Zanima me da li je neko od vas uložio sav svoj trud i uspeo da smrša 20,30,40 kg?
Kako ste se nosili sa zlobnim i zavidnim osobama u okruženju koje bi da vas povuku na dno u tom procesu..? Smršala sam 30 kg i od zagledanja ljudi nekad mi nije dobro. Inače radim javni posao i preživela sam svašta zbog tog mršanja i u jednom momentu dobila sam i blaži strah od ljudi. tj. kakvi sve ljudi mogu da budu, pogotovo žene...
Ljudi moji radim godinu dana u Nemačkoj i ja ne znam mogu li ovo da izdržim. Radim oko deset sati dnevno, uz to često idu i dežurstva vikendom, noćna dežurstva gde ste jedini lekar za kliniku sa 1000 pacijenata, plus prijemi. Uz takav rad pitam se šta to beše privatan život. Druga stvar, ovde ne mogu da se oblačim onako kako želim, jer je to suviše opasno- muškarci su agresivni, ima jako mnogo nacionalnosti gde vi pojma nemate šta se mota po njegovoj glavi. Sve te kulture su mnogo rigidne, od nemačke preko turske do svih ostalih- rigidnost im je zajednička i zato dobro funkcionišu. Ima ovde para i materijalnih vrednosti, ali sve je mnogo depresivno, nema radosti kao kod nas.
Kada sam ispričao svom starijem bratu da se viđam sa svojom bivšom profesorkom (ona je devojka u kasnim 20-im) prvo nije mogao da veruje, a onda je krenuo da joj se nabacuje i što je najgore uspelo mu je i krenuo je da se viđa sa njom, govoreći mi kako se samo druže, a onda sam saznao istinu da su imali nešto. To me jako pogodilo, a moj brat se brani pričom da to nije ništa i da je neću ženiti. Glupo mi je da priznam bratu koliko me sve to pogodilo i razočaralo, ne znam zašto je hteo baš moju žensku, ali nemam sa kim da pričam o tome...
Raskinula sam sa dečkom posle 3 godine veze. Bilo je tu dosta problema i svega i raskinula sam. On se posle raskida stalno javljao, hteo da popravimo stvari, ponašao se kao nikad pre. Posle mesec dana njegovog konstantnog pisanja i moljenja vratila sam mu se. I on je postao stvarno bolji, radio je stvari koje sam ga pre molila stalno da radi, a nije hteo, skroz se na bolje promenio. Sad je sve dobro, ali se bojim dokle će to trajati, da li će se vratiti na staro. Ovako nam je baš dobro, ali je prisutan strah. Znam da ga je pogodilo jako kada sam otišla, možda je shvatio da ne može da me izgubi.
Imala sam šefa mlađeg od sebe i stalno mi je nešto pametovao. Jednom mi je reko: 'Ti pamtiš samo glupe i nebitne stvari kao npr Što ti je netko rekao prije 100 godina, a kad ti ja kažem što trebaš uraditi na poslu, to sve zaboravljaš'
Mislim se u sebi: Pa kad taj posao ne volim nit me išta zanima, sve radim na silu, a bolji posao ne mogu naći jer nemam škole. Kvragu!
Svekrva se pravi da mene voli više nego svog sina jedinca.
Samohrana majka, sin još mali. Ostajem bez posla, ovde na jugu ne mogu naći posao, nikakvu pomoć nemam. Odakle krenuti? Imam osećaj da je sve protiv mene.
Ulja ili mlijeka za tijelo koristim jedino ako ih dobijem na poklon, čisto da se ne baci. Inače čim ih prestanem koristiti, koža bude suha ili se malo peruta ali kasnije dođe u red. Nema potrebe još da i te otrove unosim u tijelo.
Imam 37 godina. Trenutno sam. Više mi se smučilo da izlazim na dejtove, da se upoznajem, i da se trudim. E toliko.