Kad god vidim da na Youtube neko na nekom dobrom videu isključi komentare lupim dislike.
E što volim poštene i principijelne ljude koji ne žele nikada da ukaljaju svoj obraz. Prije 10+ godina kada sam trenirao fudbal u nekadašnjem velikanu ex yu fudbala i višestrukom prvaku svoje države nakon raspada zemlje, sve je bilo naopako i nepošteno osim jednog trenera. Znalo je se da na njega ne mogu uticati nikakve pare, nikakvi lokalni moćnici i velike gazde, djeca su im uvijek bila klupirana ili na tribinama ako nisu bila dovoljno kvalitetna i talentovana. Njihovi očevi su često dolazili na utakmice i pokušavali da vrše pritisak na njega, ali bezuspješno. Nije bio samo dobar i pošten trener, nego i veliki pedagog, uvijek je pričao sa nama i pokušavao da nas usmjeri ka knjigama govorivši da nema velikog sportiste bez kulture, znanja i manira. Bio je čak i trener prvog tima i išlo mu je dobro dok se nije sukobio sa mafijašem koji je insistirao da njegov sin bude prvotimac. Dao ostavku jer nije želio da mu ulica kroji tim. Nekada veliki fudbaler i trener, a zauvijek veliki čovjek.
Hoću li ikada u svom životu dočekati da me prestane biti briga šta drugi misle o meni i da nisam uvijek ona koja se prva povuče iz konflikta ako do njega uopće i dođe jer se rijetko kad zauzimam za sebe.
Često pišem pjesme samo da izbacim sve iz sebe. Tako je olakšavajuće napisati neku pjesmu i reći sve što osjećaš, dođe kao neka terapija.
Treća sam godina faksa i još uvijek s nekoliko osoba nisam ni riječ prozborila. Nismo posvađani, već jednostavno nismo nikada vodili razgovor.
Ima 1 veliki kredit, 3 pozajmice i karticu za minus na kojoj kasnim sa placanjem 2 mjeseca i to sve na plati od 450 eura. Ne znam kako ovo više izdržati.
Već par meseci radim i pošto živimo tata, mlađa sestra, i ja dogovorili smo se da tata i ja podelimo račune i da ja plaćam nešto, nešto on i tako mu olakšam kada su takve stvari u pitanju. Da ne dužim, danas sam nulirala svoje račune i presrećna sam.
Decko me zaprosio pre par meseci i pristala sam, ali sam osecala da on nije momak za mene i nisam znala sta da radim. Jednom recju bila sam totalno izgubljena. Pre mesec dana sam se toliko isplakala i posle dugog razgovora sa sobom okrenula sam se put neba i rekla "Boze daj mi znak! Ne znam sta da radim." Pre otprilike dve nedelje smo zajedno sedeli na kaucu i bila sam spremna da mu kazem da zelim da raskinem veridbu. Medjutim nekako smo odlucili da prelistamo moje stare albume. Naisli smo na jednu sliku sa nekog igralista iz Novog Sada gde sam pozirala sa bratom a u pozadini se vidi neki decak kako se plazi. Necete verovati ali upravo taj decak je moj danasnji verenik. Izgleda da smo se upoznali jos pre mnogo godina a da to zapravo i nismo znali. Ako ovo nije znak ne znam sta je. Za par dana se udajem i ubedjena sam da je on taj pravi.
Mrzim loše ljude. Recimo, na fakultetu sam srce dala mnogim, međutim, za mene niko nije uradio ono što sam ja za njega. Baš naprotiv, toliko su me puta ostavili na cedilu a davali si podsvesne znake da im značim i navlačilime na tanak led. Zato ja sada svaku takvu osobu stavim u rezervat i koristim što je više moguće. Jednu za pozajmljivanje para, dve osobe za uzimanje beleški, evo, skoro se selim, dva dečka muvam da bi mi pomoglaoko selidbe. Kakav si ti prema meni, ja ću prema tebi biti još gora. Ako si dobar, ja ću ti biti najbolji prijatelj. Pocepanih cipela po snegu išla sam da drugarici kupim pilule 2 km peške. Celu knjigu od sto dvadeset strana sam iskucala drugu jer nismo tada imali stvarno za kopiranje. Što je najjače, sve ove koje iskoristim, ostavim na cedilu kad se u mene ponadaju. Biće svima vraćeno! Ko je bezobrazan i zao, dobiće takvu jednu vaspitnu.