Ostavit ću ženu jer joj nakon dojenja grudi liče na ispuhane traktorske gume. Gadi mi se.
Nema mi nista privlačnije na dečkima nego kad imaju smisla za humor.
Ne mogu da verujem da sve moje školske drugarice koje su bile popularne u školi, nisu postigle ništa u životu, a ove prosečne sve...
Previše nosim mobitel sa sobom i provodim vrijeme na njemu za nekoga kome nitko ne šalje poruke ili ga zove.
Prvih godinu dana veze dečko je stalno bio u strahu da ga ne ostavim iako nije postojao razlog za tako nešto, niti bilo šta sa moje strane što bi ukazivalo na mogući raskid. I sam je rekao da je to njegov strah jer je dugo bio sam, a mene je jako zavoleo i to je sve. Druga godina veze već teče opuštenije, vidim on se oslobodio i bilo mi je drago jer veza u strahu je počela da mi stvara tenziju. I stvarno tada je nastupio jedan lep period. Međutim, kako smo zagazili u treću godinu dešava se to da se on ponaša tako kao da ću ja uvek biti tu bez obzira na to kako se on ponašao. Kažem imamo problem, pričamo o istom, on klima glavom, kao sve je njemu jasno, slaže se, kaže pokušaće da uradi nešto, da promeni, a onda ne bude ništa. Gleda u mene i kao da jedva čeka da završim šta imam pa da nastavi sa njemu važnim temama. A ja se sve više pitam da li imam posla sa manipulatorom, šta je zdravo, a šta nije?
Upisao sam srednju školu gdje ima dosta lijepih cura. Jedva čekam da ih upoznam ili da smuvam neku.
Roditelji me tjeraju da idem s njima na more. Imam 20 godina i osjećam se neugodno kad se skinem pred tatom u kupaći. Ne mogu nikako da izbjegnem putovanje jer se ljute na mene...
Osećam se iskorištenim od strane supruge, ni jedan dogovor od pre braka ne želi da ispuni, a još me i emotivno ucenjuje detetom.
Dečko i ja smo studenti, sada već pri kraju prve godine fakulteta. Godinu dana smo u vezi i slobodno mogu reći da mi je to najljepša godina života što zbog njega, što zbog promjene okoline i zajedničkog sazrijevanja. Kad god smo izašli podijelili smo račun i smatram da je to ispravno. Ako on plati u jednom lokalu, ja ću u sljedećem. Da mu ne bih udarila na ego, dam mu novce i plati. Studenti smo i roditelji nam oboma daju džeparac i ne vidim razlog zašto bi isključivo on uvijek morao plaćat.
Kad sam bila student bila sam toliko siromašna da sam zapisivala koliko je neko potrošio na mene kad me izvede na kafu ili neku klopu, tako sam imala utisak da sam imućnija. Znam da je to bolesno, ali bih volela da znam o kakvom se poremećaju radi.