Živim za dan da diplomiram, pa diplomu nabijem na nos svojoj "majci" koja nikad nije bila uz mene, koja nikad nije imala vremena da razgovara sa mnom, koja se nikada nije brinula sta se sa mnom desava i koja pod roditeljstvom smatra samo finansijsko obezbjeđenje djeteta, koja je uvijek bila tu da me omalozava i ismije i zbog koje sam se uvijek osjecala najvecim šljamom u historiji covjecanstva. Živim za taj dan!
Uvek izaberem decka kojim cu bar malo moći da manipulišem,nego dečka koji mi se zaista sviđa i za kojeg se lepe sve ostale devojke.Imam problem da kad mi se neko zaista sviđa ili počnem da mucam ili lupam neke gluposti i još pored svega ne promenim padež.
Moj tata sve što uzme popravljati u kući pokvari do kraja.
Juče su me neki ljudi u vozu pitali šta studiram i ja kažem da uskoro završavam biologiju, smer ekologija. Od njih petoro koji su sa mnom bili u kupeu, četvoro je počelo da se smeje i sve to sa pitanjem: " šta ćeš ti sada sa tim?". Ja sam izabrala da se u životu bavim naukom koja me najviše interesovala, uložila sam toliko truda i rada i onda će tamo neki ljudi da ismevaju to, pa da me bude sramota i da se osećam jadno. A da sam frizerka ili kozmetičarka svi bi mi čestitali...
Šefice su ostavile upaljen facebook i pročitao sam njihov chat, i video da me zovu mali... :/
Mrzim kad majka ili otac pokušavaju da se prave važni pred mojim društvom, i odvale nešto što uopšte nije smešno pa ih svi iskuliraju, a mene pojede blam. Ali nekako mi ih je žao u tom trenutku, i slatki su pošto samo hoće da se osete tako mladi u mom društvu.
Imam druga koji mi je rekao: "Tebe ni grč ne bi u'vatio". :((
Jednog ponedeljka ja i rođak smo prošli autom pored starice koja je sa kesama sedela pored puta. U prvi mah smo pomislili da čeka nekoga. Kada smo dva sata kasnije opet prošli tim putem, ona je i dalje bila tu. Bila je paklena vrućina. Stali smo i pitali treba li joj prevoz. Sva srećna, ušla je i mi smo je pitali zašto je uopšte izašla iz kuće po takvom vremenu, a onda nam je ona ispričala kako nema nikog, kako su je deca iz prvog braka njenog bivšeg muža izbacila iz kuce nakon njegove smrti, kako nema nikakva primanja i da ide jednom sedmično do pijace da joj ljudi daju nešto hrane koja im ne treba. Kad smo stigli do te kolibe koju naziva kućom, u suzama nam je rekla da joj je to najlepši dan u životu. Dok smo joj pomagali da unese stvari, videli smo da je hleb tvrd kao kamen. Kasnije tog dana smo se vratili sa svežim hlebom i toplim obrokom.
Prije neki dan komšiji došli električari da isključe struju. Ispenjali se da ODRADE POSAO a on uzeo motorku i kaže ''vi sjecite gore a ja ću dole''.