Volela bih da imam samo za nijansu manji nos da mogu da govorim ljudima koji me nerviraju kako su nosati.
Upravo sam roknuo komarca nogom. I to je prva produktivna stvar koju sam uradio u poslednja 3 dana. Od sutra počinjem da učim!
Jednom sam slucajno poslala ":***** dje si sikice moja dlakava" momku moje najbolje drugarice na fb jer imaju istu profilnu. Crkla sam od sramote izvinjavajući se.
Zamalo sam izgubio zivot pomagajuci dečku kojeg jedva poznajem da se izvuče iz neke tuče,nikad mi se nije zahvalio za to... Skoro sam ga sreo i nasmejao se kad mi je rekao "mi se znamo od nekud? "
Jednom, dok sam pila kafu u bašti kafića, naišao je prosjak koji mi je zatražio 1 euro. Pošto sam imala novca kod sebe dala sam mu. Nakon 10 minuta, prošao je pored mog stola, a u ruci je imao sendvič. Srce mi je bilo prepuno,i taj momenat nikada neću zaboraviti.
Uvek me zanimalo da li negde u svetu postoji osoba koja ima istu sudbinu kao ja, da li joj se određene stvari dešavaju istog trenutka kad i meni i uopšte da li joj je život identičan kao i moj.
U prvom/drugom razredu osnovne, pitala je učiteljica šta svinja ima na nogama, ja sam ispao iz klupe koliko sam visoko digao dva prsta da se javim, da bi me napokon prozvala a ja kao iz topa rekao - Štiklice! Jbg, tako me mama učila..
Reklame iz svog sanduceta prebacujem kod komšija. Rasporedim ravnomerno, da ne bude da samo jedan ispašta.
Kad su se deda i baba posvađali,deda je ( inače stolar po zanimanju) napravio drvenu pregradu na krevetu da se ne bi dodirivali kad spavaju i zvao svakog da vidi.
Priču, koja je na mene ostavila najveći utisak, mi je ispričao drug, kako su se uzeli njegovi roditelji.
Bili su na nekoj svadbi gde su se prvi put u životu sreli, ceo dan su proveli zajdeno pričacujući o svakodnevnim temama, poslu i slično. (nisu se ni jednog trenutka pobljubili niti zagrlili). Kada se slavlje privelo kraju on ju je pitao da je prebaci kolima. Ona je rekla kako nema potrebe jer ne živi daleko, ali on ju je ipak ubedio jer je bilo prilično kasno. I kada su stigli ispred njene kuće ona mu se zahvalila i krenula da izađe, a on njoj iz čista mira: Sjedi da te pitam još nešto, hoćeš li da se udaš za mene ili nećeš? Ako hoćeš hoćeš, ako nećeš izađi iz kola kao što si i krenula. Ona ostala bez teksa, i rekla "e hoću, baš da te vidim" :D
Evo ih i danas srećni, uživaju u životu...