Kada sam bio mali mislio sam da živim u simulaciji i da su svi protiv mene (počevši od mojih roditelja) i da oni samo glume kako mi žele dobro. Ja sam to rekao tada majci, njoj je bilo smešno, ali nažalost ja sada sa 23 godine nisam baš u zavidnoj situaciji, depresija, anksioznost me uništavaju. Oni me sada smaraju o nekakvoj devojci, a ja nemam volje ni za šta.
Nikad nisam išla na more sa društvom ili dečkom i mnogo mi je žao. Prvog dečka sam imala tek sa 25 i raskinuli smo dva meseca pre letovanja. Od tad je prošlo dve godine, i dalje sam slobodna i mislim da su mi sve manje šanse da odem s nekim tako. Drugarice imaju decu ili su u dugim vezama. Nije to najbitnija stvar, ali volela bih da to iskusim.
Boli me to kada me neko pita o majci takođe kada pričam sa drugaricama a one pričaju kako su im divne porodice, a meni roditelji nisu zajedno, sa ocem ne pričam već dugo ništa ga ne zanima, a majka se samo tako naziva a nije vise žena kakvu sam je pre poznavala. Uvek mi bude krivo što nismo mogli da budemo srećna porodica kao i njihove, ja sada imam muža i ćerku i u srećnom sam braku i nadam se da ćemo se isto ovako voleti uvek i da će naša ćerka od nas gledati samo šta je ljubav i da nikada ne bude tužna i sa ponosom da priča o svojim roditeljima, jer ja o mojim mogu samo uz suze i tugu…
Kako možete da legnete u krevet sa osobom koja vas je varala i vi to znate? Pored vas živih neko iza vaših leđa gradi drugi život dok vas gleda u oči i laže. Zaslužujete svi da budete voljeni, nemojte trpeti to! Pogotovo kad sve date i neko svesno odluči da pusti drugu osobu u srce! Zapamtite nije im bilo žao dok vi niste saznali. Nije im bilo žao dok rade šta rade a vi ih kući čekate. To nije nit može biti ljubav!
Još 7 - 8 dana do kompletnog mira jedva čekam da se uselim!
Ja ne znam skoro nijednu osobu, a da koristi konac za zube. Ubeđena sam da 70% ljudi to uopšte ne koristi. Ne koristim ni ja, jako retko kad. Idem redovno kod zubara i zubi su mi super, ali ne mogu da se bahćem sa tim, plus se gadim. Znam da treba da se koristi, ali eto, šta je tu je. Ja priznajem da ne mogu to. Baš me je zanimalo, koga god da sam pitala kaže mi da to ne koristi. Jedino za koga znam da koristi je moj brat i još jedna osoba. Računam samo prirodne zube(normalno😉).
Imam 40 godina i trudna sam. Jako teška trudnoća, mnogo teža od prve, pre 10 godina. Iskreno, jedva čekam da se porodim. Da moje telo bude samo moje, toliko sam umorna, teško mi je i da se krećem, mučnina me razbija i sad u sedmom mesecu, nisam spavala mesecima. Maštam o danu kada ću sa mužem otići negde i igrati bez prestanka satima.🙃
Preselim se u inostranstvo i kontaktiram par puta poznanike iz mog grada koje sam poznavao od pre. Čisto da imam s kim da progovorim. Svaki put odbijanje i obrazlaganje kako ne mogu. Zahvalim se i ostavim mogućnost da oni mene kontaktiraju kad mogu/žele. Naravno, to se nikad nije desilo. Nakon desetak godina upoznajem mnogo dobrih ljudi, naših, stranaca, lokalaca, u svakom slučaju, socijalni život mi je dobar. Mnogo truda, doškolovavanja i malo pomoći prijatelja, uspem da se snađem, radim u struci i lepo zarađujem. Sretnem jednog od onih poznanika s početka priče, pozdravlja me kao da smo najrođeniji, i naravno pita za posao i je li tačno da sam se dobro snašao. Jesam, hvala na pitanju, odlično mi je. Što se ne javim nekad za kafu, da se družimo. Nasmejem se na to i odgovorim da mi je drago što smo se sreli. A još draži su mi moji prijatelji kojima sam bio dobar i kad sam se mučio i bio nezaposlen.
Kada se minimalno našminkam, lijepa sam kao lutka. Bez šminke sam, najblaže rečeno, ružna.