Najveća trauma iz detinjstva bila mi je: Ako ne pojedeš sada, moraćeš za večeru...
Postoji jedna djevojka sa kojom se ok ispričam kad se sretnemo, a ovamo mi ide na živce i pljujem po njoj.
Kad sam odgovarala povijest, koja mi nikako ne ide, profesor mi je rekao "hajde reci neki važan događaj...i navedi datum...i daću ti 2, da te više ne gledam." I ja rekla "18.6.2010." Pita on šta se tad desilo.. Ja kažem izašao recovery album od Eminema i on mi dade 1.
Tužna sam kad pomislim da mi se trenutno niko od društva iz detinjstva ne javi kad prođe pored mene na ulici, kad odrastemo svi nađemo neke mane jedni drugima. A nekad sam se krila po njihovim ormarima dok smo igrali žmurke, nismo se razdvajali, ove ljude danas ne poznajem...
Као мала једва сам чекла да се удам, због одласка на ткз медени месец. Мислила сам да се иде на Месец.
Uvijek se pred ispit utripujem da sam mašina i da sve mogu naučiti za jednu noć.
Večeras me je uhvatio radar kako sam vozio 20 km na čas više nego što je dozvoljeno! Bio sam srećan jer sam dobio dokaz da mi golf još može da ide preko ograničenja!
Neki ljudi mi govore da ličim na ćaleta, a ustvari sam usvojen.
Za godinu dana sam se transformisao od "tatinog sina " koji je dobijao sve na tacni do klinca koji jedva sklapa kraj sa krajem. Oca više nemam, a pre nego što se ubio sav posao mu je propao. I šta ću, sa vrha na dno, to je valjda život.