Imam drugaricu koja je inteligentna i sposobna, ali je odrasla uz roditelje koji su, jako je ružno reći, sirovi i zatucani. Svaki dan se gleda Zadruga, čita žuta štampa i ogovara se sokak. Umesto da ju uče pravim vrednostima, oni će ju upropastiti. Počela je da se viđa sa jednim muškarcem, dosta starijim od nje, ali imućnim. Navodno, on nju samo izvodi da se pokaže, ali ništa ne traži zauzvrat. Uz to joj kupuje poklone i daje džeparac. Pokušala sam pred njenom mamom da joj kažem kako je to potpuno pogrešno, nadajući se podršci. Na to mi žena kaže da budalu treba iskoristiti kad je lud da gleda mlade cure i da su njima te pare potrebnije nego njemu, te da se ne mešam. Ostala sam bez teksta potpuno. Dižem ruke od drugarice...
Samo želim da se jednog dana probudim čistog lica bez ijedne akne. Mislim da ću tada biti najsretnija žena na svijetu.
Ljudi koji se hvale cehovima iz kafane su mi oduvek bili prebedni. Koga zabole uvo koliko je koštao vaš izlazak i koga pokušavate time da impresionirate?
Moj drug iz razreda ima rak ali to niko ne zna osim nas dvoje (jer on ne želi da iko zna) a meni je rekla njegova mama...ja kad sam čuo za to bio sam u šoku i nisam verovao ☹️
Moj redovni ritual je da povremeno, dok je komšinica iz susedne zgrade u svom stanu i čija terasa od dnevnog boravka gleda na moju terasu, izađem u boksericama (a ponekad i go), i kao nešto se zadržim, istežem i širim. Znam da je sama, znam da pažljivo uvek gleda, znam da joj to prija. Pozdrav za moju komšinicu.
Sastavljam oglas da tražim sobu u stanu sa cimerima i napišem "ako soba ne liči na sebe na slikama plaćaš piće dok ne zaliči". Niko mi se nije javio.
Kad odem u drugi kafić, a ne u onaj gdje sam inače osjećam grižnju savjest, kao da sam izdao konobara i šankera.
Lekarka sam i ne podnosim ostale lekare. Čast izuzecima, ali većina je toliko nadobudna, puni su sebe, sve druge gledaju s visine, druže se samo sa medicinarima jer oni su "elita", a zapravo ih ne podnose, već ih gledaju kao konkurenciju, takmiče se, smeštaju kolegama. Nikada ne bih mogla da se privatno družim s lekarima ili budem u vezi i braku.
Najviše me bole oni ljudi od kojih se udaljiš i uvjeravaš se da ih ne želiš više u životu, a dobro znaš da nije tako. Ponos je ipak jači.
Nemam mamu od 7. godine. Dok nisam ušla u pubertet, to mi nije bio toliki problem. Nemojte me shvatiti pogrešno, jesam ja tugovala za njom, ali u tom periodu su mi glavne zanimacije bile društvo, igranje napolju i slično i njeno odsustvo nisam toliko osećala. Od kada sam ušla u pubertet, skroz sam se promenila i tada mi je stvarno trebao neko sa kim mogu da pričam o stvarima kao što su momci, seks i slično, znate i sami. Sa tatom nikada nisam imala otvoren odnos, braću i sestre nemam, posle nisam imala ni neko društvo i jedini izvor informacija su mi bili internet i teen magazini...Ovo leto sam stupila u svoju prvu vezu. Novu godinu slavim sa momkom i vidim da mi se bliži i prvi seks, a meni je sad toliko potrebna majka da me posavetuje i uputi. Ne mislim ono tipa ''koristi zaštitu'' i slične stvari koje znamo još od trećeg razreda, već jednostavno želim da znam šta da očekujem, da čujem kako je njoj bilo prvi put, šta posle...imam milion pitanja, a nikoga kraj sebe.