Tata mi radi cijeli život kao autolimar, od jutra do sjutra. Prije par dana mi je pokazao nekog novog džipa i pitao me da mu objasnim kako on to može legalno zaraditi. Jedva sam se suzdržao da ne zaplačem.
Kad mi dečko u toku predigre gnječi grudi i kaže:"Ko je ovde tatica? Dodji tatici", dodjem mi da nabavim metalni bokser pa zum u facu!
Čitav život bežim od veza, od straha da ne budem povređena. Sad mi je 40, nisam imala nijednu ozbiljnu vezu u životu i vidim da ću zauvek ostati sama.
Pre par meseci sam radio zgibove na nekoj staroj šipci kad se odlomila i otvorila mi glavu. Svima sam rekao da je šipka sama pala, a ustvari sam skočio na nju kao nindža ratnik.
Pivo sam počela da pijem ove godine, a preko raspusta mi je kapacitet porastao sa jedne čaše na dvolitru.
Često se zapitam da li neko, na drugom kontinentu, u drugoj državi ili čak paralelnom univerzumu vodi isti život kao ja? Da li postoji neko ko ima sve što imam ja, da li radi sve što radim ja, da li ima ista osećanja kao ja... Kad bih znala da tako nešto postoji, volela bih da pitam tog nekog, kako se nosi sa svim tim glupostima, čisto da proćaskamo...
Jedan gospodin me je nazvao gospođom i pokušao mi prodati kremu protiv bora. Imam 20 godina.
Moja baba je danas uplatila 3000 na račun unicefa, umesto za struju. Popunila je pogrešnu uplatnicu...
Moj ćale je prešao 5km da nađe mog psa, a on sve vreme bio u kućici.
Kad sam bila mala, toliko sam voljela eurokrem da sam ga stalno jela, bez hljeba, samo kašikom. Jednom se ja tako zaletim, otvorim teglu, kad tamo ceduljica "Nema više, babo sve pojeo."