Jedna cura iz mog mjesta se zaposlila u banci i sad svaki dan objavljuje slike sebe iz banke pa sebe i kolegica iz banke. Kad sam vidjela da radi baš sam bila sretna zbog nje, ali više je pretjerala. Ugasila sam joj storije pa nekad joj odem na profil čisto iz znatiželje i kad god odem eto ti ga story iz banke 😂.
Hit su mi ovi što pričaju za sebe da su lepi, zgodni, da imaju novca i da ih kao niko neće i ne primećuje. To je prosto nemoguće, u tu priču nikad neću poverovati.
Prekinula sam kontakt sa majkom. Već duže vrijeme (čitajte godina) slušam kako sam nezahvalna, ovakva, onakva, kako joj nisam uradila ovo/ono. Žena pati od depresije već dugi niz godina i nije otišla da je liječi kako treba, iako sam joj pokušala fino objasniti da treba, biti podrška i sl. Uvijek je bio isti izgovor: “Ti mene uopšte ne razumiješ..” Da, ne razumijem jer ne patim od depresije, ali saosjećam, tu sam kao podrška ali sve to izgleda džabe, jer šta god kažem, uradim to ne valja. Dok se ne isplače, iznapada me, izvrišti ne smiruje se. Ja to više nisam mogla podnijeti jer sam zbog toga počela da mrzim sebe i pitam se jesam li zaista takva kakvom me opisuje, te sam prekinula i mogu reći da sam PRODISALA! Grize me savjest, a istovremeno mi je i lakše. Skoro mjesec dana ne pričamo, ne znam kako je i iskreno nemam želju da se javim…
Najmrže mi je natezati se i dogovarati da imam s kim ići na more...
Pre braka smo potpuno otvoreno pričali šta nam je najvažnije i on je rekao da mu je jako bitan fizički izgled. Ja sam rekla da ne želim da pije alkohol uopšte. Imala sam roditelje i bivšeg momka alkoholičare. Ja pazim kako se hranim i treniram. On nikad nije liznuo alkohol od tada. Ni na slavi, ni proslavama, ni svadbama. Imali smo raznih drugih problema u braku, ali smo ostali potpuno iskreni i zbog toga smo verovali jedno drugom i nekako smo uspeli sve da rešimo.
Imam 22 godina, dečko i ja smo zajedno 4 godine, ali uvek razmišljam o momku kojeg poznajem od ranije, nikad ništa nismo imali, samo smo dugo pričali, imamo isti posao, pa srećemo se jednom mesečno, kad ga vidim srećna sam ne mogu da prestanem da mislim o njemu, ima devojku više od 2 godine ali mi i dalje šalje poruke, kaže mi da sam lepa, like story uvek nađe temu za razgovor, svaki put kad vidim da mi šalje poruku jednom na 3 mjesece ja sam presretna, osećam se užasno mislim na njega ali ne znam kako da to zaustavim, moj dečko ga ne voli i ne zna za našu prošlost, ali nas dvoje se znamo od srednje škole, ja oduvek mislim da ima nade za nas, prošlo je 6 godina otkako smo prvi put razgovarali i uvek mislim da sam zaljubljena u njega, kad se je vratio iz njemačke ja sam bila toliko sretna da nisam mogla da spavam ali ne znam ako on osjeća isto prema meni...
Nisu mi jasni oni roditelji što forsiraju decu da budu najbolji đaci i što silom jure neke uspehe. Ako je neko prirodno talentovan za nešto, to je lepo i vredno pažnje, a ono guranje i pravljenje robota od deteta, je van pameti. Neka deca ne mogu ni da budu deca, već prave kojekakve naučnike, starmale, povučene osobe od njih. Znam mnogo ovakvih primera. Oni što to žele sami su u manjini. Većinski se sili nešto što je totalno bespotrebno.
Otac mog momka je nepokretan iako je relativno mlad čovek, a njegova majka zbog toga ne radi i brine se o ocu. On radi i izdržava ih sve, plaća račune, održava i kuću i dvorište. Da bi sve to mogao da izgura često se dešava da radi duple smene i zaista se vidi da je preumoran. Prema meni je divan i nemamo nikakvih problema ali problem nastaje jer ja ne želim da živim u zajednici a on ne može njih da ostavi (niti bih mu ikad to tražila). Volim ga mnogo i kajaću se ako ga ostavim ali ne mogu da provedem život gledajući njegove roditelje. Bojim se da sam sebična....
Nikada ni jedan bivši momak nije hteo da koristi zaštitu. Bila sam u dužim vezama i u kraćim. Sa svakim je bila žustra svađa oko toga. Jedan je čak i kao stavljao, pa bi krišom skinuo svaki put. Kajem se jer sam uvek popuštala i prihvatala takve odnose. To su sebični muškarci koji misle samo na sebe, a ja sam ispala glupa svaki put, jer bi me ubedili da to tako treba. Počev od prvog momka sa 18 godina, posle se samo nastavilo.