Sutra imam prijemni za medicinu. Upala sam na biološki, ali na samofinansiranje. Svi očekuju da ću da pokidam sutra i napinju me da idem tamo. Ja ne želim da pokidam, mislim da ću pasti mahinalno, jer to ne želim, i već me nervira što će me svi smarati što nisam bolje odradila. Ja želim biologiju. Oguliću stolicu, boriću se na fakultetu i biću doktor nauka, obećavam vam. Srećno svima koji žele, nadam se da će se i osloboditi budžet i da ćemo studirati svi to što volimo. Držite mi palčeve.
Imam 24 godine nisam imao devojku do sad. Imam skoro 2 m, solidne sam građe i nisam ružan. Prosto nijedna devojka nije pokazala interesovanje za mene i posle me pitaju gde ti je samopouzdanje...
Kad sam bila trudna muž se gadio da stavi ruku na stomak da oseti bebine pokrete...
Ništa me ne nervira više nego kad mi neko nakon što mu ispričam moje probleme kaže: Ma biće to dobro ili ne nerviraj se. Vau, svi moji problemi i moja nervoza su magično nestali.
Kada sam bila mala, i kad bi me neko iznervirao, uzela bi moju balavu cuclu i stavila mu u usta...
Devojka ne želi da se ljubi sa mnom jer grickam nokte. Razmišljam da raskinem.
Još kao mala sam pratila serije/filmove, evo i dan danas se pitam kako kada naiđe neka tužna scena mogu onako da se isplaču.
Baš me zanima kakvi su ljudi koji napišu ovde lepa sam, pametna, zgodna, duhovita ambiciozna itd.
Mislim da je blagoslov nemati mnogo novca. Ne znam nijednu bogatu osobu koja nije postala alava, nezasita parama, čak donekle nesrećna, koja nije nesvesno počela da procenjuje ljude po novcu, i da istovremeno više nema saosećaj za ljude koji su u nemaštini... Pričaju priče da novac ne menja ništa, jednostavno ne vide sebe.
Moram priznati da sam mutav da shvatim da li djevojka želi nešto sa mnom ili ne. Jednostavno mi to moraš reći ili nema od toga ništa. To čitanje misli ne ide.