Završavam ETF i mogu da pouzdano tvrdim da su informatičari posebna sorta. Sviđam mu se, pita zajedničku koleginicu svako malo za mene, ali ništa ne radi. Čak je krenuo da je moli da se ona raspita šta mislim o njemu, a ne zna da mi ona sve druka. Pošto je fin dečko, a i ne izgleda loše, rešim malo da preuzmem inicijativu, ali ne previše da ga ne uplašim i da mu ostavim prostor da on mene pita da izađemo ne bi li se okuražio.
Pošto oboje mnogo volimo slatko krenem da mu nabrajam sve poslastičanice i kafiće u Bulevaru i uz tekst - "ovde ima ovo dobro" ili "ovde mi se ide dok nas ponovo ne zatvore". To je trajalo dobre dve nedelje. Hajde što nije ukapirao, nego je otvoreno negodovao na svaki moj predlog. Te ta je torta sr*nje, te ko će da se vuče do Liona posle faksa. Kontrapredloga, naravno, nema. Na kraju me je pitao da nisam možda u PMS-u čim mi se slatko toliko jede. Ne znam da li da ga ignorišem, da kažem koleginici da mislim da je baš glup ali taj mi neće hebat.
Bolešljiva sam ceo život. Malo, malo pa se razbolim od nekog virusa, imam astmu i probleme sa kolenima hronično ("iskaču" usled fizičke aktivnosti). Međutim, prethodni period sam baš bila veoma loše. Konstantan umor, loše spavanje, povraćanje itd. Međutim, moja majka koja ima dijabetes sama toliko ne želi da prihvati da je neko bolesniji od nje, kao da ima konstantnu želju za pažnjom. I kada sam bukvalno živela u paklu prethodnih 4 meseca od umora i bolova zvala me je ljenjom kravom koja ništa ne radi u svom životu. Juče sam bila na kontrolni i ispostavilo se da imam rak zvan Hočkinov limfom. 4 stadijum. Šansa za izlečenjem je 20% inače, ali zbog mojih prethodnih problema blago su smanjenje. Na sve to majka mi je rekla da sam razočarenje i da zaslužujem sve ovo kada nisam znala da čuvam zdravlje. Imam 22 godine i ne znam šta da radim.
Žalosno je kad pametna devojka, puna potencijala, reši da pokazuje drugima svoje si*e kao najveći potencijal koji ima.
Ostavio sam posao i društvo u Nemačkoj da bih bio sa njom i da bi se preselio u njen grad, sve je bilo super do Božića kad je odlučila da me ostavi bez ikakvog razloga uz objašnjenje "Nije to to, želim biti sama" i onda me blokirala na svemu.
Imam 26 godina, dečka, ali mi je neugodno vidjeti neki par kad se ljube vani pred ljudima gdje se šeta većina ljudi.
Pre neko veče idem kući iz radnje a crkla svetla na ulici. Kako ulica nema trotoar, već samo put i ćuprije ispred kapija išla sam putem. U jednom momentu nailaze kola... ja da se sklonim na ćupriju i sledeće što znam je da sam poljubila patos. Ljudima je ladno pukla ćuprija a ispod nje je kanal i meni je noga upala u tu pukotinu. Ne znam koju sam nogu više razbila, ovu što je upala u rupu ili ovu što je ostala gore na betonu. Ovi u kolima samo prošli. Da sam slomila noge ostala bih u rupi... Bože hvala ti pa se nisam teže povredila. :(
Ja više nisam klinka i ne prolazim kroz takve probleme jer sam naučila da poštujem i volim sebe, ali toliko mi nekad bude teško da gledam svoje mlađe sestre koje rastu u društvu potčinjenom internetu i nerealnim standardima fizičkog izgleda. One su srednjoškolke i stalno se brinu da li su dovoljno lepe, na koji način su se slikale, ko ima lepše slike od njih itd. Jedna od sestara je čak na kratko obrisala instagram i posle par dana rekla kako prolazi kroz čudan miks krize i olakšanja. Pokušavam da pričam s njima o tome i savetujem ih, ali nadam se da je ovo faza i da će prestati da zavise od lajkova i fejvova. Hoću samo svima da poručim da budete uvek i svuda svoji i ne pristajete da nekome budete imaginarni lik sa društvene mreže, kao ni da dopuštate da vam lažni ideali ruše samopouzdanje.
Kada posmatram druge ljude mojih godina mislim kako je svima budućnost svetla, izvesna, a meni nije. Ne znam zbog čega imam tako pesimističan stav. Odličan sam student, lepa sam, nadam se da sam dobar čovek.
Za sve vas koji mislite da ste ružni, iz moje perspektive, niste. Smatram da nije toliko stvar fizičkog izgleda koliko je do 1. energije kojom osoba zrači, 2. brige o sebi/za sebe. nema tog velikog nosa, niti tih klempavih ušiju koji mogu biti prijetnja osobi koja zrači i svoja je.