Celu noć ne spavam i razmišljam šta da radim. Imam predivnu ženu koju obožavam ali nema više one ljubavne iskrice između nas. Pričao mnogo puta o tom problemu ali nema napredka. Vidim da nije zainteresovana za moje dodire za sex pogotovo ne, već 6 godina trpim i mislim da smo došli do tačke kad moramo svako svojim putem. Ostaviću njoj i deci kuću a ja idem svojim putem, na žalost, nije da hoću ali ovako ne ide više.
Toliko se unesem u gledanje serija da se skoro poistovjetim s likovima i bude mi mnogo žao kad serija završi pa me lupi šamar realnog života. :(
Dva puta sam napravila istu grešku u međuljudskim odnosima na dva različita radna mesta, ostala bez posla, uništene reputacije, izdala poverenje dobrih ljudi koji su se založili za mene. Nisam imala loše namere, naprotiv, htela da pomognem drugima, i upadala u konflikte sa kolegama braneći druge, zalagala se da se posao odradi kako treba...ali na naopak način. Nemam više nikakvu nadu da će mi se pružiti dobra prilika kada je posao u pitanju, jer sam prokockala već dve. Lekcije naučila, opamenila se, ali kasno. Izgubila sam i tu neku borbenost koja me nikad nije napuštala. Izgubila sam sebe, posao, novac, ljude...mislim da nemam više ništa.
Uvijek sam imala jaku intuiciju.
Kad je mama dovela očuha da živi sa nama, nije mi se svidio. Godinama je živio sa nama, nikad ništa nije kupio za stan niti je meni kao tinejdžerki dao marke, a i da je dao opet mi se ne bi svidio. Imao je ručak, opran veš, sve, ma uživao ko kralj. Onda je upoznao bogatu penzionerku i ostavio mamu koja je to jedva podnijela. Eto kakvih ima muškaraca sponzora ali o tome se ne priča kao o ženama, rekla bih čak da je i veći broj muških sponzi.
Imao sam godinu dana drugaricu koja mi je vrlo brzo postala sve na svetu. Od kako smo se upoznali, odmah sam je zgotivio. Bila je divna prema meni i iz dana u dan mi se činilo da je ona ta. Ni prema jednoj ženi ja nisam osećao toliku bliskost kao prema njoj. Imao sam ja drugarica mnogo i kao klinac, ali ona je bila jednostavno savršena osoba. Bila je predraga, prelepa, zanimljiva. U njenoj blizini sam se osećam najbolje. Međutim, nakon par meseci ja sam osetio da se nešto promenilo. Osetio sam da se njeno ponašanje prema meni polako menja na lošije. Ja čim sam primetio da nešto nije okej ja sam je pitao, i uvek je odgovor bio isti. Čini ti se ili tripuješ ili nešto ja taj fazon. Ja sam nekoliko meseci gledao kako neko za koga sam bio spreman bukvalno da poginem ako treba polako ali sigurno odlazi onda sam odlučio da presečem. Smatrao sam da je našem ,,prijateljstvu,, došao kraj i smatrao sam da je za mene najbolje da taj odnos prekinem. Nema dana da ne pomislim na nju. Volim te M.
Shvatila sam koliko se u životu sve mijenja i koliko se kolo sreće okreće. Svi koji su me dok smo bili u školi ismijavali i zezali, sada se te iste osobe obraćaju meni i žele da budu sa mnom, muvaju me. Ja zaista izgledam drugačije nego tada, postala sam baš zgodna, ali zar je moguće da sve toliko zavisi od izgleda ili smo jednostavno odrasli i sazreli. Zaista mislim da se ljudi mijenjaju, a opet mi je sve to baš čudno.
Moja baka je umrla prošle godine u novembru. Meni je danas rođendan i prvi put da sam se zaista slomila oko toga koliko mi nedostaje. Prolazi mi kroz glavu njen glas, kako me je uvek zvala da čestita, vidim jasno njene ruke i kako mi priča da je "zbrljala" neku pitu od praziluka. Kako nam je uvek mahala dok stoji ispred kapije kad odlazimo kući. Teško mi je, ali zahvalna sam što sam imala takvu baku.
Kakav je to svijet gdje se upropaštava prirodna ženska energija radom. Zašto ne podignu plate, žene su prešle u mušku energiju skroz. Zamislite da su muškarci primorani od malih nogu da budu ženstveni, kakav bi im pakao bio u glavi.
Imam jake blokade u komunikaciji da čak ni pod alkoholom ili drugim supstancama kao što su mdma ili amfetamin koje sam uzeo u nekoliko navrata da vidim kako će delovati na moj problem ne mogu socijalno a i generalno da se opustim, pomažu mi samo da bolje maskiram sve. Imam teške emocionalne konflikte koje potiskujem godinama da mi je iz depresije i paničnih napada sve to prešlo u psihosomatiku odnosno da mi se ne iskazane emocije izražavaju na telu u vidu ukočenosti lica i tela, probleme s pokretima očiju i spontanim govorom koji ne prolaze potpuno ni pod dejstvom bromazepama. Očajan sam.
Mnogo mi se sviđa kad me neka devojka zeza, onako sa stilom, to me baš privlači. Šteta je što se dešava baš retko.