Volim kad smo na nekom roštilju ili ručku da uzmem ono zadnje parče sa tanjira... u inat onima koji se kao stide, a jedu ga očima.
Poznata sam glumica! Uvek mi je po malo neprijatno kada me ljudi zaustave na ulici...
Kad idem pešaka, nikad ne gledam ljude koji su u kolima, a kad se vozim u kolima mislim da svi koji idu peške gledaju u mene.
Kad sam tužna odem na google earth i šetam se New York-om.
Kad čujem da nekoga ima u hodniku zgrade brzo otrčim do vrata da gledam kroz špijunku. To radim od kad znam za sebe. Sad imam 20 i nemam pojma zašto to radim, navika valjda. :)
Vozio sam se sa devojkom na motoru. Obgrlila me je rukama, a ja sam se stiso najviše što sam mogao da bi ona opipala moje pločice (u pokušaju). Samo mi je u jednom trenutku rekla: " nemoj više stezati usraćeš se" počeli smo da se smejemo, a bilo me istovremeno I blam. Svejedno, obožavam je.
Nedavno sam dobila psa, malo preslatko kuče. Obožavam ga, samo nije još dobro naučio gdje treba da obavlja nuždu gdje ne. Znate kako je prelijep osjećaj kad se probudite ujutru, spustite noge na pod, i stanete u lokvicu koju vam je on ostavio.
Moj dečko spava otvorenih očiju, uglavnom budu polu otvorene, al kad spava na leđima budu skroz. Evo već četiri godine pokušavam da ne dobijem šlog svako jutro kad se probudim.
Nerviraju me ljudi koji moraju da ispričaju svaki njihov događaj do detalja. I onda kad ja počnem nešto da pričam, oni se ubacaju i upoređuju sa sobom.