Prošao sam jutros pored starca koji je nosio šajkaču i orden, spustio sam glavu bilo me je sramota što je taj jadni čovek doživeo da gleda današnju Srbiju.
Uvek kada sam na kasi u nekoj gužvi okružena poznatim ljudima utripujem da neću imati dovoljno novca da platim to što sam kupila.
Ne ide mi se na posao jer imam jednu koleginicu koja me maltretira zato što sam pripravnica! :/
Mrzim kad me ljudi u busu pitaju da li SILAZIM. Svaki put pregrizem jezik da im ne odgovorim: "Sa k***a se silazi, a iz autobusa se izlazi" !
Nemoguće mi je da ne pogledam nešto kad neko kaže: "Ne gledaj".
Rekla sam, čim mi dođe letnji raspust, neću ulaziti u kuću, a evo, nikako da izađem iz nje.
Sve radim u zadnji čas - učim, spremam se, ustajem, donosim odluke, krećem negdje i uvijek stignem taman na vrijeme, ali si napravim stres neviđeni. Ne znam zašto je to tako
Stojim danas na kasi, u jednom Nemačkom supermarketu i čujem momke iza sebe kako mi na srpskom komentarišu zadnjicu, i još mnogo toga... Kada su zaćutali, okrenula sam se i rekla "Hvala momci, nisam znala da sam toliko zgodna." Momentalno su okrenuli glavu na drugu stranu.
Mrzim duge razgovore na telefonu, ne podnosim ih. Tako da sam smislio foru kada me neko nazove, na foru kažem da nemam kredita i samo spustim, dok nije ni shvatio da ja faktički nisam nazvao...
Sedim ja u kafiću i prilazi mi lik na foru: "Primetio sam da me gledaš, pa rek'o da ti priđem da se upoznamo." A jadničak nije shvatio da sam gledala TV koji je iza njega...