Danas mi je momak rekao 'nisi svjesna koliko te obozavam'. U isti tren, pogledala sam u one njegove dovijeka tuzne oci i u sebi pomislila kako zasluzuje da bude sa nekom boljom djevojkom od mene, koja je romanticna i koja nije toliko naporna kao ja i koja zna da ispolji svoja osjecanja bolje nego ja.
Kao malog, punim imenom su me zvali samo kada ostavim mokru dasku od WC solje. Sto je najgore, i dan danas se to ponekada desava.
Pre neki dan složio neku facu i razmišljam nešto tipa šta će sa mnom biti i baba me polije čašom vode, mislila da sam se šlogirao.
Dao sam devojci duks, bilo joj je hladno...i jos mi ga ne vraca... :)
Kada sam bila mala u leksikonima sam pisala da mi je simpatija Branko kockica.:D
Par dana nisam bila kod kuće po ceo dan, jer sam bila sa dečkom, a baba je pomislila da sam se zaposlila i uporna je da sazna gde.
Moji roditelji me nisu hteli. Uvek su mi sve branili, moje želje su im bile poslednja rupa na svirali. Nisam bila voljena, ništa mi nije bilo dopušteno i nisam imala lepo detinjstvo kao druga deca, kao moj brat. Zato sam postala povučena. Bilo im je bitno samo da završim fax. I evo, sad imam 2 diplome, nemam posao, nemam dečka, drugarice se udale, nemam s kim kafu da popijem. Bitno je da su oni srećni, jer sam ja završila fax. A mene ko šiša. Svaka vam čast, "roditelji"!
U 3 ujutru sam u pidžami izašla do trafike, kupila sladoled, sela na stepenice ispred zgrade, pojela ga i mnogo srećnija se vratila u stan :)
Preko ljeta slažem drva da bih zaradila novac za fax, jer znam da mi roditelji nisu u najboljoj finansiskoj situaciji, i ponosna sam na sebe! :-)