Ponekad kad mi je teško i haos je u mojoj glavi, sedim napolju i čitavu noć provedem gledajuci u zvezde ne razmišljajući o bilo čemu.
Kad odem bilo gde i sednem negde blizu wc-a, posmatram sve muškarce da li operu ruke posle pišanja. Ako primetim da ne operu, završili su kod mene.
Navik'o sam već da pijem iz zatvorene flase, jedem neotpakovan sendvič, ali sinoć sam izdominir'o tako što sam probao da dam dokumenta policajcu na granici kroz zatvoren prozor.
Ponekad obrišem ''ha'' od ''hahahahahahaha'' jer mislim da je previše.
Kažem komšinici: "Kako vam je divna frzura, ko vas šiša... bla bla?", a ona mi ladno kaže: "To mi je perika, opala mi je kosa od bolesti". Koji blam!
Kada god izgovorim 'dakle' ili 'međutim' osećam se pametnije.
Vozač sam i poštujem propise, ali kad mi nataknu slušalice u uši kad prelaze preko pješačkog, pri tome ne gledaju da li automobil ide ili ne, e onda obožavam da se zaletim preko pješačkog i dobro ih isprepadam. Ti bi da glumiš Holivud s tim bakračima na glavi i ne šljiviš nikog, a podrazumjeva se da ja poštujem propise i da ti stajem, ne može.
Odmah hide-ujem prijateljice sa fb-a kada vidim da su počele da kače fotke iz svoje rerne. Koga briga šta si danas spremila za ručak ili kako su ti narasle kiflice!