Jednom sam celu noć smišljao šta da pričam sa devojkom sa kojom izlazim, ne bi li došlo do poljupca. Ukupno sam izustio 2 rečenice i desilo se. Bio sam mrtav umoran, ali sam izgurao to predivno veče :D
Kad kucam negdje password ako pogriješim samo jedno slovo... cijeli password izbrišem, pa ponovo napišem.
Idem u prodavnicu preko dana kada je najtoplije, samo zato što nemam klimu u kući.
Bio sam problematičan u životu. Nikada nisam krao niti se bavio kriminalom, ali dosta sam se tukao i pravio raznorazne gluposti. Uglavnom iz defanzive, nikada nisam dirao nikoga niti provocirao ali mi je i prag tolerancije bio nizak kada diraju mene. Privođen sam, pisane su mi prijave, sav sam u ožiljcima i jednostavno to nisam želeo za sebe. Više puta sam podvlačio crtu u svom životu i tvrdio da nema više gluposti ma šta mi ko radio. Imam 28 godina i počinjem da razmišljam o drugim stvarima u životu, ali nekako uvek se nađe neko ko me čačne gde sam tanak i opet sve krene iznova. Počinjem da se pitam da li sam ja slab karakter ili je ovaj svet prepun ludaka. Što kaže jedna rečenica iz filma -Taman odlučim da izađem iz svega, a oni me povuku nazad...
Moj tata ima 45 godina i još uvijek "ne zna" naći sebi ves pred kupanje, pa mu mama uvijek traži.
Bio je praznik. I fixni telefon je zvonio čitav dan. Oko 10h uveče, čujem telefon iz moje sobe kako zvoni možda pola minuta (a znam da su matorci blizu njega). Ulazim u dnevnu sobu, kad njih dvoje uvaljuju jedno drugom telefon (koji i dalje zvoni), da bi se ono drugo javilo, jer su se oboje smorili od silnih poziva. Obožavam ih!
Danas mi je tata rekao da sam usvojena.
Rekla sam mu da ne lupa, znate šta mi je rekao?
"Jbg, nikako ne možemo da je se rešimo, moramo da je trpimo dok se ne uda."
Tata mi je car, definitivno.
7 mjeseci sam skupljao pare. Majka je raspremala sobu. I tako sam ostao bez para.
Student sam 3. godine medicine i mrzim kad mi ljudi kažu "doktore". Pa nisam još ni na pola puta! I još gore kad zapalim, pa mi netko kaže: "Doktor, a puši joj, joj."
Još uvijek se sjećam one noći kad sam ga upoznala. Bio je definitivno najljepši momak koga sam ikad vidjela. Cijelo veče mi se osmjehivao, a ja sam mu uzvraćala osmjehe. Na kraju večeri mi je prišao, i ja sam 'saznala' da se i gluhonjemi ljudi smiju isto kao i svi ostali. Upoznala sam ga onako kako nisam nikoga, naučila znakovni jezik i počeli smo se zabavljati. Prošlo je punih 10 godina i mogu sa sigurnošću da kažem da je on čovjek moga života. Volim ga više od svega. Teško mi pada što nikad neću moći čuti njegovo 'Volim te', ali mi on to svakodnevno pokazuje i užasno se brinem da li će naša nerođena beba imati isti problem kao otac.