Čitam vamo non stop po zanimanju sam ovo-ono i zarađujem ovoliko-onoliko. Htio bih reći da imamo sreće što se okrenulo tako da majstori zarađuju lijepe novce i da nisu podcjenjeni. Ja sam trenutno u situaciji da sa svojim poslom mogu raditi gdje god poželim i volio bih da svi mogu tako. I sretan sam što sam ovo zanimanje htio iako su mi svi govorili da sam lud. Sretno svima koji imaju snove, upornost i trud se isplati.
Sestra je pravila rođendan sinu, ima 2 godine. Ja sam kupila neke 3 trenerke jednu plavu, jednu zelenu i jednu žutu, imaju i neke detalje životinjice, autiće. Kad je videla napala me je kako nisam normalna što kupujem šareno, da li sam videla njeno dete nekad u tim bojama, da neće da ide kao klovn, sve najgore. Kupila sam blage boje, sa samo nekim detaljima, dete je stalno u 3 boje bela, bež i siva. Cela soba mu je bela, bež i siva. Zidovi, krevet, slike, posteljina, tepih, igračke. Ne sme da ima ni igračke u boji jer se ne uklapaju u sestrinoj glavi. Soba je tako depresivna, a on kad dođe kod mene sve što vidi u boji oduševi se. Mislim da više ništa neću ni kupovati, a ovo je rekla da dam nekome drugome kad ne poznajem šta njeno dete voli.
Imam osećaj da ako spavam sa drugim da ću ga izdati i prevariti... A nikada ništa nisam imala sa njim... Viđam ga po firmi i samo se gledamo... Ali eto ja imam osećaj kao da je to izdaja ako spavam sa drugim. Osudite slobodno...
Najveća sam budala na svijetu jer sam iz svog života obrisao jedinu osobu koja me nikad nije povrijedila.
Medicinska sestra sam. Živim zdravo, vježbam, hranim se najčešće zdravo. Radim deset godina na intenzivnoj njezi. Svakodnevno svoje tijelo i snagu podređujem pretilim pacijentima koji se nikada u životu nisu brinuli za svoju zdravstvenu dobrobit. Na kraju ću i ja postati invalid dajući se za te ljude, a radila sam za svoje tijelo najbolje što sam trebala.
Tužna sam jer sam izgubila jednog malog gumenog guštera kojeg sam imala preko 20 godina, zvala sam ga Kroki. Držala sam ga na prozoru među saksijama zajedno sa ostalim figuricama, juče brisala prašinu i kao da je propao u zemlju. Pretražila sve i nema ga, inače ne gubim nikada stvari pa mi ovo teško pada, imam čak i šnale iz djetinjstva, eto.
Imam 48 godina, deca su mi sve u životu. Ni na jednom drugom planu mi ne ide baš... Ljudi me ignorišu, muž me psuje za svašta i čovek je kome ne smeš ništa reći jer se odmah uvredi. Seksa nema već godinama. Svi odnosi i sve situacije u životu su mi kao moj brak: mlaki i jadni. Zdravlje je počelo da se narušava. Majka mi je umrla kad sam bila mlada i sad mi nedostaje više nego ikad, sad kad je svuda zapelo.
Koleginica koja je učiteljica i već preko trideset godina radi u prosveti piše 'ne sme' sastavljeno u grupu roditeljima. Videla sam da je isto pogrešila i dok je pisala učenicima na tabli. Meni glupo da je ispravim.
Blago svakome koga devojke stave u friend zonu, taj će se teško oženiti i neće imati velike obaveze u životu niti da svoja prava prepolovi.
Drug mi je poslao snimak fabrike u kojoj radi, gde se nadređeni i zaposleni tuku.