Potrebno mi je malo motivacije u ispitnom roku hahaha. Imam 25 godina, radim i "završavam" pravni, ostalo mi je još 10 ispita. Četiri su lakša ali zato ostali su za sjesti i plakati. Posao mi je odličan, evo radim ga skoro godinu dana (prije toga sezonski sam ga radio 4 puta po 2-3 mjeseca) i na osnovu zalaganja i znanja dobio sam solidnu perspektivu rasta u budućnosti od poslodavca. Diploma mi i neće igrati presudnu ulogu za taj rast ali je poželjno biti VSS, no prvenstveno želim završiti započeto i steći diplomu kao sigurnost za budućnost... Zato me interesuje kako kombinujete učenje sa punim radnim vremenom, jer u zadnja dva mjeseca sam na 4 sata sna i bukvalno ne pamtim ništa iako mi je gradivo dok učim lako (paradoks ahhahah)... U 7 mjeseci sam položio samo 1 ispit... Pomoć, motivacija, ljudi bilo šta ili ipak da napuštam posao/faks :(
I dalje vagam, i dalje mi nije jasno da li je problem u meni ili svih drugih oko mene. Ne podnosim dečkovu familiju ni društvo, da se razumemo nikad nisam bila zla, uvredila nekoga, uvek sve fer i usluge činila. Razmišljala sam što je to tako i shvatila da su oni svi ja pa ja fazon, kad se okupe muškarci se napiju i pričaju situacije koje samo meni nisu smešne iako se svi smeju. Za mene znam da misle da sam dosadna i čudna jer sam povučena i ne izlazim. I bude mi ružno kad čujem da tako o drugome pričaju, ne želim da čujem tako o sebi. A sa druge strane, imam drugaricu koja je ista, i dečko joj je isti, i društvo je kulturno i fino i prosto ih niko ne osuđuje kad se kreću u takvom društvu. Osećam da me samo ona razume, a da svi ostali misle da sam čudna. Sa jedne strane se borim da li da se menjam jer donekle su i u pravu, sa druge ne želim jer osećam da mi je ispod nivoa to pijančenje. Već dve godine osećam da nigde ne pripadam kad god sam sa tim ljudima.
Naporno mi je to što se mnogi takmiče. Živim život za sebe, a ne za druge. Drugarica me ispita milion pitanja, ja joj odg. Objave u kojima se takmičimo ko će više, ko će bolje. Onda ti traže nešto za šta mogu da ti prigovaraju i stalno to ističu. Komšinica se prestala družiti sa mnom, a stalno me je provocirala zbog posla, života, svega...
Nekad pustim sebi na maštu, da zamišljam da su svi ljudi kao neki mali Bogovi na zemlji, dakle shodno svojim duhovnim moćima tako ćeš se i ponašati, neverovatno je lep osećaj kad pomisliš na tako nešto, odmah zavoliš ceo svet...
Заљубио сам се у колегиницу, али не знам како да јој кажем јер не знам како ће то да утиче на наш однос на послу 😑
Nedavno sam pregledala seriju Baby Reindeer, i ispostavilo se da imam vrlo sličan profil osobe u svom okruženju (kolegica na poslu). Na stranu očigledan zdravstveni problem sa pretilošću, djevojka ima izraženu potrebu da živi “izmišljeni život” koji nije imala hrabrosti izgraditi, veoma je asocijalna do tačke kada s nekim provede puno vremena i postaje čak i neprirodno bliska (takav je slučaj bio sa nama na poslu). Međutim, djevojka ima potrebu da skreće pažnju na sebe, da pita vrlo privatna pitanja i daje mišljenje o istim i sl. Pri tome uopšte ne priča o svom životu, već ako spominje svoju privatnost to budu samo neke sitnice, koje vjerovatno izmišlja..
Primjer situacije: svoj privatni mobitel ne nosi na posao (ima najnoviji iphone), ali bez pitanja će uzeti tuđi sa stola i koristiti?
Iskreno, voljela bih joj pomoći i biti u jednu ruku podrška, međutim uvijek do izražaja dođu njen egoizam, egocentričnost i čudna potreba da se petlja u tuđe živote..
Studentica sam i s vremenom sam videla da fakultet koji studiram nije za mene obzirom da imam jako stroge roditelje ne mogu da im kažem da zaostajem već dve godine na fakultetu a oni očekuju da ove godine diplomiram ne mogu da im otvoreno kažem ništa jer ne podnose da uopšte imam nepoloženih predmeta kamoli godinu ili godine. Finansiraju me i grozno se osećam ne znam šta da uradim.
Nakon što sam prekinula dugu vezu nisam se ni jednom zaljubila u poslednjih 6 meseci solo života. Upoznala sam mnogo dobrih ljudi ali ne uspevam da zadržim interesovanje ni za koga…
Muka mi je ljudi iz firme koji ogovaraju jedni druge a zajedno piju kafe. Najviše me nervira ta jedna, sve ih je nekako prikupila, svakoga ogovara a sa svima je super. Pogotovo ima par njih koji za njom idu kao ovde i ne kapiram kako ljudi ne vide da nije dobra osoba. Ona jeste ovako ok i ako je nešto zamoliš učiniće ti ali stalno spletkari. Mene nije toliko uspela da uvuče u to ogovaranje jer ja ne mogu da gubim energiju na takve stvari i gledam svoj život. I tačno sad vidim kako joj to smeta pa onda ide neko kuliranje kad su svi tu da bi drugi pomislili kako ne treba da imaju kontakt sa mnom.
Da li i vama bivši brane da budete dobri sa njegovim društvom i ljudima koje ste preko njega upoznali? Raskinuli smo pre par dana, igrom slučaja sam bila prijavljena na njegov telefon. Išao je redom i uklanjao, brisao četove i blokirao ljude jer je moj telefon bio u kvaru pa je znao da neću moći ništa da uradim.