Raskinula sam sa dečkom kad mi je rekao da je ranije, pre naše veze, imao odnose sa ženom koja je bila više od 20 godina starija od njega. Meni je to bolesno.
Ono što mi se posle par godina terapija čini kao velika greška koju roditelji često prave, svuda a možda na Balkanu ponajviše, što se često zanemaruje emocionalni razvoj dece. Tri godine terapije je meni trebalo da počnem da razumem svoje emocije. Da shvatim da je ok i biti tužan, ljut, zavidan pa čak i mrzeti i da je sve to ljudski i normalno ako razumeš zašto ti se to dešava i prihvatiš odgovornost za svoja osećanja. Da ti nije kriv drugi za to kako se ti osećaš, da ne kažeš eto takav sam ili eto ne znam šta mi je ili ma baš me briga. Bolno je to ali oslobađajuće. Ne krivim svoje roditelje oni su uradili najbolje što su umeli, bolje nego njihovi roditelji, samo se nadam da ću ja biti još bolji roditelj svojoj deci.
Kada obavljam veliku nuždu, svaki put kada se naonem da izbacim g.. Setim se ljudi koji mi ne prijaju I zamišljam da su to g oni :).
Imam problema sa licem. Puno akni, ožiljaka, mitisera.. Nema šta nisam probala i kod kojih dermatologa nisam išla. I ništa. Samo bacanje novca. Nije meni to toliki problem koliko je ljudima oko mene i što postoje mnogi koji me zbog toga ismevaju i komentarišu. Nisam neko ko nema samopouzdanja, ali prosto i mene to nekad pogodi i jako se loše osećam jer ne mogu to samo odjednom da promenim.
Jako sam neodlučna i ne znam kako da to promijenim. U zadnje vrijeme me to počelo jako smetati. Vrhunac je bio kad sam u trgovini 10 minuta (ne pretjerujem, doslovno 10 minuta) u rukama držala dvije vrećice tjestenine i nisam znala jel bi uzela pužiće ili one spiralne. Zamislite tek kako je kad su neke važnije odluke u pitanju. Najgore mi je što time nerviram i ljude oko sebe, a ne znam kako da si pomognem.
Pala sam dva puta ispit iz kemije na faksu. Prije trećeg roka ćale me je poveo sa sobom tjedan dana na betonažu na temperaturu 35 stupnjeva. Položila ispit na tom roku. Čale mi dan danas govori da znam šta me čeka ako neću davat ispite na vrijeme. Eto moje motivacije za učenje...
Preselio sam se u Beograd pre par meseci zbog posla. GSP je mučiliste a babe đavoli lično. Retko prođe dan da neka baba u sred špica ne soli nekom pamet kako treba da se pomeri, ustupi mesto. Nikad do sad nisam čuo nekog drugog sem zlih baba da se raspravljaju.
Imam druga koji je nizak (170) i misli da zbog toga ne može da nađe devojku. A u stvari on se uopšte ne ponaša kao muškarac nego kao dečak (a ima 23 godine) . Ne može da vodi ozbiljan razgovor sve mu se svodi na neke nezrele fore, gleda na svet kao dete, plaši se svega čega se plaše mala deca tipa da mu nešto nije u ormanu itd. I kad god mi se žali na to kako je sam, ja mu lepo objasnim da je nezreo i da ga zbog toga devojke uvek gledaju kao druga a ne kao potencijalnig dečka, nijedna devojka ne želi dečka koji bi se u slučaju neke opasnosti krio iza nje. A i nikada nije pokušao da smuva devojku, prosto misli da će mu pasti sa neba.
Stvarno ne volim da pričam sa ljudima sa kojima nisam bliska, pogotovo ako je preko telefona.