Moj deda ne ume da kaže "ćao" kad završava telefonski razgovor. Pozove me, pričamo 20-ak sekundi, on sazna šta ga je zanimalo, i samo čujem: tu tu tu.. Svaki put se iznerviram.
Raskinula sam sa dečkom i u "znak protesta" išutala medu kojeg mi je poklonio. Poslije toga mi je bilo žao medveda, pa sam mu se izvinjavala :)
Ne volim ljude koji ocenjuju čoveka po tome koji je fakultet završio.
Smršao sam 46 kg zbog jedne djevojke koja će ovo vjerovatno i pročitati. Ako ju ni to ne osvoji, bar je od mene napravila čovjeka i hvala joj.
Stavila sam fixnu protezu i sad me najviše brine grmljavina.
Za 8. mart sam komšinici odnela poklon i povukla je za uši iz navike...
Kad god bih pokušala pisati dnevnik svakog dana, ne bi mi uspevalo. Upravo sam prelistala svoj 'dnevnik' od pre 3 godine u kojem su opisana 4 dana u mom životu. Sad mi je tako prokleto žao što se nisam potrudila i stekla rutinu pisanja dnevnika... Uspomene strašno blede.
Svaki put kad krenem na usmeni ispit, ja sebi kažem: "Budi Aska!"
Upoznao sam devojku na splavu i pitao je da izađe sa mnom na ručak sutradan, pristala je. Odveo sam je u menzu i od tad se nismo vise čuli.
Čestitala sam dečku u koga sam duže vreme zaljubljena rođendan, i dobila odgovor: "Hvala puno Marija :* " Nema veze što se zovem Milica...