Pošto živim sam,a nekad stvarno nemam novca,namažem kečap i majonez na hleb i stavim malo origana, i pravim se da jedem picu.
Najljepši mi je osjećaj u životu bio kada mama tek osušene i tople čarape skine sa šporeta i navuče mi ih na noge. Probala sam jednom sama sebi ali nije isto, mama je ipak mama.
Volim da pogledom i pokretom tela zavodim drugove mog dečka.
Zgadi mi se kad neko u toku prelistavanja (novine/knjige) lizne prst dođe mi da mu sve to nabijem u usta.
Kao mali kad su roditelji uzeli krevete na sprat i pitali me gde želim da spavam, rekao sam na spratu. Ako bi ušao lopov prvo bi uzeo mlađeg brata.
Ne bih se mogla voziti u autobusu nema šanse. Ti ljudi koji idu sa autobusom su za mene druga klasa. Pa imate taxi ako nemate da kupite auto. Nema šanse da bi me natjerali u autobus među onu ružnu masu ljudi. Dno dna.
Често лажем другарице да имам неке обавезе или сам прехлађена, а у ствари идем на Звездине утакмице. Оне не могу да схвате колико ми то значи, па је боље да смишљам изговоре.
Mama mi nije bila ni na jednom takmičenju, niti treningu, niti dok sam polagala za pojaseve (treniram karate) i danas odem na takmičenje, osvojim medalju, a ona ni da me pohvali... trudim se da prikrijem da me to boli...
Uvijek kad se vozim autobusom, sa slušalicama u ušima, gledam kroz prozor i mislim o svojoj dragoj.
Kad sam bio mali, kad sam primao vakcinu plakao sam i vikao na medicinske sestre: "Je*aće vam moj tata majku".