Kao mala penjala sam se na štokove od vrata, mada znam i danas to nekad uradit.
Imam 17 godina, i danas sam išla sa mamom do grada i častila sam je. Mojim prvim zarađenim parama. Neverovatan osećaj.
Najlepši deo dana mi je kad ona izađe s klincima u parkić ispred moje zgrade.
Šetam gradom i odjednom čujem dvoje ljudi kako se svađaju, bili su to neki momak i djevojka, ona je u jednom trenutku samo otišla od njega, plačući i on je ostao da sjedi na klupi u parku. Činio mi se dosta pogubljen, pa sam mu rekla ''Idi za njom, čovječe! '' i otišao je, par minuta poslije prošli su zagrljeni. Ne znam zašto, ali osjećala sam se toliko srećno u tom trenutku, kao da sam ih ja pomirila :')
Ne mogu da zaspim uveče ako nije mrtva tišina, a zato svi moji profesori imaju tako mio i uspavljujuć glas, da zakuntam kao beba...
Kad ne znam šta cu da pustim na youtubu, ja pustim Vivaldija i 4 godišnja doba.
Volela bih da mi prvi put bude sa dosta starijim momkom, koji zna šta radi.
Pokrviram se sa dva identična ćebeta, i tačno znam koje ide prvo, a koje drugo.
Kad me neko pita kako sam, kažem da sam dobro i promijenim temu jer ne želim zamarati ljude svojim problemima.