Mama me je zaboravila na pijaci kad sam bila mala. A ja sam ostala za tezgom da blenem u klompe.
Željela bih naučiti da kuham, ali svaki put, kada nađem neki recept na internetu, za pola sastojaka prvi put čujem. :)
Iz priča roditelja shvatio sam da sam bio "poseban". Uvek bih prestao da plačem pored veš mašine.
Žensko sam, ali stvarno ne volim da vidim lopate na prstima i ne mogu da zamislim šta te devojke uspevaju da rade sa tolikim noktima. -.-
Tata je prestao da puši kada mi se sestra rodila. Rekao je da nije hteo da joj ruši zdravlje. :)
Ljudi kojima govorim da su idioti su ljudi koji su mi najdraži.
Kad mi je dijagnostikovan karcinom ćale da bi kevi olakšao vest, na njeno pitanje- šta mu je? Odgovorio sa - utvrdiće autopsija. :D Pomoglo mi je to kroz te zeznute dane oporavka...
Taj dan sam obukla majicu koja je na leđima imala natpis ''Catch me if you can'' (Uhvati me, ako možeš). Šetajući, onako zamišljena, osetila sam da me je neko odgurnuo, a potom i uhvatio. Okrenula sam se i videla dečka, koji se smejao i odgovorio mi ''Vidiš da mogu''.
Imam 22 godine i pre par dana sam se prvi put u životu napila, došla sam kući, a moji su, nažalost bili budni... Ja sam se trudila da izgledam što bolje, ali sam na njihova pitanja da li sam pijana pokušavla da ih ubedim da nisam sa sve uplitanjem jezikom... I na kraju kad sam ih napokon "ubedila" sela sam na krevet i prevrnula se unazad... Oni su umrli od smeha. Evo već par dana se trudim da ih izbegnem po kući i jako me je sramota, dok oni koriste svaku priliku da zbiju šalu na taj račun...
Kolegi koji mi se sviđa svakog petka kažem nešto lepo da bi preko vikenda mislio na mene i da ne bi muvao druge devojke.