Svakog puta kad prodjem pored svog bivšeg stana stanem i oslušnem sta rade stanari u njemu, pipnem kvaku i setim se starih dana, i naravno tugujem što sam se odselio.
Kada odlučim da jedem breskvu, skinem se gola jer znam da, iako uzmem najveći poslužavnik, uflekaću se.
Baba mi je zašila farmerke koje sam kupila pocepane. Stavila žena postavu, baš se potrudila.
Imala sam običaj kao klinka kada kasnim kući da namestim na telefonu ono vreme u koje sam trebala da dođem, pa kad matorci krenu da me napadaju, ja im samo pokažem telefon i kažem: "Šta vam je? Došla sam na vreme!"
Uvek me je zanimalo šta glumci u serijama/filmovima pričaju kada se čuje samo muzika, a njihovi glasovi ne, ali oni ipak otvaraju usta...
Od trojice ujaka imam ukupno devetoro braće i sestara, koji su mlađi od mene 12 i više godina. Ne mogu da vam opišem taj osećaj kada se svi okupimo, kuća puna dece, svi nasmejani, srećni, što je bitno slozni su. I večito njima trojici govorim koliko su, zapravo, bogati ljudi. Jako bih volela da i meni sutra bude puna kuća dece. :)
Kad radim vežbu koju znam, trener ni da se okrene. A kad mi nešto ne ide, uvek se nacrta pored mene.
Mrzim kad čistim staklo od izloga gdje radim, pa mislim kad se spustim dolje pri dnu i isprćim dupe da neki muškarac stoji iza mene i znate već dalje...
Органски не подносим кад ме другарице зивкају сто пута у току дана да ми преносе шта им је неки лик, на ког се ложе или су тек почеле везу, написао, рекао или шта год већ. И онда ме обавезно питају шта да раде и шта да одговоре. Иако сам женско нисам то никада радила и не схватам потребу да с неким делим баш тако личне ствари, а обично су невиђене глупости у питању. О правим проблемима могу да причам цео дан, али ове глупости стварно не могу да смислим.