Ustvari, ne volim raspust jer cijeli dan sjedim pred kompjuterom, ne izlazim nit zovem koga. :(
Kada idem sam po mraku i kada nema nikoga u blizini, uvijek se okrećem na obe strane za 90° kao da razgledam nešto oko sebe, a ustvari krajem oka gledam da me neko slučajno ne prati...
Blejim danas na stanici, čekam bas i krenem da kopam po torbi tražeći labelo. Izvlačim nešto iz torbe što je bilo identičnog oblika kao labelo i ne gledajući krećem da otvaram. Bacim pogled na stvarčicu da vidim zašto neće da se otvori, kad ono izvadila tampon. Još neki lik stajao pored mene, video sve i krenuo da se smeje. Živ blam me pojeo!
Moj brat i ja smo se rodili u Engleskoj. Moji su mislili da se nećemo vraćati u Srbiju, i dali su nam engleska imena da se ne bi izdvajali od dece u školi. Kada mi je bilo 10 godina, moji su odlučili da se vrate u Beograd. Moj brat se zove Tajler, a ja se zovem Sesilija(-.-), i poprilično se razlikujemo od dece u školi. Jedino dobro iz ovoga je to što kidam engleski...
Danas mi je čovek u autobusu rekao da je presrećan jer ima čast da razgovara sa princezom, a ja sam mu ustvari dala 100 dinara za lekove. Neverovatno je kako naše malo, nekome znači mnogo! :)
Mrzim kad idem da piškim i počne da prska u dva mlaza... a onaj drugi uvjek po dasci.. izludjuje me.
Mrzim kad ljudi kažu da ne postoje pravi prijatelji. Pa kakvim onda ljudima sebe smatrate.
Најбољи пријатељ мог брата има надимак Деген. И једном приликом, док смо нас троје (бураз, Деген и ја) сједили код мене у стану појави се моја баба и крене нека прича о послу да би се баба обратила Дегену и рекла: "А је ли Кретену, гдје ти сада радиш?" Једино што је он рекао било је: "Као да ми није довољно што ме пола града зове Деген, сада ће ме друга половина почети звати Кретен." Баби уопште није било јасно зашто јој овај није лијепо одговорио на питање, а ни што се бураз и ја цијепамо од смијеха.
Pre 12 godina sam imala saobraćanu nesreću i postala sam invalid, tj. u kolicima sam i teško mogu da se izvučem iz toga. Kada mi se to dogodilo mislila sam da me niko neće hteti, onda sam upoznala osobu koja me oživela iz mrtvih, koja je dar od Boga. Hvala Bogu zajedno smo već 4 ipo godine i to je najdivnije stvorenje.
Zbog vas i vaših ispovesti sam shvatila da je i moja spremačica nekome majka, da je i moj baštovan, pa i đubretar na ulici nekome otac. Svi smo mi ljudi. I oni koji najčvršće deluju, imaju osećanja. Postala sam srećnija od kako sam uz vas shvatila da smo mi svi u stvari na neki način isti. Hvala vam. Neopisivo vam hvala na tome!