Kako mi je jadno kad u našim pjesmama čujem riječi "bejbe" i "madr fakr", sa onim tvrdim r.
Užas!
Žao mi je ljudi koji daju nekoliko desetina hiljada evra pa neki čak i sto hiljada evra za auto a ne rade im svetla, pokazivači pravca. Moj golf iz 1988. godine ima sve to, hoću da idem levo radi levi pokazivač pravca, hoću desno radi desni, kratka svetla rade, duga isto čak i radi kad hoću da vratim na kratka prilikom nailaska na vozilo iz suprotnog smera. Svi su lepo obavešteni sa moje strane šta ću uraditi dok kod ovih skupocenih automobila to nije ugrađeno.
Moja mama će mi zauvijek ostati najveća bol. Jednostavno mi nije jasno zašto je morala da ode. Zašto sam ja morala ostati bez majčice. Tako mi ponekad fali da čak ne smijem ni da razmišljam o tome jer se plašim da će mi duša pući. Shvatam situaciju, sve pet, ali kao zašto živote?!
U novim tramvajima vrata se otvaraju uz zvuk hitne pomoći, a zatvaraju uz pištanje ukradene robe iz prodavnice. Horor.
Majka sam troje djece. Vratila sam se skoro sa porodiljnog, poslije godinu ipo dana. Samo što sam se vratila opet sam morala na bolovanje zbog djeteta na mjesec ipo. Juče sam bila na razgovoru kod šefa, neke banalne stvari sam oko posla zaboravila. Tako sam se osjetila, pa iskreno da sam glupa. Znam da je kritika bila na mjestu, i da samo mogu biti ljuta na sebe, ali ništa mi lakše nije. Ne mogu nabrojati nijednu stvar koja mi ide od ruke.
Dijete sam radničke obitelji. Iako smo više puta bili u situaciji da nemamo, nego imamo roditelji su me odgojili da poštujem tuđe i nikada ne kradem. U sjećanju mi ostala situaciju gdje me žena na autobusnom kolodvoru nepravedno optužila kako sam ju prevarila na šalteru za cijenu karte. Došla je u bus, izderala se pred svima i nazvala me lopovom. Tražila je od mene iznos novca za koji je tvrdila da joj dugujem. Autobus je čekao s polaskom da mi sredimo situaciju, svi su me gledali s osudom, a ja sam htjela u zemlju propasti. Najgore od svega je što sam zadnji novac upravo dala za tu kartu da odem na vikend svojima. Ovim putem joj želim reći da joj opraštam. Ne mogu zamisliti kako je ljudima koji dožive ozbiljniju nepravdu u životu. I nakon 10 godina mene ovo boli....
Nije mi jasno kako pojedini muškarci ne vrednuju vezu i devojku sa kojom su. Raskinula sam upravo svoju drugu vezu zbog iste stvari zbog koje sam i prvu raskinula. To je gledanje drugih žena, dopisivanje... Ne razumem stvarno to, zašto ući u vezu sa nekim, poklanjati pažnju i govoriti da voliš tu osobu, a sa strane ovo radiš. Inače mogu reći da izgledam 10x bolje od tih devojaka, i zgodnija sam i lepša i pazi neko to ne ceni i traži nešto drugo. Nije samo da sam fizički privlačna osoba, imam i druge kvalitete vredna sam, strpljiva, pažljiva, lojalna... Svi su mu od njegovih prijatelja govorili da treba da vrednuje vezu sa mnom jer sam barem 5 liga više od njega kao osoba, znači to su drugi govorili. Govorili su mu i da će ispasti totalna budala ako upropasti vezu sa mnom. Svi od njegovih prijatelja su to videli, gotivili me. Drugi su eto videli da sam ja devojka vredna poštovanja samo on eto nije.
Kako je čudno kad osetiš da je neko deo tebe. Kao da je drugi deo tebe.
Malo je smešno da je ljudima bila potreba korona da bi shvatili da ne smeju da veruju ni sistemu ni nauci, a toliko je sve bilo očigledno i ranije, ali količina otupelosti i slušanje drugih je neverovatna i tužna...
Volim povremeno da uđem na online chat i da se dopisujem sa nepoznatim ljudima. Svjesna sam da je to odraz otuđenja, jer nemam pravim prijatelja, pa ponekad uđem tu, lakše mi je o svojim problemima i mislima porazgovaram sa nekim koga ne znam, i ne samo o tome nego i o drugim temama. Ne otkrivam detalje o sebi, niti imam namjeru da se s nekim upoznajem. Sramim se toga, ali tako je.