Tužna sam jer sam izgubila jednog malog gumenog guštera kojeg sam imala preko 20 godina, zvala sam ga Kroki. Držala sam ga na prozoru među saksijama zajedno sa ostalim figuricama, juče brisala prašinu i kao da je propao u zemlju. Pretražila sve i nema ga, inače ne gubim nikada stvari pa mi ovo teško pada, imam čak i šnale iz djetinjstva, eto.
Imam 48 godina, deca su mi sve u životu. Ni na jednom drugom planu mi ne ide baš... Ljudi me ignorišu, muž me psuje za svašta i čovek je kome ne smeš ništa reći jer se odmah uvredi. Seksa nema već godinama. Svi odnosi i sve situacije u životu su mi kao moj brak: mlaki i jadni. Zdravlje je počelo da se narušava. Majka mi je umrla kad sam bila mlada i sad mi nedostaje više nego ikad, sad kad je svuda zapelo.
Koleginica koja je učiteljica i već preko trideset godina radi u prosveti piše 'ne sme' sastavljeno u grupu roditeljima. Videla sam da je isto pogrešila i dok je pisala učenicima na tabli. Meni glupo da je ispravim.
Blago svakome koga devojke stave u friend zonu, taj će se teško oženiti i neće imati velike obaveze u životu niti da svoja prava prepolovi.
Drug mi je poslao snimak fabrike u kojoj radi, gde se nadređeni i zaposleni tuku.
Ne razumem ove egoiste i manipulatore koji misle da sve što radiš, radiš zbog njih. Promeniš profilnu sliku, oni misle da je to namerno zbog njih. Prođeš pored njhove kuće, one misle da si prošao namerno. Lečite se.
Uđeš na njihov profil a ne pratiš ih, isto umišljaju.
Ima 50 godina i još nikada nisam doživeo da mi se neka devojka ili žena nabacuje. Bukvalno sam za svaku devojku i za svaki seks morao da se potrudim, a neretko sa devojkama koje mi se nisu previše dopadale, već kod kojih sam imao prolaz.
Ista je priča i sa mojom sadašnjom ženom, sa kojom nisam imao odnose preko 2 godine, zato što je u menopauzi ili me prosto laže da jeste, jer ne želi da ima seks sa mnom.
Moj brat je lovac a ja vegeterijanac... Nas dvoje smo dva potpuno različita sveta. Nikad neću razumeti ljude koji mogu da ubijaju životinje.
Imam 27 godina, ali nikako ne mogu naći partnera, a jako želim da se zaljubim i volim i da se ostvarim kao majka, ali me strah da cu ostati sama, jer dana je bas čudno vrijeme.
Tuzna sam zbog toga, što imam ljubav u sebi ali nemam s kim.
Svaki savjet je dobrodošao.
Šta reći osim da sam u depri posle raskida, a najgore mi je jer imam 39 god. Nisam imao puno devojaka, voleo bih neku iskrenu, malu (nisku) pošto sam i ja 155 cm, ne mora da bude extra (nisam ni sam), samo da ima dobru dušu i srce, ako postoji tako nešto...