Dečko se večito igra s mojim grudima kao da su joystick misleći da me to iritira. A ja u biti uživam.
Ne volim kad me neko pita "Šta ima", jer onda moram i ja da postavim isto pitanje...a mene to tako ne interesuje.
U osnovnoj školi, nastavnik mi je postavio pitanje, gde treba skloniti narod u slučaju atomskog udara. Umesto da kažem, u javna skloništa, rekao sam: Treba ih skloniti u najbliže javne kuće...
Svaki put kada padnem neki ispit i kada mi sve nade još jednom padnu u vodu da ću fakultet završiti u dogledno vreme, odem do prve trafike i uplatim loto i čekam sedmicu.
Treniram boks već 4 godine. Rešio sam da odboksujem prvi meč čisto da vidim kakav je osećaj nisam zabušavo za ove 4 godine, ali sam zato 6 meseci pred meč trenirao 2 puta dnevno kao spartanac da bi na kraju dobio nokaut u 10 sekundi. Svi mi se smeju.
Kad se upoznam sa nekim momentalno zaboravim njegovo ime.
Nisam upisala žurnalistiku iako je to bila moja najveća želja. Nisam bila primljena, ni sa esejom od 400 riječi, ni sa savršenim intervjuom. A primljena je cura koja piše "neznam". Cijeli život ću patiti zbog toga.
Radim kao trgovac i ne volim kad mi drugari dođu i žele nešto da kupe...jer mi glupo da im naplatim...
Radim kao dadilja. Svaki put kada izvedem bebu u šetnju provjeram kolica po par puta, da vidim da je nisam negdje zaboravila.
Koliko mi je neobično da posle svih turskih i indijskih serija, na TV-u naiđem na špansku seriju. Dođe mi kao odmor za uši slušati nešto što kao "razumem" i bez gledanja...