Zaljubio sam se u nju, u njen karakter, njenu spontanost, njenu nežnost. Ne u njeno telo. Ne prestajem da mislim na nju. Ne znam da li je anksioznost uplela prste, ali se uznemirim kad nije tu, kad je ona u blizini ja se umirim. Kolege smo na faxu.
Sanjala sam da sam prevarila dečka sa njegovim lepšim i zgodnijim drugom.
Skupile su mi se emocije i počela sam da plačem tokom seksa.
Ove devojke nisu normalne! Operišu nos da im izgleda prćasto, podignuto, a izgledaju kao praseće njuške. Jbt imala nos lep pre, normalan, ona ga operiše. Užas!
Kad sam počela koristiti puder u 20im, ponekad bi se čudila kako nekad bude stopljen sa kožom a nekad nekako ko umrljan. Skontala sam vremenom da krema mora stajati bar 10-15 minuta na licu da se dobro upije u kožu prije pudera i da se dobro spužvom utapka u kožu.
Kako je naporno biti koleginica u koju se zaljubio momak koleginice. Ta koleginica radi sve da me spusti svaki dan, čak me kopira u šminkanju, nošenju minđuša.. Njen momak me je gledao nekoliko puta i uvek je imao osmeh na licu kadgod me je video, a od skora on ne sme da me pogleda u oči, da mi se javi - ništa. Krivo mi je jer mu je ko zna šta rekla o meni, a sebe uzdizala svaki mogući dan u svemu, posebno ispred njega. Uvek sam bila normalnog ponašanja prema oboje i nisam ni pomišljala da se umešam u vezu.
Iskreno, biću zla i napisaću vam da im zaista želim raskid.
Imam dobar život ali mi je dosadno i osećam krivicu zbog toga.
Jako mi je teško i jako sam se odaljila od suprugove familije jer me ne vole jer nemamo decu a dugo smo u braku gledaju ispod oka iza leđa pričaju, a niko ne zna koliko se borim koliko sam bola podnela prvim putem vantelesne koliko je težak proces i na kraju vam kažu negativno je koliko nisam odustala i krenula odma u drugi pokušaj koliko bola inekcija muka stresa i tuge. Ljudi vole da osuđuju a nemaju pojma šta neko prolazi.