Ne znam koji mi je cilj u životu, a kamoli kako da dođem do njega.
Moj dečko je nakon godinu dana zabavljanja sa mnom konačno skupio hrabrosti da se upozna sa mojim tatom. Sedeo je u drugoj sobi dok sam ja otišla kod tate da ''pripremim teren''.
- Tata, ovaj, hoćes da se upoznaš sa mojim dečkom?..
Tata je opušteno sklonio pogled sa tv-a, pogledao me, nasmejao se i rekao:
- Dečkić? Neću :) i nastavio da gleda tv...
Imam 21 godinu i već mogu na slici razreda srednje škole prebrojati većinu koja se poudala i imaju djecu. A ja brate ni dotičnog.
Strašno mi je neprijatno kada odem na rođendan gde poznajem samo slavljenika. Stidljiva sam i prećutim celo veče.
Nikad ne pustim vodu u WC šolju kad sam u nekom restoranu, kafiću, javnom WC-u. Imam trip da ću da se zarazim nekom bolešću!
Uvek mi se ide u wc kad čuvam mleko da ne pokipi ili kada neko ima set/meč loptu na teniskom meču.
Kao klinac sam sa društvom iz zaje*ancije prizivao duhove... Jedno veče su se zbog čudnih zvukova i mirisa utripovali da su nešto uspeli... Još im nisam rekao da sam taj dam ručao pasulj...
Pošto radim navlake, zubar je morao da mi obrusi sve zube... Otišla sam kod sestre, kad sam se nasmejala ,sestrić od godinu i po dana, počeo je da plače i otrčao kod mame.... Blago rečeno osećam se kao drakula...
Dok sam studirao nikada nisam kupovao markice za prevoz, a redovno sam se vozio GSP-om. Ali, kada god sam išao na ispite uvek sam kupovao uredno karte da me ne bije maler na ispitima...
Kad sam bila mala i nešto me zabolilo, mama bi mi uvijek dala da popijem andol, zbog čega sam se uvijek pitala kako andol zna šta mene boli. Zato bih, prije nego progutam tabletu, ponavljala: "Zub,zub,zub!" ili "Glava,glava,glava!", sve dok popijem vodu da andol bude siguran šta treba liječiti.