Svaki dan kada se vozim busom, pitam se kako izgleda ona teta koja priča iz bus plus aparata :O
Prošlog leta smo moja sestričina, koja je imala 3,5 godine, i ja išle kod neke rodbine. Nakon što smo ceo dan prozevzečile napolju, smestili su nas u sobu da spavamo. U jednom momentu mi je nešto zasmrdelo i pitam je da se nije ukakila. "Nisam." Onda sam izula baletanke i rekla: "A ovo keki smrde noge." A ona će na to: "Keka, neću ja nikom da kažem."
Imam 40 godina, i ljudi me uporno pitaju zašto se nisam udala, zašto već nemam troje dece, i, između redova, šta to nije u redu sa mnom.
I nemam blagu predstavu šta očekuju da im odgovorim.
Kad sam trebala da upišem osnovnu školu, išla sam na razgovor s psihologom. Moj brat (koji je stariji od mene 2 godine) i ja smo imali inzvanredne rezultate pa je psiholog mom tati rekao:"Zasto ne napravite još nekoliko?"
Mog malog sina je udario drug u vrtiću. Ja sam u šali rekla na to: Zašto ga nisi zalepio?? A on mi je odgovorio: Pa nisam imao lepak.
Ponekad mi je stvarno žao što i daljinski ne može da se zove kao mobilni kad ga izgubiš.
Danas sam dečku rekla da sam našla venčanicu u kojoj ću da se udam, a on mi je na to rekao: "Super i ja sam našao auto koji ću voziti kada položim." Ubio mi je jednog leptirića u stomaku.
Volim originalne ljude... trudim se i ja da budem svoj, ali čini mi se da sam ceo život sivi prosek u armiji istih.
Kad idem sa društvom na belo meso, uvek se tripujem da je njima stavila više priloga nego meni.