Jednom, kad sam bila mala gledala sam non-stop reklame na Tv-u. Jednog dana sam počela da kukam kako me boli prostata..
Nervira me kada obujem štikle i mama komentariše: ''Jel ćeš moći ti u tome da hodaš?''
Pilot sam već skoro 16 godina, a i dalje me oblije hladan znoj svaki put kad treba da uzletim. Kroz glavu mi prolazi vrisak svih putnika dok avion pada..
Kad u tuđem kupatilu, pored lavaboa stoje okačena 2 peškira, pa ne znam koji je za ruke a o koji je neko od ukućana obrisao du.e, obrišem ruke o farmerke...
Kad me neko pita imam li dvolisnicu, uvijek slažem da sam prešla pola sveske.
Kad sam bio mali, mislio sam da me prati Mesec, pa sam često bežao od njega...
Kada vidim nekog ko je u invalidskim kolicima uvijek zatvorim oči, stanem i zamolim Boga da kad otvorim oči vidim tu osobu kako hoda. Nažalost, to se nikad ne ostvari.
Druga uvek zovem na fiksni jer sam zaljubljen u njegovu sestru i volim kada se ona javi i ja joj čujem glas.
Pre deceniju i nešto ostavio sam svoju verenicu da bi nastavio studije u inostranstvu i upoznao bolji život. Sad sam se vratio u naš grad i shvatio sam da me je stigla sudbina baš kao iz Đoletovog stiha: ''Prošlo je 10 godina. Ja imam dve diplome, ona ima dvoje dece. Bogatija je za dva života''.