Želim da potpišemo bračni ugovor. Važniji mi je taj potpis od onog za brak. Želim oba da potpišem. Budući muž naravno negoduje. 21. jel da, nisam zalutala?
Često razmišljam kakav bi mi život bio da imam više samopouzdanja, više hrabrosti da kažem nekim ljudima šta mislim, šta osećam. Trulo je kad shvatiš da su te ljudi iskoristili i nemaš petlju da se izboriš sa tim, brinući se sad za njihovu reakciju i osećanja.
Imam 28 godina, saznao sam danas da je moja majka abortirala kad sam još bio dete, to bi joj bilo treće dete da je rodila, u šoku sam jer uvek osuđujem abortus i smatram da je to ubistvo. Ne znam kako da se ponašam prema njoj sada.
Nakon dve godine rada u sjajnoj firmi i još bolje plate, dala sam otkaz jer nisam mogla direktoru više gledati u oci. Aferu sa njegovom suprugom sam prekinula sa otkazom i vec sam kupila kartu za Nemačku. Ne mogu više da lažem sebe, svog dečka i ljude oko sebe.
Brat koristi tablete za smirenje i to baš jake. On ne sme piti alkohol ali se jedno veče napio baš nije znao ništa kad se probudio niti se seća kako je dospeo u krevetu moje devojke. Vi koji su bili s njima te večeri pa i njena najbolja drugarica su mi rekli da ju je odbijao celo veče dok ga je ona zaskala ali kad se već skroz napio nije znao ni ko je ona tad je popustio. Plakao je ceo dan zbog toga a i ja s njim. Ne znam šta da radim boli.
Kada sam ljut, frustriran ili pod stresom, ja udaram šakama o zid ili nešto drugo. To je moj način da se ispušem. Upravo sam izašao iz tromjesečne veze. Znam da to nije sad nešto. Mnogi će reći da ima ljudi koji su godinama u vezi i prekinu pa ništa. I prije sam imao veza i veza, koje su trajale i duže od ove, al' ova je posebna. Ovo je prvi put u životu da osjetim onu istinsku bol. Po prvi put u životu sam udarao šakama toliko da su mi šake sve bile u natekle i krvave. Toliko mi je bilo teško, da nisam ni osjetio koliko udaram.
Moj decko me čudno gleda tokom seksa. Nekad kad ga duže gledam on okrene glavu, uvek se istripujem da mi je ružna faca tad odma mi bude neugodno.
Ostavio sam devojku koju mnogo volim zbog toga što je dosla pijana iz grada da se vidi samnom. Jednostavno njoj druženje, kafić, kafana, šta god ne može da prođe bez alkohola.
Već sam joj jednom skrenuo pažnju pre par meseci ali eto ne vredi. Ona je sad besna na mene, vređa me govori da je nisam vredan. Sve me to jako povređuje. Mislim da je teško naći normalnu devojku u današnje vreme.
Volim svog verenika, ali u poslednje vreme otkrivam njegove velike dugove iz prošlosti. Ne znam šta da radim, ni kako da se ponašam. Ova saznanja loše deluju na mene.
Slušam najbanalnije priče najboljeg druga dok on ne želi da sasluša apsolutno ništa. Sedim i razmišljam da li mi je on uopšte pravi drug.