Kada sam bila mala, na TV-u su se izbjegavale ljubavne scene. Jednom prilikom dok je tata listao kanale, naišao je na jednu baš takvu scenu, ja sam se k'o iz topa izderala: "Vrati tooo, hoću da gledam kako se ljudi jeduuu." Taj tatin pogled nikada neću zaboraviti.
Završavam doktorat, a i dalje ne znam šta želim da radim...
Volim ljude koje ne zanima ničije mišljenje. Jednostavno imaju svoj fazon. Nažalost nisam jedna od njih...
Što volim kad lepoj devojci u prodavnici dovhatim nešto što ona ne može, jer je mala, uhh!
Kada je ispitni rok, uvek kad izlazim iz kuće raširim knjige svuda po sobi na stranama gde je podvlačeno i ostavim olovke, u slučaju da moji uđu u sobu dok nisam tu.
Dečko mi je fudbaler i često su mu noge sređenije od mojih.
Stalno se zezam i šalim. Posle, kada pokušam nešto ozbiljno da kažem, niko me ne uzima za ozbiljno, svi smatraju da se zezam. Težak je život nas dvorskih luda ...
Kad god pomislim na shock žvaku osjetim ukus u ustima istog momenta.
Mama mi je čestitala rođendan tako što je ušla u moju sobu rekla mi srećan rođendan, budi se da učiš, torta je u frižideru, ćao, odoh na posao.
Imam već 13 mjeseci radnog iskustva u jednoj domaćoj firmi, danas sam ''dobio'' svoju prvu povišicu i prvi sms od šefa u kojem je pisalo da će sutra kasniti na posao. Vraćajući se kući, iskoristio sam gužvu na semaforu da svojoj supruzi napišem sms: ''Draga, donosim super vijesti, jako sam raspoložen, svratit ću do šopinga da nabavim neke namirnice ovog dana si posteđena, danas ja kuham''. Kad sam došao kući na stolu me već čekao ručak što me pomalo iznenadilo, kockice u mojoj glavi su se tek složile kad sam ponovo izvadio svoj mobitel i pročitao poruku: ''Džejmi Oliveru već pola sata trpim maltretiranje od strane supruge kako nisam brižan i pažljiv muž kao drugi, ne zaboravi da sutra kasnim ali slobodno zaboravi svoju povišicu. ''