Uvek kada odem na groblje, ili upalim sveću, mom rođaku koji je zbog bolesti umro u 30 i nekoj, i iza sebe ostavio ženu i malu decu, uvek mu prepričam kako su mu deca i sta ima novo, da ništa ne brine i da smo svi dobro.. (Poslednja želja mu je bila da mu čuvamo decu...)
Nisu mi jasni roditelji koji sunčaju decu na moru bez kupaćih gaća uz izgovor da "lepo pocrne", kao da će gologuze da ih šetaju kad dodju kući...
Priznajem da se i dalje sva tresem kad ga slučajno negde sretnem iako je prošlo više od 5 godina i ako više od 4 godine obožavam drugog muškarca. I mrzim svoje srce i telo što reaguju tako kad ga oči spaze.
Kada piškim brojim. Rekord mi je do 37. Radim to odkako znam brojati.
Imam novu teoriju: ako žena tokom trudnoće prdi, rodiće muško dete, ako ne onda žensko. Treba to istražiti.
Uvijek me zanimalo, ko su nepoznati ljudi u mojim snovima. Da li sam ja izmislila njihov lik, ili sam ih prije srela pa su mi ostali u svijesti? Ko zna :D
Kada pevam neku pesmu imam osećaj da je "skidam" u orginalu...:)
Otišla sam da uplatim kredit do trafike i žena mi je dala papirić i olovku kako bih joj zapisala broj, a ja sam se, umesto toga, potpisala.
Dopisivala sam se kolegom neko vrijeme i rekao je da mora ići, čujemo se kasnije.
Tad je imao curu koja se zove Zehra.
Rekla sam mu:"Okej, pozdravi Zebru."
Naravno, nisam to namjerno uradila. Prošlo je više od mjesec dana, još ne priča sa mnom.
Ne mogu da vjerujem.
Kakva me panika uhvati kad isprobavam nečiji prsten, pa ne mogu odmah da skinem, mama moja sva pocrvenim od muke.