Pitam se da li još uvek postoje muškarci koji su kavaljeri i koji mogu u vezi da poštuju bonton. Ok kad smo sami, budi divlja svinja, ali kad smo u javnosti, majku mu njegovu, kontroliši se! Budi dosledan sebi, ne moraš da trčiš za svakim mojim korakom.
Mrzim kad mi se ljudi javljaju i usput moraju da me pomaze po spojlerima.
Raskinula sam sa dečkom koji je bio plivač, jer je brijao noge.
Imam neki strah od toga, da li se moj momak povjerava drugarima, o tome šta radimo kad smo sami. Iznosi li neke intimne detalje o meni, i nama...
Imam astronomsku dioptriju od -8, i često poželim da mogu da pravim screenshot-ove očima, da mogu da pokažem drugima kako vidim.
Vreme merim koliko pesama prođe. Na primer, kada idem u školu prođu 3-4 pesme i tako znam da mi treba oko 15 minuta do škole.
Mrzim da izlazim sa svojim drugaricama jer se one uvek smuvaju sa nekim, a ja izblejim kao kreten sama...
Ne mogu da zaspim uveče ako nije mrtva tišina, a zato svi moji profesori imaju tako mio i uspavljujuć glas, da zakuntam kao beba...
Moju mamu život nije nimalo mazio, i rijetko kad je vidim nasmiješenu. Nisam baš u dobrim odnosima s njom, jer stalno viče na mene zbog sitnice a mene to izbaci iz takta pa i ja počnem vikati na nju (zbog čega se kasnije kajem). Gledala sam neki dan neke slike kada smo prije nekoliko godina bili na moru. Na svakoj slici se smije, i shvatim da se tog osmijeha i ne sjećam. Zato se svaki dan trudim da je makar zagrlim i poljubim u obraz i da joj kažem ' Volim te' samo kako bi mi se nasmijala kako bi se kasnije mogla sjećati samo toga, da loše trenutke zaboravim...
Uvek kada treba da skrenem na ćošku neke zgrade imam trip da ću se zakucati u nekoga sa druge strane...ali se potajno nadam da će biti neki zgodan frajer. ;)