Na autobuskoj stanici jednom prilikom, taman pred Božićne i Novogodišnje praznike, izgubila sam zadnje pare koje sam imala da se vratim kući iz mjesta u kojem studiram. Nisam imala prebijene pare. Onako sva sj*bana, nisam znala šta da radim. Prišla mi je jedna gospođa i ponudila da mi kupi kartu. Nije karta bila bogzna kako skupa, ali ja se svako malo sjetim te gospođe i zahvala sam joj do groba.
Tata mi je poginuo kada sam imala godinu ipo. Ne sjecam ga se, i jedina uspomena koju imam na njega je njegova sveska sa crtežima i pjesmama. U toj svesci ima crtež jedne prelijepe djevojke. Kada sam pitala mamu ko je ovo, ona mi je rekla: ''Tako je tvoj tata zamišljao tebe, kada odrasteš.'' Nedavno sam se sjetila te priče i mislila sam da je to laž koju je mama rekla da bi me utješila, ali sam vidjela da ispod slike piše 'tatina princeza'. Tata, voli te tvoja princeza i možda nisam baš lijepa onako kako si me nacrtao, ali sigurna sam da bi tebi bila najljepša kako god.
Imam 39 godina i još uvek pravim kule od peska kad odem na more.
Kad sam bila mala, volela sam da čistim sneg sa kola. Ne samo tatinih, već celog komšiluka :) i jednom sam slučajno otkinula brisače komšiji, počela da plačem, onda sam donela selotejp i zalepila ih za šoferšajbnu..
Razvila sam specijalnu tehniku uzimanja žvake u društvu tako da niko ne vidi.
Pita komšinica moju mamu, "A koju si ti školu završila s obzirom da radiš u apoteci", kaže moja mama "pa kurs krojača šta bih drugo pobogu".
Kadet sam Vojne akademije, treća godina. U prvoj godini nisam mogao da učestvujem na promociji novih oficira zbog neke povrede, tako da sam prvi put učestvovao prošle godine. Moja devojka nije mogla da prisustvuje promociji jer je išla u drugi grad da da dedi pola godine. Bilo mi je krivo, ali razumeo sam, takve stvari su uvek na prvom mestu. Promocija se završila oko 6, a ona se vratila u Beograd oko 7. Umesto da se presvučem, otišao sam direktno sa Akademije kod nje kući. Pokucao joj na vrata, ona ih je otvorila vrata i videla me je obučenog u svečanu uniformu. Na šokiran izraz na njenom licu samo sam joj rekao: "Ako ti ne možes da dođes na promociju, može promocija da dođe kod tebe." Nadam se da se oduševila. Inače, i dalje smo zajedno, prekjuče je prisustvovala promociji. Nema lepšeg osećaja.
Kad izgovaram ime onog ko mi se sviđa, uvek se osećam čudno, kao da pocrvenim i bude me sramota. Izbegavam da mu spominjem ime jer imam osećaj da će drugi shvatiti.
Dogovorimo se drugar i ja, da on glasa za mene, a ja za njega, ja pobedio, a on ni jedan glas...sramota me živog pojela.
Uvijek se pitam da li postoji na svijetu neka osoba koja je fizički ista kao ja.