Svojoj najboljoj prijateljici sam ja ispred muža, ali sam joj iza većine njenih dosadašnjih ljubavnika. Draže bi mi bilo da joj je muž najvažniji pa ja, nego ovo da sam joj jedan dan najvažnija osoba u životu, a drugi dan me u stanju ostaviti na cesti zbog ljubavnika kojeg je upoznala tu večer.
Moja drugarica povela mene na razgovor za posao umesto da napiše cv, ja objasnila kakva je osoba i koleginica pošto smo par godina i radile zajedno i dobila je posao.
Topla noć, lagana romantična muzika, Studenjak. Noć za ljubav, a čitaonica puna...
Ponekad pričam sam sa sobom na telefon samo da moji ne misle da nemam nikog.
Ne volim ljude koji namjerno ne odgovaraju na poruke iako su u mogućnosti samo da bi imali osjećaj neke veličine.
Odem u kuhinju. Sipam sok u čašu. Na putu do sobe popijem sok. Donesem praznu čašu.
Kada bi se ljudi ispovedali ovako jedni drugima sve bi bilo mnogo lakše...
Nedavno sam saznao da je moj rođak, inače bivši profesionalni fudbaler, još kao omladinac početkom 1990-tih bio na probi u Barseloni, sa još jednim našim klincem. Probu nije prošao jer se prilikom rasprave ko će izvesti slobodan udarac potukao sa jednim saigračem. Taj saigrač je naravno bio taj naš momak.