Nikada nisam procitao knjigu ali ovde sam kao u Biblioteci :)
Kupio sam devojci ružu u cvećari pored groblja. J*g, jeftinije su, a i bilo mi bliže.
Najlepši prvi sastanak mi je bio van grada, na magistralnom putu u kolima on i ja, muzika... Daleko od svih.
Kada sam bila mladja moj brat i ja smo stalno pravili šatore od ćebadi.
Sreo sam komšinicu i nisam znao da li da joj kažem 'zdravo' ili 'ćao' i tako dok mi se to motalo po glavi ja sam ta dva izraza pomiješao i rekao 'ćavo'.
Kad god treba nešto da prepisujem uvek počnem da pišem ekstra lepo i pažljivo i što više pišem to mi slova budu sve gora i gora.
Imam trip da kad sam sam kod kuće i pevam neku pesmu da je skidam u originalu, a kada me neko sluša zvučim kao da kreštim...
Imam problem sa babom. Šeta noću po dvorištu u beloj spavaćici. Pre neko veče, rođak i njegova devojka su bili kod mene, i kada su krenuli kući, bilo je već oko 2h u noć, ispratila sam ih i ušla u kuću, ali se odjednom rođak vratio jer je zaboravio ključeve od auta. Imao je sto boja na licu, jer je u tom mraku video nekoga u belom, mislio je da je duh :D Umirala sam od smeha, ali šta ću, često špijunira ko mi dolazi od društva...
Uvek kad izlazim od zubara ili mesta gde vade krv, nasmejem se, da ovi što čekaju vide da nije ništa strašno. :-)
U jednom kafiću kraj faksa obe smene me znaju kao 'veliko točeno'.