Puštam komšiju da mi krade net samo zato sto znam da mu je premala plata, iako on to ne priznaje.
Nekad imam trip da dečko može da mi čita misli, pa često i kad me nervira mislim sve najbolje dok sam s njim.
Najveća trauma iz detinjstva - kada je majka sakrivala kabl od televizora da brat i ja ne bismo gledali crtaće po ceo dan :((( i to je obično trajalo, i trajalo....
Doček Nove godine, u kupatilu se spremam za izlazak i pričam sa drugaricom na telefon. Mahinalno sam pogledala bojler, kazaljka bila na pola i 'ladno joj čestitala Novu godinu.
Moj tata ima 45 godina i još uvijek "ne zna" naći sebi ves pred kupanje, pa mu mama uvijek traži.
Često dok idem peške ulicom, auto se zaustavi pored mene i vozač ili suvozač me pitaju kako da dođu do tog i tog mesta...ja uvek kažem SAMO PRAVO....mrzi me da objasnjavam.
Desilo mi se par puta da su drugovi pokušali da me poljube i pritom se ispalili i shvatili da ništa neće biti. Nikad nikome nisam to pričala, da ih ne bi bio blam pred drugima ili šta već. Na kraju krajeva cenim ih više jer su makar pokušali, smorili su ovi što čekaju da im sama priđeš...
U jednom periodu života bilo mi je užasno teško i svaki dan sam do posla prolazila kraj jedne reklame na kojoj je samo pisalo " sve će biti u redu" To mi je davalo snagu. Reklama. Zamislite
Kad mi utrne jedna ruka i ne mogu da je pomeram, drugom šakom uhvatim ovu utrnulu da osetim 'kakva' je.
Један од најгорих осећаја ми је и кад се разболим, па немам ни мириса ни укуса, а једем омиљено јело јер ми је мајка спремила..