Ne volim da vadim krv. Mrzim to, lakše mi je da vadim zube, da dobijam vakcine, bilo šta. Nije problem bol već ne znam zašto odmah krene da mi bude nenormalno muka i da mi se vrti i izgledam kao neka kukavica a to nisam.
Nekad sam prije izlazaka jela sto više da mogu više popit, danas ništa ne jedem cijeli dan da se donekle mogu napit.
Devojka, sa kojom sam 3 godina u vezi, ne želi da me upozna sa roditeljima dok ne smršam. Kaže da neće da joj roditelji vide da nema zgodnog dečka.
Nije mi toliko dosadilo ni učenje ni druge obaveze koje fakultet nosi sa sobom, koliko jeste to što finansijski zavisim od roditelja. Koliko god ja pokušavao zaraditi i uštedjeti to nije to, opet ništa ne bih mogao bez njih.
Otišla ja s babom na svadbu i ona mi zabranila da hvatam bidermajer.
Često pomišljam na najgore. Rodila sam sa 35, dugo sam želela bebu, a sada vidim da nisam ok psihički.Bolje da me nema nego da moje dete ima histeričnu, a možda u budućnosti i ludu majku.
Kad sam imao 18 g iz opklade sam ga pijan pokazao časnoj sestri.
Toliko godina sam u vezi da uopšte ne mogu da zamislim da me sad neko kao zove na dejt i slično.
Mrzim kad reklame traju duže nego epizoda serije koju gledam!
Sa dečkom sam 3god. On radi u kafiću, ali njemu smeta kada ja dođem u taj kafić. Nije mi jasno...