Nikad ne mogu da izdržim nečiji pogled do kraja. Uvek prva skrenem pogled.
Rodjen sam Holandiju a roditelji Srbiju. Ja sam od rodjenje stranac. Gde god odem gledaju me kao stranac. I nekad se osecam bedno zbog toga..
Najjače mi je kada čujem starog u kući kako priča preko telefona i kaže 'Nisam kući sada, na putu sam, čućemo se kada dođem' i spusti...
Mama mi nije dala da se brijem ispod pazuha u 7. razredu, a imala sam žbun...
Pripremala sam se za neki bitan ispit iz biologije, i sad nabrajam najbitnije ugljikohidrate: ''fruktoza, saharoza, glukoza...'' na što će moj mlađi brat (6): ''Seka koza!''
Kada god prođem pored policajca, uvak zamislim kako mu izvlačim, kradem pištolj i bežim. Ne znam zasto...
Kad god sam dobio injekciju mama me je lagala da će doktor samo da me pregleda.
Najbolja drugarica je naglo promjenila ponašanje prema meni, vjerovatno tripuje da mi se sviđa.
Plakala sam i u jednom momentu u moju sobu ulazi mi trogodišnja sestra. Nisam želela da vidi suze na mom licu, jer sam ja njena 'velika seka'. Okrenula sam se i počela da brišem suze, a ona mi je prišla i pitala me šta mi je, gde sam se udarila da poljubi pa da mi prođe. Samo sam se nasmejala i rekla da me više ne boli.
Sitnice mnogo znače, odlično sam se osećala posle toga i otišla sam sa njom da se igram.
Kad sam imao 5 godina podigao sam mojoj babi suknju pred komšijama.