Kresnuo sam se sa najboljom drugaricom prošle godine na moru. Oboje smo to želeli i dogovorili smo se da ono što se desilo u Pefkohoriju ostaje u Pefkohoriju. Problem se pojavio sada, skoro godinu dana posle tog događaja kada sam ja našao devojku, a najbolja drugarica hoće da se pojede od ljubomore. Skoro godinu dana se ona ponašala drugarski, ono veče na moru nismo više ni pominjali, sve je bilo kao i godinama ranije, nikakve naznake da ona ili ja hoćemo nešto više... I sada odjednom ovo. Što mi to radi kada zna koliko je volim i poštujem i što me tera da biram između nje i ove devojke koja mi po svemu odgovara.
Imam 2-3 košulje sa kratkim rukavima, nosim ih samo da bi video reakciju drugih ne razumem zašto su toliko loše ?
Ili kupiti sa dugim rukavima i podviti ih preko lakta i dođe mu na isto...
Na njegovoj svadbi sam plakala kao kiša, a idalje ne mogu da se pomirim sa time da se oženio sa nekom drugom a ne sa mnom. Borite se za sve u životu, ne odustajte lako, kao ja...
Ne razumijem kako opravdanje sramotnih postupaka moze biti opravdano “bio sam pijan “. Imamo isto ime i prezime i kad smo trijezni i kad smo pijani . To što si Dr.Jeckyll kad se napiješ i postaješ druga osoba jer se očito bojiš svjesnosti samog sebe i uživaš u tome da ne budeš ti je problem. Napio sam se masu puta, svašta proživio, nenormalne dobre zabave imao ali nisam nikad trebao biti netko drugi da bi izvukao maksimum iz zabave.
Imam susjede blizanke, cure od 20 godina. Od kad postoje one se oblače identično, izgledaju isto, ista frizura, šminka. Ok je ista roba kad su male, ali sad kad studiraju mi je malo pretjerano. Kao da su jedna osoba, a ne dvije.
Ponekad tj vrlo često mi je dosta svega. I jurnjave za novcem i posla koji moram da radim, a ne volim ga, dosta mi je svoje porodice sa kojom sam trenutno primorana da živim. Bože, samo da imam novca svi moji problemi bi bili rešeni - kupila bih kuću sebi i svom dečku, napravili bismo svadbu i izrađali decu... Ovako poželim da se jednostavno nisam ni rodila...
Zašto roditelji uvek prave izbor da što manje znaju o životu njihove dece?
Zašto je lakše braniti nešto bez razloga i ne objašnjavati detetu jer je premlado? Želim da znam.
Nikada mi niko nije rekao ništa.
Moja porodica nije moja porodica.
Tu je mama koja se promenila drastično, koja nije više moja majka.
Tu je moj očuh, koji kao i da ne postoji.
Tu je moj brat, koji je jedina svetla tačka mog života, ali i on ima svoje bitke i ne razgovara često sa mnom.
Pre toga je tu bio moj tata, sa kojim se ne viđam. Kakva je to porodica? Šta je to moja porodica?
Gde su svi?
Zašto sam ja ovde? Ponekada se pogledam u ogledalo i pomislim da sam najveća greška ikada. Ponekada želim samo da se ubijem. Ponekada samo želim da ne prolazim kroz sve ovo odvratno iskustvo.
Kako sam omiljena drugarica, najlepša devojka, pametan đak, odlična glumica, a majci kur*a koja je spavala sa pola beograda? Zašto joj nisam dovoljna?
Govori mi o nekom poštovanju koje bi ja trebalo da gajim prema njoj, a prva ne poštuje takva pravila ponašanja...
Svaki put kad se vozim u prevozu i nemam Bus Plus razmišljam kako ću da se foliram da sam stranac i da ne znam srpski kad uđu kontrolori.
Iz ličnog iskustva ću vam nešto reći, što se tiče izgleda momaka i njihovog ponašanja. Nisam imala sreće u ljubavi kako sa lepim tako ni sa ružnim ali su ipak ovi ružni, niski tipovi i te kako gori od lepih. Lepi momci imaju tu manu da se dokazuju i da imaju što više devojaka, dok je ova druga sorta iskompleksirana do bola. Jedan primer: nizak, ružan, iskompleksiran mi je toliko zagorčao život da je na sve načine pokušavao da me odvoji od prijatelja i porodice jer su svi oni loši, a on je najbolji i najpametniji i on sve može, jedva sam se izvukla iz tog pakla manipulacije, na svako moje "ja sam" imao je odgovor "aaa nije to ništa, JA sam", uvek je pokušavao da me napravi ljubomornom, svako muško je bilo potencijalna pretnja i morala sam da prekidam svaki kontakt sa njima, kontrolisao me je non stop jer ga je bolelo što sam dobijala komplimente za svoj izgled...da ne navodim dalje. Jedna žena je rekla "lepi ljudi su lepi i iznutra, a ružni sigurno imaju neku manu".
Pa ja ne verujem, uzmem knjigu da učim pa to se spava, pa to gladan, žedan...a kada odlučim da ostavim knjigu i da legnem da spavam ne mogu da zaspim, trebalo mi je sat vremena da se udostojim i zaspim...