Bude mi jako žao kada vidim da je neka osoba totalno prazna. Ali svakako ne mogu joj ja tu ništa.
Radujem se praznicima, ali su mi u isto vreme najgori deo godine. Depresivan sam i povučen po prirodi, ali u vreme praznika hoću da puknem. Proganja me neki osećaj prolaznosti svega, kao da sledećeg Božića neće biti, tj. neću ga dočekati. I nije samo to, ogromna tuga i strah jačaju svakim danom. Pakao od źivota.
Koleginici sam tražio broj jer je pričala kako bi mogli zajedno u teretanu. Devojka je divna, ali mi se ne sviđa u tom smislu a vidim na njoj da se malo promenila otkad mi je dala broj. Mislim da misli da sam tražio broj jer mi se sviđa, a ne zbog lakšeg dogovora. Šta sad da radim? Baš mi je sad neprijatno.
Tolike izjave ljubavi, pažnje... i onda ode na put sa drugarima i ne javi se 10 dana. Kakvo otrežnjenje. Kakav šamar realnosti.
Majka je radila nekoliko godina kao prodavačica u jednom kiosku, i svake godine, pred novu godinu, kada su vršili popise mene je zvala da joj pomognem. Među popisanim stvarima bila su i pakovanja kondoma, uredno zavedena, pod tim brojem i brojem. Nekoliko tih kutija bilo je obeleženo žutom trakom, i ti kondomi su se vodili kao "nebezbedni" za upotrebu. Prošle su godine od tog popisa, mene i dan danas kopka šta je značilođto nebezbedni, dal su bili oštećeni, ili imali neku falinku ?!?!?! Znam samo da su bili besprekorno zapakovani, i da je trebao neki oštar predmet da bi se skinula ta zaštitna folija sa kutije, jer su bili baš dobro zapakovani.
Ovi praznični dani me podsjete zašto jedva čekam da se odselim od svojih. Umjesto da to bude topla, porodična atmosfera, sve je suprotno. Tužno...
Slučajno sam devojci iz HR-a iz firme čestitao novu godinu. Ima isto prezime i slično ime kao sestra od ujaka.
Inače je viđam u firmi ali osim inicijalnog razgovora pre 3 godine, nemamo kontakta. Elem, njen odgovor je bio "Hvala, otkud si se setio". Ja budala kakva jesam napišem "slučajno promašio".
Jedva čekam 15. januar, ne mogu više praznike, spremanje hrane, dočekivanje gostiju, kupovinu poklona, muža koji je na odmoru, ne mogu. Samo neka se svi vrate odakle su došli.
Na svoju veliku žalost, rastala sam se od muža odmah posle porođaja i nekoliko meseci kasnije i administrativno razvela. Bila sam glupa i loše izabrala, kada sam saznala ko je i šta je, otišla sam od tog zla. On dete redovno viđa. Prošlo je 6 godina, meni menopauza kuca na vrata. Nikad neću preboleti to što neću imati više dece. Za to mu najviše zameram. Posle onoga što sam prošla s njim, ne mogu da zamislim da ponovo budem sa nekim. Kriva sam i pred detetom što ima takvog oca. Ne mogu ni sebi to da oprostim.
Ništa mi draže zimi nije pojesti nego pravu hercegovačku izlijevali sa čvarcima. Ona se pravi tako što se 2-3 veća krompira ogule i isjeku na kocke, zatim se u zdjelu doda malo brašna, vode, soli, bibera, malo ulja, dvije glavice luka sječenog na tanje i to se sve dobro izmješa u zdjeli i u to se na kraju dodaju 2-3 šake čvaraka. Sve se to izlije u tepsiju koja je prethodno podmašćena i peče dok ne porumeni 30-40 minuta, isječe na kocke i jede. Ne mora da je izljevača deblja od 2-3 cm. Bude preukusna a i zagrije dušu na hladnim zimskim danima i noćima.