Počinjem da uviđam da sam se zeznuo u izboru partnerke... Stradali su mi amortizeri na autu i imam još par stvari da sredim, ukupna cifra je oko 3 hiljade eura. Za mene je to normalno održavanje, auto je star 12 godina, ali zbog toga neću imati za letovanje koje smo planirali ove godine. Za moju suprugu je to razlog da ne govori sa mnom par dana, a onda reši da dižemo kredit pa mogu da radim i vikende do leta pa ću ga otplatiti... Mislim da ja treba dobro da razmislim šta dalje.
Znam da sam ostarila tako što čekam biometeorološku prognozu.
Smatram da ljudi koji peru auto u kisnim danima imaju IQ ravan nuli.
Ne znam šta se sa mnom dešava. Jako sam ljubomorna na dečkove bivše devojke, odnosno rastužim se pri samoj pomisli da je imao nekog pre mene. Nikada se tako nisam osećala, a imala sam veze i pre, ovo je nešto sasvim novo. On nije imao nikad dužu vezu od 5-6 meseci, neku ozbiljnu vezu pa da sad kažem da imam povoda. Zašto mi se to trenutno dešava i kako to rešiti.
Prosto mislim da bez dobrog auta neću uspeti u životu. To mi je preko potrebno. Moraću se ukopati u kredit da dokažem okolini da mogu. Jedva čekam. Držite mi fige.
Doaskom Rusa i Ukrajinaca moj mesečni zakup poslovnog prostora je skočio sa sa 400e na 1000e + troškovi. Mesčno sam sam na lokal tršio 1200e + parking mesecna karta 50e + 150e na gorivo jer se u gradskoj vožnji najviše troši i na sve to obroci dok si na pauzi mesečno oko 200e. Za jednog IT stručanjaka je bilo previše da bacam 1500 evra mesečno pritom sam plaćao kiriju za stan 350e, troškove oko 120e, gde je tu život 800e kad sve saberem niko mi nije garantovao 3000 e zarade da bi ja naredni mesec opstao. Odlučim se da otkažem poslovni prostor i stan, vratim se u svoje mesto i od kuće krenem da radim. Ne sekiram se toliko, radim koliko mogu, uštedim 1700-2000 evra, uštedeo sam dosta novca od 2023 god sad mogu kupiti neki manji lokal u NS-u ili BG-u ali nešto ne želim ta gradska buka i tempo života mi više ne prija tako da tih 1-2 sata što sam gubio u putu od stana do posla traženje parkinga sad iskoristim na trening.
Nisu mi jasne ove devojke koje kriju dečka, a i kasnije kad im postane muž – slikaju se tako da mu se ne vidi lice. Pa ja da sam im muž, meni bi to bilo čudno i pitala bih da li me se stide. Stvarno ne razumem.
Prirodno imam tamnu kosu, i zaista sam zadovoljna sa sobom, gde god da odem imam pažnju suprotnog pola. Majka me uporno ubeđuje da se ofarbam u svetliju boju kose, da promenim nešto na sebi. Misli da je moje nezadovoljstvo sobom uzrok tome što nemam nikoga. Možda njoj ovakva kakva jesam nisam lepa, ali meni je važno da sebi jesam i ne želim da se menjam da bi lakše našla nekoga ako ofarbam kosu. Meni je to van svake pameti. Takva sam kakva sam, kome smeta ne mora da me gleda, a onaj ko me voli treba da me voli takvu kakva jesam, prirodnu. Ne želim da pravim od sebe nešto što nisam.