Volela bih da se tik tok zauvek ugasi. Danas je svako dao sebi za pravo da glumi doktora, psihologa, učitelja itd. Kada će ljudi shvatiti da smo svi različiti, da svi gledamo svet iz drugačije perspektive, da niko od nas ne živi isto, da svi imamo neke probleme, muke i nevolje u svakodnevnom životu. Tik tok je s početka bio zabavan, ali ovo je otišlo predaleko. Ljudi nemaju obraza izbacuju šta stignu, devojke se ponizavaju, pevaju pesme u kojima se vređa ženski rod, momci se snimaju uz ženske pesme prave neke grimase….
Influenseri (ako ih uopšte mogu tako nazvati), prikazuju neki nerealan život, neke bajke i kako im je sve lepo u životu a zaista sam sigurna da to nije tako i taj sadržaj gledaju deca koja se verovatno pitaju što i njima nije
tako u životu. Smatram da svako od nas treba sam da se izgradi kao ličnost i da ima svoj lični stav za sve u životu, a ne da mu tik tok nameće mišljenje. Ta aplikacija će nas oterati u ludnice, ako već pojedince i nije…
Pitam se, zašto ne može da bude onakav kakav je bio na početku veze? Zar njemu ne nedostaju naša maženja, poljupci u svakom trenutku? Nisam se promenila, i dalhe ga štipnem, poljubim u prolazu. Ali on je tako odsutan, pravda se poslom i umorom. Ne znam šta da radim. Za mene koja voli sve otvoreno i jasno, bez zagonetki - ovo je mučenje. Nema bezobraznih pogleda, smeha, zadirkivanja, ničega više nema. A zajedno smo godinu dana. Pa vi recite meni šta dalje?
Šta biste radili da ste dobili hronični umor posle korone koji je toliko jak da ne možete da funkcionišete, toliko jak da ste morali da date otkaz, toliko jak da ste u krvetu veći deo dana..a toliko vam se živi...
P.s radi se o bolesti "sindrom hroničnog umora" koja nastaje najčešće posle preležane virusne infekcije.
U kafiću smo sedele 2 drugarica i ja i jedna ode i naruči nam svima kocu zero. Konobarica se vratila sa čašama, i otvorenim flašama i sipala piće. Kako smo bile zaokupirane pričom, nismo odmah primetile da nam je donela običnu kocu - tek posle prvog gutljaja sam osetila a i videla flašu potvrđujući to. Nakon što sam otišla do šanka da im ljubazno kažem šta smo naručile i šta dobile, devojka me je pogledala krajnje nezainteresovano i pitala samo: jel ste pile? Rekoh, samo gutljalj pre nego što smo primetile, ako i toliko. Zahvalila sam se i otišla nazad. Malo kasnije, dolazi konobarica (druga devojka) koja spušta nove flašice i podozrivo me gledajući kaže: šta je falilo ovim? Rekoh da smo naručile jedno i dobile drugo, da bi ona počela da me ispituje koja je uopšte razlika među njima, i nakon što sam joj, vrlo mirno pritom, rekla da ne mogu da pijem ako nije zero, i da bih volela da dobijem ono što sam naručila, počela je da mi govori da joj se neću tako obraćati i šta ja umišljam?????
Najjači su mi ovi 40+ muškarci koji ganjaju mlađe jer žene njihovih godina ne padaju na manipulacije i ne mogu im prodavati priču kako oni „imaju godina“.
Supruga i ja pokušavamo već 9 meseci da dobijemo dete, ja bih hteo da odemo na VTO ali ona to još ne želi, uvek kaže da nastavimo da pokušavamo ovako prirodno. Da li mogu da se nadam da ćemo ipak uspeti posle tolikih pokušaja?
Dok je većini ovdje koliko čitam seks sa partnerom naporan i imate osjećaj da vam je previše, ja se grizem jer pored sebe imam nimfomanku kojoj ni 3x ne bi bilo dovoljno. Da se razumijemo u vezi smo jako dugo i ona jako voli seks, kao i ja međutim, nekad ne mogu fizički, a ni psihički onoliko koliko bi ona. Najslađe mi je kad me onda onako u žaru pita: "Ljubavi, jesam ja tebi ovako naporna?", a ja čitavo vrijeme mislim kako joj ne pružam dovoljno iako stvarno imamo odnose bar 1x dnevno.
Radim kao programer duži niz godina i jako me nerviraju ljudi koji pokušavaju da budu programeri a jednostavno nemaju talenat za taj posao. Uvijek uče neke kurseve mašu nekim certifikatima a poštenog posla ne mogu da nađu. Programiranje ili znaš ili ne znaš i nikakvi kursevi ti pomoći neće ako nemaš jednostavno talenat da to radiš.
Imam 21godinu, moj život do prije godinu se svodio na treninge, izlaske i miran život.. Nikada nisam imao curu, dopisivao sam se, izlazio sa njima, ali uvijek sam ja kontakt završavao jer mi dosadi. Ljudi su me voljeli jer znam to kako su pred drugima o meni, uvijek sam bio nasmijan i imao dobar smisao za humor. U zadnjih godinu-dvije moj otac je počeo više zarađivat (pošteno), kupio mi je auto od 17k eura i moram mu davati 200 eura mjesečno to niko ne zna ja govorim da mi je kupio kao poklon. Izlazim po skupim restoranima jedem skupu hranu i to slikam i objavim. Nosim markiranu odjeću (fake). To je sve maska ustvari imam na raspolaganju 300-400eura mjesečno koje ja zaradim. Ali radim stvari neke samo da drugi vide. Skoro sam imao seks sa prostitutkom i ponovo još jedan. Za parama, seksom, izlascima skupim sam žudio ali sam ostao prazan. Životne šanse neke sam propustio radi inata. Momci, živite život kako vam se sviđa, imat ćete miran san. I djevojku kraj sebe koja vas voli takvi kakvi jeste.
Zbog potrage za poslom i željom za promenom preselila sam se u susedni grad i tu živim 3 godine. U rodnom mestu sam uvek bila neprihvaćena, što me bolelo, nit drugarice, nit dečka, samo knjiga, kuća, samoća. Bio je jedan momak u kog sam bila zaljubljena, ali on se uvek povlačio, te kao hoće sa mnom, ali mu društvo ne da. Ja jesam bila lepa, i sada sam, ali ne kao te ribe koje momci vole. Kao da ga je bilo sramota da bude sa mnom ili je hteo da mi se podsmeva. Meni je u novom gradu dobro, imam krug poznanika, ali ni sa kim bliska. Igrom slučaja, ispostavi se da je taj momak, sada već oženjen, prijatelj mom šefu i svaka poslovna žurka ili događaj ne može bez njega. On je jednom pripit meni rekao da mu se sviđam i oduvek sam mu se sviđala, al eto, "sudbina nas rastavila". Trezan se pravi distanciran. Najgore što još nisam ravnodušna, a tera me sada i inat da ga dovedem ili u položaj čoveka koji vara ženu ili da ga navučem na tanak led i odbijem za osvetu, jer i ja imam dostojanstvo.