Dečka sam uhvatila par puta u laži, neke su bile sitnije neke manje sitne, volim ga jako, nastavili smo da budemo zajedno, iako imamo neke dosta lepe trenutke, ne verujem mu, ali smatram da me voli, prevarila sam ga 2 puta jer sam mislila da je i on mene varao.
Šta da radim?
Gotovo nikada nemam potrebu za seksom. Vidim da to mom mužu smeta.
Pušim cigarete i jako me nervira kada nađem dečka koji ne puši.
Jednog dečka sam mnogo volela ta ljubav nije bila moguća, njemu da daljina bila prepreka i ja sam sve pokušavala da je održim, dolazila, zvala pisala. Posle godinu i po dana od raskida pružila sam priliku drugom dečku, stranac. Nakon 6 meseci naše veze on je morao da napusti zemlju i da se vrati u svoju, tri meseca ta tamo bio, i samo mi je jednog jutra javio da je pronašao posao u Srbiji i da je sleteo. Prolazim 4 meseca jako lepe ljubavi sa njim. Pre dve nedelje sam dobila posao u drugom gradu, njemu ni to nije bio problem i počeo je da dolazi i u drugi grad. Ali ja i dalje i noću i danju mislim o tom bivšem dečku.
Ljudi misle da sam sekta samo zato što nosim crno i slušam metal iako sam veoma religiozna osoba.
Zanima me vaše mišljenje. Moj muž i njegova porodica porekla su previše bliski. Njima je osnovna kultura da kada se vozimo kolima, da žena sedne pozadi a suvozačevo mesto ustupi deveru, svekrvi i svekru. Mojoj jetrvi je to okej, ona i sama odmah sedne pozadi, a meni je to toliko bolesno, i zato me zanima vaše mišljenje. Pre neki dan smo išli na jednu svadbu moj muž, dever, jetrva i ja (deverovim kolima). Moja jetrva je odmah sela pozadi, i kad sam ja to prokomentarisala da mi je čudno, dever mi je rekao: ,,Ona zna osnovnu kulturu, vidiš da je odmah sela pozadi”. Da li preterujem što to doživljavam kao da je žena na poslednjem mestu u hijerarhiji?
Od malena volim vožnju i uvek sam maštala da ću kad porastem biti odličan vozač i da ću polagati čim budem mogla. Tako je i bilo, upisala sam se sa 16 godina. Položila sam i tipovanje i vožnju iz prve. Vožnju sam položila početkom ove godine sa 17, ali sumnjam da su mi očigledno dali vozačku na lepe oči. Vozila sam sa tatom maltene čim sam položila, ne mogu da kažem imala sam neke situacije gde sam se lepo snašla, ali i one druge, npr dešava mi se često da ne mogu da procenim koliko imam do ivice, užasno se plašim kad vidim bicikliste na cesti, ne mogu lepo da procenim da li mogu nekog da obiđem, plašim se da će me šljunak povući i da ću sleteti s puta (hvala Bogu nisam nikad nikog udarila, ali opet..) krivo mi je jer mislim da sam što se vožnje tiče povukla na mamu, koja isto tako ne zna da se orijentiše, dok otac vozi 30 godina i odličan je vozač. Mnogo mi je krivo da odustanem tek tako, ali očigledno je tako najbolje za sve... Uzalud bačene pare...
Viđam ga svaki dan na poslu. Odelo, košulja... uvek je ful sređen. Ali je meni najlepši kad petkom obuče običnu majicu. 🥰
Juče mi je neki ludak u kružnom toku iz krajnje leve trake izleteo bez migavca i iseko me. Bila sam u krajnjoj desnoj. Osoba, ne znam je li muško ili žensko, je naglo skrenula i velikom brzinom izletela, ja sam naglo zakočila i srećom, samo očešala prednjim levim delom njegov zadnji desni. Bile su stotinke u pitanju, taj osećaj kad vidiš kako ideš ka sredini automobila....hvala bogu na mojim refleksima. Ja ne znam šta je sa ljudima kako tako voze kao ludaci i jurcaju i seku...Imate li mozak? E zato mrzim velike kružne tokove. Mrzim.
Propadam u svom braku. Apsolutno sam nesretna. Ne osjećam se cijenjeno, poštovano, voljeno, sve što radim se podrazumijeva da tako treba, sex je katastrofa. Nekad pomislim da sam se udala jer sam mislila niko drugi me neće htjeti, pa se zgrabila prvog normalnog koji se ponudio. Najgore je što imamo dijete i što on nije loš čovjek. I sad ako bismo se vodili logikom, ja nemam razloga za razvod. Radi, nigdje ne izlazi, ne vara me, ne pije, ne drogira se, ne tuče me, odnos prema nama mu je okej. Ali je generalno sav usporen, sav lijen, sve mu moraš reći ili narediti i pitanje je ako će poslušati. Znam da imam i ja nezadovoljstva nekog u sebi koje lično moram riješiti, ali ja pored ovog čovjeka venem, gušim se ja ne znam šta je ovo. A nisam naučena da je moja sreća bitna.. to mi djeluje nekako nezahvalno i nebitno, pogotovo što bih razvodom djetetu uskratila normalnu porodicu, oca svaki dan koji je okej prema njoj, za radi moje sreće koja mi nije garantovana da ću je naći ako se razvedem.