Kada sam rodila prvo dete, posle 2 dana majka mi je umrla od raka, a otac je takav da živ ne zna gde živim, nije otac... Imam 27, sad će drugo dete, teško je bez roditelja kroz život, ali mi je mnogo teže što moja deca neće imati baku i deku kao što sam ja imala.... Greota, majka mi je bila stvarno divna žena, bila bi predivna baka...
Kod devojke ako vidim da nema tu neku misteriju u očima, ili taj pogled koji bi ispričao mnogo toga, gubim interesovanje.
Iskreno mi je treba odmor. Ne samo ležanje ili slično, već odmor za um i dušu. Nailazim na one savjete:"uzmi svoje zivot u svoje ruke"i "ostavi sve i idi gdje te srce vodi". Iskreno, super mi je kako ljudi na ovakvim savjetima zarađuju, no u realnome svijetu uvijek ima obveza, briga, rokova. Iako znam biti spontana, ostaviti sve nije moguće, i tako dobiti odmor ili se riješiti briga. I odgovornost je vrlina.
Strah me je da nikada neću naći curu/ženu jer sam nizak (166cm). Imam par prijatelja koji su oko 175cm i njih su dosta često cure odbijale samo zbog visine...
Pošto sam završila neprofitabilan faks, rešila sam da se dobro udam, jer to je jedini izlaz u ovakvoj situaciji...
Nekad mi dođe da mu se javim, al se onda sjetim da su poruke dvosmjerne i ako on već nema potrebu javit se meni onda neću smetat.
Nastavnik sam u osnovnoj školi. Smatram da sam dobar u svom poslu i da radim ono za šta imam talenta, ali se mnogo trošim u svemu tome. Deca su nezahvalna i sve više mislim da naš posao gubi smisao, a mi svoj autoritet. Poslednjih dana pokušavam da se okrenem nekim drugim poslovima, iako još uvek ne želim da odustanem od ovoga. Moja struka je takva da ni ne mogu mnogo da biram. Ne znam šta da radim i u kom pravcu da idem.
Moj najbolji drug i najbolja drugarica su u vezi, trenutno su raskinuli a ja sam u poziciji kao da sam malo dete kojem su se roditelji razveli i sad se bore kod koga ću da živim, bukvalno je takav osećaj!
Studiram medicinu i gadi mi se pola kolega. Podmetanje nogu drugima, redovno prepisivanje na kolokvijumima, odlazak na privatne konsultacije koje se plaćaju kući kod profesora/asistenata, plaćanje ispita, nepotizam... Mogao bih do sutra nabrajati. Takvi će nas sutra lečiti?
Moja cimerka koja mi je bila dobra drugarica mi je stavljala laksative u jelo i piće prije dejta jer joj se dopadao momak sa kojim izlazim. Tako bi me zabolio stomak i morala bih da otkažem. Mislila sam da mi je to zbog nervoze i nisam povezala da bi moglo biti nešto drugo. Otkrila sam to nakon što mi je njena prijateljica sa faksa prišla i upozorila me u vezi nje. Hvalila joj se kako će da mi upropasti veče opet. Nisam imala dokaza ali njen pogled kada sam je pitala u vezi toga mi je sve rekao.