Dobio sam novu koleginicu Jovanu zbog koje jedva čekam da se probudim ujutru i krenem na posao.
Bio je u zatvoru zbog ubistva, ali je i dalje najbolji čovek koga poznajem. Gledam ga kad spava i plačem, jer se tek tad vidi koliko ga savest i dalje muči... Jednom sam ga i probudila jecajima, on je pomislio da sam imala noćnu moru i zagrlio me, rekao da će sve biti u redu i poljubio me. Volela bih da mogu i ja njega tako da utešim, ali znam da je to nemoguće.
Једном приликом док сам ишао у обданиште код мене у групу је у госте дошла друга група, са све васпитачицама итд. И моја васпитачица оде да закува кафу за колегинице и успут им објашњава како сам ја немиран, нон стоп се вртим и не могу да будем два минута миран. Чак ме је и имитирала.
То је мене изнервирало, ја сам се наљутио на њу и када је кренула да се врати на место, ја сам јој измакао столицу и она се просула жестоко. Тада је зезнула кук и узела је боловање на месед-два дана.
Kad plivam, što dublje i dalje idem, to više razmišljam kakve sve životinje postoje u moru, ribe... I toliko sama sebe prepadnem da krenem da plivam prema obali najbrže što mogu!
I tako svaki put:)
Po prirodi sam veoma otvorena i komunikativna osoba, ali kad god putujem bilo vozom, kolima, autobusom, volim da ćutim, razmišljam i gledam kroz prozor.
Moj dečko mi je otpevao pesmu: ,,O Jolanda, Jolanda kol'ki su ti brkovi!" Više mi nije dečko...
Danas sam dobila platu. 300 EUR. Platila sam račune. U novčaniku sam upravo izbrojala 5 EUR. A nije ni 03.
Imam dvogodišnjeg brata i svako veče kad dodje vreme za spavanje tata broji eci-peci-pec ko će da ga uspava od nas.
Njegov tim odneo je pobedu na poslednjih 8 utakmica. Otišla sam na 9 zbog njega, da gledam kako igra. Izgubili su i to sa rezultatom 6:0.
Mislim da mi je to bila prva i poslednja na koju sam otišla.