Spletom okolnosti izgubio sam jedno oko i od tada uvek nosim sunčane naočare. Često mi se na ispitu desi da mi profesori drsko narede da ih skinem. I ja umesto da objasnim lepo ih skinem i onda se oni uvek osećaju neprijatno.
Šef me zove sine, knjigovođa me zove pile, svekrva me uvijek zvala snaha (ili po imenu).
😃
Kada sam pravila svadbu, a kasnije dečije prve rođendane, zapisivala sam ko mi je šta doneo. Sada kad nas zovu na svadbe i rođendane, pogledam ko mi je koliko doneo i toliko im odnesem.
Ne znam da li sam sa zaljubila u najboljeg prijatelja. Kad me zagrli osetim toliko sreće, takav osećaj u stomaku. Ne mogu da dočekam da ga vidim. Stalno mislim gde je i šta radi, iako pišemo svakodnevno. Ne znam da li je ljubav zato što ne osećam da me privlači seksualno.
Živim u Americi već 10 godina sa mužem. Želim nazad u Srbiju, ovde mi nije mesto ali sam ostala zbog muža koji je ovde rođen i ima veliku familiju, a ja u Srbiji nemam nikoga. Ne mogu uveče da šetam jer je kriminal na sve strane, stalno mi zvižde kad idem ulicom, opljačkana sam 3 puta, upali nam u kuću jednom a pritom živimo u boljem delu grada. Sad sam trudna i ne želim ovde da odgajam decu jer moram da ih učim šta da rade u slučaju da neko dođe u školu i krene da puca. Muž slomio nogu prošle godine i strašno koliko nas je to koštalo. Sad sa ovim protestima se mnogo plašim, ljudi upadaju u nasumične kuće i napadaju belce jer eto tako vraćaju za ubistvo George Floyda, obijaju radnje običnih ljudi, policija puca gumenim mecima u oči namerno, svekrvi su obili radnju i sve ukrali. Ovde se desi jedan događaj i ljudi polude. Sad Antifa organizuje napade na belce. Stalno neki protesti i strah.
Toliko mrzim svoj posao da ujutru imam nagon za povraćanjem, a kad se vratim s posla imam potrebu da prespavam ostatak dana kako ne bih mislila o njemu.
Smeta mi što mi je dečko počeo prditi i podrigivati bez pardona, a kratko smo u vezi. Nisam ni ja neka damica koja to nikad ne radi, ali daj...
Studiram pedagogiju, a ne slažem se s time da djeca ne mogu biti zločesta. Da, odgoj u velikoj mjeri određuje kakav će netko biti i kako će se ponašati. I dok su jako mala i dok ne znaju skoro ništa o svijetu oko sebe, mislim da još ne mogu biti zločesta. Ali kako rastu, razlikuju dobro i loše, imaju svoj karakter i donose svoje odluke. Na kraju krajeva, i djeca su ljudi, a ljudi mogu biti dobri i loši. Ne kažem da treba otpisati neko dijete, ali ne mislim da su sva dobra.
Verenica mi je ljubomorna na jednu devojku iz Brazila koju imam dugo na Fejsbuku i sa kojom povremeno igram šah. Niti se dopisujemo, nemam pojma ni kako se zapravo zove, samo igramo povremeno šah onlajn. Ne razumem svoju curu zašto je ljubomorna. Igrao bih ja sa njom, kad bi znala da igra.
Najviše me nervira što sam ga ja sve taktike naučila u krevetu za dve godine veze, kako najbolje zadovoljiti ženu, i sad će njegova sledeća devojka da misli jao kako on zna sve o ženama..