Kada rešavam ukrštene reči prvo popunjavam hemijske elemente i slova azbuke. A ne počinjem ako ne znam ko je na slici.
Pre par godina sam izgubila dečka sa kojim sam bila preko dve godine. Imali smo tešku saobraćajnu nesreću, umro mi je na rukama.... Danas, posle par godina, svako veče poljubim našu sliku, pomolim se Bogu za njega, ali sa druge strane i opsujem što i mene nije uzeo sa njim. I danas osećam taj isti bol kao tada, pogotovo kada me neki dečko povredi... Ni jedan nije kao on.
Za vreme Exita svake godine se sredim najbolje što mogu i muvam se oko kampa da me primete stranci i svake godine upali.
Doživljavam vas kao familiju. Svakog od vas. Živim sa vama kroz ovaj sajt, smijem se I radujem vašoj sreći, plačem I tugujem zbog vaše nesreće. Razgovaram s vama, često naglas, ko ludaja.
Čekam bebu. Još ne znamo pol, za dečaka imamo ime, zvaće se kao njegov djed koji nažalost više nije sa nama. Ali nemamo ime za devojčicu. Otvoreni smo za predloge, možda neki anonymous postane kum! :)
Veza mi je pukla kad sam prestao da se svađam sa devojkom...
Ponekad odem negde i samo pomislim: "Ne mogu da verujem da sam zbog ovoga kosu oprala".
Mrzim kad je nekome uzrečica, 'brateee'. Brate ja ovo, brate ja ono, brate, brate, brateeee. Užas.
Pre par dana sam se posvađala sa majkom kao nikad ni sa kim u životu zato što mi je rekla da vodim računa dok sam u vezi sa dečkom jer ga ne poznajem još uvek baš dobro i to preko telefona dok sam bila u njegovom društvu. Posle 2 dana on je raskinuo sa mnom bez ikakvog objašnjenja. Da li je to uradio zbog toga što je čuo pridikivanja moje majke ili iz nekog drugog njemu poznatog razloga, ne znam, ali znam da se užasno kajem što sam tako loše postupila sa majkom iako znam da je bila u pravu.
Otac mi je umro 2005. godine kada sam imao 11 godina. Kako nas je četvoro u porodici, uvek kada bih pomogao majci da postavi sto za ručak postavljao bih 4 tanjira, viljušaka, noževa... Nakon njegove smrti sam joj jednom tako pomagao i izvadio 4 viljuške i shvatio da on više nije tu i da su mi potrebne samo 3. To je, pored njegove smrti bio jedan od najgorih trenutaka u mom životu.
Izlazim ja jedno veče u diskoteku i tu je ful oprema frizura, uska haljina, šminka kao manekenka. Kaže meni mama kako sam ja lijepo dijete rodila. Ujutru kad sam ustala kosa raščupana, ispod očiju crnilo od maskare, pidžama kao siroče. I kaže meni mama citiram: "U kolu ko vila kod kuće ko jabuka gnjila".