Kada malo popijem, imam poriv da svim ljudima udjeljujem komplimente 😁
Kako da znam da li se sviđam liku koji je jako stidljiv i povučen i znam sve da mu se sviđam ne bi mi rekao iz straha ne prilazi mi često ali gleda me iz daljine i sav se spetlja prilazi ponekad čisto da visi oko mene a ja ne bih mogla ništa da mu kažem jer mi se ne sviđa ali uživam u ideji da je zaljubljen u mene.
Teško mi je kad vidim njihove zajedničke fotografije. Tako su sretni.
Smeta mi kad neko moje dete naziva 'moja sreća', 'moj život', 'moja ljubav'.. kad je to dete sve samo moje.
Dok sam bio mali bio sam kao sunđer bob, sad sam kao lignjoslav.
I dalje stalno mislim na devojku sa kojom nisam ni bio. Upoznali smo se vise poslovno pre 2 godine i nemamo kontakt, ali iz nekog razloga ne mogu da je potpuno zaboravim. Ne razmišljam bukvalno non stop o njoj, ali na kraju dana se setim. Baš me već opterećuje.
Nije mi jasno zašto su neki muškarci ljubomorni kada su oko tebe drugi muškarci, a inače imaš utisak da ih ne zanimaš previše.
Tako mi dođe da izbrišem sve dr. mreže ali znam da ću ispasti teški čudak!
Većina ljudi me spominje u superlativu, kao vrijednog i porodičnog čovjeka koji uživa u životu. Ljudi ne vide koliko me boli glava od posla i koliko sam se toga odrekao da bih imao nešto materijalno. Niti izleta, mora niti planina, samo rata za ratom, djete, supruga, režije, auto....
U posljednje vrijeme imam osjećaj kao da šta god pokušam, na kraju propadne. Ono što želim kao da mi stalno izmiče, i zbog toga gubim volju za mnoge stvari. Osjećam se baš iscrpljeno i umorno.