Živim u studentskom domu, i imam neki običaj da svako veče pred spavanje izađem na terasu i kažem tiho, samo da ja čujem "laku noć Beograde".
Mrzim kad u gostima naiđem na uneređenu WC šolju, pa onda moram čistiti kako neko ne bi pomislio da sam je ja ostavio takvu.
Dok idem ulicom ocenjujem odevne kombinacije drugih devojaka u sebi, na skali od 1 do 10.
Jedno veče u diskoteci igram i prilazi mi neki lik i reče mi nešto na uvo. Nisam ga ni čula, kažem mu da imam momka i da me ne zanima. Lik mi opet nešto reče, ja njemu opet, alooo imam momka. Lik se iznervira, okrenu me i zakopča mi šlic na pantalonama i reče ETO, JBO TE MOMAK!!
Pao sam kroz prozor sa trećeg sprata trčeći za ping-pong lopticom i preživeo sam. . .
Ceo svoj život se prema ženama/devojkama ophodim kao skot. Cilj mi je da ih zaljubim u sebe i onda da ih odbacim. Nikad nisam bio zaljubljen i rekao sam sam sebi da se nikad neću oženiti. Priroda mi je dala lepo lice, dok sam, da bih imao dobro telo i slatkorečivost vežbao svakodnevno. Glavni cilj je kao što rekoh da nateram devojku da se zaljubi u mene, a onda joj slomim srce na najgori mogući način. Plakale su, neke su me čak preklinjale na kolenima da ih ne ostavim, ali to mi je samo punilo ego. Razlog tome je moja majka, koja je ostavila mog oca i svoja dva sina zbog drugog muškarca. Gledao sam oca godinama kako pati zbog toga, ali je kao samohrani otac uspeo da iškoluje mene i mog brata. Jedina devojka koju nisam želeo da povredim je rođena sestra mog najboljeg druga, rekao sam joj da se skloni od mene jer će se kasnije kajati i nisam želeo da rizikujem drugarstvo zbog svojih stavova.
Obožavam kada promuknem i onda imam onako j*bozovan glas.
Kad sam bila mala, gde god da odem, ja budem žedna. I najviše sam volela, kad dođem u goste pa kažem "može caša vode" ( a u sebi mislim daj sok), domaćica kaže: Hoćeš sok, a ja iz sveg glasa "daaaa".
Svaki put kada ne znam kako se piše neka reč, kao fol pišem svako slovo posebno, da ne vide ljudi koliko sam N E P I S M E N...