Suprug i ja kupujemo stan, prva nekretnina, dižemo kredite oboje.
Njegov brat je od roditelja dobio kuću + su roditelji digli kredit kako bi sredili tu kuću, on naravno ništa nije dobio. Fali nam nešto novca da bi uspeli u nameri da ga kupimo, pitali smo ih da nam uskoče NEE MOOGU, NEMAJU VIŠE ODAKLE!
Obožavam naš ni najmanje nenormalan narod koji ti se nabije i diše uz vrat dok kupuješ u apoteci.
I srpsku novu godinu provodim sama, jer me niko iz društva nije zvao da doček provedemo zajedno!
Danas su posečene dve breze pred mojom zgradom. Mnogo sam tužna.
Čitam komentare za novogodišnje paketiće i iskreno da vam nešto kažem dragi roditelji, kada sam bio mali i ja sam dobijao paketiće. Moji roditelji nisu gledali koliko su koštali, radilo se o godinama između 2000-2005. Znam da bi vi voleli da u paketićima bude i neka zelena novčanica ali šipak. Mojim roditeljima je bilo bitno da sam ja oduševljen sa par slatkiša i nekom skromnom igračkom i zaista bilo je dovoljno. To dete ne živi od novca nego eto malo da mu izmamite osmeh za praznike, jer oni ne znaju šta je 20 din, a kamoli šta je 100e. Ako ih budete učili lošim navikama da gledaju kroz prizmu novca bićete u velikom problemu.
Nisam pričljiva i to mi mnogo otežava stvari. Teško sklapam prijateljstva, ona koja sam sklopila traju više od deset godina, ali shvatila sam da je na poslu i generalno važnije ono površno.
Pozdrav za sve nas koji su ove praznike proveli sami usamljeni i sa bolom u duši jer naši najdraži nisu više sa nama. Bako i deko nedostajete puno 😭
Evo ga januar sad, konačno se zima bliži kraju. Ne želim drugima da namećem ukuse ili nešto slično, svako voli drugačije, ali mi nije jasno iskreno kako neko voli zimu više od leta😂, uvek sam leto voleo više i jeste da ima mana poput velikih vrućina, kuva peče ali kratka noć, obučeš se kako god želiš komotno, šorcevi, majce, dugačak dan, uveče sedneš na terasu, prijatan vazduh, more, bazeni, sladoledi itd. A u zimi ne vidim bukvalno ništa pozitvno osim praznika koji traju 3 dana i prođu. Mrazevi, hladno, 1000 slojeva odeće, zaspiš u mraku i budiš se u mraku, depresija i još onaj koji nema dobro grejanje u kući tek je naje*ao, iz hladnog uđe u hladno.
Koja je fora sa držanjem za ruke sa partnerom uvek i svuda i po svaku cenu? Pre nekoliko godina idem gradom sa majkom, držim je pod ruku (zbog zdravstvenog problema se slabije krećem) i u susret nam dolaze dvoje zaljubljenih, drže se za ruke, i mi moramo da se pustimo da njih dvoie prođu tako spojeni, jer je pešačka staza uska. Nema šanse da nisu primetili da imam neki problem jer je baš vidljivo. Na ovo me podsetilo što često vidim, najviše na društvenim mrežama, a i ovako, da se drže za ruke dok hodaju, dok jedu, dok leže i gledaju film, spavaju itd. A ono što mi je posebno bilo čudno je da ne mogu da se puste ni dok jedno od njih vozi, što je prilično opasno ma koliko neko bio dobar vozač. Ili izlaze iz porodilišta sa bebom (ovo je posebno aktuelno na tiktoku), majka i beba su na zadnjem sedištu, otac vozi i svo vreme drži majku (tj. devojku/suprugu) za ruku i gleda na retrovizor u njih. Valjda postoji vreme za sve, a ne da se po svaku cenu ugrožavaju svi ostali. Preterivanje čisto.
Gdje i kako ste upoznali svog partnera, pošto je to danas doslovno nemoguće?