Mene su za maskenbal čitavu umotali u toalet papir, i tako sam išla kroz grad hahaha kad se samo setim... 🙈
Momak s kojim sam bila 2 ipo godine je posle kraćeg raskida našao novu devojku. Sve bi to bilo okej da on i dalje ne živi u mom stanu, jer sam mu omogućila još 2 meseca boravka zbog ispitnog roka, i da mi je sve odmah priznao. Ironija je što je njega udarilo na ego jer sam otišla u međuvremenu na svadbu na kojoj sam se "ludo provodila" i nisam mu poslala ni poruku, a on par dana pre toga reč nije progovorio sa mnom. I onda kažu možeš nekome da verujes. Ja sam želela da ispadnem korektna i ne ubrzavam ga oko selidbe, da bi on našao drugu i još me ubeđivao kako se između nas ništa nije promenilo, sve je okej, i dalje me voli, a ja se kao debil primila na to i ponadala pomirenju. Bravo Nemanja, uspeo si u životu, hvala najlepše!
Najviše mi smeta moj glas. Ne prati moj karakter i to me izluđuje. Mnogo sam ozbiljan po prirodi, ali glas komičara mi uvijek srozava ugled. Ne znam da li postoji mogućnost da se to promjeni, ali to je moja kočnica u prilaženju djevojkama. Znači nemam problem prići, ali čim se sjetim kako zvučim odustanem.
Ja sam onaj lik iz Hrvatske koji je na pitanje voditelja "Šta slušaš?", rekao "Draganu Mirković i tursku muziku".
Ne, nije me blam. 😀
Ne umem da učim. Jednostavno sedim i čitam i ništa mi ne ulazi u glavu. Posle mnogo vremena i čitanja nešto nekako (ne znam ni sama kako) zapamtim. Možda fakultet i nije za svakoga, a sa druge strane ne mogu da prihvatim da bi ja bila neko ko ima samo srednju školu pa se ipak trudim nekako. Pojma nemam šta me snašlo, samo znam da imam užasne glavobolje od ove tenzije i nervoze pred prijemni ispit.
Bavim se sportom od osnovne škole, treniram, zdravo se hranim, idem na planinarenje i na trčanje. Uprkos tome imam tonu celulita kao da sam stara žena. Ne razumijem šta pogrešno radim tek mi je 20 godina.
Danas dok sam se vozio taksijem žena koja preko radija čita adrese i čeka da se javljaju ko će na koju adresu jedan taksista je prošao adresu koju niko nije uzeo i žena ga pitala da li hoće da se vrati a on je ladno rekao naravno da ne....
Ljudi, ja sam kako kažu dobar čovek, imam socijalnu inteligenciju, svi me vole, imam prijatelje, smisao za humor ali nemam opšte obrazovanje, tipa istoriju, geografiju ja pojma nemam osnovne stvari. Niko od roditelja mi se nije posvetio od malena i jednostavno mnoge stvari ne znam. Sramota me je, volim da čitam poučne knjige ali šta da čitam odakle da počnem da naučim sve ovo :( hvata me panika..
Jutros oko 4.20 sam se probudio, da rođendan mi je, poslala mi je bivša poruku. I ako je blokirana na fb setila se svejedno. U tom tenutku sam se slomio, plakao sam, da..
Plakao od sreće što se setila, što nije gov*o kao ja, pre par dana bila je i đak generacije. Mama mi je rekla to, nadrkano sam joj odgovorio da me ne zanima, al volim je bato, tada sam bio slomljen.
Plakao sam sada od besa, besa prema sebi što sam bio debil, što kada sam joj možda bio najpotrebniji povukao bi se. Ne znam od nekog straha valjda.
Bukvalno sve da mogu promeno bih iz korena da njoj svaki dan bude srećan.
Malena se setila.
Morao sam nekome da kažem, da napišem. Imam 27 godina, roditelji imaju firmu, svi zajedno tu radimo. Jedan deo školovanja bio u inostranstvu. Važio za ženskaroša, tatinog sina, dobra kola, provodi, društvo, imao sam lep život. Ali sada je haos. Jer u firmi radi ona. Tačno 10 starija, druge nacionalnosti, i samohrana majka. Na visokoj je poziciji kod nas, radili smo dosta projekata zajedno i onda se desilo. Svaki dan je gledam a ne mogu joj reći, moji nikada ne bi prihvatili, a ja zamišljam nju i sebe kao porodicu, voleo bih je najviše i nju i njeno dete, štitio i čuvao. A ne smem. Zato ovde priznajem. Da sam zaljubljen kao nikad u životu, da volim. Nadam se da ćeš se prepoznati. S.