Mama, volim te! Hvala ti što razumeš svaki naš neuspeh, što nam tad nikada nisi dodatno otežavala, već bila utočište u kom crpimo snagu da nastavimo dalje, što ti je sve manje bitno u odnosu na naše zdravlje, što si ostavila tatu kako mi ne bi slušali svadje, i bili srećni, a naučila da istog tog oca poštujemo, cenimo i volimo... Od nule si krenula, bez ičije pomoći, a stvorila nam sve! Srećni smo, hvala ti!
Најежим се кад чујем "...па не знам шта да ти кажем" после излагања неког проблема.
Nikad mi, kao maloj, nije bilo jasno otkud Leonardo DiCaprio u drugim filmovima, kad je i on potonuo sa Titanikom.
Imam problem sa iskazivanjem osećanja. Izgubila sam dosta zbog toga....
Ne podnosim kad mi neko stoji nad glavom i prati šta radim na računaru.
Lezim golišava na krevetu, a on na drugom gleda TV!!! Toliko o našoj priči...
Kada me devojka ostavila, plišanog medu kojeg mi je poklonila sam vezao za nogu i okačio za luster.
Pošto radim navlake, zubar je morao da mi obrusi sve zube... Otišla sam kod sestre, kad sam se nasmejala ,sestrić od godinu i po dana, počeo je da plače i otrčao kod mame.... Blago rečeno osećam se kao drakula...
Mama mi nije bila ni na jednom takmičenju, niti treningu, niti dok sam polagala za pojaseve (treniram karate) i danas odem na takmičenje, osvojim medalju, a ona ni da me pohvali... trudim se da prikrijem da me to boli...