Mnogo mi prija da ujutru izađem sama u svoj omiljeni kafić, pijem kafu, slušam dobru džez muziku. Psihički se spremim za ostatak dana.
Moja supruga, koju volim najviše na svetu ima nešto jedinstveno, kako bi ga ja nazvao prdež sa AI-om, zašto sa AI-om, zato što sam ubeđen da samo moje nozdrve cillja kao da ima je**ni lokator.
Da li je neko imao slična iskustva ili mi ne gine sudbina kao u Terminatoru?
Imam 36 godina i tek sam sad shvatio da konačno moram da se oprostim sa onim stidljivim i uplašenim dečakom u sebi, a ne da ga puštam da mi ulazi u život svako malo.
Vraćam neke poruke sa nekim random likom sa kojim sam se dopisivala i kaže tad od meni: "prvi put dolazim da vidim ja tebe, sledeći put ti kod mene pa treći put dolazim ja po tebe i tvoju ruku" i ja mrtva 'ladna na to napišem dođeš po ruku i dobiješ nogu... Bože, preplakala sam sad 😂
Prvo te (bez svedoka) psihički izmaltretiraju, manipulišu, zastrašuju… A posle kada pukneš na najmanju sitnicu pred nekim, nazivaju ludim! Narcisoidnih manipulatora, svuda su oko nas. Neka nam je Bog u pomoći.
Doslovno zavidim svom dečku zbog tog što je za razliku od mene vrijedan i voli radit. Takva je i moja prijateljica, i još jedna poznanica- (žena je bukvalno ZA SVE, baš sposobna) dok sam ja da pravo kažem, teška lijenčina. Znači oni su uvijek u nekom pokretu i opet nisu nikad umorni nit ih noge bole ni išta slično, dok se ja bez obzira na 'nerad' osjećam kao da me netko zatuko motikom. Cijelu smjenu na poslu samo sjedim jer mi se ne radi i uopće mi nije 'dosadno', dok bi oni kako kažu 'poludjeli' da ništa ne rade. Eto ne mogu im se načuditi otkuda im baš tolika volja za radom?? I bez obzira na sav taj posao koji rade, nakon tog imaju energije za sve i svašta nešto, dok ja čim dođem s posla, odmah moram leći koliko se osjećam umorno iako ništa nisam radila. Eto ne znam jel to do psihe ili čega al ja stvarno nemam nikakvu volju za radom ni na poslu, a ni u kući, samo sjedim, skrolam po mobitelu i izležavam se i nije mi to nikakav problem. I oduvijek sam takva. Nešto kao ... živi mrtvac..
Sram bilo halo oglase što su garsonjeru u kojoj su ringle zarđale i ni jedna NE RADI, sudopera trula i sa još nekoliko značajnih nedostataka deklarisali kao "PREMIJUM". Proveravaju li oni uopšte stan pre nego što zalepe te etikete? Čovek da je loš pa da vam samo takve "premije" u životu poželi.
Baba mi nabacuje nekog lika iz bolnice što ih tamo pere svaki dan, neka, hvala🤢
Tako jako želim da dam otkaz na poslu, ali dobijam 2 nedelje odmora sledećeg meseca, pa mi je glupo da bacim pola plate na hir. U isto vreme, mrzim sebe zato što idem 6 dana nedeljno na posao na kom nema potrebe da budem, i tako će izgleda biti 2 meseca.