Bivšu devojku sam samo lagao, ona mi je sve verovala. Sadašnjoj devojci govorim samo istinu, a ona mi ništa ne veruje. Kakva ironija...
Juče sam izvadio ličnu kartu i video da sam na fotografiji ispao kao pacov koji je doživeo elektrošok.
Moji baba i deda su bili 65 godina u braku. Jednostavno, divim im se, i zavidim im, jer znam da nijedan brak iz ovog vijeka neće trajati toliko dugo.
Uvek sam svoje ime pisala kada smo glasali za predsednika odeljenja.
Kad izađem na terasu i stavim ruke na ogradu, zamišljam da sam neka kraljica i da ispred imam hiljade podanika koji su došli samo da me vide. Sve je dobro dok ne počnem mahati i neko od komšija me vidi.
Uvek kada se koncentrišem nešto da uradim nesvesno držim isplažen jezik.
Imam ortaka koji ima neobično ime i prezime i skoro kada smo išli na neku žurku, kada je rekao hostesi ime rezervacije(njegovo ime i prezime), devojka se smejala 5 minuta :D
Inače bih voleo da se zovem tako kao on.
Danas dok sam sa ćerkom bila u šetnji, ispred jednog izloga divila se lepoj haljini, nije tražila da joj kupim ali me pitala: "Mama jesmo li mi siromašni?" Čučnula sam pored nje, pogledala je u oči pa rekla: "Ne, mi nismo siromašni samo nemamo para, biti siromašan je stanje duha, biti bez para je prolazna stvar. Tome će te mama naučiti. Zagrli me, hajdemo ima lepših stvari od haljine zar ne!" Bila je srećno usvojena prva lekcija...
Kad god uđem u lift, i čutim, izađem iz njega i žive duše nema, a kad se derem, pevam nešto, izađem a ono pola ulaza čeka lift i smeška se!
Danas u autobusu sedim pospan, 7 ujutru bilo, gledam kroz prozor nešto zamišljen i odjednom neko me udari po ramenu. Pogledam, ono mladić neki, mojih godina, medjutim ne mogu da ga prepoznam, zagledam ga ali ne pada mi na pamet ko je ali bilo mi glupo da mu se ne javim kad me čovek prvi pozdravio. Rekoh: "Ćao brate šta ima." Kaže on: "Bus plus na pregled."