Nemam ja nikakvu zonu komfora.
Imam ambicije i ciljeve, koje ću ostvariti kad ja budem želeo, a ne kad drugi to očekuju od mene i traže.
Zaljubljena sam u njega, a on kaže da sam detinjasta i ne vidi me ni u vremenu ni u prostoru.
Razmišljam da se razvedem, žena ima sina iz prvog braka, imamo zajedničku ćerku, i ja imam sina takođe iz prvog braka, sve mi je teže i teže.
Mene treba snimati kad dajem, generalno, jako dobre savjete drugarima kad su djevojke i veze u pitanju i pustiti mi snimak mojih vlastitih savjeta svaki put kad se sje*em u ljubavi i izboru djevojaka, a to je jako često.
Završila sam tehnički fakultet i kada sam krenula raditi moj posao su radili tehničari. Uglavnom oni urade 70% standardnog posla, ono što ne znaju gazda je davao meni, jer ipak ja sa VSS moram sve da znam iz struke. Plata je bila jako mala. Ali to njima svima odgovara, gazda ih manje plaća nego inženjere, a oni su uglavnom iz pogona došli u kancelariju i najnormalnije se predstavljaju inženjerima. U par navrata počnu da kukaju kako im je plata mala, ali nije mi ih žao sekunde, jer veću platu ima bravar u pogonu, mogli su biti bravari, ali ne, vole da budu u kancelariji i predstavljaju se inženjerima, da imaju reputaciju i sjedeći posao. Ovo mi je bilo jedno od većih razočarenja u životu. U šta dadoh godine života da završim fakultet.
Imam 23 godine, odustala sam od pomisli da se jednog dana udam ili imam momka. Biću bogata tetka i uživaću sama sa sobom!
Već duži period sam pisao sa devojkom bilo je tu sviđanja emocije, svađa svega. Posle nekog dužeg perioda distancirala se pod izgovorom tako joj je "lakše". Da bih saznao da je u vezi. Boli to što nismo pokušali što je izabrala drugog.. Šta da radim?
Ne razumem kako su ljudi u vezi s nekim, a nisu zaljubljeni.
Gade mi se žene sa velikom zadnjicom, sa takvom ne bi bio, nema šanse. Jbg, to nije moj tip i šta da radim.