Ide mi se u wc na duže. Ali pošto sam na poslu stiskam guzove kao mister olimpija na takmicenju.
Zbog jakog pljuska danas, stala sam kod stare robne. Pored mene je stala mala devojčica, romkinja, jako slatka, u nekakvim dronjcima, koja je u rukama držala kutiju sa picom. Sela je na pločnik, zasukala rukave i krenula da jede. Kraj nje je seo pas lutalica i gledao u njenu picu. Ona je prelomila picu na dva dela, veći dala psu, a manji pojela. Bila sam zapanjena, jer iako nema puno ona i to podeli.
Волим да прислушкујем људе који су испред улаза путем интерфона и крештим као папагај не бих ли чуо њихову реакцију.
Ortaci su me prozvali papučom zato što me devojka pozvala, dok sam bio u kafiću sa njima, da je od posla dobacim do kuće jer taksi nije nailazio, a kiša je padala. Otišao sam naravno i to trčeći. A ovi me od tog dana pa sve do danas nazivaju papučom. Iskreno, ne trebaju mi takvi prijatelji.
Kao mala u vrtiću sam se upiškila, i vaspitačica me je poslala da iz svog ranca donesem rezervnu garderobu, i kada me je presvukla dovela me je u hodnik da joj pokažem koji je moj ranac, u koji treba da stavi mokre hulahopke, suknjicu i veš, i ja znajući da će majka kući da me grdi, pokažem na ranac od nekog dečaka. Ona je spakovala, i sutradan mi je dečakova mama donela čiste stvari.
Kada mi netko kaže da mi je pas ružan, duša me zaboli, a kada kažu meni, ne zamaram se uopće.
Raskinula sam sa dvomesečnim dečkom zbog lika iz knjige.
Uveče kad bih ostao poslednji budan i iznenada čuo neki zvuk, uvek bih pomíslio da je neki lopov í razmišljao kojim predmetom da ga napadnem kad uđe u moju sobu.