Ne razumem šta pokušavaju da pokažu ljudi slikama iz teretane. Kao da je nešto posebno što idete u teretanu.
Mislim da svaki muškarac želi prirodno lepu, zgodnu, obrazovanu devojku, a da ovi što idu sa izoperisanim ženama i misle kako su one "ribe", to tvrde jer im kapacitet nije omogućavao da budu sa onih 1 posto naj naj devojaka.
Samo da znaš, nedostaješ mi.. I to da me za dobro jutro sačeka tvoja poruka, i nenaspavanoj mi izmami osmeh na lice. Nedostaješ mi da ti prepričam svaki svoj dan. Nedostaje mi da sa tobom gledam u reku ili nebo zamišljam da je ceo život pred nama. Nedostaje mi tvoje razumevanje i naša “psihoterapija” četvrtkom. Nedostaje mi i onaj tvoj pogled u čijem sam sjaju videla i sebe. Nedostaje mi čovek koji je iz mog života nestao poput dima cigarete, bez opravdanog razloga, i objašnjenja.. Neko ko je u moj život ušao, i pokazao mi kako da budem bolji čovek .. Moja psihoterapijo četvrtkom, nedostaješ.
Prvi put čujem da se peškir za teretanu koristi i za sprave, dok sediš na njima, i za lice i podsetnik da ne zaboravite s koje strane ste sedeli, a s koje brišete lice... Zašto ne bi neko koristio dva peškira? Kako jedan peškir na kojem neko sedi, da koristi i za lice? E svašta.
Ništa me ne odbija više od muškarca koji se oseti uvređenim kad ga stavim u uporedni sistem sa nekim "boljim" od njega. Ne mislim time ništa loše, želim mu samo ukazati na neki primer, koji će ga dodatno motivisati da se poboljša u segmentu koji mu nedostaje. A razvoj je ono čemu treba težiti.
Imam jednog prijatelja, stariji od mene. Taj se ne zna dopisivati. Nemoj mi poslati poruku ako misliš da ću ti ja odgovoriti i onda te čekati da odgovoriš za dva-tri dana i onda pošaljem svoju poruku i opet čekam nekoliko dana na odgovor... Dođe mi da ga ignorišem samo, a dobar čovek.
Sinoć sam slučajno fb našla neke stare konverzacije s prijateljicama i shvatila koliko sam imala duha i koliko sam tokom ovih godina izgubila sebe. Mislim da sam već 7-8 godina u nekoj depresiji koja me pojela.
Batalila sam fakultet jer nisam imala živaca da radim u prazno tj. sramota me je bilo da 3 godine parazitarim i ne radim ništa, ne primam platu, i samo sjedim kući i učim. Ne mogu tako, ne mogu.
Dosta mi je više ljudi koji misle da mogu raditi i govoriti šta god požele, bez da misle o tome da će ih stići posljedice toga.
Ne pričam sa majkom već pune 3 godine, a živimo svi zajedno u istoj kući, od tad se niko nije više posvađao i živimo bolje i mirnije.