Ove maske protiv corone su dobre iz još jednog razloga, dok vozim auto i opsujem nekome nešto, to ispadne sasvim neprimjetno.
Trenutno, najveći problem u životu mi je da se setim na kojoj epizodi serije sam stao.
Kada sam išla u osnovnu školu, mnogo sam voljela da čitam knjige. Dva puta sedmično sam išla u školsku biblioteku i uzimala knjigu po želji a staru uredno vraćala. Tu je radila jedna nastavnica koja nam je davala te knjige. Jednog dana, čekajući u dugačkom redu da uzmem knjigu, ona pođe da viče, moje ime doziva, dere se i govori Ti ..... Ti.. Zašto ti ovdje svaki dan dolaziš, je li ti misliš da ja ovdje samo za tebe radim? Možeš izaći i više ne dolazi. Ja sam propala u zemlju od stida. I dalje sam čitala ali nikad više u tu biblioteku ušla nisam. I nikada neću zaboraviti taj osjećaj i taj dan.
Djevojka je raskinula samnom jer sam u karantinu sa svojom porodicom a ne sa njom.
Da sam znanstvenik već bi razvio, patentirao i našao investitora za proizvodnju testova za coronu. Nešto ala test za trudnoću. Popiškiš se i vidiš jesi pozitivan. Al eto nisam znanstvenik. Ni investitor. Samo sjedim kući u izolaciji i dosadno mi je.
Ali ja koja sam sa jedne strane osoba:"Sad možeš više da se posvetiš sebi, više da vežbaš, da čitaš razne knjige, da naučiš jezik... ", i sa druge strane:"jedem duplo više, spavam duplo više, ležim ne radim ništa i stvarate mi pritisak sa tim vašim radom na sebi u izolaciji. "
Profesorica sam. Imala sam odlične ocjene na faksu, dobila preporuke, dobro radim svoj posao u struci.. Ali jednostavno mrzim čitati knjige. Čitam online stalno nešto, i stručnu literaturu. Ali knjigu od početka do kraja nisam pročitala preko 10 godina. Zlo mi je kad vidim knjigu.