Sunčam se pola sata i već mislim da sam doosta pocrnela, iako se ništa ne primećuje.
Ja kad idem u goste obavezno kupim Milku, a oni meni neku tursku čokoladu sa rižom. E PA NEĆEMO TAKO DA POSLUJEMO FAMILIJO.
Kad sam bila mala rezala sam nožem blok čokoladice i pravila se da je suho meso.
Jednoga dana dok sam se sam šetao gradom priša mi je neki mali rom imao je sigurno oko 10 godina, rekao mi je ''Imaš da mi daš neki dinar'',ja sam iz šale odgovorio ''Nemam, imaš li ti meni da daš''.On je izvadio iz torbice gomilu novca i pitao me je ''Koliko ti treba??''.
Nisam znao šta da kupim devojci za rođendanski poklon. Palo mi je napamet da to bude plišani majmun, jer je često zovem majmunče. Potražio sam sve plišane igračke, našao sve životinje osim tog majmuna. U tim trenucima sam razmišljao da počnem da je zovem medvede i kupim joj logično medveda. Ipak sam na kraju uspeo da nađem majmuna.
Pre dve godine deda je ležao u bolnici i ja otišao da mu odnesem supicu i još nešto što mu je baba spremila. i sad dok deda jede supicu, ja pričam sa njegovim lekarom kaže on dekica je dobro, za dva tri dana će da ga pusti kući. i sad ja ga pitam za kuče pošto imamo istu rasu tj dobermane, kako mu je ker pošto sam ga video kod veterinara pre nedelju dana i lekar kaže malo glasnije ma gotov je, jede on ali to je slabo, danas sutra ima da umre. i sve to čuje moj deda i kaže '' drži ovu poluhladnu supu idi kući donesi mi neko mesište, cigare i rakiju, kad već umirem noćas hoću da umrem kao čovek''. Pola sata ja i doktor njemu objašnjavamo da smo pričali o psima ali jok deda ne veruje. Evo Bogu hvala deda živ i zdrav ali i dalje veruje da ga samo Bog spasio da te noći ne umre.
Tek kada uđem u neki objekat, malo lepše uređen, odnosno čist, shvatim koliko su mi prljave patike.
Moja devojka nema pojma da će upravo za 8 sati i 43 minute postati moja verenica.