Nekad odem sam negdje gdje nema nikoga , i po 2 sata sjedim i razmisljam.
Kad sam kao mala išla ne engleski, utripovala sam da postajem Englez i kući nisam htela da pričam srpski.
Bivša me pozvala na svoju svadbu. Otišao sam, oboje smo plakali.
Iako sam žensko tata me ceo život od milošte zove "Milane". Kada mi je bila svadba moj tata je uzeo mikrofon od pevača, zamolio za malo pažnje i rekao pred 500 ljudi: "Želim da se obratim mladencima, a pre svega svojoj ćerci, Milane sine tata ti želi svu sreću ovog sveta." Većina gostiju je počela da se kida od smeha...
Upoznao sam jednu djevojku preko fejsa, strankinja. Iako me nikad nije vidjela u životu poslala mi je ogroman novac, a ja se itekako ponosim s tim.
Kad vidim nekoga poznatog ispred sebe kako ide u istom smeru kao ja obavezno uhvatim tempo hodanja tako da se ne sretnemo.
Kao mala, pred svih diznijevih princezica, pepeljugica, uspavanih lepotica, ja sam htela da budem Tarzan.
Danas kad sam krenuo na ispit jedan dekica mi je ustao u busu kad me je video kako držim gomilu papira i pokušavam da učim.
Do prije desetak godina, mislio sam da su oni djelovi klima koji vire sa zgrada ustvari nekakvi razglasi koji su ostali iz vremena komunizma.
Sedim ja u troli i kod VMA ulazi dekica i seda pored mene. Ceo put cita nešto i uzdiše. Ja slučajno bacim pogled i piše konzilijum za maligne tumore. Nakon nekoliko stanica dekica izlazi i laganim korakom pognute glave odlazi. Ja sam sišla na sledecoj stanici jer nisam mogla da zadržim suze, plakala sam kao malo dete.