Vratili smo se sa odmora i sad smo dve nedelje u karantinu. Dosadno je, tražimo posao preko interneta i gledamo serije, po sezonu dnevno. Jučer smo kriomice izašli da promenimo akumulator i operemo auto, u strahu da ne dođe kontrola, kazna košta dva puta više od naše krntije. Bilo nam je lepo, valjda što je zabranjeno. Onda smo otvorili prozor i dugo gledali popravljeno i čisto auto, skoro zaljubljeno. Karantin je čudo.
Maštam o raznim stvarima ali kad mi se pruži prilika da ih ostvarim parališe me strah od promene.
Danas mi je slava. Pre nego što su došli gosti moji roditelji su se posvađali kao što to redovno i rade. Sada kada su došli gosti sve je mirno, ali meni se ne izlazi iz sobe jer ne mogu više pred drugim ljudima da glumim kako imam divnu porodicu.
Najbolje ideje mi padaju na pamet kad sam u polusnu pred spavanje ili ujutru pred buđenje, ali sam previše lenja da bih se trgla i to zapisala i onda sve zaboravim ili se sećam malih delova.
Jako sam pedantna i uredna osoba. Uvek vodim računa o tome da mi je čista kosa, da su mi nokti uredni, garderoba čista i ispeglana, a obuća čista. Jednom rečju da je sve na svom mestu. Ne govorim ni o kakvom preterivanju već o samo o tome da se lepo istuširam, obučem čistu garderobu i stavim vrlo malo šminke i to je to. Sa kim god da idem na kafu/u šetnju, trudim se da izađem iz kuće uredna i pristojna, a pogotovo kada idem sa dečkom.
A on...skroz druga priča. Vrlo često dođe neuredan, neistuširan, neurednih i prljavih noktiju, zadah se oseti na tek ispijeno pivo i kafu. Nekada uopšte nemam želju da ga poljubim kada je takav.
Par puta sam mu skrenula pažnju, malo se popravi, i opet nastavi po svom.
A inače je divan dečko, jako pažljiv, osećajan...ali zaista ne znam šta više da radim povodom ovoga.
Zar je tako teško istuširati se, lepo oprati zube i obući čistu garderobu? To je posao od pola sata!
Voleo sam najviše da idem kod jedne starije komšinice da igramo šah. Prijalo mi je njeno društvo i te prekrasne zelene oči. Razočarao sam se kad mi je rekla da me voli samo kao druga. Mislio sam da će se ovo lepše završiti, ali sad vidim da je ona mene zvala samo kako bi ubijala vreme.
Jedan dan kad sam došla iz škole odmah sam legla u krevet i zaspala. I tako ja spavam do 7 popodne. Spavam ja spavam i dolazi meni sestra u sobu budi me i kaže "Mama ti je rekla da ideš pokupit robu vani jer će past kiša". (Ja na mobitelu imam onaj američki sat) Dižem se ja iz kreveta gledam na sat i vidim piše 6:40. Ja nisam skužila da to piše p.m. i ja mislila da je to 6:40 ujutro. Ja si mislim "Bože, u 6 ujutro moram ić po robu" ja sva zbunjena ali svejedno idem ja pokupit tu robu vani. Izlazim ja iz kuće vidim susjeda i mama sjede vani. Kažem ja nesvjesno "Dobro jutro" one zbunjene u čudu no dobro. Pokupim ja robu odnesem ju u kuću, krećem da se spremam za školu. Nit sam gledala na sat, nt na kalendar ja sam bila ubeđena da je 7 ujutro i da moram u školu. Spremim se ja, uzmem torbu izlazim iz kuće kažem "Ajde bok odo ja u školu". Oni se smiju, zbunjeni kažu mi "Pogledaj koji je datum i na sat" ja pogledam, kad ono petak 7:30 p.m. Zamalo sam se rasplakala.
Moja familija misli da ja zarađujem preko 1000 evra mesečno, i pomažem moje stalno, i da mi generalno život teče veoma lako.
A ja vozim krša od 1200 evra, moje pomažem kad uzmognem, digla sam kredit da im uvedem grejanje, bar tu da im olakšam, evo druga polovina novembra a ja kaput nemam, čizme moram šusteru da nosim. Bože daj mi što mi familija o mom materijalnom stamju misli.. :)
Imao sam osjećaj da me niko ne razumije, da niko ne razumije moje emocije, ciljeve, hobije. Sve dok nisam upoznao djevojku (sadašnju suprugu). Bukvalno ista stvar i sa njom bila. Uklopili se, pomagali jedno drugome u vraćanju samopouzdanja. A sada evo iza nas dvije godine braka i blizanci od 6mjeseci. Nikada srećniji neću biti. A mislio sam, da ću vječito ostati usamljen.
Od kako sam se početkom godine doselila u inostranstvo, rodici sam poslala najmanje 4-5 poklon paketa, pa što za njen rođendan, što za praznike. Evo, meni bio rođednan prije mjesec dana, kući nisam bila od marta, od nje samo glasovna čestitka. Da se sjetila makar bajorderu poslat, ni to...