Zanima me kad se ljudi razvedu kod kog ostaju zajedničke slike, slike od svadbe, rođendane, putovanja...
Dve godine sam bila u vezi sa čovekom koji je stalno nestajao kad god mu nešto zasmeta. Po deset, petnaest dana ga nema, ja na kraju popustim, javim se prva i ispadnem glupa. Pomirimo se, bude lepo neko vreme, pa opet isto.
A jedino što sam ikada tražila od njega je da makar jedan vikend odemo negde zajedno. Jedan jedini. Ni to nije mogao da mi učini.
Za njega sam radila stvari koje većina devojaka ne bi ni pomislila da uradi, a on je na kraju posle dve godine samo prestao da se javlja, prestao da odgovara na poruke kao da nikad nisam postojala.
I to je sve što sam dobila za dve godine svog života.
Da me muž istera iz stana, pošto je njegov, kupili mu roditelji ili da sama želim da odem od njega, nemam gde. Nikada mi majka nije rekla da mogu da se vratim kući, valjda se plaši da neću smetati bratu. Tužna sam zbog toga, nemam "sigurnu kuću". Tužno je što ženska deca prolaze kroz to. Mojoj majci njena majka nije dozvolila da se vrati kada je dobijala batine od muža... Kako nije naučila nešto iz toga?
Nekada obrišem komentar ne zato što mislim da nisam u pravu nego me smore ljudi koji žele da se svađaju. Volim društvene mreže sa opcijom da se brišu odgovori na tvoj komentar, kad to nemaju nikad ni ne komentarišem.
Imam partnera kojeg volim i poštujem. I on mene voli. To ne mogu osporiti. Priželjkujem zajednički život. Ali još uvijek ne znam gde živi jer izbjegava da me odvede kući. Razveden je. Ima odraslu djecu koja imaju svoje živote i žive na različitim adresama. Pa mi nije jasno šta je problem. Bojim se da gubim vrijeme i emocije sa njim i da ću izvisiti, dok je njemu ovako dobro. Jer ja želim čovjeka za život. Nešto ga koči. Kad spomenem bilo šta vezano za tu temu samo okrene na šalu ili promijeni priču. Počinjem sumnjati u njega i smatram ga sebičnim što se igra sa mnom. 😥
Kada neki automobil "mrljavi" u levoj traci na autoputu umesto da se pomeri u desnu i prestane da usporava saobraćaj, u 99% slučajeva je u pitanju žena za volanom (tih 1% je muškarac koji drnda telefon). Ako već nisi sigurna, barem ne budi samoživa!!
Koleginica koja mi se nabacuje već dugo jer pred druge dve koleginice rekla da sam joj stalno u mislima. Živim u mesto gde su svi jako otvoreni i opušteni, ali malo je reći da sam propao u zemlju od blama. Mislim da se to ipak kaže nasamo.
Oduvek sam obožavao strane jezike i učio ih od malena. Jedino mi je nemački uvek bio odvratan i jeziv. Pogodite u kojoj zemlji mi se ukazala poslovna prilika...
Pre tačno godinu dana, nakon razvoda, gde sam bukvalno sve ostavila i samo izašla sa detetom, sam spavala na kauču kod rođaka koji ima mali stančić i dvoje male dece. Danas sam u svom stanu, kupljenom na kredit uz podršku porodice.
I sada shvatam da predan i marljiv rad se kad-tad isplati.