Udala sam se zbog novca i da bih pobegla u Novi Sad. Nikad se nisam uklopila u njegovo društvo, uvek sam se osećala neprijatno ali trpela sam to. Dobili smo dete i htela sam da ga stavim pod svoje ali umesto toga dobila sam razvod i povratak u moju sredinu kao raspuštenica. Nikad neću sebi oprostiti što sam to pokušala i što mi je sad još teže nego što mi je bilo. Nemanja nikad te neću prežaliti!! Nemojte ponoviti moju grešku, naučite nešto iz ovoga.
3 mjeseca smo zajedno i neće da me upozna sa njenim roditeljima ni prijateljima. Otvoreno joj govorim da se osjećam kao kombinacija a ona mi kaže da me voli i da samo tako funkcioniše. A meni to sve nekako čudno. Ne znam šta da mislim.
Pandemija je, a lakše je doći do toalet-papira nego seta za šah. Obišao sam sve radnje u blizini i sve je rasprodato. Ko bi rekao da u 21. veku neću moći da nađem običan set za šah da poklonim detetu za rođendan...
Udata sam i imam tajnu vezu s kolegom s posla. Oboje se volimo, ali niko nije spreman za nešto ozbiljnije. Strah me jer ne znam do kad će to trajati i koliko ćemo se morati kriti
Često se pitam, seti li me se nekad. Ipak smo bili zajedno 7 god i zaista je bilo prelepo. Da li za ovih god dana koliko nismo zajedno, pomisli na mene, na neka naša maštanja, na našu ljubav. Prevarila me je, sad ima drugog... živi kao da nas nikad nije bilo.
Nista mi slađe nema nego kad dođem sa puta mrtav umoran pa vidim moju ljubav nasmijanu i punu života. Kad mi nasloni glavu na rame nasmije se i prevrne očima to je za mene najljepši osjećaj. Sad za koji dan postajem privatnik samostalni i želim da sve sa njom podijelim jer je jedina ona bila uz mene i hrabrila me kad bi mi došlo da od svega odustanem. Najviše je voolim zbog njenog karaktera, skomnosti i iskrenosti. Nekad sam imao dobar posao puno zarađivao i uz mene su bili samo koji su to koristili za provode i izlaske dok sam nju zanemario. Kada je sve to prestalo ostao bez posla bez para jedinaaa ona je ostala tu i video sam da je njena ljubav toliko iskrena i jaka da nije to uticalo. Sada kad sam opet hvala Bogu stao na noge želim da sve opet samo sa njom dijelim. paaaa toliko je skromna da mi je danas rekla da bi jedino volela razglednicu da joj pošaljem. Pošto ja često putujem budem van države uvijek tražim nešto da joj kupim kao znak pažnje. To je moje pile moja sreća moja ljubav
Vraćala sam se kući autobusom, ispred mene je sedeo jedan dečko (20-tak godina) i "glupirao se", pevao i po koji put bi me pogledao. U jednom trenutku se okrenuo prema meni i pitao me gde putujuem (on je isto tamo putovao) rekao je da ga probudim kada budemo blizu. Međutim, sam se probudio i kada smo izlazili nasmejao se i pustio me prva da prođem. U roku od pola sata me je zapratio na instagramu, uzvratila sam i od tada ništa, nije mi jasno.
Uzasno se bojim da ću ispustiti pravu ljubav ili je nekako oterati od sebe jer neću umeti da je prepoznam. Svaki do sada me je ili varao ili materijalno iskorišćavao da ja više nikome niti verujem niti želim da nekoga upoznam sve iz straha da ću opet proći kroz isto.
Gledam ovu današnju djecu, imaju telefone, kompjutere, šta hoćeš i nekako opet su nesretni. Mi 90-te generacije koje smo odrastali bez pametnih telefona, kompjuteri su došli poslije, al rijeto je ko imao, bili smo sretniji, više se družili, poštovali starije... danas je došlo vrijeme da ti dijete od 10 godina kaže da se nosiš u pm, meni je njegovih godina bilo to nepojmljivo, ako to uradiš, kad dođeš kući nadrljao si.
Jako mi se sviđa kolega koji je stariji 9 godina od mene, ja trenutno imam 24. Inače je vrlo mladolik i druželjubiv i da ga ne poznajem dala bih mu maksimalno 25-6 godina. Nije mi problem da mu prva priđem, započnem razgovor ili tako nešto ali se plašim da će me zbog razlike u godinama odbiti ili gledati samo kao na prijateljicu.