku poslednja dva mjeseca. Dobila sam stipendiju za studije koje sam cio život željela, na drugom kraju svijeta i trebala bih da podjem za mjesec dana. Druga želja je bila da se konačno stvarno zaljubim, nadjm pravog dečka i i to mi se ispunilo. On je spreman da me oženi, pažljiv je i čuva me kao princezu i ja ne poznajem osobu koja posjeduje bolje kvalitete za potencijalnog muža ali moram da ga odbijem i odem u tu daleku zemlju i ispunim ono o čemu sam cio život maštala. Iskreno se nadam da ćemo se jednog dana opet sresti i da me ništa neće sputati u življenju svog drugog sna.
Vozimo se drug i ja kolima, pita on mene "Je l' se ti uvek vežeš?", na šta sam rekla "Pa ne uvek, ali sam se za ovog dečka baš vezala, znači mi." On me je samo pogledao i rekao "Mislio sam na pojas u kolima."
Bila sam na plaži sa mamom i sestrom, i pored nas je stalno prolazio jedan momak i zagledao se u nas. Meni to dosadi i kažem mu "imaš li ti kakvih problema?" a on mi odgovori "ja samo radim ovdje i provjeravam da li je sve u redu..." Samo sam se okrenula i otišla.
Odem u Beč na godinu dana da naučim nemački, a vratim se znajući da pričam na svakom naglasku iz bivše Juge.:)