Imam naviku da, nakon položenog ispita, indeks ostavim na vidnom mestu. Nikada u njemu nisam našla novac kao vrstu nagrade i priznanja, ali ne odustajem. Možda konačno skapiraju zašto je stalno na stolu :)
Kad hoću da na brzinu pokupim kosu u punđu da mi ne smeta tokom učenja i holivudske zvezde bi mi pozavidele na frizuri, a kada istu takvu pokušavam da napravim za grad umem i da sat vremena bezuspešno sedim ispred ogledala.
Kad god dajem psu nešto da jede uvek mu kažem "izvoli".
U mojoj kući ni sa kim ne može da se razgovara NORMALNO.
Moj tata i dečko koga volim se sada ne podnose... To je jedan od glavnih razloga što više nismo zajedno... Obojica su dobri ljudi i obojica imaju donekle opravdan razlog ljutnje jedan na drugog... Obojicu volim i razumem, samo bih volela da i oni razumeju mene... Volela bih da shvate koliko mi je teško i koliko me je sva ta pometnja iscrpela... Osećam se tako bespomoćno i beživotno... Ljudi koje volim najviše na svetu su me doveli do toga da sam zaboravila da se smejem...
U društvu i okolini sam najveći mangup. Uvek pokrećem šalu, kad idem na pripreme sa klubom uvek u kombiju prvi krećem sa pesmom. Svi misle kako meni nikad nije dosadno, kako ne umem da budem tužan i kako se uvek smejem. Na ulici, u školi, gde god izađem svi mi se javljaju. Ali ja zapravo imam samo jednog pravog prijatelja koji je tu kada sam tužan i kada mi nije ni do pesme ni do šale i cenim ga više od svih zajedno koji me nazivaju carem i kraljem.
Sramota me što završavam fakultet, a ne znam dobro engleski.
Moram da se ispišem sa fakulteta jer moji nemaju da mi plate peh koji se desio oko jednog potrebnog ispita za budžet. Uprkos dobrom proseku i želji napustiću studije. Dok osoba sa vezom ide dalje bez ijednog položenog kolokvijuma ali sa ocenama u indexu. Proći će.
Na dan kad sam se smuvala sa dečkom upišala sam se, srećom bila je zima i nosila sam crne pantalone. Nakon toga sam ga terala da trčimo do moje kuće iz njemu nepoznatog razloga.