Razišli smo 5 godina veze i zajedničkog života (nije htjela brak). Ja sam htio s njom graditi život i budućnost, kupiti naš dom ostvariti naše snove ona se odlučila za kafane i tračeve. 6mj. kasnije prijatelj raskida sa djevojkom nakon 12 godina iz sličnih razloga, 2x ju je prosio odbila ga je, sve stvorio za zajednički život njoj nije valjalo. Evo prije par dana drugi prijatelj se razišao sa djevojkom nakon 10 godina iz istog razloga, nisu se makli s mrtve točke, ni ne žive skupa jer njoj ništa ne odgovara. Svi smo u 30-ima, nadam se da ćemo svi naći nekog tko želi isto.
Ranije sam uvjek bila za druženje sa novim ljudima i vjerovala da svako može i treba da se opusti, znate one situacije lupam ako imaš jedno društvo koje može da se vidi sa tobom samo u tom terminu, i imaš druga koji isto može samo u tom terminu, mogu svi zajedno i tome slično. Ali u zadnje vrijeme sam shvatila da ne volim da dajem vrijeme na druženje koje može krenuti ekstra kad ljudi kliknu, ali ako ne kliknu onda je naporno i neprijatno, ono ćutanje pa trazenje tema…i ne očekujem to ni od drugih. Jednostavno je forsiranje. Zato iako sam i dalje opuštena i društvena, odbiću ako mi npr. lupam kaže neka poznanica: ”Ee možemo kod mene kući, biće mi sestra i njen dečko i drugarica ali kul su oni” jer jednostavno računala sam samo nju za društvo koju poznajem, i razgovor s njom bi mi bio opuštajuć i zanimljiv, i ne kažem da sa njima nužno ne bi ali to su nove osobe i treba uložiti energetski i psihički napor za ono međuljudsko ispipavanje terena.
Pomirila sam se sa bivšim mužem posle godinu ipo dana u raskidu i sada nam je bolje nego ikada pre.
Tužno je što vjerojatno nikad neću imati svoju nekretninu. Cijena kvadrata u mom gradu po 3000 eura na više, pa čak i za stare zgrade i predgrađa. Moji nisu u mogućnosti da mi barem malo pomognu financijski- koliko god meni rasla plaća i dalje ne mogu kupiti više od garsonjere koju ću plačati do penzije.
Kad odrasteš shvatiš da je luda familija i sa mamine i sa tatine strane.
"Ako joj priđe uživo i traži kontakt onda je hohštapler koji prilazi svakoj devojci, ako je video uživo i nije joj prišao nego nekako iskopao na društvenim mrežama onda je jeziv lik ili ima devojku pa se boji da ona ne sazna." I posle toga devojke kukaju kako su same i niko ih neće i niko im ne prilazi, evo ne znam stvarno šta da kažem.
Ja vjerujem da smo živjeli prošle živote, neko jedan neko više njih. Zato u ovom postoje ljudi koje volimo/ne volimo, s kojima se skapiramo kao da se znamo 100 godina itd. Niko me ne može ubijediti u suprotno.
Muka mi je od fitnes trenera kojima su treninzi život i koji bi vežbali i jeli proteinske prahove sedam puta dnevno po tri sata. Ohladite ljudi, neko voli da vežba neko ne, ali većina ljudi ni u ludilu ne bi živelo za trening.
Jako dugo sam sa djevojkom. Ona dolazi iz disfunkcionalne porodice, otac alkoholičar makar ona to ne želi priznati. Njeni ne žele da čuju za mene, ima preko 20 godina i idalje joj brane to sve. Konstantno je labilna i svakodnevno joj se mijenja mišljenje o našoj vezi, te ne bi zbog njih da bude sa mnom, pa me zove plače da ne može bez mene, te je otac nagovara na sve stvari koje zna da meni ne bi odgovaralo kod nje (konstantno alkoholisanje, tetovaže, pirsinzi). Pokušao sam razgovarati sa njom ali je preuporna i tvrdoglava. Volim je puno ali mislim da ću odustati.
Da li bi ste oprostile dečku da vas zabunom nazove imenom djevojke s kojom je imao prvu ozbiljniju vezu?