Ja sam nesposobna da nađem partnera, kako drugačije da opišem ovo moje stanje ja ne znam. Šta god ja radila ne ide... Kada se sredim - ništa, kada se ne sredim - opet ništa. Izlazim tu i tamo, doduše moje društvo je uzak krug ljudi koji inače nemaju puno poznanika i prijatelja, pa tu nemam prilike da nekog upoznam, idem na fakultet ali na mom fakultetu studira hiljadu djevojaka i tri muškarca, tako da slaba fajda. S kim god ja pokušam stupiti u kontakt, on sa mnom ne želi da stupi i tako u krug. Ja ne znam stvarno koja je magija zavođenja i kako cure idu iz jedne veze u drugu, da je i meni bar jednu vezu pa eto drugaa mi i ne treba.
Najveći strah mi je da ću ostati sam. Bojim se dana kada shvatim da su se svi poženili, imaju porodice, a ja samujem. Najgore od svega je što će tako biti...
Upoznao sam jednu djevojku sasvim slučajno u gradu i jako mi se svidjela. Nije nikada prije bila u nekoj ozbiljnijoj vezi ali sav taj neki bijes u sebi je na meni ispoljavala, dugo sam joj šutio i trudio se da vidi da mi je stvarno stalo do nje ali kada bi rekla nismo mi jedno za drugo srce bi mi se raspadalo unutra. Sve se promjenilo kada je moj tata umro a ona je idalje nastavljala sa svojim hirovima, radio sam po 10-12 sati dnevno a ona nikada me nije htjela da sasluša, nije je zanimalo. Sve je stalo kada sam saznao da imam rak, i taj dan kada sam htjeo da popričam s njom bila je kao neko razmaženo derište. Ustao sam i pokazao joj nalaze i reko da ne mogu više da moram da mislim na sebe i na svoje zdravlje. Vidio sam da je skoro zaplakala ali sam samo otišo, moglo je sve biti drugačije jer ja nisam bio kreten prema njoj i sama je rekla da je nikada nisam povrijedio. Ako ovo vidiš samo želim da znaš da sam stvarno htjeo da ovo s nama uspije...
Još jednom u životu mi se pokazalo da osoba koju sam smatrala višegodišnjim prijateljem, zapravo nije prijatelj već samo čeka kad ću da popustim i poželim nešto više sa njim. Zvuči egoistično ali dokle više? ! Pa imam i ja dušu! Godinama se znamo, znao je da nemam ni grama interesovanja za njega na taj način, i mrtav hladan mi sad kaže "Pa ne bih se toliko trudio oko tebe za džabe". Odvratno se osjećam, želim samo da mogu da se opustim sa nekim da ne moram da razmišljam ima li skrivene namjere.
Dečko uporno ne želi da provodi vreme sa mnom već samo sa drugovima, a zajedno smo 3 godine i sve je bilo idealno. Kada sam mu skrenula pažnju, izdrao se na mene i izvređao me kao najgoreg neprijatelja. Evo sad mi se ne javlja već 2 dana... Ja sam skoro nervni slom doživela jer ne znam zašto sve ovo i otkud
Otkad sam u vezi više obraćam pažnju na vjenčanice i sve potrebno za bebe i samostalan život.
Najgore je kad vas ni krivog ni dužnog upletu u raspravu romskog bračnog para.
Od malena volim Boku Kotorsku i volela bih tamo živeti. Mlada sam, nisam doživela nikakve ratove, tako da me to ne zanima. Htela bih se preseliti u Crnu Goru, jako sam zaljubljena u priobalne krajeve. Ne znam kako bih otišla, imam još vremena za razmišljanje, ali hoću definitivno. Mogu samo da zamislim koliko će lepo biti... Selila bih se sama doduše, ali to me ne sprečava...
Kad god sam neraspoložena kod kuće obučem jednu šljašteću majicu i stavim svetle naočare za sunce. Uvek mi vrati volju za radom.
Eksterni menadžer u firmi je dobio 7000 bonus da me mobinguje dok ne dam otkaz.