Bila sam danas na nekoj svadbi, posle ko zna koliko vremena. Svuda oko mene parovi, s decom i bez dece. A u meni gde treba da bude srce-rupa. Mrtvo. Želela sam da budem tvoja, da budeš moj, da budeš sa mnom tu, ali nisi, ti si odabrao drugu ženu, drugi svet, sjajniji, lepši. Ja nisam bila dovoljna! Ostala je rupa u meni zbog čega neću otići na svadbe još dugo, jer me svaka dotuče. I kad me je pitala majka da li je imao neko za mene, rekoh ne! Ne mogu da joj kažem da godinama umireš u meni i davim se u nastojanju da te zaboravim, ali ne da ne ide, nego iznova boli jače. Samo maštam da odem daleko ako i tada uspem da zaboravim da ne biramo koga volimo, sreća ili tuga biraju nas!
Najbolesnija stvar ikad smišljena su ovi storiji. Rodica mi došla u apartman na odmor par dana, vidim poslije objavila story pogleda iz apartmana uz opis “my home”. Čemu, kome, zašto lagati, samo da bi nekome lažima nabila kompleks na par sekundi? Mjesec dana poslije ona i dalje objavljuje slike kao da je sve vrijeme na odmoru.
Ne podnosim to što moja najbolja drugarica ima i druge jako dobre drugarice.
Imam 4oro dece, idu u vrtić, ali ubedljivo najmanje empatije sam osetila sa svo 4oro u jaslenim grupama. Šta je Vama "zaparalo" uši, mislim što ste luli od vaspitača. Meni: Ja nisam ničija dadilja (da se razumemo, ko očekuje to od vaspitača), hvala roditeljima koji su povukli decu preko letnjeg raspusta ( hvala? Pa šta ko nema mogućnost tu? Rade roditelji kao i taj vaspitač) Vi ste prosvetni radnik, zašto Vaše dete ide i preko raspusta u vrtić? ( Možda radim dodatno?, i odakle smelost za takvo pitanje?)
Vrtić je obrazovna ustanova, vaspitač je osnova početka nekog odrastanja u obrazovanju, socijalizaciji. Nekako vaspitač je koren u tome. Roditelj je početak i kraj, razume se. Ali vaspitač je itekako važna uloga deteta.
Zaljubila sam se u kolegu koji izgleda sasvim prosečno ali juri samo instagramuše. Ja sam prosečne lepote, nisam provokativna, na IG nemam slike, ne pućim se, ne poziram itd. Jednostavno ne umem, obična sam i on me naravno ne primećuje. Sve što želim je da se odljubim, da se spustim na zemlju i isključim emocije. Želim da radim svoj posao hladne glave i srca. Ne znam samo kako ću jer delimo kancelariju. Uh, Bože pomozi!
Nedostaje mi bivša, ali ne želim da joj se javim, jer je poremećena narcisodina ku**a.
Najjača mi je komšinica koja hoće da me ponizi, pa kaže neku nepoznatu reč iako nema pojma da se tako kaže na engleskom jeziku (znam engleski, ona ne). Užas!
U firmi sam tek par godina i već sam dobila poprilično promaknuće. Ponosna sam na sebe i svoj trud. Ali kolege koji su dugo u firmi su ljubomorni jer misle da su oni zaslužili tu poziciju samo zato jer su dugo u firmi.
Pročitah ovde jednom da treba da se napravi poseban odeljak "Snajke i svekrve", a šta ćemo sa svekrovima?? Svekrvu nemam, ali kao što reče njegova sestra on je naporan kao tri... Pa sve da zna, sve da isprati, ništa ne sme bez njegovog nadzora da prođe. O gospode, pa u spavaću sobu deveru i jetrvi ušao u sred noći kad je beba zaplakala... To kad sam čula, dobro mi nije bilo. Sreća pa mi živimo odvojeno, ali svakako ne mogu da podnesem njegovo mešanje u apsolutno sve. Uskoro i ja treba da se porodim, samo li krene da se meša u vaspitavanje deteta, tu će biti kraj.