Mrzim kad izlazim iz radnje, pa umesto da povucem vrata ja guram, i obavezno se nadje neko pametan da dobaci "Za pismene pise"...
Ja samo zelim da spakujem svoj život u ranac i da odem. Da sednem u prvi voz na železnici pa dokle stignem. Novo jutro, novi grad, nova hrana, nova kultura, nove navike, izazovi i oni ljudi koje vidite samo jedanput u životu ali nikad ne zaboravite... potpuno i apsolutno napuštanje komfor zone i ustaljenih dogmi koje zahtevaju da završim fakultet, udam se, zaposlim i rodim decu. Daleko od toga da ja to ne želim i daleko od toga da mi sad nesto fali, ali svet je previše veliko mesto da bih ja život živela samo na jednom mestu.
Kad igram istina/izazov sa dečkom, 60% ga lažem. A i on mene verovatno.
Povređuje me to što dok sam bila u dužoj vezi, uvek sam se trudila da ne zapostavim drugarice, te ih pozivala da nam se pridruže kada bi se recimo okupila veća ekipa moga momka. A sada sam single već duže vreme, a sve te drugarice su ili udate ili u dužoj vezi, i skoro me nikada ne pozivaju na okupljanja, samo parove... Osećam se kao peti točak.
Imam sestru bliznakinju. Kada je kao mala išla u Pariz sa folklorom tata joj je izvadio pasoš. Godinu dana kasnije kada sam ja trebala da idem u Grčku tata je predložio da uzmem sestrin pasoš. Naravno ladno sam prešla granicu sa setrinim pasošem. Ime nije niko ni gledao slika je bila očigledna.
Bio sam 4 godine u vezi sa devojkom koja ne želi seks pre braka. Najlepše godine mog života. Kada sam je zaprosio, ona je to odbila i više nije želela da bude sa mnom.
Prošle su 2 godine, a još je nisam preboleo. Sreo sam je pre neki dan, trudnu i neudatu. Zaplakala je kad me je videla...
Imam problem da se često zamislim dok vozim auto. A kada mi se to desi, i kad dođem sebi posle nekog vremena, ne sećam se tog dela puta i ne znam kako sam još uvek živa... Nisam još ni jednom napravila udes, na svu sreću.
Baka mi je poklonila svoju zlatnu burmu da imam uspomenu na nju kada je više ne bude. Premišljam se da li da je prodam. :/ Grozna sam...
Danas kao prvo predavanje 1. godine jedna koleginica je pitala profesoricu pred 300 ljudi koju svesku treba koristiti (misleći na linije i kockice). Mi patos, a i profesorka.
Jedan dan sam na plažu ponijela klupko vune i isheklala bratu i sebi čarape za zimu. Baš su mi leđa lijepo preplanula. Sledećeg ljeta heklam mami i tati.