Jednom u osnovnoj skoli kad sam se upisivao u drugaricin leksikon, napisao sam da mi je omiljeni pevač Rade Lacković.
Brat mi se vratio iz inostranstva, kupio je devojci poklone, a meni ništa.
Konačno sam kupila grudnjak bez pushup-a. Želim da se momku svidim sa malim sisama, a ne samo kad ih nabudžim.
Citam dečku ispovesti i kažem "Lik do 20.-e god nije znao šta je bide", a on mi odgovara: "A šta je to bide? BIDE' MAJER???"
Nek' je on meni živ, zdrav i voljen.
Nikada mi neće biti jasno na kom jeziku razmišljaju osobe koje su rođene gluvo-nijeme.
U horoskopu mi piše: "Udvaranje na poslu", a ja na godišnjem odmoru... U je*em ti život, kad je neko baksuz...
Danas sam vozila 400km samo da popijem kafu s njim ,kojeg obožavam volim ,plačem za njim. Naravno kafa je bila pod izgovorom da sam poslovno u njegovom gradu nikad neće saznati i nikad mu neću priznati ...
Ja: "Mama, imaš li neku želju?"
Mama: "Imam sine, da pokreneš guzicu malo, da uradiš nešto po ovoj kući!"
Inače, mislila sam na muzičku želju.
Sinoć sam vidjela tatu kako plače, samo se okrenuo obrisao suze. Mislila sam da on nikada neće zaplakati i da je najjači čovjek. A on se okrenuo i rekao ''Samo hoću da paziš na sebe i da ne odeš od mene..'' Inače sam godinu u vezi i mislim da je plakao jer misli da ću se uskoro udati. Tata volim te.
Nikada nisam verovala u duhove i gluposti. Gledala bih one uklete kuće na kablovskoj i smejala bih se. Međutim evo već četiri godine se o tome ne izjašnjavam kad neko pokrene takvu temu. Razlog tome je jedno veče koje ću pamtiti celog života. Sestra i ja zmo živele u ogromnom stanu, ona je jedno veče otišla na neku slavu. Legla sam da spavam u mojoj maloj sobi i probudila me je toplota, pored mog kreveta stajala je crna senka i osecala sam da me gleda. Nisam mogla da se pomerim a bila sam sva uvijena u ćebe. Nisam osetila strah, sledila sam se. Boreći se sa svojim telom skliznula mi je noga do poda i kad sam osetila svežiji vazduh ustala sam i upalila svetloi otvorila prozor, toga vise nije bilo. Ni dan danas se nije pojavilo. Mislila sam da je bio san sve dok jednom moj rođak iz Vranja nije ispričao priču o crnoj senci koja ga je gledala dok spava u njegovoj sobi. Kad je završio svoju priču prebledela sam i ja sam ispricala moju. Ne znam da li verujem ali ne ismejavam,ne prizivam.