Uvek se nadam da će mi momci sa kojima se gledam u busu, čitaonici ili nekom kafiću prići, ali to se nikad ne desi.
Najviše volim osećaj kada sam sednem u kola, pustim laganu muziku i odem da se vozim bez ikakvog cilja.
Moja djevojka je udaljena od mene nekih 300 km, sviđa mi se i volim je ali ja kao muškarac imam potrebe koje ona ne može zadovoljiti jer nije tu i u meni se stvara želja za drugim djevojkama, što je po meni sasvim normalno. Sad ne znam kako da joj kažem da mi treba djevojka s kojom ću povremeno izlaziti, a da se ona ne naljuti i da ne izgubi povjerenje u mene.
Sećam se svog prvog muvanja.. Bio sam drugi razred osnovne... Ukrao sam od babe 10 tada maraka.. I poklonio toj devojci. Sa rečima.. Kupi neko lepo cveće, mnogo mi se sviđas.. Kasnije sam dobio batine. Ali bio je doživljaj!
Imam 21 godinu, nikad se nisam tukao (ne računajući karate koji sam trenirao) i kad god popijem makar i malo imam neopisivu želju da se pobijem sa nekim, a potajno želim i da dobijem batine kako bih ta želja nestala!
Bila sam mala. Gledali smo tv tata, mama i ja. Dečko i devojka su se ljubili i rekla sam tati da tako majstor ljubi mamu.
Moja baba kad ide u grad ili na pijac nosi prazan novčanik u ruci, a pare sakrije u torbu.
Obožavam da, kada se upoznajem sa dečkom, dobijem čvrst stisak ruke prilikom rukovanja, a ne onaj omlitaveli pozdravčić gde imam osećaj da se rukujem sa glistom! Em je nekulturno, em je ružno, em nije muško!