Moja žena je jedno najnad*kanije stvorenje! Razveo bih se sutra, ali ne mogu još zbog dece.
Ne mogu da učim. Ne znam kako da se nateram da završim fakultet, imam još 6 ispita do kraja i nikad mi nije bilo ovako teško. Sve me drugo interesuje sem knjige, a i kad kao sednem da učim, buljim u zid.
Nakon svakog prekida sam se zezala da sam imala dečka zato da ga "popravim i pustim u svijet". I evo, svi moji bivši su sad u dugim vezama, zaručeni ili u braku i imaju djecu, a ja opet sama.
Hrana je uvek ukusnija kada je spremljena u tuđoj kući.
Sa dečkom sam 6 godina. On stalno kuka na život, uvek mu nešto nije po volji. Kupili su mu auto od 10 000 € a želeo je od 12 000 €, eto to mu je sad problem. Petkom i subotom troši po 100€. Ne radi ništa u životu jer su mu njegovi obezbedili sve, njegovo je samo da uzima kirije od stanova. Nikad mu ne tražim, iako živimo na ivici siromaštva, toliko da ponekad nemamo za prašak za veš ili šampon. Oblačim se lepo jer garderobu dobijam od rodbine. Leti berem maline da zaradim. Često sam išla u pocepanoj obući, jer nemam za novu. On ne zna kako živim, jer se nikad ne žalim i zahvalna sam Bogu za ovo što imam. Mnogo mi teško pada to što on svakog dana kuka na život, a troši mesečno više nego što moja porodica prima. I neprijatno mi je što u 90% slučajeva on plaća pića i večere, a meni je to luksuz..
Već pola godine mi se redovno dešava da mi koverte od računa budu otvorene kada ih izvadim iz sandučeta. Nije mi bilo jasno zašto dok nisam uhvatila komšinicu kako pokušava kroz uzani otvor sandučeta da provuče prste. Nije mi jasno iz kojeg razloga mi čita račune. Kada sam je pitala šta radi rekla je da je mislila da je to njeno sanduče a zatim je brže bolje potrčala u stan.
Sramota me da idem u teretanu iz razloga što me je strah da li će mi se smejati u teretani, imam 115 kg a 180cm visok ...A kad odem u drugi grad sebi kažem ma idem sve sumnje prestaju, ali kad se vratim opet me je sramota da odem...
Kad sam bio mali i kad bi neki končić visio sa majice došao bi tati i on bi ga spalio cigarom. Ja sam uvijek bio u ‘woow’ osjećaju. Isto tako moj sin meni sad dolazi i on je u čuđenju. 😃😇
Postoji jedan dečko koji je bio zaljubljen u mene. Dugo zaljubljen. Nije mi se sviđao. Fizički. Kao osoba je bio dobar i okej dečko, koji studira ima dozvolu i ostalo. Znala sam sve to, i u početku smo se samo družili jer nisam htela da mu dajem lažnu nadu. Jedno veče sam bila u klubu i čula se sa njim i on me pitao da prošetamo i posle nekih pola sata sam izašla i otišli smo na picu. I kad smo šetali poljubio me je. Bila sam šokirana, jer nisam osetila ništa a nisam htela da ga gurnem ili slično. Trebala sam. Posle toga krenuli smo sa vezom i bili zajedno 22 dana. Bio je predobar prema meni, otvarao vrata, kupovao poklone ali ja ni jednog trenutka nisam osetila ništa. Ne dozvolite tako nešto sebi, jer ako možete da sprečite nešto što ne želite onda uradite to. Ja sam čekala da prođu 22 dana da bih konačno uradila nešto. To je jedna od najvećih grešaka u mom životu. Pretvarati se da si nešto što nisi, da voliš a ne voliš, da si srećna a nisi... zato uvek slušajte svoje srce.
Od ljudi koji se takmiče ko je pametniji i bolji ili pak onih koji uvijek imaju bolju dogodovštinu od tvoje gori su mi ljudi koji se takmiče kome je u životu teže, ko se više napatio. Najčešće ih izbjegavam, jer inače imam goruću potrebu da im objašnjavam da je svačiji život jednako vrijedan i da se džabe naslađuju. Ne poredimo se sa drugima, tamo gdje ne treba.