Važim za feministicu sa čvrstim uvjerenjima da žena treba da bude ravnopravna u drustvu , politici i svim drugim oblastima života ,međutim u 4 zida dok vodim ljubav sa dečkom obožavam kad sam pokorna robinja , kada se dečko prema meni odnosi kao prema nižem sloju, pali me to.
Devojka me je ostavila, kaže da se nisam dovoljno trudio. Upravu je.
Sad bih skinuo zvezdu da je vratim nazad.
U mojoj glavi svaki dan u sedmici ima svoj izgled. Ponedeljak je namćor i ne govori mnogo. Utorak je pogubljeni dečkonja, mali vragolan. Sreda mi je stabilna i čvrsta osoba u odelu, a četvrtak je tihi izgubljenko koji je potpuno nebitan u društvu. Petak je svakako najlepši, sa najmanje bora na sebi. Subota je flegma i uvek je sa malim osmehom na licu. Nedelja je starac koji jedva hoda.
Uvek kad mi nepoznata osoba pozvoni na vrata, ostanem ispred ključaonice i posmatram je dok ne ode.
Dok sam bio mali često bi razmišljao kako ću izgledat za 20 godina, gdje ću živit, koju ću oženit? Uzeo bi blok kojim sam crtao u školi i pokušav'o slikat sebe, bio bi isti al' bi dodao bradu na moje lice, djecu kraj mene koja su predstavljala moje sinove i ženu koja gleda prema njima i smije se, ispod slike je bio broj '25' jer sam uvijek mislio da ću se oženit u 25. Baš jučer sam kopao po starim stvarima i našao tu sliku. Sad imam 25, al' nemam ni žene ni djece a ni brada mi nije baš neka.
Обожавам када на новим сликама бившег дечка, видим да је у мајици коју сам му ја купила!
Nikad se nisam vodila onim "mlađi moraju poštovati starije". Ja poštujem onoliko koliko i oni mene poštuju i kraj!
Kad sam na nekom veselju ili kod nekoga u gostima gde ima predjela, obavezno mi ubodeno parče padne na stolnjak na putu do mog tanjira.
Pošto dečka teram da ne psuje kao kočijaš i bude bar malo manje vulgaran, osećam se kao mama, a ne kao devojka i to mi je zastrašujuće.