Moji baba i deda davno nisu među nama, ali ja stalno mislim na njih. Kad mi je teško zaplačem i zamolim ih da mi pomognu. Kada sam ponekad srećna podelim u mislima to s njima i zapalim im sveću, jer se osećam toliko nesrećno i usamljeno i depresivno kao nikad, jedino kontakt s njima me usrećuje bar ovako. Porodica me je izdala jako!
Da li je moguće da te ista osoba toliko povredi a u isto vreme donese radost neizmernu, da ne znaš da li da se raduješ ili da tuguješ da neizmernu bol ne možeš da isečeš i da joj se odupreš i da neizmernu radost zbog te boli ne možeš da doživis kako treba?
Ima li goreg psa od maltezera i tih malih rasa? Ne znam kako ljudi žive sa njima u stanu. Neće da bude sam, laje i cvili kao da ga neko muči. Komšije su htele da me prijave zbog glupog psa. Probudi celu zgradu kad odem na posao, neprestano laje. Šta da radim sa njim ne znam. Ne pomažu ni tablete za smirenje ni ništa.
Voljela bih biti jedna od onih djevojaka koje jedu jako malo. Imam kolegicu koja kada smo u menzi i obrok je npr. riža s nekim umakom, ona pojede jedva polovicu, dok bih ja bez problema mogla pojesti cijeli svoj obrok i dio njezinog. Jednom sam bila u McDonald’su, cijeli dan nisam ništa jela jer nisam stigla, pa sam naručila veliki pomfrit i burger. Za stolom do mene sjedile su dvije djevojke koje su bile baš onako mršave i primijetila sam da su obje naručile najmanji meni nuggetsa. Bilo je i situacija kada sam s dvije kolegice išla u menzu, uzela jedan obrok te dodatni komad mesa, jer sam bila gladna i cijeli dan provela na fakultetu, a jedna mi je tada rekla: „Ti si baš gladna.“ Oduvijek tako jedem i nikada nisam bila debela, no problem je što danas jedem isto kao i prije, a kretanje mi se jako smanjilo, metabolizam usporio i dobila sam nekoliko kg. Kada gledam druge djevojke, često se osjećam manje ženstveno naspram njih, jer ja volim svu hranu, gurman sam i hedonist.
Sa 27 sam postigla sve što mi je bilo bitno, državni posao koji volim, stan i završen master. Sada bih volela da imam muža i porodicu i nije da nisam pokušavala i u tom pravcu. Često se upoznajem i družim ali retko kad je neko zainteresovan za mene i to obično bude neko po 10 godina stariji koji me ne vidi kao osobu nego neki stereotip žene ili neko mlađi ko traži mamu. Volela bih da imam dete ali ako ne nađem pravo muško onda prosto neću.
Nema goreg osećaja nego kad saznaš o nekome nešto što ti se baš i ne sviđa. Tipa da je neko promiskuitetan a uopšte tako ne izgleda. Smoriš se. Baš smo nekad naivčine.