Imam 23 godine, izlazila sam sa momcima, bila u vezi godinu dana i nikad se nisam ni poljubila sa dečkom, htjela sam čekati brak i to je tad bila moja odluka i čvrsto sam se držala toga. Sa kim sam god izlazila nakon par mjeseci sam pokretala tu temu i razgovarala o tome jer nije svatko spreman na to i ne želi takvu vezu što je također uredu. Svi su uvijek bili fer i ispoštovali moju odluku. Sa sadašnjim momkom sam u vezi godinu dana, prekršila sam odluku čekanja braka sa njim nakon 4 mjeseca veze, od tad imamo redovan seks i toliko uživamo da se nekad pitam kako je moguće da je svaki put tako puno strasti i sa toliko povezanosti. On je prva osoba koja me dodirnula, prvi poljubac i prvo sve. Nikad nisam okrivila muškarce za "iskorištavanje" djevojaka jer su sve djevojke itekako svjesne situacija u kojima se nalaze samo je pitanje kolike standarde one imaju i što će dopustiti a što ne. Nitko te ne može natjerati ni na što ako zaista ne želiš.
Svako ko je nesiguran u vezi, uhodi i smara partnera - nije stabilan u glavi. To se leči. Još su mi gori oni što trpe to. Kako možete da trpite zvocanja, ljubomorisanja, uhođenja, pretnje i kuknjavu? Silom ne može niko nikoga da zadrži. Jbt, neki bi prešli preko boleština da bi ostali sa nekim. Jezivo.
Spasio sam bezbroj brakova, posle druženja sa mnom žene su shvatile, da njihovi muževi nisu tako loši. 🤣😅😎
Hahahahahahahah pakao.
Ponosan sam bar na to.
Imam 7 - days kiflice oko struka ili ti šlaufe, a želim lika koji ima eight puck.
Mrzim kad ljudi u svakoj situaciji govore da te nitko nikada ne može voljeti više od roditelja. Zašto je teško prihvatiti da ima nas djece koje roditelji nisu voljeli? Kad čujem takvo nešto, čujem samo da ne zaslužujem ljubav i da me nitko nikada neće voljeti jer ni roditelji nisu.
Iz Beograda sam a zaljubila sam se u momka iz Podgorice, ljudi moji, mi smo se tako lepo skontali, tako mi je lepo da pričam sa njim i ne skidam onaj glupavi osmeh sa lica.. Mislim znam da je teško da će od toga nešto ozbiljnije biti, ipak je daljina u pitanju ali eto htedoh ovo da podelim.. Kao neka tinejdžerka se osećam.
Nervira me kada se ljudi hvale time što nikada nisu pogledali ni jednu epizodu neke poznate serije (najčešće to bude Game of Thrones) ili neki poznati film. Pa šta? Ni ja nikada nisam gledala Stranger things (niti ću), Greys anatomy, The Godfather, Lord of the rings, Star wars... To me ne čini posebnom pahuljicom, već samo znaći da nemamo svi iste preference i da nas ne zanimaju iste stvari, što je zapravo i normalno. Još samo fali da počnemo da osuđujemo jedni druge na osnovu filmova ili serija koje (ne)gledamo. Baš nema logike. Svako neka gleda šta voli i eto, rešen problem.
Našla sam svoje komentare ovde iz 2017. godine i umirem od sramote, kakav debil od deteta....
Šta kažu ljudi, kada pustiš doći će. Evo ja tako godinama funkcionišem i nemam devojku.
Završila sam fakultet prije 6 godina. Ovdje to zanimanje nije toliko traženo, teško je doći do posla u državnoj ustanovi, djece je sve manje. Svi koji nisu završili fakultet iščuđavaju se zašto ja radim u prodavnici, pekari sve poslove koji su slabo plaćeni a ne znaju kako je teško se zaposliti u struci, iako imaš diplomu državnog fakulteta. Samo me povrede tim.