Imam utisak da samo ovi naši Miloradi i Zorke, koji su na privremenom radu u Njemačkoj, oblače onu tradicionalnu njemačku nošnju na Oktoberfestu i izigravaju da su Hans i Helga, a da Nijemci dolaze normalno obučeni...
Vredim kao radnik. Trudim se i dajem sve od sebe. A radim posao gde me ne cene, a svesni su koliko vredim.
Pre nekoliko meseci htela sam da dam otkaz. Šefica počela da mi priča kao sam trebala da razmislim o tome, kao mi je posao lep, i da neću moći da nađem drugo mesto gde ću biti osigurana. Radim u fabrici, gde uglavnom su ljudi koji nisu uspeli ništa u životu. Ljudi koji ceo život samo kukaju. Za sve.
Zbog plate. Zbog vremena. Zbog teške sudbine i slično. Iste priče svaki dan. Najveće zadovoljstvo im je tračarenje.
Ja želim da postignem nešto. Želim biti ponosna na sebe. Želim učiti. Želim raditi nešto što me čini srećnom. Pročitati puno novih knjiga. Posetiti puno novih mesta. Naći dobro plaćen posao.
Verujem da ću uspeti.
Kad god se malo "ohladi" od mene, objavim neku dobru sliku na instagramu i opet istog časa odgovara na poruke i želi da se vidimo.
Prekinula sam sve veze s rodbinom.. Dosta mi je njihovog pametovanja šta i kako treba da radim, a kad mi nešto zatreba pomoć, nikad nisu tu da pomognu, uvijek nešto izmišljaju. Osjećam se puno bolje kad ih ne vidim i ne čujem.
Ne znam kako da objasnim njegovoj majci da ne čuva nikakve šerpe, lonce, posteljinu itd... za nas dvoje, jer ja neću ništa od toga koristiti... Planiramo kupiti svoju kuću i stvarati svoju porodicu sami.... A ona nas žena uporno vidi kako živimo sa njom i svekrom... I već je isplanirala i kako ćemo urediti dnevni boravak i kuhinju i čija će koja soba da bude... Imaju još jednog sina kome su pomogli oko stambenog pitanja i koji živi sam sa ženom i decom... Smatraju da je moj dragi kao mlađe dete dužan da ostane sa njima u kući...A oni su prvi napustili svoje roditelje(Vranje) i došli da grade život u Vojvodini...Nikakvu finansijsku pomoć ne tražimo od njih, ali me ubija to, jer ne želim da živim sa njima i znam da ću ja biti kriva kad im se saopšti da smo kupili kuću...
Nisu ni babe kao što su bile. E'o gledam ispred prozora već 2h baba čuva unuka i blicevi samo sevaju ko da je dete model.
Žao mi je što neću doživeti pronalske novih planeta, civilizacija, tehnologija i putovanja kroz vreme. Svaki dan razmišljam šta se tamo nalazi, da li smo sami u ovom beskonačnom prostoru? Toliko me pitanja muči a na njih niko ne zna odgovoriti. Užasava me to što ću već decenijama ili vekovima biti mrtav kada se pronađu odgovori na ova pitanja.
Imam druga koji se zove Slobodan Milošević. Kad se predstavi svi misle da se šali, ali dečko se stvarno tako zove.
Mama mi je rekla da je bolje da je rodila wc papir nego mene, da bi imala više koristi od toga.
4 mjeseca sam zimu živila bez struje dok moj stric nije 1500kn, platio struju. Moj otac je govno opija se po birtijama i jede po skupim restoranima na teret firme gdje je direktor. Sa mamom je u braku zbog mirovine. Bože molim te pomozi da naučim Njemački odem u Austriju i pomognem mami!