Kao mali, a i sad mislim da neko prisiljava fudbalsku reprezentaciju San Marina da igra.
Danas sam shvatila da su moji roditelji više kul od mene...
Ne znam zašto, ali kad god prođem pored žive ograde, obavezno pokidam listić, i onda se zaj*bavam sa njim usput.
Zaljubljena sam u jednog dečka koji je jako siromašan. Inače sam materijalista i površna, ali sa njim bih živela i u kartonskoj kutiji. To je valjda ljubav :)
Skoro svako jutro ustajem pre svitanja, ne zato što moram, već da bih gledao izlazak Sunca. :)
Kada razgovaram sa ljudima,imam osećaj da me uopšte ne slušaju, već čekaju svoj red kako bi pričali ono što oni žele.
Smučio mi se moj rodni grad. Isti ljudi, ista lica, sve isto, ogovaranja, užas. Bilo gde bih otišao, samo da se sklonim, gade mi se svi.
Dok sam sedela na wc šolji, odjednom ušao moj dečko u kupatilo kleknuo na kolena i rekao "udaj se za mene"...
Došao sam u taj stadijum zaljubljenosti da kad se probudim ujutru kraj devojke, više ne osjetim neugodan miris iz njenih usta.
Ostavila sam mu "oproštajnu" poruku u nadi da neće biti oproštajna... Držite mi palčeve!