Jednom kad sam se onesvestila u autobusu, neki sladak dečko mi je kupio čokoladicu :D Hvala mu ovim putem, pošto sam tada bila previše šlogirana hahah :)
Ima dana kada jednostavno ne mogu pozdraviti neke ljude....nema neki poseban razlog, jednostavno dođe dan kad nemam snage za "pozdrav" čak ni iz kurtoazije...
Ulazi mama u sobu i kaže: Neke 2 devojke su ispred zgrade, jedna nije loša, aj makar pogledaj ih...
Kada sam bila mala, terala sam baku da samnom "pliva" po podu... ( I naravno da fijuče i glumi vetar)
Otkad sam na vrh monitora zalepila poruku: "Nema veće štete od izgubljenog vremena" ne gledam uopšte u tom pravcu kada sam za kompom.
Kad sam bio student toliko sam učio jer sam želeo da moji roditelji budu ponosni jer nismo imali dovoljno para. Nakon nekog vremena sam izgubio vid i bilo je jako teško. Posle dugog boravka u bolnici uspeo sam snažnom voljom da povratim vid i nastavim još jače nego pre. Sećam se da sam jedan ispit spremio polu slep. Prvi sam diplomirao u generaciji. Danas sam uspešan i samostalan i moji roditelji su jako ponosni na mene. Razmaženi ljudi ne znaju šta znači proći kroz pakao i dostići zvezde.Želeo sam da podelim ovo kao poruku ljudima da nikada ne odustaju.
Drug završio fax, oženio devojku sa medicine, dobio dete, a ja evo jedem kinder jaje i nerviram se što mi je igračka glupa.
Dođe mi da namerno zaglavim lift na 2 minuta da počupam obrve na onom ogledalu jer je svetlo tako dobro da se svaka dlačica koja se inače na običnoj svetlosti sijalice ne vidi.
Kad sam gladna jedem kašikom i one što se jede viljuškom.