Danas uz ručak baka prokomentariše kako sam spremna za udaju pošto dobro kuvam (kakav kriterijum, je l') i da ne zna šta moj dečko čeka još uvek, kao da je samo njegova odluka hoćemo se venčati ili ne. Ne ulazi mi u glavu zašto ljudi misle da moram da se udam posle određenog vremena veze, pogotovo što tek sad počinjemo da stvaramo uslove za taj isti brak. Neću se sigurno udati jer je red i onda živeti sa roditeljima.
Tek sam sad skontao da ceo život gledam ljudima u usta dok pričamo.
Imam jednog kolegu s kojim nekad posle posla odem na kafu. (da ne bude zabune, ne muvamo se, nego imamo slična interesovanja). Kad god se u tom kafiću zatekne neki njegov drug, on me obavezno doda na fb i počne me muvati, bez ijednog jedinog razloga. Meni je neprijatno da ignorišem zahtjev jer sam čovjeka upoznala, kulturno mu dajem do znanja da ne želim da se dopisujem, na kraju i blokiram. I tako po pravilu svaki njegov drug kojeg upoznam. Imam osjećaj da oni misle da se kolega i ja muvamo i da kao pravi "drugovi" žele da sabotiraju.
Do svoje trinaeste godine sam mislio da proizvođač tačno u dan izračuna rok trajanja nekog proizvoda i da dan kasnije taj proizvod više nije upotrebljiv.
Ne umem da iskažem emocije na pravi način. Uglavnom ih nekako maskiram. Dok sam odrastala uvek sam se bojala da će onaj od koga zavisim da mi uskrati ono što volim (što se i dešavalo), pa sam zato naučila da krijem osećanja. Izmanipulisana sam puno puta od ljudi koje sam smatrala prijateljima. Dodeljivala sam im najneverovatnije osobine samo zato što sam ih volela. Kada je neko loš prema meni pomislim-možda je bolestan ili ima neki problem (polazim od sebe), a onda shvatim da je jednostavno g*vno.. Kako prevazići svakodnevna razočarenja, kako sprečiti ljude da vam to čine?
Fakultetski sam obrazovan, radio sam sa raznim tipovima ljudi (gledajući po obrazovanju), od onih sa osam razreda škole, do doktora nauka, i u raznim institucijama. Ono što hoću da kažem jeste da nadmenije ljude od profesora i nastavnika nisam sreo. Dođeš mu na konsultacije otpuši te kao zadnju cigaretu ili pričaš sa njim u njegovom kabinetu, a on ti okrene leđa. Na mejlove redovno odgovara svaki peti. Ned'o bog da imaš svoje mišljenje o nečemu moraš da ih slusaš kao slepo kuče i većini da vičeš tako je profesore. Učimo iz zastarelih udžbenika, ali zato kad odgovaramo uzmu pa prelaze prstom preko te iste knjige kao da je on lično pisao. Hoću da sugerišem da nije baš sve tako kako ljudi predstavljaju, da su učenici i studenti ološi i neradnici, a profesori jadni i cvećke, nego da je realnost mnogo, mnogo drugačija.
Prodavao sam dugo svoj auto, koji je bio prešao 470 000 km (ja ga vozio 10 godina i kupio ga od kuma kada je imao 100 000 na satu). Nije što je moj, ali auto je izgledao kao nov. Za godinu dana koliko sam ga prodavao javilo mi se dvoje ljudi, ali ga nisu ni pogledali. Spustim ja kilometražu u servisu na 90 000 u servisu, i prodam auto za dve nedelje (cenu nisam menjao). Mnogo su glupi ljudi nekad...
Dve godine idilične ljubavi. Posvećenost i pažnja od 101%. Sugeriše na prsten, dete, oprema nam stan, počinjemo uskoro da živimo zajedno. Odjednom-imam novog dečka i to je to.
Malo je reći da gore nešto u životu nisam doživeo, osećaj kada mislite i verujete da je sve što je rekla laž i i dalje ne verujete u priču.
Ruku sam mogao da dam za nju, njeno ponašanje. Kako u nešto novo kad vas izigra neko ko vam je i najbolji prijatelj kojem verujete najviše na svetu???
Ja sam ona osoba koja kad otvara vrata od faksa npr stoji dok svi ljudi ne prođu jer mi je glupo da ih pustim da se zatvore nekome ispred nosa. I onda stojim kao vratar 😂 Znam da bi mene to iznerviralo.
Roditelje krivim što danas ne znam da plivam jer me nikada nisu odveli na bazen ili more, što ne znam da vozim biciklo jer nikada nisu željeli da izdvoje novac za isti, što ne znam da skijam jer me nikada nisu odveli na planinu. A živimo u prilično dobrim uslovima.