U braku želim da izgradim sa partnerom sve ono što moji roditelji nisu imali. Sve suprotno od toga.
Mnogo sam lakše iznela i trudnoću i porođaj sad u 38, nego sa prvim detetom u 22.
Udala sam se iz ljubavi, da bi zbog te ljubavi dobila hashimoto.
Imam problem, mislim i ne znam uopšte da li je to problem. Imam 28 godina i oženjen sam 2 godine. Prvih par mjeseci sve je bilo bajno i lijepo. Međutim više od godine dana moja supruga kad god dođem sa posla počinje sa tim trebamo uradit ovo, trebamo uradit ono i par puta sam govorio pusti me samo jedan sat vremena da se odmorim, popijem kafu u miru bez nekih razmišljanja i planiranja. Nakon toga kreće neki izliv ljutnje i 'nabrajanja' kako ona mora sve sama kako nisam zainteresovan. A stvarno pomažem i sa kućnim poslovima i radim oko kuće sve poslove.
Koliko sam u formi govori činjenica da sam tokom deset dana kijavice dobila upalu mišića ruke kojom sam brisala nos. Toliko.
Otišla sam u inostranstvo sa ciljem da sakupim novac za pristojan jednosoban stan u Novom sadu. Kako su cene otišle gore, sve više verujem u to da ću kad dođe vreme za penziju, srediti kuću na selu koju mi je poklonila baka po majci i koja propada jer ne živim tu. Koja ironija.
Tek od kad živim sam i radim za sebe, shvatam koliko su me drugi sabotirali. Počev od porodice i kolektiva pa devojke i nekolicine prijatelja. Na telefon se ne javljam i sve mi je u životu krenulo.
Nekad mi je dosta osoba govorilo da nisam u pravu, pitali me šta ti misliš, vjeruj mi bi će ti tako, razmisli, nemoj to uraditi, gledali me u fazonu pa ti ništa ne kontaš.... Sad me proganja bili ste u pravu. Vaši pogledi me proganjaju te riječi su bile istinite i tek ih svatam ozbiljno. Stariji i moji vršanjaci su bili više u pravu.
Devojka vozi bicikl, trkački, sa 27 brzina, a ja vozim poniku, i gde god nas neko vidi, meni upute pozdrav rukom ili smešak, a njoj ništa. Ili mi se smeju time, ili me vole, kada me vide, trećeg nema.
Dobila sam otkaz u firmi punoj toksičnih žena. Potajno mi je drago, ali s druge strane imam kredit tako da ne znam šta da radim.